Zašto partizani nisu mogli da oslobode koncentracioni logor Jasenovac ?

[Nikita Kulganov]

Zamolio bih moderatora, da ne spaja ovu temu sa temom Jasenovac, jer ova tema se bazira na obejktivnim uslovima, zašto partizani nisu mogli da oslobode k.logor Jasenovac, a ne samim k. logorom.
- Logor Jasenovac je bio na vrlo nepristupačnom položaju.

Logor je bio smešten na takvom mestu koje je eventualne napadače svojim karakteristikama odvraćalo od napada: prirodnim preprekama, rekama Unom i Savom, zatim močvarnim predelom na severu.
Obezbedjenje logora Jasenovac​

-

Logoraši su neprekidno radili na učvršćivanju odbrambenog pojasa, zidani su bunkeri u Gradini i na drugim mestima oko logora.
-

Jasenovac je čuvalo oko 3.000 ustaških vojnika.​

​

http://www.rts.rs/page/stories/sr/s...2V8VR24Zd4BiIDMewdHRK2N0P0D-XNTymsOJxALq2NaNY
- Uz to logor Jasenovac se nalazio pored dobro čuvane železničke pruge i puta Zagreb - Beograd, na čijoj su relaciji od Broda do Zagreba stalno dežurala dva oklopna voza i dva nemačka bataljona. Dakle, tu su stalno bile angažovane respektivne snage jače od dve divizije, a 1944. godine i još znatnije snage nemačkog 64. rezervnog armijskog korpusa, zatim, 21. i 5. SS armijskog korpusa i snage domobranskog 2. korpusa.
- Duž Save stalno su patrolirali domobranski i mađarski patrolni čamci.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrz...0xtvkCjYTtdZ0Lf-eSlUWhUAWX7ocuUre3kVJkAMJ_INY
- Jasenovac je ograđen 5 m. visokom žičanom ogradom, koja je široka 3 m osim toga oko logora je voda i močvare. Logor sa ostalim svijetom vezan je samo jednim jedinim strogo čuvanim putem.
https://www.express.hr/life/izvjest...ZM6dfpf6xvHYFbF74hGEdlK4hFNOq-6ZVMz6fPXLx_vn8
Pogled iz voz na logor Jasenovac

Jasenovac se mogao napasti sa dve strane 1. Preko reke Save, ili 2. Preko brisanog prostora
1.Kako bi izgledao napada preko reke Save :
Partizanskih rukovoditelj koji se na pitanje o oslobađanju jasenovačkog logora osvrnuo s vojno-operativnog gledišta bio je lički prvoborac Milan Basta, autor dva zapažena djela iz oblasti povijesne problematike: Agonija i slom Nezavisne Države Hrvatske i Rat je završen 7 dana kasnije. Učinio je to u intervjuu danom u lipnju 1990. beogradskom časopisu On, u kojemu je iznio tvrdnju daje
“logor Jasenovac brižljivo odabran od strane ustaša” te da bi “za uspješan napad na Jasenovac bile potrebne najmanje naše dvije divizije, s kojima smo raspolagali tek 1943. godine.” I dalje: “Za bosanske snage koje su bile najbliže logoru bila bi potrebna inžinjersko-pontonjerska sredstva jer priručna sredstva ne bi bila dovoljna. Zatim, njemačke motomehanizovane jedinice iz rejona Siska, Slavonskog Broda, Zagreba mogle bi stići u rejon Jasenovca za nekoliko sati da zatvore izlaze, što bi napadače dovelo u bezizlazan položaj. Divizija koja bi vršila neposredan napad bila bi uništena, jer se ne bi mogla na vrijeme vratiti preko Save. Bilo bi uništeno više boraca nego što je u logoru bilo zatočenika. Takva operacija ni sa jedne vojne tačke gledišta ne može da se opravda.”
2. Napad preko brisanog prostora :

- Napad na Jasenovac je bio apsolutno neizvodljiv - kaže Veljko Kovačević, jedan od komandanata Prvog slavonskog korpusa, i dodaje: - Oni koji nas danas napadaju zašto nismo likvidirali tu ustašku fabriku smrti i oslobodili logoraše, mogli bi nas po istom rezonu optuživati zašto nismo odmah napali Zagreb i Sisak, ili zbog čega nismo oslobodili taoce na Banjici i Sajmištu u Beogradu. Jasenovački logor nije bio obična poljana, ograđena žicom i branjena sa nekoliko pušaka i mitraljeza. Bio je to neprobojan obruč. Logor je imao takav položaj, tako je bio utvrđen i branjen da je za naše snage predstavljao nepremostivu prepreku. Čak i da su uslovi za napad bili povoljniji - šta bi on značio za hiljade izmučenih ljudi, kako bi oni u njemu prošli? Bili bi izloženi pogibiji.​

-
Veljko Kovačević je istakao da ne zna ni za jedan slučaj da je u Drugom svetskom ratu napadnut neki fašistički logor. ( prim. Partizani su oslobodili logor Jasterbrasko ) Nije to učinila ni Crvena armija, ni zapadni saveznici.

​

- Svakome od nas ležao je na srcu napad na Jasenovac. Želio je to svaki starješina, svaki borac. Uprkos najboljim namjerama, uprkos moralnoj obavezi, mi to nismo mogli učiniti. Ne samo za logoraše, već i za naše jedinice - napad na Jasenovac bio bi koban. Bilo bi to - samouništenje. Koji bi komesar i komandant mogao da donese takvu odluku? Nepromišljeni napad na Jasenovac i naš poraz teško bi se odrazili kako na moral jedinica, tako i na moral logoraša i naroda. Jedinu korist izvukao bi neprijatelj - završio je V. Kovačević

- Nama na Kozari dobro je bilo poznato kakva zverstva fašisti čine u Jasenovcu i kovali smo razne planove kako da oslobodimo zatočenike - kaže Obrad Stišović, komandant Kozaračkog NOP odreda. - Prikupljali smo podatke o neprijateljskim snagama, izvodili akcije prema Jasenovcu, u jednoj od njih, na Prosari, uspeli smo da oslobodimo tridesetak talaca koje su ustaše dovele da seku šumu. Dovijali smo se kako da nađemo čamce i da se njima prebacimo na drugu obalu Save. Da bismo se približili Jasenovcu, 22. aprila 1942. napali smo Dubicu. Ali, svi naši planovi morali su da padnu u vodu. Mi jednostavno nismo mogli sa uspehom da u prvim ratnim godinama izvedemo tako veliku i složenu ratnu operaciju. To bi bila unapred izgubljena bitka. Bio bi to naš veliki poraz, udarac od koga bismo se teško oporavili.​

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrz...0xtvkCjYTtdZ0Lf-eSlUWhUAWX7ocuUre3kVJkAMJ_INY
- Titova naredba iz 1941 da se ispitaju uslovi da li Jasenovac može da se oslobodi.
- Bilo je više pokušaja napada na Logor Jasenovac od strane partizana.
Ivo Goldstein sigurno istoričar koji najbolje istoriju Jasenovačkog logora ( koji je izgubio sedam članova porodice i uže rodbine u Jasenovcu) gostovao je na Rts i dao je jednu retro-spektivu dešavanja u Jasenovcu od 1941 do 1945.
Što se tiče teme o oslobodjenju Jasenovac, Goldstain priča od 46 minuta.

