Zasto je Srba u ww2 izginulo 1,5 miliona a Bugara samo 1,600?

[хан Ацо]

Видиш за сваког Србина је понижење да је до 20. века морао остати турски, пардон турско-немачки вазал.

Ovoj "turski vazal" je imao od 1879 vladar,zastava,grb,himna,vojska,Parlament,mornarnica i njegov novac.
Na ovoj "vazal" vas kralj Milan je objavio rat u 1885.,i ovoj "vazal" je pobedio.Ovo je ponizenije

 

[sumnjivo lice]

glupisa ,ti mozes u svojoj mahali da se proglasi carem,problem je da ti tiulu cara niko ne priznaje osim na tatka i majkata

 

[Хусар]

Једно је кад магаре каже за себе да је цар а сасвим друго кад лав каже за себе да је цар.
Да ли ти уопште знаш разлику између царства и краљевине ?

 

[Qw3c0N]

Srba je poginulo 1,5 miliona zbog komunističkih lažova koji su terali Srbe da što više izginu

 

[хан Ацо]

Једно је кад магаре каже за себе да је цар а сасвим друго кад лав каже за себе да је цар.
Да ли ти уопште знаш разлику између царства и краљевине ?

Znam naravno,car znaci imperator,a kralj znaci rex (king).I ovo je razlika pomedju Bugarska i Srbija,mi uvek smo bili imperija,a vi regnum(kingdom).

 

[Obrad33]

Ви не капирате каква је то част када имате свог, овај аустријског цара, а над царом аустријског цара подређеност султану, не знате ви каква је то ретка почаст Кублај-хана !!

 

[хан Ацо]

Ви не капирате каква је то част када имате свог, овај аустријског цара, а над царом султана, не знате ви каква је то ретка почаст !! :rofl:

Лупаш као отворен прозор.

 

[pivosok]

car dusan car ,kako se on uzdigao iznad rexa

 

[хан Ацо]

Sta si hteo da kazes?

 

[pivosok]

tuka sam reka da se i car dusan proglasio samostalno za cara, a ovi nasi slepci se rugaju bugarinu koji je uradio to isto

 

[Obrad33]

tuka sam reka da se i car dusan proglasio samostalno za cara, a ovi nasi slepci se rugaju bugarinu koji je uradio to isto

Није истина ! Што лажеш ? Ми се дивимо таквом цари који је у 20. веку примао хатишерифе и хабере султана из Стамбола.

 

[хан Ацо]

tuka sam reka da se i car dusan proglasio samostalno za cara, a ovi nasi slepci se rugaju bugarinu koji je uradio to isto

Mi imamo vise od jedan car,osim toga carska titula bugarskih vladara je bila priznata od Vizantije.
Ali razumem,ti pricas za Ferdinand,koji se proglasio za car u 1908.Pa vidi sada,kada smo proglasili nezavisnost u 1908. smo proglasili Bugarska za carstvo zato sto od X vek uvek smo bili carstvo,i nasi vladari uvek su koristili titul car.Ovo je nasa tradicija,sta da radimo kada smo imperijalni narod?

 

[Straks92]

Ovo je nasa tradicija,sta da radimo kada smo imperijalni narod?

Prevazišao si sad i ove naše patriote u nenormalnim izjavama.

 

[хан Ацо]

Prevazišao si sad i ove naše patriote u nenormalnim izjavama.

Nema sta da se klestis,sve sta sam rekao je tako.

 

[Obrad33]

Prevazišao si sad i ove naše patriote u nenormalnim izjavama.

Врхунски !

- - - - - - - - - -

Хеј Татарине, ајде не паламуди нас овде са тим причама. Овде не разговараш ни са каквим Македонцима и антиквизаторима. Ми Срби врло добро познајемо своју историју. Нема потребе за рекламом.

