Nosferatu___2
Buduća legenda
- Poruka
- 40.153
Иако је број умрлих од Ковида у дебелој двоцифреној зони у Србији сваки дан, и смртност у целом свету се генерално јако погоршала, још увек имамо неодговорне грађане, који су ваљда уплашени, тврде да је Ковид само још један грип, а иза хигијенских мера виде мрачну заверу. Не само у Србији- о не, ово је глобални феномен. Зато рециклирам једну моју поруку са друге теме, на којој сам написао своје мишљење о тој проблематици, верујем, елоквентно. Сматрајте ово ауторском темом. Дакле:
Ковид је веома инфективан. Јако га је лако закачити. Колико лако је питање контроверзе, у супермаркету вероватно не, али на заједничкој вечери, слављу, утакмици, митингу, журци, да. Симптоми су веома варијабилни. Ковид је респираторна инфекција. Дакле, инфекција се манифестује у носу (губитак чула мириса), грлу, или плућима. Тада настаје атипична, вирусна пнеумонија. Сам Ковид, сам вирус, мора да се одлежи, и нема неког специјалног лека за њега. Шта значи само одлежи, али? Код куће пијење чајева и супица и спавање су већини људи довољни. Али да ли су? Кад си болестан, кад имаш грип, неко ти скува супицу или чај. Кад имаш Ковид, препуштен си сам себи. Нико не сме да ти приђе јер си високо заразан. Знојиш се, имаш температуру. Преко знојења губиш течност и што је још важније, електролите, да то и не примећујеш. И онда си малаксао и слаб. Онда можеш још мање да угађаш себи, и бићеш још слабији. Можда ти треба инфузија да ти мало помогне са електролитима. Кад имаш грип дође сестра Мира из комшилука и прикачи ти је, или студент медицине Даниел, или твоја педијатрица још из детињства Др. Костадиновић. Кад имаш Ковид, они не долазе. А званичне службе не могу да стигну да ти је прикаче, јер имају пуне руке посла. Малаксао си, дехидриран. Боле те бубрези. Имаш температуру. Немаш чуло мириса. Сам си. Није лепо.
А нарочито није лепо што се у таквим условима ослабљеног имунитета многим људима дешава да добију секундарну бактеријску инфекцију. Дакле, Ковид је вирус, али када су ти одбрамбени механизми организма заузети борбом против њега, то искористи нека неваљала бактерија и направи бактеријско запаљење плућа. Зашто? Зато што различита бела крвна зрнца воде борбу против различитих патогена. Против вируса боре се тзв. Лимфоцити, а против бактерија Неутрофилни Гранулоцити. Ако је организам заузет борбом против вируса, он ће да врши масовну продукцију лимфоцита, а запоставиће Гранулоците који се туку са бактеријама. То ће онда довести до тога да ће и бактерије изазвати запаљење. Онда се већ мора у болницу. Дисање је тада угрожено, и мора се можда чак и на интензивну негу.
Проблем са болницама је што имају ограничен број кревета, и особља, и што је и особље подложно инфекцији. Зато што је Ковид тако инфективан, брзо се шири, експоненцијално, заражено га преносе, број тешких случајева може преко ноћи да експлодира.
Међутим, у болнице, и у интензивне неге не иду само људи са Ковидом, него и људи који су још пре Ковида ишли на одељења интензивне неге.
Саобраћајке, срчке, шлогови, анафилактичке реакције, повреде главе, пнеумоторакси, апендицитиси, сепсе, аритмије, скокови притиска, тровања, знаш већ.
Ако Ковидаши попуне болницу, и Стрика Рајко дође са својим притиском 220/110 или шећером од 30, у нормалним условима би се њихов проблем решио за ноћ. Овако неће имати ко да га збрине. Онда настају посредне жртве ковида. Младић који је умро од Апендицитиса јер је акутни пријем био пун, тетка од 65 која је упала у кетоацидотичну кому са огромним шећером а којој се живело још 10ак година, хемотерапеуташ који би живео још 2 године и доживео унуче да га није покосио ковид из ходника, младић који је пао са мотора и није носио кацигу па није на време оперисан јер су сви хирурзи добили ковид па су морали да га пребаце у Београд и ј.ебу се по пријему, па ће остатак свог живота провести као биљка... Итд. Дакле Ковид кочи нормално пословање остатка медицинског система.
