Zasto nije Osmansko Carstvo moglo osvojiti Crnu Goru?

ZabranjeniLegenda

Buduća legenda
Poruka
35.797
Da rijesimo pitanje, zasto turska imperija iako puno puta napala, nikad nije pokorila i osvojila Crnu Goru.

Da li je to bilo zbog toga sto Crna Gora je imala jakog saveznika, Rusiju, zbog njenog neprestupacnog terena i gerilskog ratovanja, ili zbog toga sto Osmanskom Carstvu "nije stalo do Crne Gore"?

Napadi osmanskog carstva na Crnu Goru:

Napad Ali-bega na Ljeskopolje 1603. godine
Napad Arslan-bega na Kosov lug 1613. godine
Napad Sulejman-pase na Vrtijeljku 1685. godine
Napad Numan pase Cuprilica 1714. godine
Pohod Mahmud pase Busatlija na Cetinje 1785. godine
Napadi Mahmud pase Busatlija na Martinice i Kruse
1796. godine

Svaki napad na Crnu Goru je bilo sa ciljem potpunog istrebljenja.
 
Crna Gora je bila pokorena. Branislav Đurđev je to nedvosmisleno dokazao, onomad kad su ga zamalo nabili na kolac na Cetinju i kad se tolika vika i vika bila uzdigla jer se usudio da to kaže.

Pojedinačne bune i to što su nekada sakupljači poreza morali dolaziti sa vojskom po pare u jednu vrlo malenu teritoriju teško pristupačnog krša, čije kontrolisanje često iz vizure Stambola nije imalo nekog krupnijeg strateškog značaja, ne znači da Crna Gora nije bila nepokorena posle 1496. godine.

Bez ikakve uvrede prema raznim silnim pobunama 10-ak ljudi i slično, ali crnogorska nepokorenost kao takva je romantičarski mit konstruisan u vreme dinastije Petrović-Njegoša, a potom u nacionalnom smislu kao mit radi formiranja crnogorskog identiteta i nacije.
 
Crna Gora je bila pokorena u delu koji je imao strateshki znacaj za jednu velesilu iz perioda 16-18 veka ostali deo nije ni pokoravan zbog malog ekonomsko- politickog znacaja..slate su po potrebi kaznene ekspedicije u te delove..inace najplodniji deo Crne Gore sadasnje sa najvecim gradovima je bio u sastavu Turske carevine do 1878 godine..
 
Da rijesimo pitanje, zasto turska imperija iako puno puta napala, nikad nije pokorila i osvojila Crnu Goru.

Da li je to bilo zbog toga sto Crna Gora je imala jakog saveznika, Rusiju, zbog njenog neprestupacnog terena i gerilskog ratovanja, ili zbog toga sto Osmanskom Carstvu "nije stalo do Crne Gore"?

Napadi osmanskog carstva na Crnu Goru:

Napad Ali-bega na Ljeskopolje 1603. godine
Napad Arslan-bega na Kosov lug 1613. godine
Napad Sulejman-pase na Vrtijeljku 1685. godine
Napad Numan pase Cuprilica 1714. godine
Pohod Mahmud pase Busatlija na Cetinje 1785. godine
Napadi Mahmud pase Busatlija na Martinice i Kruse
1796. godine

Svaki napad na Crnu Goru je bilo sa ciljem potpunog istrebljenja.
Tačno, ne zaboravi napad Bošnjaka na Manastir Bele Golubice .
Imaš knjigu o tome.
Imaš knjigu i o Šćepanu potvrdjenu čak i od Latina.
 
Да је митх да ЦГ никад није била освојена веч је Славен реко.

Колико то дезилузионирало Црногорце посебно Цетињање један фактор, што ЦГ је имао врло велику аутономију и само плачао харач је тај. Што економски тадашњи ЦГ није имао никакву вредност. Црногорци су у добрим годинама живели на граници смрти од глади, а у лошим су морали да пљачкају. Уз то ЦГ је врло тежак терен за сваку војску. Морало би се уложити много у контролисање, а мали је добит.
 
Да је митх да ЦГ никад није била освојена веч је Славен реко.

Pricamo o poslije 1603. godine kada je (stara) CG stekla defacto nezavisnost.

