Parun
Poznat
- Poruka
- 7.760
U svakom zitu ima po neki kukolj Moze on da pise sta hoce, sit gladnom ne veruje.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Nismo mi za EU... I nikada necemo biti. Mi, Srbija na Balkanu! Mi smo prvobitna zajednica, squp plemena koje je nemoguce rascivijati ni govljivom motkom. Ali to i sam znas.
_nobody_
Nismo mi za EU... I nikada necemo biti. Mi, Srbija na Balkanu! Mi smo prvobitna zajednica, squp plemena koje je nemoguce rascivijati ni govljivom motkom. Ali to i sam znas.
_nobody_
причали смо о томе, потребно је МНООООГООООО напора, у свакоме човеку, почети од "своје куће", па надаље.
меланхолија, права реч за Србе!
Ja razumem da Norveska nece u EU ali za to ima debeo razlog, isto kao i Svica ...ali Srbija ne moze da se uporedjuje sa ovim zemljama
tacno ne moze..al Srbija ima Sumadiju brale..
i nece Sumadinac da mu Nemac slive broji..nece i tacka..eto
Ja bas mislim da je potrebno uvesti zakon isti za sve i one gore i one dole i po svaku cenu ga sprovoditi. Nema nedodirljivih

Ма шта зна тај Швајцарац, лупета глупости. Србија нема алтернативу, Јевропа јој је једини спас или пропадосмо.
i samo fali da uđemo u EU pa će oni da nam napune džepove. kad bi se zezaliSvajcarac se "najeo" a Srbi praznog dzepa pa sad vidi ....
i samo fali da uđemo u EU pa će oni da nam napune džepove. kad bi se zezali
![]()
Пише Оскар Фрајзингер, посланик у парламенту Швајцарске:
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Осим сталних сусрета са старим пријатељем Србином, мој први прави контакт са Србијом био је позив председника Удружења књижевника Србије, који ми је понудио поетски азил, након што је швајцарско удружење одбило да ме прими у своје редове. То је био изванредан потез. Дакле, још постоји земља на свету где се људи подсмевају слици сервираној у свету о њима, земља у којој се људи ангажују за унапред изгубљене ствари и негативце попут мене, не хајући за потенцијалне реакције; дакле, изван Швајцарске још постоји земља која пружа отпор! Било је то довољно неуобичајено да ме нагна да постанем члан Удружења књижевника Србије. Отад, Србија и ја чинимо један необичан пар. Пар везан узајамном фасцинацијом, у којој свако представља у очима оног другог нешто што никад неће бити.
МЕЛАНХОЛИЈА И ПРЕНАТРПАНОСТ
Тако сам се једног дана обрео у Београду. Препешачио сам тај помало сив град, који је сав неодређено мирисао на угаљ и на кухињска испарења. Шетао сам Кнез-Михаиловом, попио кафу у Коларцу. Посматрао сам са тврђаве како протичу Сава и Дунав, и затечен обишао војни музеј где су, на паноима пожутелим од времена, до најситнијих детаља описане епизоде отпора против турског освајача. На крају сам провео неколико сати у невероватном зоо-врту који краси ободе тврђаве.
У очима животиња пронашао сам исту меланхолију присутну у тако лепом и дубоком погледу предивних жена које шетају тротоаром, као богиње небеским подијумом. Меланхолија: то је кључна реч. Она влада свуда, у ваздуху, зидовима, лицима, и покретима људи. Као да нешто сатире град и његове становнике. Нешто што не може издржати једно људско биће, један народ, једна земља. У Београду, као да је цео свет Атлас.
Истражујући дубље, откривао сам узрок те меланхолије. То је осећај оних који посматрају како река тече и како време пролази, и при том остају убеђени да ништа неће изменити њихову судбину, да их нико неће ослободити коби која им се обрушила на рамена. Пролазећи кроз Београд, фрапирани смо зградама које још носе ожиљке рата са НАТО-ом, али нарочито многобројним зградама начетих временом. Овде је све отпор, отпор Американцима, савремености, времену, самом себи.