 

[sumnjivo lice]

Mi imamo vise od jedan car,osim toga carska titula bugarskih vladara je bila priznata od Vizantije.
Ali razumem,ti pricas za Ferdinand,koji se proglasio za car u 1908.Pa vidi sada,kada smo proglasili nezavisnost u 1908. smo proglasili Bugarska za carstvo zato sto od X vek uvek smo bili carstvo,i nasi vladari uvek su koristili titul car.Ovo je nasa tradicija,sta da radimo kada smo imperijalni narod?

ima neka tajna veza izmedju vas i Hrvata.Ne zna se ko je od koga prepisivao istoriju,hrvatski kraljevi vs.bugarski carevi

 

[piciginx]

Hocu da podelim sa vama jedno saznanje koje sam cuo od prof, Dragana Simeunovica.Gostujuci u emisiji Pravac koji vodi bivsa zena premijere ,Ksenija Vucic izneo je podatak koji me pogodio, U drugom svetskom ratu Jugoslavija je izubila oko 1,67 miliona stanovnika, Najvise Srba ali ne od pusaka Nemaca i Ustasa vec medjusobno se istrebljujuci, Cetnici i partizani su jedni dsrugima naneli najvece zrtve. Jedini gerilski borci su bili Srbi ,Profesor kaze da Ustase nisu imali velike gubitke do pred sam kraj rata jer su bili u kasarnama i drzavotvorni a nasi po sumama i gorama. Braca Bugari su bili uz Nemce i nisu cak morali da idu ni na ruski front, Promenili su curak pred kraj i ukupno imali hiljadu i sest stotina poginulih u drugom svetskom ratu, Eto neko ce izvuci pouku zasto nam je ovako,

Jugoslavija je izubila oko 1,67 milijuna stanovnika, od toga po tebi Srba 1,5 milijuna.

Malo nam to objasi ako možeš...

 

[хан Ацо]

ima neka tajna veza izmedju vas i Hrvata.Ne zna se ko je od koga prepisivao istoriju,hrvatski kraljevi vs.bugarski carevi

Dobro,ajde da sporedimo Srpsko carstvo(imperija) i Bugarsko carstvo(imperija):

Srpska imperija -1345 do1371,samo 26 godine!
Povrsina 250,000 kvadratni kilometara.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Serbian_Empire

Prva Bugarska imperija od 681.do 1018.,ukupno 337 godini,povrsina kada je bila najveca 807,000 kvadratni kilometara.Ovo je vise od tri puta veca teritorija od Dusanovo carstvo!

https://en.m.wikipedia.org/wiki/First_Bulgarian_Empire

Druga Bugarska imperija-od 1185. do 1396.,ukupno 211 godini.Povrsina 477,000 kvadratni kilometara.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Second_Bulgarian_Empire

Mi smo imali imperija ukupno 548 godini,a vi samo 26 godini.
Ajda sada mi reci koji su imperijalni narod,Srbi ili Bugari?

 

[sumnjivo lice]

glup si za medalju,olimpijsku.Kada kazes Vi ste bili imperija,zvuci kao da se i o tebi konkretno radi.Glupane,od nekadasnje "imperije" danas ste najveca evropska prdekana sa realnom zaradom od 700 leva i dva miliona ekonomskih imigranata.Znas koliko mi puca za dusanovim carstvom bugarskim carevima hrvatskim kraljevima,...i bosanskim piramidama ?
Debil kaci karte sa pocetka desetog veka n.e. ,a od prosecne bugarske plate ne moze ni kvalitetnije gatje da kupi

 

[хан Ацо]

glup si za medalju,olimpijsku

Covek kada nema argumente,koristi uvrede.

 

[sumnjivo lice]

Covek kada nema argumente,koristi uvrede.

znam,razbio si nas sve ovde "argumentima".Takvom reci da je glup nije uvreda ,pre se radi o konstatovanju cinjenicnog stanja

 

[PeceOhr]

Bugarski zločini u Jugoslaviji

6. 10. 1941. Komandant bugarske 5. armije izdao uputstvo o načinu borbe protiv partizanskih jedinica i pristalica NOP-a, u kome, pored ostalog, stoji da Ženevsku konvenciju ne treba primenjivati na zarobljene partizane.

14. 2. 1942. Iz Prokuplja 14. pešadi.iski puk bugarske 17. divizije i iz s. Širokih Njiva četa žandarma i četnici Koste Pećanca preduzeli napad na đelove Topličkog NOP odreda na Pasiači i Belom Kamenu. U borbama kod Pasjačkog visa bugarski vojnici su pretrpeli gubitke od preko 35 mrtvih i ranionih. Partizanske jedinice su se povukle ka s. Statovcu i izbegle udar nadmoćnog nenriiatelia. Za odmazdu, bugarske jedinice spalile sela na pl. Pasjači, te streljali oko 100 i internirali preko 300 ljudi.