​

 

[Koča]

Је л нису могли ни 1944. са 414. 000 војника Црвене Армије и савезничком авијацијом? Док су јуришали на Србију и бомбардовали српске градове?

Опет бајке?

Јасеновац је радио пуном паром до последњег дана рата, априла 1945!!!...партизани када су ушли, побринули су се да униште и оно мало доказа што је остало иза њихове усташке браће...

 

[Nikita Kulganov]

Danas se priča partizani nisu namerno hteli da oslobode Jasenovac da bi ustaše pobile što više Srba.
Čak je i napisana knjiga Zašto Jasenovac nije oslobodjen...
Niko od tih što kažu da partizani nisu hteli da oslobode Jasenovac, gde je brisan prostor sa osmatrčnica i bunkerima i prugom Zagreb - Beograd, koliko je trebalo vojnika da za takvu operaciju, koliko bi poginulo i šta bi se postiglo sa tom operacijom, ako bi partizani morali vrlo brzo da se povuku sa tog terena ? Sutra ustašeo opet obnove Jasenovac.
Koji bi to vojni strateg naparvio takav plan da napadane plan da oslobodi Jasnovac, po svaku cenu bez obzira na žrtve, jel u tom napadu realno bi poginulo puno i partizana i logoraša.
Kažu eksperti mogli da oslobode partizni Jasenovac još 1944, jer su onda oslobodili Beograd, i namerno nisu hteli da napreduju brzo samo zato da bi ustaše poklale što više Srba.
Eksperti zaboravljaju kada je probijen Sremski front, inače partizani su žurili da bi stigli i zauzeli pre Engleza Istru, Trst i Korušku. Naravno mora teren da se čisti kada se osvoji neko područije, tako da je u toj žurbi ostala i neka neosvojena ostrva kao što je bio Odžak, koji je oslobodjen tek 25 maja 1945. Na mnogim mestima u Jugoslaviji 1944 i 45 Nemci i ustaše su prelazili u jake kontraofanzive.
Stanje 15.04.1945

Inače likvidacija logora Jasenovac je počela još u januaru 1945, do aprila je uništena cela arhiva, i minirano preko 90% logora. Ustaše su nekoliko dana pobegle izlogora, pre nego što će doci partizani koji vode teške borbe da bi došli do Jasenovac.
- Pitanje je zašto četnici nisu nikada napravili ni plan, a ne da su napali Jasenovac ? Samradžić daje dokaze da 18500 četnika napadalo Sarajevo 1943, što nisu sa tim snagama onda napadali Jasenovac, posšto brojni eksperti tvrdi da je oslobodjenje Jasenovca bila vrlo lako ?
Četnici na pragu Sarajeva 1943. godine
http://www.palelive.com/cetnici-na-...1aNVIKqmGeuOTVrZy-xMnw43YuWQfqzP8Wrj-yrR6a0A8
Čuvena priča kako je Tito hteo da sakrije posle rata da je Jasenovac postojao....
1946. Zemaljska komisja Hrvatske je izdala delo o Zlocinima i logoru Jasenova, gde je dat pregled desavanja sta se desavalo u Jasenovcu, ko su bili koljaci, kako su klali i na strani broj 42 zadnja recenica na stranici , stoji da je u Jasenovcu ubijeno izmedju 500000 - 600000
https://archive.org/details/Zlocini_u_logoru_Jasenovac/page/n39

 

[Nikita Kulganov]

Је л нису могли ни 1944. са 414. 000 војника Црвене Армије и савезничком авијацијом? Док су јуришали на Србију и бомбардовали српске градове?

Опет бајке?

Јасеновац је радио пуном паром до последњег дана рата, априла 1945!!!...партизани када су ушли, побринули су се да униште и оно мало доказа што је остало иза њихове усташке браће...

Nije postojao Sremski front ?
Sto cetnici nisu oslobadjali, Draza davao direktive da se gadja Zagreb, Maribor, ali ne i Jasenovac.
Daj dokaze da su partizani unistili u Jasenovcu, ono sto nisu ustase, koji su zajedno sa cetnicima bezali ka Blajburgu.

 

[Koča]

Zašto Jasenovac nikad nije oslobađan?
29. septembar 2019. 18:00

U dostupnim arhivama nema pisanih tragova o planovima za proboj u jedan od najvećih koncentracionih logora i stratište Srba.

JEDNA od najtužnijih stranica jasenovačke tragedije, pored licitiranja brojem žrtava koje traje gotovo 75 godina, jeste i pitanje - zašto Jasenovac nije oslobođen?

Višedecenijska ravnodušnost najvišeg hrvatskog, srpskog i jugoslovenskog rukovodstva prema jasenovačkom stratištu ostaviće za sobom nesagledive posledice. Naročito njihovo nerazumevanje i neshvatanje da su Drugim svetskim ratom i genocidom nad Srbima u NDH, pa samim tim i postojanjem ovog logora, duboko poremećeni odnosi između dva najbrojnija naroda Jugoslavije, i da se oni mogu prevazići samo suočavanjem sa istinom, a ne njenim ignorisanjem. Sve istine koje se prećute u vremenima koja dolaze postaju otrovi. I taj otrov, na našu nesreću, danas je vododelnica između srpskog i hrvatskog naroda, i pogubno deluje na ekstremiste i političare koji umanjuju ili povećavaju broj srpskih žrtava u "endehaziji", ili pak dokazuju kako je u Jasenovcu zapravo bio radni logor.