Да би се тај отпор савладао, простор је невероватно претрпан. Улице, радње, архитектура, саобраћајне осе, све је хаотично, презагушено, ирационално. Овде влада зачуђујућа предиспозиција за сналажење, за бављење свим и свачим. Као да је свему томе циљ да се евентуални освајач изгуби у кривинама лавиринта, у којима би после бескрајног кружења изгубио и жељу за освајањем.
Меланхолија и претрпаност: то су моји најснажнији утисци о овом малом балканском народу док газим по његовом тлу. Његова историја је почела једним поразом који су Срби носили у себи вековима, придајући му сакрални карактер моралне победе, на којој су изградили национални идентитет.
УХРАЊЕНИ РОБ У ЕВРОПСКОМ КАЗАМАТУ
Окрутни векови су довели освајаче са свих страна, са севера, југа, па чак и истока. Турци, Аустријанци, Немци, Енглези и Французи протутњали су овим просторима јурећи у рат на северу или југу. Ти господари рата су само пролазили, несвесни постојања српског народа, сем ако не би засметао. А Срби су то чинили све чешће, да би потврдили своје постојање и приказали се свету као народ: испречили би им се на путу. Временом је то постао доминантни став: Србин затрпава улице, радње, главу, чак себе самог оптерећује собом. Због тога се чини да је све у овој земљи у радовима и у ишчекивању, упркос њеној дугој прошлости и богатој култури. Србин је отпораш, шампион Пирових победа, нарочито над самим собом. У том отпору има извесне узвишености, несаломиве воље да се изазове судбина, иако се зна да је неминовна. Али тај потез је тако племенит, тако леп и узалудан да постаје узвишен.
Волим овај народ јер се опире свету, коби, времену које протиче, самом себи. Волим ту меланхолију у очима људи који, знајући да не могу изаћи као победници из једне неједнаке борбе, истрају у борби, зарад лепоте самог геста, зарад рехабилитације чина слободне воље, племенитости узалудног.
Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.
Србија је одувек у рату са непријатељем који се налази унутар њених зидина и запоседа живот, невидљив и непобедив. Као Зангара у својој тврђави, и Србин се нада најгорем и најбољем што му може доћи споља. Али донекле је свестан да оно што га тишти лежи дубоко у њему самом, и да му не може утећи. Као узвишени осуђеник, посеже за другим затворима, ширим, светлијим, чистијим. Европска унија му један такав затвор представља у лепом светлу, под финансијском подршком Централне европске банке, уређеног тако зато што су Немци пожелели да постану Европљани, да не би били упамћени као потомци нациста. Ако би Србија прихватила ту превару, ако би пристала да прода свој понос будзашто, ступила би у један стерилан, функционалан, шаблонски простор, без оптерећења, у којем би остала анонимна. У њему би стекла статус добро ухрањеног роба, али би сем територије изгубила и историју и корене, а понајвише душу.
http://serbianfbreporterjournal.wordpress.com/2013/06/27/оскар-фрајзингер-улазак-србије-у-еу-б/
::::::::::::::::::::::
Можда је ово једним делом "нови" Арчибалд Рајс.
Можда ћемо послушати речи овог човека, ако нисмо др.Рајса, пре 100 год.
Хвала Вам, г.Фрајзингер!
ja od EU ne očekujem ništa i da se ja pitam ne bih sa njima ni razgovaraoAko to ocekujete od Evrope onda bolje i da ne ulazite


.........
Nije mi jasno zašto su neki ogorčeni !?
Ovaj je tekst afirmativan za Srbe !
Bar se meni tako čini.

Bogami 'oce kat tad i eto, tacka Sta cemo sad?

[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"] Јелко Кацин: Србију у ЕУ је реално очекивати 2022. године.........
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] среда, 05. фебруар 2014.
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"] Београд - Одлазак на изборе је унутрашња ствар Србије и једино што је релевантно за Европску унију јесте да се темпо реформи не успори, изјавио је известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин и додао да је реално очекивати чланство Србије у Унији 2022. године, пошто то зависи од темпа реформи.