17. 2. 1942. Za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka u s. Bojniku (13.11 1942) delovi bugarskog 13. pešadijskog puka streljali oko 500 ljudi, žena i dece iz s. Bojnika i s. Dragovca a sela zapalili i potpuno opljačkali.

18. 2. 1942. Bugarska kaznena ekspedicija upala u s. Pečenjevce (kod Leskovca) i spalila desetak kuća boraca Babičkog NOP odreda.

21. 2. 1942. U s. Stržavi (kod Prokuplja) bugarski vojnici streljali 50 meštana za odmazdu što su u tom selu 2 bugarska vojnika poginula u borbi protiv delova Topličkog NOP odreda.

15. 6. 1942. Na pl. Jastrepcu preko 3000 bugarskih vojnika preduzelo poteru za Jastrebačkim NOP odredom u cilju pronalaženja automobila i šofera koga su partizani zarobili 13. juna. Ne naišavši na otpor, bugarski vojnici su, za odmazdu, spalili preko 80 kuća u selima Krajkovcu, Biljegu, Lepaji, Oblačini i dr. i odveli veći broj seljaka u niški zatvor.

19. 6. 1942. Iz Blaca, Prokuplja, Kruševca i Zitkovca otpočeo koncentričan napad jedinica bugarskog 1. okupacionog korpusa, četnika i nedićevaca (ukupne jačine oko 20-25.000) na V. i M. Jastrebac, protiv Jastrebačkog i Rasinskog NOP odreda. Veštim manevrom odredi su izbegli udare, napustili Jastrebac i usmerili dejstva na železničke pruge Niš-Stalać i Stalać-Kraljevo. Zbog neuspeha u uništenju partizanskih snaga bugarski vojnici su streljali oko 240 seljaka pohvatanih u selima oko pl. Jastrepca. Dejstva su trajala do početka. jula.

25. 6. 1942. Delovi bugarskog 1. okupacionog korpusa (u jačini do jedne divizije) i nedićevci preduzeli koncentričan napad na Svrljiški (Nišavski) NOP odred na Svrljiškim pl. s ciljem da ga nabace u dolinu Nišave i tu unište. Odred se blagovremeno, po grupama, izvukao. Bugarski vojnici su u svakom selu streljali po 5-6 ljudi, zapalili po 10-20 kuća, silovali i pljačkali. Samo u svrljiškom srezu zapaljeno je preko 500 kuća. Posle deset dana neprijatelj se povukao u polazne garnizone.

9. 7. 1942. U skopskom zatvoru, posle zverskog mučenja, bugarska policija ubila člana biroa Privremenog PK KPJ za Makedoniju Cvetana Dimova čairčanca, narodnog heroja. (Da bi prikrili zločin policajci su Dimova izmrcvarenog mučenjem, bacili kroz prozor u dvorište zatvora, a zatim lansirali vest o samoubistvu.)

25. 7. 1942. U jeku tzv. -Aćimovićeve ofanzive- otpočela ofanzivna dejstva delova bugarskog 1. okupacionog korpusa (jačine do jedne divizije) na Nišavski (Svrljiški) i Ozrenski NOP odred u rejonu pl. Ozrena i pl. Device. Ne naišavši na otpor, bugarski vojnici su u većem broju sela spalili po 10-20 kuća, streljali po 5-6 meštana, te pljačkali sela svrljiškog, zaplanjskog, sokobanjskog i belopalanačkog sreza. Ta dejstva su trajala 10 dana.

20. 8. 1942. U Skopi ju, po odluci MK KPJ za Skoplje, grupa skojevaca, kao odmazdu za ubistvo člana biroa PK KPJ za Makedoniju Cvetana Dimova, ubila zloglasnog agenta bugarske policije Mana Mačkova.

6. 9. 1942. U s. Oraovcu (kod Titovog Velesa) bugarska policija uhapsila 11 pripadnika NOP-a, predala ih sudu, a potom internirala u Bugarsku.

19. 9. 1942. Kod s. Dabnice (blizu Prilepa) bugarska policija, posle teškog mučenja u zatvoru, streljala Rampa Levkovskog, narodnog heroja.