Na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen, pored desetine istorijskih knjiga, memoara, zbornika, sećanja ratnih komandanata i preživelih logoraša, s punim pravom možemo da konstatujemo da zasad nema pravog naučnog i istoriografskog odgovora. Dvojica vrsnih istraživača, Slavko Odić i Slavko Komarica, u knjizi koju su upravo nazvali "Zašto Jasenovac nije oslobođen", a koja je objavljena 1993. godine, utvrdili su da i pored povoljnih atmosferskih uslova i ogromne vojne nadmoći, od početka 1945. pa do kraja rata, nema pisanih tragova u arhivama partizanskih jedinica, bilo kakvog plana ili ideje oslobađanja ovog logora ili nekog njegovog dela.

VIŠE od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac, i to tek pošto su ga ustaše mirno napustile, posle desetak dana sistematskog zatiranja tragova velikog zločina. Od 22. aprila do 1. maja 1945. do temelja su srušili jasenovački logor i spalili arhivu, rušili zgrade, postrojenja i mučilišta u kojima su ubijali hiljade i hiljade nikad ne izbrojanih žrtava, među kojima je najviše bilo Srba, ali i mnoštvo Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Dva dana docnije, 4. maja, Generalštab, tada već Jugoslavenske armije, saopštava da su pripadnici Prvog bataljona Četvrte srpske brigade 21. srpske divizije brzim prodorom na zapad zauzeli i oslobodili Jasenovac.

Ono što nisu stigle da sruše ustaše, uradila je tek uspostavljena komunistička vlast u Hrvatskoj. Naložila je da se do temelja ukloni zid oko jasenovačkog logora, poruše sve stražarnice i osmatračnice, žičane ograde i poljski bunkeri. Uskoro je srušena i ciglarska peć koju su ustaše pretvorile u krematorijum.

Tragova o jasenovačkim zločinima, pogotovu o eventualnim odgovorima na pitanje zašto su ga partizani zaobilazili, nema ni u najznačajnijim publikacijama koje predstavljaju zvaničnu istoriju Narodnooslobodilačkog rata. U prvom izdanju Vojne enciklopedije iz 1961, u kojoj su obrađene sve teme i događaji iz rata, nema ni spomena o Jasenovacu. I u drugom izdanju objavljenom 11 godina kasnije - 1972, ne postoji nijedan podatak o oslobađanju logora i logoraša.

U DVOTOMNOJ ediciji "Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941-1945", koja ima 1.300 stranica, jasenovački logor spominje se samo jednom, povodom ofanzive na Kozaru 1942. godine: "Od oko 50.000 stanovnika, većinom žena, dece i staraca... Jedan deo je na zverski način pobijen, a ostatak oteran u zloglasni ustaški logor u Jasenovcu."

U sabranim delima Josipa Broza Tita, u 21. tomu, Jasenovac je spomenut četiri puta, u objašnjenju Titovog pisma iz Foče 31. marta 1942. godine, Operativnom štabu za Bosansku Krajinu otkucanom na pisaćoj mašini. U post- skriptumu ove direktive Broz je, zelenim mastilom, rukom dopisao: "R. S. Ispitajte mogućnost eventualnog napada na koncentracijski logor u Jasenovcu, gde je bilo oko 10.000 naših zatvorenika, a sada je ostalo svega još oko 1.500 živih drugova. Sve ostalo su poubijali ustaški banditi. Taj napad trebalo bi organizovati zajedno sa štabom iz Hrvatske, ali tako da sigurno uspije." Svoj potpis je overio pečatom Vrhovnog štaba. Međutim, u Titovoj ratnoj arhivi uopšte nema dokumenata iz kojih bi se moglo videti da je on tu naredbu izdao, ili o tome bar obavestio štab partizanskih snaga u Hrvatskoj.

Šest meseci posle Titove direktive štabu za Bosansku Krajinu, oktobra 1942, dvojica vodećih krajiških komandanata, Boško Šiljegović i Josip Mažar Šoša, predložili su slavonskim brigadama da zajedno napadnu Jasenovac i Staru Gradišku, ali Slavonci su taj predlog odbili. Odgovorili su da te akcije u tom trenutku nisu moguće i da će to doći u obzir malo kasnije. Ipak, do kraja rata nije više zabeležena nijedna slična inicijativa, iako je jasenovački logor čuvalo samo 1.500 ustaša.

SLAVKO Odić i Slavko Komarica su utvrdili da se u "Hronologiji oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije 1941-1945" na 1.265 stranica enciklopedijskog formata logor Jasenovac spominje devet puta, i to uglavnom pogrešno. "Prvi put se pod datumom 14. avgust 1941. pogrešno konstatuje da je iz Tuzle ustaška policija počela deportaciju Srba i Židova u koncentracioni logor Jasenovac, jer taj logor tada još nije postojao. Zatim se pod pet različitih datuma 1942. i 1944. godine govori o ispadima ustaških jedinica na oslobođenoj teritoriji oko Jasenovca. Samo se pod dva datuma, 30. maja i 26. juna 1944, govori o manjim akcijama jedinica NOV-a i POJ-a na Savi u blizini Jasenovca. Napokon, pod datumom 30. april 1945. nalazimo konstataciju da su tog dana (što nije točno!) dijelovi 45. divizije Jugoslavenske armije (JA) oslobodili Jasenovac. I to je sve."

Za gotovo pola veka bivstvovanja druge, Titove Jugoslavije, organizovano je na desetine simpozijuma i okruglih stolova posvećenih Jasenovcu. Od 1966, kada je konačno otkriven spomenik, održavani su u Jasenovcu skupovi na kojima su govorili čelnici Jugoslavije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i lideri Saveza komunista i Saveza boraca. Na svim tim manifestacijama niko nikad nije spomenuo "ustanak logoraša" 22. aprila, a pogotovu zašto im nije pružena pomoć spolja. Pitanje zašto tokom celog rata nijedan štab NOV-a i POJ-a nije pripremao i pokušao akciju oslobađanja jasenovačkih logoraša visilo je u vazduhu. Ali niko ga nije postavljao.

TOKOM savezničkih bombardovanja Jugoslavije, u martu i aprilu 1945. godine, nekoliko puta je gađan Jasenovac. Na spisku ciljeva koji je Generalštab JA dostavljao saveznicima nema ovog logora, što znači da ove akcije nisu bile plod koordiniranog plana, već inicijative samih pilota. Od bombardovanja su uništeni mnogi objekti. Od preostalih logoraša formirane su radne grupe koje su iskopavale i uništavale leševe ranijih žrtava. Komandant logora Maks Luburić je naredio da se 21. aprila likvidira poslednja grupa od 700 žena. Istog dana su svi preživeli muškarci, a bilo ih je 1.073, zatvoreni u dvospratnicu u istočnom delu logora. U noći između 21. i 22. aprila, deo logoraša, znajući da će narednog dana biti ubijeni, odlučio se na proboj. Preživelo ih je 106. Nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz dela logora Kožara. Od njih 176, spaslo se samo 11.