- Да ли ће следећа Влада бити бржа и ефикаснија зависи од грађана Србије, али пре свега од одлука које политички лидери буду доносили након њеног формирања - рекао је Кацин за Дојче веле.![]()
Кацин је истакао да увек може боље и брже и он, као известилац за Србију, увек храбри водеће политичаре да буду амбициознији.
Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Кацин је указао да су премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи утрли пут новим владама у Београду и Приштини, без обзира на то да ли ће они остати на тим позицијама или не.
- Наредна рунда дијалога заказана је за 12. фебруар, што је усред кампање за парламентарне изборе у Србији. Укратко, дијалог ће се наставити и поред имплементације брислеског споразума, теме ће бити и питање несталих, имовине и статуса СПЦ, али надам се и питање економске сарадње и могућих инфраструктурних пројеката - објаснио је Кацин.
Србија и Косово полако схватају да треба да буду партнери у процесу европских интеграција, а не сукобљене стране које треба да "извуку" што више једна од друге, рекао је он.
Кацин је оценио да "подизање тензија неће донети добро никоме, а понајмање српској заједници и Оливеру Ивановићу".
- Треба пустити да истрага, која нема никакве везе са формирањем Заједнице српских општина, иде својим током - рекао је он.
(Фонет)
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Штокхолмски синдроми харају темом
Nece ni onda da vam bude brat, nego konjusar.
Nama dajte Dalmaciju, vi uzmite ostatak rvacke u "personalnu uniju" i madjarizujte ih ponovo.
Posteno?
Ko njih voli...
Posteno. Pa normalno. Niko nikada nije imao konjusare kao sto su Hrvati. A Madjari vole konje.
A i vidim da im treba Orban da ih sredi vidis da nisu sposobni da imaju drzavu. Bitno da su je zeleli a sad ne znaju sta ce s njom.
Ako nesto najvise mrzim to je protekcionizam i pozitivna diskriminacija.Korekcija, kompenzacija hajde, ali pozitivna diskriminacija nikako.
Zasto necu u EU?
Zato sto drzava placa 75% svih naplacenih carina.
Zato sto je duzna da placa i % od PDV po dogovoru, a kakvi su ovi nasi, dogovor ce biti i preko 50%.
Zato sto sam obavezan da zaposlim 30 ili 35% zena u firmi, a da se ja izvinjavam dobrom radniku sto mora da ga odbijem ili otpustim.
Zato sto min 40% od osoblja koje radi u naucno istrazivackim oblastima mora da mi bude zenskog pola.To znaci da ja moram da imam kriterijum da od babe pravim devojku, od diplomiranog studenta cak u 40% da pravim naucnika.
Zato sto postoje razni fondovi te za zene preduzetnike te za zene pocetni biznis , te za zene koji pocinju biznis u nekim specificnim oblastima koji unoze neravnotezu u proizvodnim procesima i u razmisljanju u javnom mnjenju.
Zato sto mora da gledam da li je neko ***** ili nije, crnac ili nije, a inace me u poslu , a ni ovako, to ne interesuje.
Zato sto mi NATO onda propisuje sta smem a sta ne smem da radim.Cik udji u EU a da ne dobijes veci ili manji gubitak nezavisnosti u odnosu na NATO.
Zato sto me nervira prica da je liberalna trgovina a ovamo vidim nacionalno obojenje i potpomaganje industrije i trgovine.
Zato sto necu da uvozim GMO seme, hranu za zivotinje, da jedem kartonski paradajs samo zato sto lepo izgleda, vodi se kao zdrav i dugo ostaje na polici.Imam paradajs od voska, stoji 10 godina pa mi ne pada na pamet da ga gajim ili jedem.
Zato sto ne zelim da stalno povecavaju granice za herbicide, pesticide hemikalije bakterije u sokovima, % dodataka u mesu.
Zato sto ne zelim da EU moze da kupuje zemlju u Srbiji , a ionako je ima premalo za kapitalizam i sve izbeglice i domace Srbe.
Zato sto ne zelim da mi deca zavrsavaju po Toskani, Veneciji, Bolonji.Nego po MITu, Oxfordu,kao sto je nekad bilo, a moze i po LBS ali da se zna da je to visa skola.