Колико то дезилузионирало Црногорце посебно Цетињање један фактор, што ЦГ је имао врло велику аутономију и само плачао харач је тај. Што економски тадашњи ЦГ није имао никакву вредност. Црногорци су у добрим годинама живели на граници смрти од глади, а у лошим су морали да пљачкају. Уз то ЦГ је врло тежак терен за сваку војску. Морало би се уложити много у контролисање, а мали је добит.

Jeste, meni se cini da poslije 1613. Osmansko Carstvo je mislio da ignorise CG i da ce svi umirijeti od gladi ili poturciti se, pa manje posla za njih.

Ovo se promjenilo 1711. godine kada se desi Istraga Poturica, koja ucvrstcuje vlast vladike Danila, ojaca jedinstvo CG plemena, i formira dinastiju Petrovic-Njegos.
 
Crna Gora je bila pokorena. Branislav Đurđev je to nedvosmisleno dokazao, onomad kad su ga zamalo nabili na kolac na Cetinju i kad se tolika vika i vika bila uzdigla jer se usudio da to kaže.

Pojedinačne bune i to što su nekada sakupljači poreza morali dolaziti sa vojskom po pare u jednu vrlo malenu teritoriju teško pristupačnog krša, čije kontrolisanje često iz vizure Stambola nije imalo nekog krupnijeg strateškog značaja, ne znači da Crna Gora nije bila nepokorena posle 1496. godine.

Bez ikakve uvrede prema raznim silnim pobunama 10-ak ljudi i slično, ali crnogorska nepokorenost kao takva je romantičarski mit konstruisan u vreme dinastije Petrović-Njegoša, a potom u nacionalnom smislu kao mit radi formiranja crnogorskog identiteta i nacije.

CG je pokorena 1481-1603. godine. Poslije pobjede na Ljeskopolju, Turci nikad opet ne upravljaju Crnom Gorom.
 
Pricamo o poslije 1603. godine kada je (stara) CG stekla defacto nezavisnost.



Jeste, meni se cini da poslije 1613. Osmansko Carstvo je mislio da ignorise CG i da ce svi umirijeti od gladi ili poturciti se, pa manje posla za njih.

Ovo se promjenilo 1711. godine kada se desi Istraga Poturica, koja ucvrstcuje vlast vladike Danila, ojaca jedinstvo CG plemena, i formira dinastiju Petrovic-Njegos.

Pa onda si loše imenovao temu.
 
Pa onda si loše imenovao temu.

Podrazumijeva se, jer pojam Crna Gora za teritoriju oko Lovcena ne postoji do uspostavljanje Sandzaka Crne Gore 1513. godine pod Skanderbegom Crnojevica, 1513-1530.g. Turci u ovom periodu nijesu pokorili Crnu Goru vec prakticki osnovali Crnu Goru, koja se otcijepi od uprave Osmanskog Carstva 1603. godine.
 
Crna Gora je bila pokorena. Branislav Đurđev je to nedvosmisleno dokazao, onomad kad su ga zamalo nabili na kolac na Cetinju i kad se tolika vika i vika bila uzdigla jer se usudio da to kaže.

Pojedinačne bune i to što su nekada sakupljači poreza morali dolaziti sa vojskom po pare u jednu vrlo malenu teritoriju teško pristupačnog krša, čije kontrolisanje često iz vizure Stambola nije imalo nekog krupnijeg strateškog značaja, ne znači da Crna Gora nije bila nepokorena posle 1496. godine.

Bez ikakve uvrede prema raznim silnim pobunama 10-ak ljudi i slično, ali crnogorska nepokorenost kao takva je romantičarski mit konstruisan u vreme dinastije Petrović-Njegoša, a potom u nacionalnom smislu kao mit radi formiranja crnogorskog identiteta i nacije.
Мислим да Ђоровић још недвосмислено прича о томе као и тај наратив "Да они тврде да нису Турци ниикада владали".
Међутим како документи показују прве веће акције почињу млетачком иницијативом баш овим шзо је постављач поставио од 17. века.
 
Никад ни један освајач нити је тежио нити би успијевао остварити контролу над сваким педљом освојеног територија.
Након освајања слиједи процес остваривања политичке, културне, језичке, духовне и друге доминације, дуготрајан процес саздан од бројних интеграционих елемената који би трајао генерацијама, некада би укључивао и асимилацију, а некад би се освајач задовољио признавањем његове власти и плаћањем данка дозвољавајући народима освојених територија да наставе живјети у складу са својим начином живота поштујући свој језик, духовност и културу, дозвољавајући повремено и неки вид политичке аутономије.