Spomen-područje Jasenovac od 1966. do 1990. godine posetilo je nekoliko miliona ljudi. Najčešće su kustosima postavljali pitanje da li su partizani pokušali napad na logor kako bi oslobodili logoraše. Dobijali su odgovor da se nastojalo pronaći rešenje, da se i drug Tito stalno interesovao za stanje u jasenovačkom logoru, da su nepristupačan teren (pruga Zagreb-Beograd), reke Sava, Una, Veliki Strug i nekoliko vrlo važnih i jakih neprijateljskih uporišta u blizini (Novska, Okučani, Banova Jaruga i druga), gotovo onemogućavali svaku veću akciju.

A šta dokumenti kažu o Titovom interesovanju za Jasenovac?

ČETVRTOG aprila 1942. javlja Moskvi da se najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu... "Dželat Pavelić je u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Krajem 1942. "Borba", koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, štampala je brošuru "Jasenovački logor", koja je otkrivala najstrašnije zločine ustaških zlikovaca. Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca koji su uspeli da pobegnu. Štampana je u 2.000 primeraka, na šezdesetak stranica, omanjeg formata, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.

Osam meseci posle prve, Tito je u Moskvu krajem 1942. poslao drugu, poslednju depešu, u kojoj je pomenut logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu. U depeši je rečeno da ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude, a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. I u ovoj depeši nije rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.

ODNOS prema jasenovačkom stratištu Srba može najpre i najbolje da se vidi iz podatka da je postojeći spomenik žrtvama jednog od najvećih koncentracionih logora u Evropi - "Kameni cvet", vajara Bogdana Bogdanovića, na jedvite jade podignut tek početkom jula 1966. Ideji za podizanje spomenika uporno se suprotstavljao jedan od Titovih najbližih saradnika i njegov intimni prijatelj, predsednik Sabora Hrvatske Ivan Krajačić. Odluka o podizanju spomenika doneta je tek na intervenciju hrvatskog generala, saveznog sekretara za narodnu odbranu Ivana Gošnjaka:

- Nemojte tamo skrivati ustaške zločine - rekao je hrvatskom rukovodstvu. - Ako vi nećete da podignete spomenik, onda će to učiniti Armija i Federacija.

HEBRANG KOČIO PLAN

OD septembra 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici praktično su znali šta se dešava u Jasenovcu. O tome su ih obavestili sekretar Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera. Kada je 1948. otkrivena saradnja Hebranga sa ustašama, počela je da provejava teza da je on, u stvari, bio čovek koji je kočio bilo koji plan za oslobođenje logora smrti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...:821288-Zasto-Jasenovac-nikad-nije-oslobadjan

 

[Mstislav]

Zasto cetnici nisu nikad napali Jasenovac, necemo spominjati oslobadjanje?

 

[Koča]

Nije postojao Sremski front ?
Sto cetnici nisu oslobadjali, Draza davao direktive da se gadja Zagreb, Maribor, ali ne i Jasenovac.
Daj dokaze da su partizani unistili u Jasenovcu, ono sto nisu ustase, koji su zajedno sa cetnicima bezali ka Blajburgu.

Дакле одговор на то зашто партизани нису ослободили Јасеновац је "што четници нису ослобађали"

па ти си отворио тему о партизанима и Јасеновцу

Ајде не засмејавај нас....партизани нису хтели да ослободе Јасеновац јер су се бринули да ће у току ослобађања страдати логораши...па оставили логораше да их кољу усташе

А нису се бринули колико ће српског народа да страда у току савезничког бомбардовања или српских младића на Сремском фронту?

 

[Koča]

Zasto cetnici nisu nikad napali Jasenovac, necemo spominjati oslobadjanje?

ево још једног

 

[Mstislav]

Klasican neodgovor desnice na prosto pitanje, bezanje od rasprave.

 

[Koča]

Зашто партизани 1944. са 414.000 војника Црвене Армије и бројним снагама под савезничким оружјем и са савезничком авијацијом нису кренули на Загреб, на Јасеновац него свим снагама на Србију? ајмо другови, конкретно...

 

[Magistrat ma 48]

Зашто партизани 1944. са 414.000 војника Црвене Армије и бројним снагама под савезничким оружјем и са савезничком авијацијом нису кренули на Загреб, на Јасеновац него свим снагама на Србију? ајмо другови, конкретно...

a od čega da spasi ,u srbiji je najviše bilo pristalica partizana

 

[Koča]

Да су партизани навијали за усташке злочине над Србима, имамо директне доказе од њих самих...ту нема тајни...

Темпо јасно говори о томе у својим мемоарима, без трунке гриже савести

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

Треба ли даље расправљати о разлогу?

 

[Mstislav]

http://www.yugopapir.com/2016/04/camil-sijaric-u-osloboenom-jasenovcu.html

 

[Mstislav]

 

[Nikita Kulganov]

Zašto Jasenovac nikad nije oslobađan?
29. septembar 2019. 18:00

U dostupnim arhivama nema pisanih tragova o planovima za proboj u jedan od najvećih koncentracionih logora i stratište Srba.

JEDNA od najtužnijih stranica jasenovačke tragedije, pored licitiranja brojem žrtava koje traje gotovo 75 godina, jeste i pitanje - zašto Jasenovac nije oslobođen?

Višedecenijska ravnodušnost najvišeg hrvatskog, srpskog i jugoslovenskog rukovodstva prema jasenovačkom stratištu ostaviće za sobom nesagledive posledice. Naročito njihovo nerazumevanje i neshvatanje da su Drugim svetskim ratom i genocidom nad Srbima u NDH, pa samim tim i postojanjem ovog logora, duboko poremećeni odnosi između dva najbrojnija naroda Jugoslavije, i da se oni mogu prevazići samo suočavanjem sa istinom, a ne njenim ignorisanjem. Sve istine koje se prećute u vremenima koja dolaze postaju otrovi. I taj otrov, na našu nesreću, danas je vododelnica između srpskog i hrvatskog naroda, i pogubno deluje na ekstremiste i političare koji umanjuju ili povećavaju broj srpskih žrtava u "endehaziji", ili pak dokazuju kako je u Jasenovcu zapravo bio radni logor.

