Pa Velji je veoma stalo da mu se izradi sto pre auto-put do njegove buduce bolnice....hoce covek da mu se buduci pacijenti sto pre isporucuju na "lecenje".
Nazalost ,o ovoj drugoj strani medalje niko neprica,evo jednog teksta iz "Novosti" bas o toj drugoj strano medalje .
Evropa preča
od Požege
T. SPALEVIĆ, 08.04.2008 19:17:32 Ocena: 3.80 (Glasova: 5) Komentara: 0
Naš autoput bi mogao da opustiEVROPA nam je dala šansu da u roku od tri godine kompletiramo drumski Koridor 10. Međutim, osim na obilaznici oko Beograda, na evropskom putnom pravcu kroz našu zemlju, drugih radova - nema. Mašine ne bruje od Leskovca ka makedonskoj granici niti od Niša ka Dimitrovgradu, a šanse da postanemo slepo crevo koje će zaobilaziti svi prevoznici drastično se povećavaju, iako je put preko Srbije najkraći.
Kada Bugarska i Rumunija izgrade i novi most na Dunavu kod Vidina i tako značajno ožive Koridor 4, Srbija bi mogla da bude izbrisana sa saobraćajne mape Evrope, ukoliko se ozbiljno ne posveti zadatku da zadrži strana vozila na svojim drumovima. To, međutim, neće biti nimalo lako, jer sve je dodatno otežano ulaskom komšija u EU.
U javnosti se ovih dana, s pravom, zbog svega navedenog pokrenulo pitanje prioriteta na putnoj mreži Srbije. Jednostavno, dilema je: Koridor 10 ili Horgoš - Požega. Odgovor je prost i logičan, evropski koridor morao bi da ima prioritet. Prvo, zato što Srbija najviše prihoduje upravo zahvaljujući ovom putnom pravcu. Zasad, srećom, imamo bolju infrastrukturu u odnosu na susede, ali most kod Vidina trebalo bi da bude pušten u saobraćaj 2010. godine i situacija će, ako do tada ništa ne uradimo, svakako da se promeni u korist Rumunije i Bugarske.
Što se tiče autoputa Horgoš - Požega i taj pravac je svakako potreban Srbiji, ali se država opredelila za koncesiju, dok Koridor 10 želi da gradi sama novcem iz Nacionalnog investicionog plana i pomoću kredita. Južnim deonicama Koridora 10 dnevno prođe svega 6.000 vozila i zato varijanta koncesije za ove dve deonice nije ni razmatrana.
JoŠ 2001. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić najavio je da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine. Sa Grcima je postignut dogovor da iz Helenik plana za ovu deonicu izdvoje 94,4 miliona evra, a da Srbija projekat finansira sa 72 miliona evra. Olimpijada je prošla, ni kilometar autoputa nije izrađen. Grčka je pre nekoliko godina ponovo pokazala spremnost da se ovaj put gradi i obećala 100 miliona evra, ali nam je postavila uslov da moramo da radimo i deonicu kroz Grdeličku klisuru, koja u prvoj varijanti nije bila predviđena. A, izgradnja tih dvadesetak kilometara košta, prema procenama stručnjaka, oko 270 miliona evra. Srbija je to prihvatila pa je vrednost radova od Leskovca do makedonske granice znatno narasla.
Koncesija je bila jedna od varijanti za izgradnju autoputa od Niša ka Dimitrovgradu. Reč je o potpuno novoj trasi koja bi zaobišla Sićevačku klisuru. Kada je promovisan Nacionalni investicioni plan 2006. godine, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je da će se ova deonica graditi novcem iz NIP, međutim, do danas - ništa.
Kroz Srbiju inače prolazi deo panevropskog drumskog Koridora 10, u dužini od oko 800 kilometara. Kada koridor bude kompletiran, vozila će kroz našu zemlju od hrvatske do makedonske granice, zatim od Beograda do Mađarske i od Niša do Bugarske saobraćati autoputevima punog profila, sa šest traka, od kojih su dve zaustavne. U Srbiji sada na trasi Koridora 10 postoji oko 380 kilometara punog profila autoputa, zatim 165 kilometara poluautoputa (tri trake), dok 255 kilometara čine samo dve trake.
U buduĆnosti, međutim, predstoji i borba sa konkurencijom. Tu su Koridor 4, kroz Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, kao i Koridor 8, preko Bugarske, Makedonije i Albanije, do Jadrana gde se odvijaju radovi. Ipak, kroz našu zemlju put od zapada ka Bliskom istoku kraći je za 235 kilometara u odnosu na alternativne pravce.Veliki problem na našim putevima je i komplikovana granična procedura. I, upravo to je glavni razlog što su vozila preusmerena na alternativni koridor, odmah pošto su Rumunija i Bugarska ušle u EU. Jer, od Turske do zapadne Evrope to faktički znači samo jedan granični prelaz. Ako, pak, iz Bugarske uđe vozilo u Srbiju, čekaju ga carinska, policijska, sanitarna i razne druge kontrole. Potom, sve to i na granici između Srbije i Hrvatske i tek u Sloveniji ponovo ulazi u EU.