Е сад, треба раздвојити термине освојити и покорити. Освајач може овладати територијом, успоставити административну власт али некад умјесто покорног становништво има стање сталног бунта, што је увод у сталне турбуленције, сукобе, епилог би зависио од много чега, и од слободарског духа бунтивника и од тога колико је освајач у стању уопште покорити бунтовни народ а некад и од спољних фактора.

Опет, историја нас учи да би (било који) освајач више муке имао са планинским становништвом и тако наученим на тешке животне услове, ту би покоравање мукотрпно ишло, примјера је пуно, облашћу планинског вијенца Пиринеја би овладали разни освајачи али би сви муке имали са покоравањем Баска, И Рим је муку мучио са горштацима, и у Анадолији је Ромејско царство тешко успјевало покорити народе настањене у планински ммасивима на југозапау, Исавријце, Ликаоничане, Киликијце, народе са снажним осјећајем посебности који би остали вјерни својој култури, језику и начину живота, и Енглези би овладали Шкотском али са покоравањем горштачких кланова не би то ишло по жељама, и на простор Хинду-Куша (данашњи Авганистан) би разни освајачи почев од Александра кренули, али би у сукобу са планинским народима убрзо схватили да је на просторе Хинду-Куша лако ући али је зато тешко изаћи.

И то важи за простор Црне Горе, махом планински прпстор, настањен Србима обликованим тешким животним условима са снажним осјећајем посебности, Османлије јесу у XV-XVI вијеку овладале тим простором али га нису покориле, нису сатрле слободарских дух тог народа који ће бити замајац српској реконквисти на простору Црне Горе почев од XVIII вијека, сама "истрага потурица" јесте вјероватно више плод народног предања него што има утемељења у историјским фактима, но тај процес повратка коријенима и исконском извору (наравно да нема мрва истине у новијој бошњачкој пропаганди која то назова ђеносајдом, једним од 111 геноцида које су ти зли Срби починили над прејадним потомцима конвертита из рода српског) се јесте дешавао, и свакако процес који се дешавао у дужем временском раздобљу.

Како год, Србе у Црној Гори јесте одржао тај слободарски дух и осјећај посебности који ће имати посљедицу у константном отпору османлијском завојевачу, истина гротескно је када се на ту историју позивају на Цетињу неки нови потурице који пјевају "Viva Montenegro"(а онда се љуте на Шешеља који тај "зицер" неће пропутити), али свакако Срби Црне Горе, Брда и Старе Херцеговине на своју историју требају и морају бити поносни.
 
Da rijesimo pitanje, zasto turska imperija iako puno puta napala, nikad nije pokorila i osvojila Crnu Goru.

Da li je to bilo zbog toga sto Crna Gora je imala jakog saveznika, Rusiju, zbog njenog neprestupacnog terena i gerilskog ratovanja, ili zbog toga sto Osmanskom Carstvu "nije stalo do Crne Gore"?

Napadi osmanskog carstva na Crnu Goru:

Napad Ali-bega na Ljeskopolje 1603. godine
Napad Arslan-bega na Kosov lug 1613. godine
Napad Sulejman-pase na Vrtijeljku 1685. godine
Napad Numan pase Cuprilica 1714. godine
Pohod Mahmud pase Busatlija na Cetinje 1785. godine
Napadi Mahmud pase Busatlija na Martinice i Kruse
1796. godine

Svaki napad na Crnu Goru je bilo sa ciljem potpunog istrebljenja.
Nepristupacan teren
Османлије су освојиле скоро читаву авнојевску ЦГ укључујући и Стару Црну Гору са све том извиканом Катунском нахија. Иначе нахија је административна област Османског царства, да није била у саставу Османског царства Стара Црна Гора не би имала 4 нахија (Катунску, Ријечку, Љешанску и Црмничку). У авнојевске ЦГ Турци нису никад освојили само дио Боке и комадић остатка приморја што су држали Млечани, па Аустријанци (и кратко Французи).