Na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen, pored desetine istorijskih knjiga, memoara, zbornika, sećanja ratnih komandanata i preživelih logoraša, s punim pravom možemo da konstatujemo da zasad nema pravog naučnog i istoriografskog odgovora. Dvojica vrsnih istraživača, Slavko Odić i Slavko Komarica, u knjizi koju su upravo nazvali "Zašto Jasenovac nije oslobođen", a koja je objavljena 1993. godine, utvrdili su da i pored povoljnih atmosferskih uslova i ogromne vojne nadmoći, od početka 1945. pa do kraja rata, nema pisanih tragova u arhivama partizanskih jedinica, bilo kakvog plana ili ideje oslobađanja ovog logora ili nekog njegovog dela.

VIŠE od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac, i to tek pošto su ga ustaše mirno napustile, posle desetak dana sistematskog zatiranja tragova velikog zločina. Od 22. aprila do 1. maja 1945. do temelja su srušili jasenovački logor i spalili arhivu, rušili zgrade, postrojenja i mučilišta u kojima su ubijali hiljade i hiljade nikad ne izbrojanih žrtava, među kojima je najviše bilo Srba, ali i mnoštvo Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Dva dana docnije, 4. maja, Generalštab, tada već Jugoslavenske armije, saopštava da su pripadnici Prvog bataljona Četvrte srpske brigade 21. srpske divizije brzim prodorom na zapad zauzeli i oslobodili Jasenovac.

Ono što nisu stigle da sruše ustaše, uradila je tek uspostavljena komunistička vlast u Hrvatskoj. Naložila je da se do temelja ukloni zid oko jasenovačkog logora, poruše sve stražarnice i osmatračnice, žičane ograde i poljski bunkeri. Uskoro je srušena i ciglarska peć koju su ustaše pretvorile u krematorijum.

Tragova o jasenovačkim zločinima, pogotovu o eventualnim odgovorima na pitanje zašto su ga partizani zaobilazili, nema ni u najznačajnijim publikacijama koje predstavljaju zvaničnu istoriju Narodnooslobodilačkog rata. U prvom izdanju Vojne enciklopedije iz 1961, u kojoj su obrađene sve teme i događaji iz rata, nema ni spomena o Jasenovacu. I u drugom izdanju objavljenom 11 godina kasnije - 1972, ne postoji nijedan podatak o oslobađanju logora i logoraša.

U DVOTOMNOJ ediciji "Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941-1945", koja ima 1.300 stranica, jasenovački logor spominje se samo jednom, povodom ofanzive na Kozaru 1942. godine: "Od oko 50.000 stanovnika, većinom žena, dece i staraca... Jedan deo je na zverski način pobijen, a ostatak oteran u zloglasni ustaški logor u Jasenovcu."

U sabranim delima Josipa Broza Tita, u 21. tomu, Jasenovac je spomenut četiri puta, u objašnjenju Titovog pisma iz Foče 31. marta 1942. godine, Operativnom štabu za Bosansku Krajinu otkucanom na pisaćoj mašini. U post- skriptumu ove direktive Broz je, zelenim mastilom, rukom dopisao: "R. S. Ispitajte mogućnost eventualnog napada na koncentracijski logor u Jasenovcu, gde je bilo oko 10.000 naših zatvorenika, a sada je ostalo svega još oko 1.500 živih drugova. Sve ostalo su poubijali ustaški banditi. Taj napad trebalo bi organizovati zajedno sa štabom iz Hrvatske, ali tako da sigurno uspije." Svoj potpis je overio pečatom Vrhovnog štaba. Međutim, u Titovoj ratnoj arhivi uopšte nema dokumenata iz kojih bi se moglo videti da je on tu naredbu izdao, ili o tome bar obavestio štab partizanskih snaga u Hrvatskoj.

Šest meseci posle Titove direktive štabu za Bosansku Krajinu, oktobra 1942, dvojica vodećih krajiških komandanata, Boško Šiljegović i Josip Mažar Šoša, predložili su slavonskim brigadama da zajedno napadnu Jasenovac i Staru Gradišku, ali Slavonci su taj predlog odbili. Odgovorili su da te akcije u tom trenutku nisu moguće i da će to doći u obzir malo kasnije. Ipak, do kraja rata nije više zabeležena nijedna slična inicijativa, iako je jasenovački logor čuvalo samo 1.500 ustaša.

SLAVKO Odić i Slavko Komarica su utvrdili da se u "Hronologiji oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije 1941-1945" na 1.265 stranica enciklopedijskog formata logor Jasenovac spominje devet puta, i to uglavnom pogrešno. "Prvi put se pod datumom 14. avgust 1941. pogrešno konstatuje da je iz Tuzle ustaška policija počela deportaciju Srba i Židova u koncentracioni logor Jasenovac, jer taj logor tada još nije postojao. Zatim se pod pet različitih datuma 1942. i 1944. godine govori o ispadima ustaških jedinica na oslobođenoj teritoriji oko Jasenovca. Samo se pod dva datuma, 30. maja i 26. juna 1944, govori o manjim akcijama jedinica NOV-a i POJ-a na Savi u blizini Jasenovca. Napokon, pod datumom 30. april 1945. nalazimo konstataciju da su tog dana (što nije točno!) dijelovi 45. divizije Jugoslavenske armije (JA) oslobodili Jasenovac. I to je sve."

Za gotovo pola veka bivstvovanja druge, Titove Jugoslavije, organizovano je na desetine simpozijuma i okruglih stolova posvećenih Jasenovcu. Od 1966, kada je konačno otkriven spomenik, održavani su u Jasenovcu skupovi na kojima su govorili čelnici Jugoslavije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i lideri Saveza komunista i Saveza boraca. Na svim tim manifestacijama niko nikad nije spomenuo "ustanak logoraša" 22. aprila, a pogotovu zašto im nije pružena pomoć spolja. Pitanje zašto tokom celog rata nijedan štab NOV-a i POJ-a nije pripremao i pokušao akciju oslobađanja jasenovačkih logoraša visilo je u vazduhu. Ali niko ga nije postavljao.

TOKOM savezničkih bombardovanja Jugoslavije, u martu i aprilu 1945. godine, nekoliko puta je gađan Jasenovac. Na spisku ciljeva koji je Generalštab JA dostavljao saveznicima nema ovog logora, što znači da ove akcije nisu bile plod koordiniranog plana, već inicijative samih pilota. Od bombardovanja su uništeni mnogi objekti. Od preostalih logoraša formirane su radne grupe koje su iskopavale i uništavale leševe ranijih žrtava. Komandant logora Maks Luburić je naredio da se 21. aprila likvidira poslednja grupa od 700 žena. Istog dana su svi preživeli muškarci, a bilo ih je 1.073, zatvoreni u dvospratnicu u istočnom delu logora. U noći između 21. i 22. aprila, deo logoraša, znajući da će narednog dana biti ubijeni, odlučio se na proboj. Preživelo ih je 106. Nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz dela logora Kožara. Od njih 176, spaslo se samo 11.