20. 9. 1942. Kod s. Dabnice (blizu Prilepa) bugarske policijske vlasti streljale 19 pripadnika NOP-a.

12. 10. 1942. Jedinice 17. i 21. bugarske divizije iz Niša i Prokuplja preduzele napad na Jastrebački NOP odred na pl. M. Jastrepcu. Malojastrebačka četa se izvukla iz blokade i prebacila na pl. Pasjaču; isto je učinila i Velikojastrebačka četa. Pošto nisu naišle na partizane, bugarske jedinice su, za odmazdu, spalile sve partizanske kuće u s. Lepaji i s. Baličevcu, a pohvatano stanovništvo oterale u logor.

16. 10. 1942. Bugarske jedinice veleškog garnizona, pošto nisu uspele da unište NOP odred -Dimitar Vlahov-, blokirale sela u Azotu. Sutradan su otpočele raciju i pri tom streljale 16 seljaka, internirale 68 i stavile pod istragu 48.

Tokom 12. 1942. Štab Jastrebačkog NOP odreda izdao proglas narodu Dobriča, Morave i Toplice, u kome ga obaveštava o ubijanju, paljenju i pljačkanju od strane bugarske okupatorske vojske i poziva ga da s puškom u ruci nastavi borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika.

23. 12. 1942. U selima Devči, Arbanascima, Az Bresnici, Krajkovcu, Rožini, Lepaji, Biljegu, Balajncu i drugim (kod Prokuplja) delovi bugarskog 1. okupacionog korpusa pohvatali i streljali 68 meštana - saradnika narodnooslobodilačkog pokreta i popalili veći broj kuća.

14. 1. 1943. U selima: Ružici, Guzevlju, Jastrepcu i Mrtvici (kod Vladičinog Hana) nemački i bugarski vojnici streljali 200 građana za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka prethodnog dana pri napadu Crnotravskog NOP odreda na ž. st. Momin Kamen.

Tokom 2. 1943. U Nišu bugarska policija provalila mesnu partijsku organizaciju i uhapsila veći broj članova MK KPJ (koji su kasnije streljani).

28. 2. 1943. Nemački komandujući general i komandant Srbije izdao uputstvo o merama odmazde: za ubijenog nemačkog ili bugarskog vojnika streljati 50 a za ranjenog 25 talaca; za ubijeno lice u službi okupatorskih vlasti, ubijene članove srpske vlade, srpske rukovodeće službenike i oficire SDS i SDK streljati 10, a za ranjene 5 talaca; za napad na objekte može se, prema težini slučaja, streljati do 100 talaca.

10. 4. 1943. Ministar unutrašnjih poslova bugarske vlade naredio potčinjenim organima da u roku od mesec dana svim raspoloživim sredstvima i najdrastičnijim merama, likvidiraju partizanske jedinice i njihove saradnike. Potčinjene oblasne direkcije odmah su pristupile izvršavanju ovog naređenja, preduzimajući, pored ostalog, i interniranje rodbine pripadnika partizanskih jedinica.

18. 4. 1943. U s. Garama (kod Vlasotinaca) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda ubili bugarskcTg kmeta i 1 policajca. Za odmazdu, bugarski policajci su spalili u selu 170 kuća, streljali 8 ljudi, a sve ostalo stanovništvo internirali u Bugarsku.

18. 5. 1943. Kod ž. st. Belotinca (na pruzi Niš-Leskovac) delovi 3. bataljona 1. južnomoravskog NOP odreda napali bugarski transportni voz i ubili 4 a ranili 6 bugarskih vojnika. Za odmazdu, nemačke vlasti su streljale 350 ljudi.

Tokom 6. 1943. U s. Maglencima i s. Jablanici (kod Kumanova) bugarska policija i preševska kontračeta streljale 15 seljaka za odmazdu zbog neuspeha policijskog odreda -Benkovski- u borbama protiv jedinica NOV kumanovskog i vranjskog područja.