1437775_0603_ff (1).jpg



@Demagogic наставља се гусларова гусларска митоманија односно промоција подловћенског црногорског надсрпства пуном паром. 😆
 
Crna Gora je osvojena od strane Osmanlija. Osmanlije su bili koncetricani po par vecih mesta u toj slaboj naseljenoj oblasti.
Sa druge strane istina je da se Osmanlije nisu mesali u plemenske odnose po brdima i sumama. Razlog za to je sto su se knezovi plemena sami javljali da skupe poreze za Osmanlije. Ipak u nekoliko navrata su Osmanlije popalile dobre delove danasnje CG posle ustanaka, takav slucaj je bio posle Hercegovackog ustanka, kada su popalili Cetinje...

Херцеговачки устанак (1596—1597)​

Херцеговачки устанак[б] био је устанак који је организовао српски патријарх Јован, а предводио га је никшићки војвода Грдан против Османлија у Херцеговачком санџаку и Црногорском вилајету, током Дугог рата (1593—1606). Устанак је избио након пропалог Банатског устанака 1594. године и спаљивање моштију Светог Саве 27. априла 1595. године; у устанак су била укључина племена Бјелопавлићи, Дробњаци, Никшићи и Пивљани. Устаници, поражени на Гатачком пољу код Гацка 1597. године, били су присиљени на капитулацију због недостатка стране помоћи
Међутим, Османлије су истог љета извршиле одмазду и заробиле војводу Ивана Калуђеровића, ког су на крају одвели у Пљевљу и тамо погубили


Ko mi ne veruje neka poslusa pesmu Smrt popa Mila Jovovica, koju je obradio Rambo Amadeus,


U Niksicu su Osmanlije.
A Cetinje,

Ravnica u kojoj se nalazilo manje naselje (selo) Cetinje, zvala se krajem XIV vijeka Cetinjsko polje: po rijeci Cetini, koja je tekla poljem do kraja XVII vijeka. Naselje se u istorijskim izvorima prvi put pominje 1440. godine, a oko 1450. godine, na Cetinju je podignuta crkva, poznata pod imenom Vlaška crkva. Nastanak današnjeg Cetinja veže se 15. vijek i vladara Zete Ivana Crnojevića. Naime, izgubivši od Turaka dotadašnju prestonicu Žabljak, Ivan Crnojević je odlučio da premjesti svoje sjedište u nepristupačnije krajeve - u kraško polje podno Lovćena, sagradivši 1482. godine dvor, a potom i manastir Svete Bogorodice, u koji je kasnije premjestio sjedište Zetske mitropolije.

Pa npr. jedan upad Turaka,

1712. godine, ali 8. avgusta, Turci jos jednom jurisaju na Cetinje. Pod vodjstvom Ahmet- pase, turska vojska prodire u grad i uspijeva da zapali novogpodignuti Cetinjski manastir....
 
Османлије су освојиле скоро читаву авнојевску ЦГ укључујући и Стару Црну Гору са све том извиканом Катунском нахија. Иначе нахија је административна област Османског царства, да није била у саставу Османског царства Стара Црна Гора не би имала 4 нахија (Катунску, Ријечку, Љешанску и Црмничку). У авнојевске ЦГ Турци нису никад освојили само дио Боке и комадић остатка приморја што су држали Млечани, па Аустријанци (и кратко Французи).


Pogledajte prilog 1096264


@Demagogic наставља се гусларова гусларска митоманија односно промоција подловћенског црногорског надсрпства пуном паром. 😆

Nikad nijesu Osmanlije osvojile Crnu Goru jer su osnovali Crnu Goru 1513. godine. 1603.godine podlovcenska Crna Gora pobjedi turke i oslobodi se, i otad Osmanlije nikad nijesu pokorile CG.
 
Nikad nijesu Osmanlije osvojile Crnu Goru jer su osnovali Crnu Goru 1513. godine. 1603.godine podlovcenska Crna Gora pobjedi turke i oslobodi se, i otad Osmanlije nikad nijesu pokorile CG.
Баш никад? Ниједну једину годину ни дан?
Сам кажеш да се подловћенска Црна Гора ослободила 1603. А од кога се ослобађала те 1603. тј. под ким је била до те године? Кад сам ја ишао у школу у књизи из историје је писало да је Зета Црнојевића пала под Турке задња од српских земаља 1496. године, а да су Црногорци (подловћенски) одбацили турску власт у току Бечког рата (1683-1699) што је око 200 година након пада Зете Црнојевићке. И ако су се ослободили 1603. као што тврдиш од 1496. до 1603. има 107 година.