Spomen-područje Jasenovac od 1966. do 1990. godine posetilo je nekoliko miliona ljudi. Najčešće su kustosima postavljali pitanje da li su partizani pokušali napad na logor kako bi oslobodili logoraše. Dobijali su odgovor da se nastojalo pronaći rešenje, da se i drug Tito stalno interesovao za stanje u jasenovačkom logoru, da su nepristupačan teren (pruga Zagreb-Beograd), reke Sava, Una, Veliki Strug i nekoliko vrlo važnih i jakih neprijateljskih uporišta u blizini (Novska, Okučani, Banova Jaruga i druga), gotovo onemogućavali svaku veću akciju.

A šta dokumenti kažu o Titovom interesovanju za Jasenovac?

ČETVRTOG aprila 1942. javlja Moskvi da se najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu... "Dželat Pavelić je u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Krajem 1942. "Borba", koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, štampala je brošuru "Jasenovački logor", koja je otkrivala najstrašnije zločine ustaških zlikovaca. Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca koji su uspeli da pobegnu. Štampana je u 2.000 primeraka, na šezdesetak stranica, omanjeg formata, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.

Osam meseci posle prve, Tito je u Moskvu krajem 1942. poslao drugu, poslednju depešu, u kojoj je pomenut logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu. U depeši je rečeno da ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude, a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. I u ovoj depeši nije rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.

ODNOS prema jasenovačkom stratištu Srba može najpre i najbolje da se vidi iz podatka da je postojeći spomenik žrtvama jednog od najvećih koncentracionih logora u Evropi - "Kameni cvet", vajara Bogdana Bogdanovića, na jedvite jade podignut tek početkom jula 1966. Ideji za podizanje spomenika uporno se suprotstavljao jedan od Titovih najbližih saradnika i njegov intimni prijatelj, predsednik Sabora Hrvatske Ivan Krajačić. Odluka o podizanju spomenika doneta je tek na intervenciju hrvatskog generala, saveznog sekretara za narodnu odbranu Ivana Gošnjaka:

- Nemojte tamo skrivati ustaške zločine - rekao je hrvatskom rukovodstvu. - Ako vi nećete da podignete spomenik, onda će to učiniti Armija i Federacija.

HEBRANG KOČIO PLAN

OD septembra 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici praktično su znali šta se dešava u Jasenovcu. O tome su ih obavestili sekretar Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera. Kada je 1948. otkrivena saradnja Hebranga sa ustašama, počela je da provejava teza da je on, u stvari, bio čovek koji je kočio bilo koji plan za oslobođenje logora smrti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...:821288-Zasto-Jasenovac-nikad-nije-oslobadjan

Strucnjaci koji ne spominju Sremski front.

 

[Koča]

Strucnjaci koji ne spominju Sremski front.

Па што отвори тему Никита, ако немаш аргументе...опет си се покопао

где су ухвати ове теме Никита

Да није храбра хрватска младеж гинула на Сремском фронту? какве везе има велики стручњаче Никита Сремски фронт са темом? осим што побија твоју тезу да су комунисти мислили на жртве...

ајде, сигурно хрватски-војник.хр има аргументовано објашњење зашто партизани када су били на врхунцу нису кренули на Загреб или Јасеновац него на Србију?

 

[Nikita Kulganov]

Zašto Jasenovac nikad nije oslobađan?
29. septembar 2019. 18:00

U dostupnim arhivama nema pisanih tragova o planovima za proboj u jedan od najvećih koncentracionih logora i stratište Srba.

JEDNA od najtužnijih stranica jasenovačke tragedije, pored licitiranja brojem žrtava koje traje gotovo 75 godina, jeste i pitanje - zašto Jasenovac nije oslobođen?

Višedecenijska ravnodušnost najvišeg hrvatskog, srpskog i jugoslovenskog rukovodstva prema jasenovačkom stratištu ostaviće za sobom nesagledive posledice. Naročito njihovo nerazumevanje i neshvatanje da su Drugim svetskim ratom i genocidom nad Srbima u NDH, pa samim tim i postojanjem ovog logora, duboko poremećeni odnosi između dva najbrojnija naroda Jugoslavije, i da se oni mogu prevazići samo suočavanjem sa istinom, a ne njenim ignorisanjem. Sve istine koje se prećute u vremenima koja dolaze postaju otrovi. I taj otrov, na našu nesreću, danas je vododelnica između srpskog i hrvatskog naroda, i pogubno deluje na ekstremiste i političare koji umanjuju ili povećavaju broj srpskih žrtava u "endehaziji", ili pak dokazuju kako je u Jasenovcu zapravo bio radni logor.

Na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen, pored desetine istorijskih knjiga, memoara, zbornika, sećanja ratnih komandanata i preživelih logoraša, s punim pravom možemo da konstatujemo da zasad nema pravog naučnog i istoriografskog odgovora. Dvojica vrsnih istraživača, Slavko Odić i Slavko Komarica, u knjizi koju su upravo nazvali "Zašto Jasenovac nije oslobođen", a koja je objavljena 1993. godine, utvrdili su da i pored povoljnih atmosferskih uslova i ogromne vojne nadmoći, od početka 1945. pa do kraja rata, nema pisanih tragova u arhivama partizanskih jedinica, bilo kakvog plana ili ideje oslobađanja ovog logora ili nekog njegovog dela.

VIŠE od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac, i to tek pošto su ga ustaše mirno napustile, posle desetak dana sistematskog zatiranja tragova velikog zločina. Od 22. aprila do 1. maja 1945. do temelja su srušili jasenovački logor i spalili arhivu, rušili zgrade, postrojenja i mučilišta u kojima su ubijali hiljade i hiljade nikad ne izbrojanih žrtava, među kojima je najviše bilo Srba, ali i mnoštvo Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Dva dana docnije, 4. maja, Generalštab, tada već Jugoslavenske armije, saopštava da su pripadnici Prvog bataljona Četvrte srpske brigade 21. srpske divizije brzim prodorom na zapad zauzeli i oslobodili Jasenovac.

Ono što nisu stigle da sruše ustaše, uradila je tek uspostavljena komunistička vlast u Hrvatskoj. Naložila je da se do temelja ukloni zid oko jasenovačkog logora, poruše sve stražarnice i osmatračnice, žičane ograde i poljski bunkeri. Uskoro je srušena i ciglarska peć koju su ustaše pretvorile u krematorijum.