7. 6. 1943. U Tikvešu delovi bugarske 14. i 15. divizije i policijske snage iz Kavadaraca, Velesa i Prilepa preduzeli koncentrična dejstva da bi uništili NOP odrede -Dobri Daskalov- i -Sava Mihajlov-. Odredi su u to vreme, po zadatku, bili krenuli na područje Velesa, ali nisu uspeli da se tamo probiju, već su se, pod borbom, po grupama prebacili preko Vitačeva ka pl. Kožufu. Neprijatelj je do 16. juna streljao u Tikvešu 72 seljaka aus. Vataši, posle zverskog mučenja, 12 omladinaca od 14 do 16 godina; zatim se, opljačkavši i popalivši više sela, povukao u polazne garnizone.

9. 6. 1943. U s. M. i s. G. Rađobili (kod Kavadaraca) upao NOP odred -Dobri Daskalov- i održao zbor sa seljacima, kojima je podelio 900 kg vune nađene u opštinskom magacinu. Bugarska policija je potom streljala 4 pripadnika NOP-a.

 

[Hix]

Bugarska i Bugari bili su i ostali q a ne nekakva imperija.

 

[PeceOhr]

Tokom 8. 1943. U Štipu bugarske vlasti, zahvaljujući provali, pohapsile oko 80 članova KPJ i SKOJ-a i simpatizera NOP-a koji su se spremali da pođu u partizane. (Veći broj njih je interniran u Bugarsku, a ostali su, po puštanju iz zatvora, prešli u ilegalnost.)

22. 9. 1943. Odeljenje bugarskih vojnika počelo da pali s. Koćuri (kod Vranja), ali su tek pristigli delovi 2. južnomoravskog NOP odreda proterali neprijatelja, te spasli selo od daljeg paljenja.

11. 10. 1943. Kod s. Dragomanca (blizu Kumanova) delovi Skopsko-kumanovskog i 2. južnomoravskog NOP odreda (u pokretu za Skopsku Crnu goru) vodili kraću borbu protiv bugarskog policijskog odreda i kumanovske kontra čete i produžili pokret preko s. Gradeca za s. Matejče. Neprijatelj je za odmazdu streljao 14 seljaka, pripadnika i simpatizera NOP-a.

12. 10. 1943. U okolini Brusa bugarski vojnici, u petodnevnom krstarenju po selima, spalili veći broj kuća, pljačkali i silovali. Naročito su stradala sela: Šošići, Žarevo i Levići.

14. 10. 1943. Kod s. Radosina (blizu Vranja) dva puka bugarskih vojnika i oko 800 policajaca opkolili dva bataljona 2. južnomoravskog NOP odreda. Posle tročasovne borbe bataljoni su se probili ka Gradskoj reci. Štiteći odstupnicu poginuo je zamenik komandanta bataljona Sinadin Milenović narodni heroj. Bugarske jedinice su popalile sela Stol, Radosin i Rakov Dol, a u više sela streljale po 30-70 ljudi.

18. 10. 1943. U s. Kosmači (kod Kuršumlije) ojačan bataljon 122. puka bugarske 27. pešadijske divizije i delovi SDS napali 1. južnomoravsku NO brigadu i 4. bataljon 1. južnomoravskog NOP odreda. U šestočasovnoj borbi jedinice NOVJ su jurišem prinudile neprijatelja da se u neredu povuče ka Kuršumliji, nanevši mu gubitke od 23 poginula (među kojima su 1 pukovnik i 2 niža oficira). Gubici jedinica NOVJ: 1 mrtav i 8 ranjenih. Kasnije pristigle bugarske jedinice iz Prokuplja, za omazdu, su spalile s. Kosmaču.

25. 10. 1943. U s. Gradištu (kod Kumanova) grupa boraca 2. čete Skopsko-kumanovskog NOP odreda spalila opštinsku arhivu, zaplenila nešto oružja, novaca i druge spreme i podelila seljacima rekviriranu vunu. Bugarski policajci i Preševska kontračeta sutradan su za odmazdu streljali 5 ljudi i 2 žene iz toga sela.

29. 10. 1943. Za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka 27. i 28. oktobra kod s. Rujkovca, bugarski vojnici spalili veći broj kuća u selima: Bogojevcu, Lalinovcu, Bučumetu i Rujkovcu (kod Lebana).

Tokom 11. 1943. Komandant bugarskog garnizona u s. Demir-Kapiji izdao naredbu predsednicima seoskih opština da ga redovno obaveštavaju o pojavi i kretanju partizanskih jedinica, pod pretnjom da će biti spaljena sva naseljena mesta čiji se stanovnici ne pridržavaju naredbe i saradnju s partizanskim jedinicama.