@Perperius
 
Баш никад? Ниједну једину годину ни дан?
Сам кажеш да се подловћенска Црна Гора ослободила 1603. А од кога се ослобађала те 1603. тј. под ким је била до те године? Кад сам ја ишао у школу у књизи из историје је писало да је Зета Црнојевића пала под Турке задња од српских земаља 1496. године, а да су Црногорци (подловћенски) одбацили турску власт у току Бечког рата (1683-1699) што је око 200 година након пада Зете Црнојевићке. И ако су се ослободили 1603. као што тврдиш од 1496. до 1603. има 107 година.

Logicko je to pitanje. Crna Gora ne postoji do 1513. godine. kada je osnuje Skenderbeg Crnojevic. Znaci nije bila pokorena vec osnovana pod Turcima. Kada se otrgla 1603. godine poslije bitke na Ljeskopolju, Turci nikad nijesu mogli da je vrate pod svoju vlast.
 
Da interesantno je da neki otpor Turcima u onome shto se naziva starom Crnom Gorom pochinje na inicijativu.. Mletacke Republike..sredinom XVII Veka a da bi pojavom Vladike Danila krajem istog veka Crna Gora zapochinjala da bude..Subjekt medjunarodnog prava i drzava u nastajanju..
Да , нама није дозвољено да тумачимо историју из једног другог угла. Свакако не роамнтичарски али мали уплив романтизма је пожељан.
Дакле Данило Шћепћевић Његош је одгледао тешку судбину српског народа у бечким ратовима и био јако разочаран. Одгледао је говор тадашњег патријарха српског на Цетињу који им говори да не носе нити истачињу зелене турске заставе којих је било јако много.Он је миропомазан од српског патријарха сведок сеобе Срба у Угарску.

Према једном извору Ћоровић наводи да је на путу у Црну Гору тадашњу (Турску) претучен јако од неких Турака и био још кивнији на њих.
Он чак ступањем на "престо" теократски трон има несугласице са Црногорцима око рата са Турцима међутим врло изричито говори да он нема намеру владати ало Црногорци неће ићи у борбу са Турцима што Црногорцима тада после млетачке иницијативе и пада под Турке чак према једном извору Млечани минирају цетињски манастир Црнојевића не знам да ли је ово тачно.
Неоспорна чињеница да се Црна Гора идеолошки Српством хомогенизовала и ослободила од Турака.
Сад злоупотребаљавајући критичарски присуп историји да их је неко убедио да су Срби па их је неки катоик убедио да нису. Како и Босанце и остале.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Арсеније_III_Црнојевић

Црна Гора је видимо од >Порфирогенита имала велики политички и географски значај од њеног народа који живи у њој.
За Србе много више од тога српска Спарта једна српска држава која је формирала прву круну затим учествовала у другој круни када Србија бива међународно призната држава у Европи као и њена круна. Стратешки Србији само као излаз на море али много већи духовни значај за Србе од политичког.

Морам овде назначити да се пре свих ових први српски устанак десио у српској Атини а касније Спарти пре свих ових.
Озбиљнјег формата и директан покушај обнаваљања српског царства и ослобађања од Турака. О овоме се није пуно говорило у комунистичкој Југославији због аутономије Војводине која је овде створена или ударен темељ Војводине због покушаја аспирација ка њеном оцепљењу по принципу Косова.

 
После првог великог рата кањаза Николе са пашом Латасом Црна Гора доживљава тежак пораз Турци стижу у Цетиње и пале га француском интервенцијом јер је књаз Никола школован и одгајан у Паризу Турци одлазе напуштају Цетиње а Црна Гора је принуђена на тешке усове мира где мора дозвољавати превоз турских каравана преко својих територија на којима хипотетички губи власт. Након овога он ступа у савез са Михајлом Обреновићем где потписују прве протоколе сарадње у борби против Турака као и протоколе уједињења будућег користећи црногски закон о Црногорцима и Брђанима и изједначавању права у овом случају Срби(јанаца) и Брђана(Црногораца) право првенства наслеђа круне Никола је дао Обреновићима. Касније се то променило због лоших односа са Миланом Обреновићем и после маског преврата више није био обавезан тиме у смислу предавања круне јер је то дао Обреновичима.
 

Back
Top