Tragova o jasenovačkim zločinima, pogotovu o eventualnim odgovorima na pitanje zašto su ga partizani zaobilazili, nema ni u najznačajnijim publikacijama koje predstavljaju zvaničnu istoriju Narodnooslobodilačkog rata. U prvom izdanju Vojne enciklopedije iz 1961, u kojoj su obrađene sve teme i događaji iz rata, nema ni spomena o Jasenovacu. I u drugom izdanju objavljenom 11 godina kasnije - 1972, ne postoji nijedan podatak o oslobađanju logora i logoraša.

U DVOTOMNOJ ediciji "Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941-1945", koja ima 1.300 stranica, jasenovački logor spominje se samo jednom, povodom ofanzive na Kozaru 1942. godine: "Od oko 50.000 stanovnika, većinom žena, dece i staraca... Jedan deo je na zverski način pobijen, a ostatak oteran u zloglasni ustaški logor u Jasenovcu."

U sabranim delima Josipa Broza Tita, u 21. tomu, Jasenovac je spomenut četiri puta, u objašnjenju Titovog pisma iz Foče 31. marta 1942. godine, Operativnom štabu za Bosansku Krajinu otkucanom na pisaćoj mašini. U post- skriptumu ove direktive Broz je, zelenim mastilom, rukom dopisao: "R. S. Ispitajte mogućnost eventualnog napada na koncentracijski logor u Jasenovcu, gde je bilo oko 10.000 naših zatvorenika, a sada je ostalo svega još oko 1.500 živih drugova. Sve ostalo su poubijali ustaški banditi. Taj napad trebalo bi organizovati zajedno sa štabom iz Hrvatske, ali tako da sigurno uspije." Svoj potpis je overio pečatom Vrhovnog štaba. Međutim, u Titovoj ratnoj arhivi uopšte nema dokumenata iz kojih bi se moglo videti da je on tu naredbu izdao, ili o tome bar obavestio štab partizanskih snaga u Hrvatskoj.

Šest meseci posle Titove direktive štabu za Bosansku Krajinu, oktobra 1942, dvojica vodećih krajiških komandanata, Boško Šiljegović i Josip Mažar Šoša, predložili su slavonskim brigadama da zajedno napadnu Jasenovac i Staru Gradišku, ali Slavonci su taj predlog odbili. Odgovorili su da te akcije u tom trenutku nisu moguće i da će to doći u obzir malo kasnije. Ipak, do kraja rata nije više zabeležena nijedna slična inicijativa, iako je jasenovački logor čuvalo samo 1.500 ustaša.

SLAVKO Odić i Slavko Komarica su utvrdili da se u "Hronologiji oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije 1941-1945" na 1.265 stranica enciklopedijskog formata logor Jasenovac spominje devet puta, i to uglavnom pogrešno. "Prvi put se pod datumom 14. avgust 1941. pogrešno konstatuje da je iz Tuzle ustaška policija počela deportaciju Srba i Židova u koncentracioni logor Jasenovac, jer taj logor tada još nije postojao. Zatim se pod pet različitih datuma 1942. i 1944. godine govori o ispadima ustaških jedinica na oslobođenoj teritoriji oko Jasenovca. Samo se pod dva datuma, 30. maja i 26. juna 1944, govori o manjim akcijama jedinica NOV-a i POJ-a na Savi u blizini Jasenovca. Napokon, pod datumom 30. april 1945. nalazimo konstataciju da su tog dana (što nije točno!) dijelovi 45. divizije Jugoslavenske armije (JA) oslobodili Jasenovac. I to je sve."

Za gotovo pola veka bivstvovanja druge, Titove Jugoslavije, organizovano je na desetine simpozijuma i okruglih stolova posvećenih Jasenovcu. Od 1966, kada je konačno otkriven spomenik, održavani su u Jasenovcu skupovi na kojima su govorili čelnici Jugoslavije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i lideri Saveza komunista i Saveza boraca. Na svim tim manifestacijama niko nikad nije spomenuo "ustanak logoraša" 22. aprila, a pogotovu zašto im nije pružena pomoć spolja. Pitanje zašto tokom celog rata nijedan štab NOV-a i POJ-a nije pripremao i pokušao akciju oslobađanja jasenovačkih logoraša visilo je u vazduhu. Ali niko ga nije postavljao.

TOKOM savezničkih bombardovanja Jugoslavije, u martu i aprilu 1945. godine, nekoliko puta je gađan Jasenovac. Na spisku ciljeva koji je Generalštab JA dostavljao saveznicima nema ovog logora, što znači da ove akcije nisu bile plod koordiniranog plana, već inicijative samih pilota. Od bombardovanja su uništeni mnogi objekti. Od preostalih logoraša formirane su radne grupe koje su iskopavale i uništavale leševe ranijih žrtava. Komandant logora Maks Luburić je naredio da se 21. aprila likvidira poslednja grupa od 700 žena. Istog dana su svi preživeli muškarci, a bilo ih je 1.073, zatvoreni u dvospratnicu u istočnom delu logora. U noći između 21. i 22. aprila, deo logoraša, znajući da će narednog dana biti ubijeni, odlučio se na proboj. Preživelo ih je 106. Nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz dela logora Kožara. Od njih 176, spaslo se samo 11.

Spomen-područje Jasenovac od 1966. do 1990. godine posetilo je nekoliko miliona ljudi. Najčešće su kustosima postavljali pitanje da li su partizani pokušali napad na logor kako bi oslobodili logoraše. Dobijali su odgovor da se nastojalo pronaći rešenje, da se i drug Tito stalno interesovao za stanje u jasenovačkom logoru, da su nepristupačan teren (pruga Zagreb-Beograd), reke Sava, Una, Veliki Strug i nekoliko vrlo važnih i jakih neprijateljskih uporišta u blizini (Novska, Okučani, Banova Jaruga i druga), gotovo onemogućavali svaku veću akciju.

A šta dokumenti kažu o Titovom interesovanju za Jasenovac?

ČETVRTOG aprila 1942. javlja Moskvi da se najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu... "Dželat Pavelić je u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Krajem 1942. "Borba", koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, štampala je brošuru "Jasenovački logor", koja je otkrivala najstrašnije zločine ustaških zlikovaca. Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca koji su uspeli da pobegnu. Štampana je u 2.000 primeraka, na šezdesetak stranica, omanjeg formata, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.

Osam meseci posle prve, Tito je u Moskvu krajem 1942. poslao drugu, poslednju depešu, u kojoj je pomenut logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu. U depeši je rečeno da ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude, a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. I u ovoj depeši nije rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.