2. 11. 1943. U s. Ranilović (kod Aranđelovca) upali delovi 70. pešadijskog puka bugarske 25. divizije i streljali 27 seljaka, a 100 seljaka odveli u zatvor kao taoce.

6. 11. 1943. U s. Orahu (kod Kumanova) delovi Skopsko-kumanovskog NOP odreda spalili opštinu i zaplenili 9 pušaka. Dva dana kasnije bugarska policija je za odmazdu streljala 15 meštana.

26. 11. 1943. Na mestu -Careve livade- (kod s. Vratnice, na putu Kačanik-Tetovo) bugarski policajci, vojnici i kontračetnici napali grupu boraca Šarplaninskog NOP odreda, te u borbi ubili 2, ranili 1 i zarobili 7 boraca (zarobljenike zatim streljali).

26. 12. 1943. U s. Konjskom (kod Đevđelije) Grupa bataljona (-Stevan Naumov- i bugarski partizanski bataljon -Hristo Botev-) napala bugarsku graničnu karaulu, ali zbog jakog otpora nije uspela da je zauzme. U oštroj borbi poginulo je 6 bugarskih vojnika i 2 podoficira i ranjeno 9 vojnika i 1 podoficir, dok je Grupa bataljona imala 4 mrtva. Bugarski vojnici iz Đevđelije, za odmazdu, spalili su selo, a sreski upravitelj je zatražio pojačanje policije i angažovanje 1-2 puka vojske.

28. 12. 1943. Bugarske jedinice kumanovskog garnizona opljačkale s. Suvi Orah i s. Kanarevo i, posle terora i mučenja, streljale 10 seljaka.

30. 12. 1943. Bugarske snage (vojska i policija) i kontračetnici iz Kumanova, s. Ml. Nagoričana, s. Stracina, Krive Palanke, s. Klenika, Preseva, Vranja, Bosiljgrada, Trna i Pirota otpočeli koncentrična dejstva na kumanovsko-vranjskom području da bi uništili makedonske, južnomoravske i kosovske jedinice, ali su ove vešto izbegle sukob. Nezadovoljne ishodom ove desetodnevne akcije, neprijateljske snage su pokupile seljake od 18 do 50 godina i većinu internirale u Bugarsku, izvršivši istovremeno mnoge paljevine i ubistva po selima.

30. 12. 1943. Bugarske jedinice i policija (ukupno oko dve divizije) iz Kumanova, Krive Palanke. Bosiljgrada i Trna otpočele napad na 2. južnomoravski i 1. kumanovski partizanski bataljon -Jordan Nikolov- s ciljem da ih nabace u dolinu J. Morave (koju su zatvorile snagama jedne divizije) i da pokupe muško stanovništvo od 18 do 50 godina i interniraju u Bugarsku. Jedinice NOVJ su, posle manjih sukoba, izmanevrisale jače bugarske snage. Neprijatelj je do 7. januara 1944. opljačkao više sela, streljao oko 30 lica, popalio štale i stočnu hranu i u blizini svojih garnizona pohapsio izvestan broj ljudi i internirao u Bugarsku.

Tokom 1. 1944. Na odseku Kajmakčalan - Pajak pl. nemačke i bugarske snage preduzele ofanzivna dejstva protiv 1. makedonsko-kosovske NOU brigade, 2. makedonske NOU brigade i Grupe partizanskih bataljona (-Stevan Naumov- i -Hristo Botev-), Pretrpevši gubitke a ne postigavši planirani cilj, bugarske jedinice su u s. Notiju (u Meglenu, u Grčkoj) za odmazdu, streljali 46 seljaka.

6. 1. 1944. U Krivoj Palanci jedinice 2. južnomoravskog NOP odreda napale bugarsku posadu, ali nisu uspele da je unište. Pošto su iz zatvora oslobodile oko 2.500 ljudi pohapšenih radi internacije u Bugarsku, one su se, sa oslobođenim zatvorenicima, povukle u s. Luke.

13. 1. 1944. Udarni bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda i Kosovski partizanski bataljon napali na Krivu Palanku, gde su bugarske vlasti pohvatale muškarce od 18 do 50 godina radi interniranja u Bugarsku. Posle oštre borbe protiv bugarskih jedinica krivopalanačkog garnizona, bataljoni su oslobodili oko 1000 lica.

