Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.303
Želeo bih da otvorim jednu diskusionu temu...povodom Evropske unije. Ali ako može, bez onog satanistička tvorevina, sve su to protiv nas, itd...već da vidimo koji su razlozi i šta uopšte dobijamo evropskim integracijama.
Za početak, složio bih se sa stanovištem uvaženog kolege Miloša Kovića da je vrlo teško biti protiv EU, načelno. Svaka ideja evropskog ujedinjavanja je, kao i sve međunarodne institucije, jedna zaštita za male narode a pogotovo ove kao što su balkanski. Mali narodi nemaju u novom svetskom poretku, globalizovanom, kapacitete da se odupru značajnim silama i tokovima, pa su im jedine opcije sakrivanje iza plašta međunarodnog prava (koliko je to moguće) i kojekakvih međunarodnih organizacija, ili tutorstvo neke velesile. Ideja Evropske unije, zamišljena oko ekonomske saradnje i iskorenjenja rata kao istorijskog fenomena na području čitavog evropskog kontinenta, ali i mogućnost stvaranja nove snage koja će se odupreti klinču moćnika sa zapada i istoka (Amerike i Rusije), plemenita je i nešto što bi Srbima moglo doneti mnogo koristi. Razvijeno zakonodavstvo i institucije, sistemi koji su okupljeni pod kalupom evropski standardi nešto su što se sa mnogo prava doživljava kao superiorno i kao svojevrsni cilj ka kome bi Republika Srbija trebalo da stremi, kako bi se poboljšali životni standardi i same srpske zemlje postale bolje mesto za život (sa većim primanjima i velikim mogućnostima da se ta zarada iskoristi u slobodnom i razvijenom društvu).
No nažalost, praksa se često razlikuje od ideala, tako da moramo govoriti i o realnosti ostavljajući po strani teoriju. A šta je realnost? Realnost je da je, kako je to bivši ambasador SR Nemačke Andreas Cobel pre mnogo godina izjavio, a što je tadašnje ljude od Tadića i Koštunice do medija šokiralo; da ulaska Srbije u EU nema pre 2025. godine. Kako godine prolaze, taj plan se ne menja. Obećavaju se razne ubrzane evropske integracije i svaki put evo sad, samo što nisu; prethodno u vreme Briselskog sporazuma 2013. godine, a sada se pominje kao mogućnost ukoliko Srbija i Kosovo postignu pravno obavezujući sporazum o dobrosusedskih odnosa (odnosno priznanje, mada izgleda da je za sada Srbiju formalno priznanje kosovske samostalnosti nešto još uvek neprihvatljivo). Međutim...čak i da se ispostavi da se odista po ubrzanom postupku Srbija primi u EU (iako je vrlo evidentno da se Srbija i Kosovo u paketu žele integrisati)...moje je pitanje, da li bi to koristilo Srbiji?
Strateški razlozi za pridružeje Srbije EU su vremenom, sve slabiji i slabiji. Možda bi i bilo neke koristi da je posle petooktobarskih promena 2000. godine tadašnja Savezna Republika Srbija svim silama utrčala u evropsku zajednicu nakon uspešno sprovedenih reformi i završetka kompletne priče saradnje sa haškim tribunalom, što bi otvorilo vrata ucenjivačkom potencijalu Srbije. Rano pridružena Srbija mogla bi postavljati uslove u slučaju Bosne, Crne Gore i Makedonije, a možda i Kosova, u prvom redu povodom dva po mom mišljenju (nemojte sad poludeti jer sam ih postavio kao značajnija pitanja od Kosova i Metohije) aktuelna najbitnija strateška srpska nacionalna interesa u regionu: (1) položaj Republike Srpske, i (2) status srpske jezičke zajednice i uopšteno srpske nacionalne kulture i identiteta u Crnoj Gori. Međutim, s obzirom da je prošlo izuzetno dugo vremena i da Beograd nije uskočio na možda neke vozove koji su ranije prolazili, sve je više i više kasno za razmišljanje u tom smeru. I ne samo da peščani sat za iskorišćavanje prednosti EU integracije prolazi u tom smislu, nego se i sama Evropska unija trenutno rekonstruiše tako da će odluke biti sve više i više donošene većinom, umesto sporazumnim dogovorom svih članica kako je funkcionisalo u prošlosti; to se najbolje videlo hrvatskom blamažom po pitanju uslovljavanja Srbije. Po svemu sudeći izgledi su da se zagrebački uslovi u pregovaračkom procesu možda više uopšte neće ni pominjati.
No da se vratim na pitanje ubrzanog procesa pristupa. Da li je tako nešto Srbiji od koristi? Koliko je naivno srljati u EU ako su i sami evropski lideri koji su na vlasti skeptični po pitanju pridruživanja Srbije? Srbiija trenutno prolazi kroz jednu doslovnu demografsku katastrofu koja je pokrivena jedino prilivom izbeglica i raseljenih lica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, pored pojačanog trenda imigranata iz Crne Gore. Sve mi više smrdi da se Srbiji sprema sudbina smetlišta EU; kada istovare brojne građane romske nacionalosti, koji će takođe pokriti pomenutu kataklizmu. Kataklizma koja je evidentna u svakom mesu; na svakom fakultetu, u svakoj školi i na rezultatima svakog glasanja svih izbora. A šta je dobila Bugarska prevremenim pristuom u EU? Dobila je ovo:
Trend emigriranja Bugara u evropske zemlje ne samo da se nije smanjio po bugarskom učlanjenju u EU, nego je u izvesnoj meri čak i učvršćen. Bugarska se uskoro približava brojnosti stanovnika iz vremena Drugog svetskog rata. Ne treba ni da napominjem da se iseljava uglavnom omladina, što ostavlja sve stariju i stariju populaciju iza sebe (i sve veće i veće preopterećenje za državni budžet). Neko bi rekao sada: neka ih, ako pronađu sreću u inostranstvu, zašto se ne radovati za njih? Pa naravno, ali ako svojim trendom pospešuju dalju emigraciju, unoseći sve veću i veću demografsku nestabilnosti (ne zaboravimo ni na porast prosečnog života čoveka), zar se ne može tako reći da se ovde rado o ugrožavanju vitalnih interesa države Srbije, maltene do pitanja njenog opstanka kao nacije? Srbe danas u svetu opisuju kao narod staraca. Preporučujem za pogledati kakve su prosečne penzije u Hrvatskoj, koja je isto u izvesnom smislu (mada ni izbliza kao na primeru Rumunije i Bugarske) bila prevremeno primljena. A evo i karte prosečne starosti prema popisu iz 2011. godine:
Srbija ispada kao umiruća nacija i na osnovu poslednjeg popisa stanovništva najveća budućnost Srbije su Bošnjaci u Sandžaku.
Zbog iznesenog, ja sam izuzetno skeptičan i smatram da je Srbiji potrebna jedna kočnica kada su u pitanju evropske integracije. . I bliži sam (na stranu sada ko je iskren, a ko nije, da ne ulazimo uopšte u ta pitanja) po političkom opredeljenju Srpskoj radikalnoj stranci, buljumenti okupljenoj oko Saveza za Srbiju (u prvom redu Narodnoj stranci) Demokratskoj stranci Srbije i Zavetnicima.
A vi?
Poslednja izmena:
mislim otkad je Blicu i slicnim medijima toliko stalo do Srba i Srbije . .
