Znači vučić ga uništio? Pa reci tako!
Svakom novom mladom poljoprivredniku 45.000 evra – u Sloveniji
U najzapadnijoj republici bivše SFRJ subvencije za mleko 30 dinara po litru, devet odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom, državna pomoć poljoprivrednicima koji zapadnu u teškoće sa kreditima
Dok je u Srbiji premija za mleko sedam dinara, dotle Slovenci daju 24 evrocenta – 30 dinara po litri. Dok se kod nas odlazak mladih sa sela nezaustavljivo nastavlja, dotle slovenačka država svakom mladom čoveku koji odluči da se bavi poljoprivredom daje 45.000 evra kao početni podsticaj. Nije ni čudo što sa deset puta manje obradivog zemljišta, Slovenija ostvaruje samo 3,4 puta manji prihod od poljoprivrede. Drugačije rečeno, tri puta su efikasniji od nas.
Slovenija je kao članica Evropske unije u kojoj je prosečna plata 950 evra (prema 400 evra u Srbiji) u daleko lakšem položaju da subvencioniše svoju poljoprivredu nego Srbija, ali kako kaže slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan, „subvencije jesu bitne, ali osnova proizvodnje je dobra tehnologija“.
– Subvencije su kao aspirin, kada ih dobiješ, manje brineš kako da unaprediš proizvodnju – kaže ministar, osvrćući se na srpski problem: kako razviti poljoprivredu kada nemaš novca da deliš podsticaje.
Ipak, on o tome ne mora da brine. U njegovoj zemlji ima 74.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih se njih 57.000 nalazi u sistemu zajedničke poljoprivredne politike EU, što znači da su u sistemu subvencija. Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Sloveniji je 1,2 milijarde evra, a država u poslednje dve godine „ostvaruje rezultate iznad proseka EU“.
– U 2014. smo imali rast poljoprivrede od 13 odsto, a rast profita od 18 procenata. U prošloj godini, koja nije bila dobra, proizvodnja je porasla pet do šest odsto, a oko pet odsto je bio rast profita. To je ostvareno tako što smo uprkos padu cena od pet do šest odsto, imali i smanjenje troškova energije u proizvodnji od 11 odsto i izdataka hrane za životinje od deset procenata – kaže Židan u razgovoru sa srpskim novinarima, koji su posetili LJubljanu u organizaciji NLB banke.
Da bi postigla ovakve rezultate, Slovenija ulaže mnogo novca u stimulisanje razvoja poljoprivrede. Štaviše, kako priznaje i sam Židan, u Evropskoj uniji samo Malta daje više novca po hektaru od Slovenije kao subvencije. Tako, ne samo da svako ko odluči da se bavi poljoprivredom dobije 45.000 evra pomoći (dakle, ne kredita), već država pomaže i svakog ko počne da se bavi proizvodnjom hrane iz hobija, odnosno povremeno, uz svoj redovni posao – i to sa 18.000 evra.
– Tako dobijamo 250 novih mladih seljaka godišnje – kaže Židan.
Druge mere uključuju to što se mladi poljoprivrednici stimulišu tako što im država odobrava za 25 odsto veće subvencije od standardnih. Zatim, sva gazdinstva koja proizvode strna žita, kao specijalni dodatak dobijaju dodatnih 122 evra po hektaru.
Ko proizvodi mleko, za svaku kravu dobija subvenciju od 130 evra, „što izađe na 2,5 evrocenta po litri“. To je odvojeno od premije za mleko, koja je u Sloveniji 23 do 24 evrocenta po litri, dok oni sa dugoročnim ugovorima dobijaju 15 evrocenti. To je, inače, pad u odnosu na ranije vreme, kada su subvencije za mleko bile i veće od 30 evrocenti.
– Ali, ko nema kredite, može da posluje pozitivno i sa subvencijama od 20 do 24 evrocenta – uverava Židan.
Sve ove mere izgleda da daju rezultate. Proizvodnja hrane u Sloveniji danas vredi 2,1 milijardu evra godišnje, od čega se čak 25 odsto izvozi.
– Italija izvozi 14 odsto svoje proizvodnje hrane, a inače je prosek da države izvoze samo 10 odsto. Tako da smo mi vrlo izvozno orijentisani – konstatuje ministar.
Ipak, iako država kao celina ostvaruje dobre rezultate, na pojedinačnom nivou se događa da poljoprivrednici zapadaju u finansijske probleme, opterećeni kreditima s jedne i krizom s druge strane. Rešenje Ministarstva poljoprivrede: pomoć države.