18. 1. 1944. U s. Belanovce (kod Leskovca) upali oko dva bataljona iz sastava bugarskog 1. okupacionog korpusa i Sreski odred SDS iz Leskovca, opljačkali selo i sve stanovništvo internirali u Bugarsku.

18. 3. 1944. Bugarske jedinice jačine do jedne divizije preduzele ofanzivu protiv 2. južnomoravskog NOP odreda, Kosovskog partizanskog bataljona i jedinica Crnotravskog vojnog područja s ciljem da ih u rejonu s. Crne Trave, s. Broda i s. Rupija (kod Vranja) okruže i unište. U toku ovog dana neprijatelj je uspeo da u širem rejonu pomenutih sela okruži partizanske jedinice. U 23 časa su se dve čete Kosovskog partizanskog bataljona i deo 2. južnomoravskog NOP odreda probili iz okruženja. U toj ofanzivi (poznatoj kao -martovska ofanziva-), koja je trajala do sredine aprila bugarske jedinice su ubile 57 ljudi iz s. Rupija i s. Bainca i zapalile s. Crnu Travu i s. Brod. U borbi su poginula 34 borca (među kojima i 4 člana Engleske vojne misije) i zarobljeno je oko 50 boraca, a kod s. Darkovca streljano je 12 omladinaca.

19. 5. 1944. Bugarski bataljon, podržan sa 2 aviona, upao u s. Crvenu Jabuku (kod Vlasotinaca) i počeo da pali kuće i da ubija stanovnike. Da bi zaštitila narod i sprečila paljenje, 7. srpska NO brigada je napala ovu bugarsku jedinicu i odbacila je preko Crnog vrha ka Daščanom kladencu. Poginulo je 6 bugarskih vojnika, a oboren je jedan avion, u kome su poginula 2 avijatičara. Gubici 7. brigade: 2 poginula i 14 ranjenih boraca. Neprijatelj je spalio 50 kuća i streljao 52 lica, među kojima i četrnaestoro dece do 7 godina.

26. 5. 1944. Komandant bugarske 5. armije zahtevao od skopskog oblasnog direktora da se iseli stanovništvo sa odseka Kumanovo - Kriva Palanka, kako bi se sprečio boravak partizana u tim selima koja su ih svestrano pomagala.

12. 6. 1944. U rejonu s. Strmaševa (kod Kavadaraca) dva bataljona 2. makedonske NOU brigade napala bugarski policijski odred -Benkovski-. Oni su ga, u teškim borbama, razbili i prisilili na povlačenje. Neprijatelj je imao 30 mrtvih i veći broj ranjenih. Zaplenjeno mu je 20 pušaka, 2 p. mitraljeza i druga oprema. Brigada je imala 4 poginula i 6 ranjenih boraca. Posle nekoliko dana, za odmazdu, delovi bugarskog 56. pešadijskog puka su spalili selo i streljali 3 dečaka i 1 ženu.

8. 7. 1944. U s. Biljači (na pl. Rujnu) 8. srpska NO brigada i Kosovski partizanski bataljon napali bugarski eskadron, te ubili 10 i zarobili 2 bugarska vojnika i zaplenili 2 p. mitraljeza, 10 pušaka i 40 jahaćih konja, uz sopstvene gubitke: 4 poginula i 9 ranjenih boraca. Za odmazdu, bugarski vojnici su streljali 50 ljudi iz s. Biljače.

 

[lepi vlade]

Realno Bugara je manje izginulo zato sto su se prilagodili..ne kazem da su bili na pravoj strani ili da su bili u pravu, ali tako je..
Sve mi lici (oprostite na poredjenju) na ono kad neki siledzija pali klinca da se pobije sa drugim
Posaljes vojsku na seljaka domacina kome nikada rat nije ni trebao i cime da se brani, hlebom?
Mi smo ispali to sto jesmo i platili glavama,ali opet mislim da je ipak to manje cena od one koju bi platili da smo šenili pred silom..
E sad ja sam neuk covek, ali volim sebe da smatram da glup nisam..pa mi sve mirise da nas (Srbe) neko uvek krati iz nekih starih razloga..nije šala