VozaČi šlepera žale se i na visoke cene putarine u Srbiji, a koliko nam sve (ne) ide u prilog pokazuje i podatak da je 1997. godine Koridor 10 dobio niži status od transevropskog koridora. Postao je put nižeg ranga u odnosu na Koridor 4, ali ne zbog infrastrukture, već zbog projekcije budućeg toka robe.
PUMPE I MOTELI
ZA kompletan Koridor 10 usvojeni su prostorni planovi. Uz postojećih 31 planirano je još 48 odmarališta. Kada su u pitanju benzinske pumpe na Koridoru ih sada ima 40, a planirana je izgradnja još 61. Motela ima 20, planovima je predviđeno još 37.
KORIDOR 10
GLAVNI pravac drumskog Koridora 10 kreće iz Salcburga, preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Niša, i onda u dva kraka vodi do Skoplja-Soluna-Atine, odnosno preko Sofije ka Turskoj. Iz Srbije, od Beograda, jedan krak ide i ka Budimpešti, pa dalje Bratislavi i Poljskoj. Ukupna dužina Koridora 10 sa kracima je oko 2.600 kilometara.
* * * * *
MIODRAG JOCIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA INFRASTRUKTURU KATEGORIČAN
NEMA NIKAKVOG RAZLOGA ZA ZABRINUTOST
DRŽAVNI sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Miodrag Jocić navodi da su prioriteti Vlade Srbije i Koridor 10 i put Horgoš - Požega. Od ulaska Rumunije i Bugarske u EU imali smo pad tranzitnog saobraćaja za 20 odsto, ali se, kaže Jocić, strana vozila sada vraćaju na naše drumove.
- Za obilaznicu oko Beograda, koja je deo Koridora 10, imamo obezbeđen novac za radove na delu od Ostružnice do Ibarske magistrale - ističe Jocić. - Zbog raspuštanja Skupštine Srbije nisu verifikovani krediti za deonicu od Batajnice do Dobanovaca u iznosu od 115 miliona evra. Tražimo pravnu mogućnost da se svi krediti namenjeni putnoj mreži Srbije aktiviraju i da počne povlačenje tranši kako ne bismo izgubili ovu građevinsku sezonu.
Od Niša do makedonske granice postoje, navodi Jocić, dve deonice - prva od 30 kilometara, koja obuhvata izgradnju autoputa kroz Grdeličku klisuru i vrednost tih radova je oko 300 miliona evra. Druga deonica je od Vladičinog Hana do Levosoja u dužini od 42 kilometra, a procenjena vrednost radova je 150 miliona evra.
- Grčka će sa 100 miliona evra donacije sufinansirati izgradnju ovog dela Koridora - navodi Jocić. - Očekujemo da nam Grci daju saglasnost da prvo aktiviramo tender za deonicu od Vladičinog Hana do Levosoja, jer za ovu godinu možemo da obezbedimo iz budžeta dovoljno novca da se odrade pripremni radovi i eksproprijacija. Ove godine planirano je da Grčka uplati prvih 16 miliona evra. Za deonicu od Niša do Dimitrovgrada imamo potvrdu evropskih banaka da su zainteresovane za kreditiranje izgradnje. Vrednost ovog posla je oko 450 miliona evra, a reč je izgradnji oko 80 kilometara autoputa.
* * * * *
MILAN KOVAČEVIĆ, KONSULTANT ZA ULAGANJA
POGREŠAN PRIORITET
MILAN Kovačević, konsultant za strana ulaganja, navodi da je u odnosu na Horgoš - Požega, Koridor 10 morao da ima prioritet. “Da se”, kako kaže, “na tome radilo, sačuvali bismo tranzitni saobraćaj kroz našu zemlju”.
- Kada se saobraćaj premesti u Rumuniju i Bugarsku teško ga je vratiti na naše puteve - objašnjava Kovačević. - Oni sada rade i novi most na Dunavu. Mi smo morali sami, davno, iz prihoda od putarine da sagradimo levu traku od Horgoša ka Beogradu, a svakako je prioritet i deo ka Bugarskoj i Makedoniji. Tri godine ništa na Koridoru nismo gradili pričajući o autoputu za Požegu. Prema procenama za koje sam čuo, a ne znam da li su pouzdane, mi smo izgubili između četvrtine i trećine vozila koja su mogla da prolaze kroz Srbiju.