– Naši seljaci nemaju onakve uslove finansiranja kakve imaju njihovi konkurenti iz recimo Holandije i drugih vodećih poljoprivrednih zemalja EU. Zato mi sada radimo na tome da uvedemo državnu liniju, tako da seljaci koji imaju dobar posao i proizvod, ali im je zbog problema sa trenutnom likvidnošću postalo teško da vraćaju uzete kredite, mogu da svoj kredit koji imaju u banci, zamene novcem države, koji će dobiti pod istim uslovima koji važe recimo u Holandiji – kaže ministar, objašnjavajući da će im to pomoći da prebrode trenutne probleme.
U najrazvijenijim poljoprivredama Evrope, banke su spremne da klijentima koji upadnu u finansijski problem, zaustave otplatu kredita dok ne izađu iz teškoća, znajući da je njihov biznis dobar, a da su problemi samo privremene prirode. Na ovdašnjim tržištima, takva praksa je pre izuzetak nego pravilo. Ako se ispuni namera Ministarstva poljoprivrede, slovenački seljaci uskoro neće morati da brinu o tome.
Udruživanje, ključ za rast organske proizvodnje
Poljoprivredna oblast koja u poslednjih desetak godina beleži možda i najbrži rast je organska poljoprivreda.
U Sloveniji je danas nešto manje od devet odsto površina pod organskom proizvodnjom (oko 42.000 hektara), a cilj im je da stignu do 20 odsto. Ipak, kako kaže ministar poljoprivrede Dejan Židan, statistika pokazuje da je uobičajeno da organska proizvodnja u jednoj zemlji raste do učešća od desetak procenata, a da onda naglo stane, jer su gazdinstva mala, nepovezana i nemaju pristup velikim prodajnim lancima, koji ne mogu da rade sa stotinama ili hiljadama malih dobavljača.
Zato je, kako kaže, sledeći korak udruživanje organskih poljoprivrednika, kako bi zajednički nastupali prema velikim trgovcima i time stvorili podlogu za dalji rast. Praksa u evropskim zemljama je pokazala da se razvoj organske poljoprivrede nastavlja tek onda kada se proizvođači udruže.
– U Nemačkoj je 10 odsto ukupne poljoprivrede obuhvaćeno zadrugama – podseća Židan.
Pa ipak, put do tačke u kojoj će hrana iz organskog uzgoja postati uobičajena stvar, još je dug i to ne samo u Srbiji. Tako je, bez obzira na to što je devet procenata obradivih površina „organsko“, samo jedan procenat sve hrane pojedene u Sloveniji, dolazi iz organskog uzgoja. A i to je 80 odsto iz uvoza.
Razlozi za to su mnogostruki, a među njima je naravno i cena. Organska hrana proizvedena u Sloveniji košta u proseku 30 odsto viće nego konvencionalna, a uvozna je još skuplja. Mada iz vizure srpskog potrošača, koji za kilogram srpskog organskog krompira, luka ili šargarepe mora da plati i po 200, pa i 300 dinara, to i ne deluje preskupo.
Slovenci imaju dosta nepovoljnu strukturu u organskoj proizvodnji, jer od 42.173 hektara pod organskom proizvodnjom, pašnjaci čine 35.600 hektara. Ostatak su vinogradi, voćnjaci, povrće i drugo, ali te površine još nisu ni blizu dovoljne da zadovolje potrebe stanovništva. Cilj Ministarstva poljoprivrede je da 50 odsto organske poljoprivredne proizvodnje čini povrće, jer je najveća potražnja upravo za tom vrstom proizvoda, onda za voćem, pa malo manje za mlekom i mesom.
– Samo nam fiskalne mere mogu pomoći da dotle stignemo – realan je Židan.
Zbog toga je 3.200 gazdinstava, od 3.417 koja se bave organskim uzgojem, prošle godine dobilo 7,6 miliona evra dodatnih subvencija – na sve ostale redovne podsticaje koje dobijaju kao poljoprivrednici.
– Mi smemo da im platimo do 450 evra po hektaru, ali EU limit za sve subvencije zajedno po bilo kom osnovu iznosi 900 evra po hektaru – kaže Židan.
Niko ne prodaje zemlju
Za razliku od Srbije koja ima 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, Slovenija je daleko manja: ukupne obradive površine su oko 600.000 hektara, dok je subvencijama pokriveno 470.000 hektara. Međutim, struktura ovih površina nije povoljna, jer dve trećine sve zemlje čine pašnjaci, dok je samo jedna trećina pod poljima. Prosečno gazdinstvo je malo, veličine samo šest hektara, ali kako kaže Židan, s obzirom na subvencije koje država daje po hektaru, niko nije zainteresovan da prodaje zemlju.