ODNOS prema jasenovačkom stratištu Srba može najpre i najbolje da se vidi iz podatka da je postojeći spomenik žrtvama jednog od najvećih koncentracionih logora u Evropi - "Kameni cvet", vajara Bogdana Bogdanovića, na jedvite jade podignut tek početkom jula 1966. Ideji za podizanje spomenika uporno se suprotstavljao jedan od Titovih najbližih saradnika i njegov intimni prijatelj, predsednik Sabora Hrvatske Ivan Krajačić. Odluka o podizanju spomenika doneta je tek na intervenciju hrvatskog generala, saveznog sekretara za narodnu odbranu Ivana Gošnjaka:

- Nemojte tamo skrivati ustaške zločine - rekao je hrvatskom rukovodstvu. - Ako vi nećete da podignete spomenik, onda će to učiniti Armija i Federacija.

HEBRANG KOČIO PLAN

OD septembra 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici praktično su znali šta se dešava u Jasenovcu. O tome su ih obavestili sekretar Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera. Kada je 1948. otkrivena saradnja Hebranga sa ustašama, počela je da provejava teza da je on, u stvari, bio čovek koji je kočio bilo koji plan za oslobođenje logora smrti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...:821288-Zasto-Jasenovac-nikad-nije-oslobadjan

Copy pest, ''

VIŠE od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac'' ​

SREMSKI FRONT ZA OVE EKSPERTE NIJE POSTOJAO ?!
Zaso cetniciki stratezi sa 18500 cetnika nisu krenuli u napada u oslobodjenje Jasenovca preko brisanog prostora ?

 

[Mstislav]

Ko kod da je ginuo na Sremskom frontu bar nije bio dete od 13-14 godina i nije umro bez puske u albanskim gudurama nevidevsi neprijatelja kao pod genijalnim Karadjordjevicima. A sad kus, trolujes temu vasko.

 

[Nikita Kulganov]

Па што отвори тему Никита, ако немаш аргументе...опет си се покопао

где су ухвати ове теме Никита

Да није храбра хрватска младеж гинула на Сремском фронту? какве везе има велики стручњаче Никита Сремски фронт са темом? осим што побија твоју тезу да су комунисти мислили на жртве...

ајде, сигурно хрватски-војник.хр има аргументовано објашњење зашто партизани када су били на врхунцу нису кренули на Загреб или Јасеновац него на Србију?

Po tebi partizan su trebali da preskoce Sremski front i da oslobode Jasenovac ?
Nemoj stavljati samo copy paste, jer ispadas komican, stavljas ''strucnjake'' koji zaborave da napisu da je postojao Sremski front
Sta bi sa cetnicima, sto nisu oslobodili Jasenovac ?

 

[Koča]

Po tebi partizan su trebali da preskoce Sremski front i da oslobode Jasenovac ?
Nemoj stavljati samo copy paste, jer ispadas komican, stavljas ''strucnjake'' koji zaborave da napisu da je postojao Sremski front
Sta bi sa cetnicima, sto nisu oslobodili Jasenovac ?

као што рекох, зашто покрећеш теме о којима немаш благе везе са животом и дозвољаваш да те овако разбуцамо сваки пут? тотални фијаско...

ал нисам ти ја крив што самог себе закопаваш...

какав Сремски фронт несрећо...па тек је то теме од које треба да бежиш

прво покушаваш да нам објасниш како је немогуће било ослободити Јасеновац због положаја и бла бла, уби се са силним мапама, а сада кажеш да је све због Сремског фронта

 

[Nikita Kulganov]

као што рекох, зашто покрећеш теме о којима немаш благе везе са животом и дозвољаваш да те овако разбуцамо сваки пут? тотални фијаско...

ал нисам ти ја крив што самог себе закопаваш...

Ti postavis copy paste tekst sa ''ekspertima', koji tvrde da su partizani oslobodili Beograd 1944, a tek su u maju 1945 stigli u Jasenovac i ne spominju borbe na Sremskom frontu i ostale borbe posle...to kao nije bitno..
Bas je totalni fijasko tvojih eksperta

 

[Nikita Kulganov]

 

[Лекизан]

Нису јер су се борили за власт па их такве ствари нису занимале упроштено речено, што се може прочитати и између редова у овој књизи:

http://www.znaci.net/00003/680.pdf
Свако друго објашњење не пије воду, поготово то важи за крај рата и целу 1944 годину када је партизана само у шестом славонском корпусу било десет пута више него усташа и домобрана у Јасеновцу и околним гарнизонима, о партизанским одредима у Босанској крајини и Банији да не говоримо.
Захтева неких локалних команданата је било али никада нису добили зелено светло од КПХ, па су се на крају логораши, они који су преостали, сами пробили.

Тема нема везе са Сремским фронтом па нема потребе да се потеже овде као неки аргумент.

 

[Koča]

Нису јер су се борили за власт па их такве ствари нису занимале упроштено речено, што се може прочитати и између редова у овој књизи:
Pogledajte prilog 601438
http://www.znaci.net/00003/680.pdf
Свако друго објашњење не пије воду, поготово то важи за крај рата и целу 1944 годину када је партизана само у шестом славонском корпусу било десет пута више него усташа и домобрана у Јасеновцу и околним гарнизонима, о партизанским одредима у Босанској крајини и Банији да не говоримо.
Захтева неких локалних команданата је било али никада нису добили зелено светло од КПХ, па су се на крају логораши, они који су преостали, сами пробили.

Тема нема везе са Сремским фронтом па нема потребе да се потеже овде као неки аргумент.

Истина наравно али доста благо речено...

Чињенице су и да су комунистима одговарали усташки покољи Срба и то из више разлога...

 

[Koča]

Заиста нема већих изрода и издајника у читавој српској историји од српских комуниста, тј. титоиста...кад смо овакве имали међу својима, како онда замерити и данас овим неоусташама Мстиславу, Никтити, проки

Odnos Srba prema tom problemu najbolje ilustruje nekoliko scena sa zasedanja Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS), koje je održano od 9. do 12. novembra 1944. godine u Beogradu. Tadašnji čačanski student Dobrivoje Vidić, koji će dogurati i do predsednika Srbije, oprostio je ustašama genocid nad Srbima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i istočnog Srema izgovarajući sledeće reči:

- Šest stotina pedeset hiljada streljanih Srba u BiH, to je dug koji je srpski narod platio za zločinačku politiku beogradskih vlastodržaca!

http://www.nspm.rs/hronika/zoran-avramovic-srpska-samomrznja-vodi-u-gubljenje-nacije.html?alphabet=l