Даље, вратимо се на сам Ковид. Зашто млади људи умиру од Ковида? Због аутоимуних реакција које исти изазива.
Ковид је нов вирус, ново тело са којим се наш организам сусреће. Неки имуни системи, а не знамо чији и који, у том тренутку полуде, и кад поразе Ковид, крену да нападају сопствена ткива која им личе на ковид. Онда организам сам уништи своје зглобове, јетру, бубреге, периферне живце, или срце. Може и мозак. Ти људи постају хронични болесници, или умиру. Сваки вирус може да изазове овај проблем, па чак и Грип, али ретко, Ковид али јако често. Постоје и људи којима се током инфекције вирусом јави додатна аутоимуна упала плућа јер је организам прејако одреаговао на ковид (решио пљачку банке атомском бомбом), па се њима дају средства која гуше имуни одговор (на пример кортикостероиди или цитостатици) јер их убија не вирус, него сопствени имунитет. Тога су се сетили Енглези. Има људи који због непокретности од изнемоглости добију плућну емболију, па морају да им се дају шприцеви против коагулације (ово раде Руси).
Колика је дакле смртност од Ковида? Зависи. Да ли се добија секундарна инфекција. Да ли се добија аутоимуна реакција.
И колико брзо се напуне болнички кревети. Јер кад се попуне, умире се и од свега другог у великој мери, не само од Ковида.
Ковид је веома инфективан. Јако га је лако закачити. Колико лако је питање контроверзе, у супермаркету вероватно не, али на заједничкој вечери, слављу, утакмици, митингу, журци, да. Симптоми су веома варијабилни. Ковид је респираторна инфекција. Дакле, инфекција се манифестује у носу (губитак чула мириса), грлу, или плућима. Тада настаје атипична, вирусна пнеумонија. Сам Ковид, сам вирус, мора да се одлежи, и нема неког специјалног лека за њега. Шта значи само одлежи, али? Код куће пијење чајева и супица и спавање су већини људи довољни. Али да ли су? Кад си болестан, кад имаш грип, неко ти скува супицу или чај. Кад имаш Ковид, препуштен си сам себи. Нико не сме да ти приђе јер си високо заразан. Знојиш се, имаш температуру. Преко знојења губиш течност и што је још важније, електролите, да то и не примећујеш. И онда си малаксао и слаб. Онда можеш још мање да угађаш себи, и бићеш још слабији. Можда ти треба инфузија да ти мало помогне са електролитима. Кад имаш грип дође сестра Мира из комшилука и прикачи ти је, или студент медицине Даниел, или твоја педијатрица још из детињства Др. Костадиновић. Кад имаш Ковид, они не долазе. А званичне службе не могу да стигну да ти је прикаче, јер имају пуне руке посла. Малаксао си, дехидриран. Боле те бубрези. Имаш температуру. Немаш чуло мириса. Сам си. Није лепо.
А нарочито није лепо што се у таквим условима ослабљеног имунитета многим људима дешава да добију секундарну бактеријску инфекцију. Дакле, Ковид је вирус, али када су ти одбрамбени механизми организма заузети борбом против њега, то искористи нека неваљала бактерија и направи бактеријско запаљење плућа. Зашто? Зато што различита бела крвна зрнца воде борбу против различитих патогена. Против вируса боре се тзв. Лимфоцити, а против бактерија Неутрофилни Гранулоцити. Ако је организам заузет борбом против вируса, он ће да врши масовну продукцију лимфоцита, а запоставиће Гранулоците који се туку са бактеријама. То ће онда довести до тога да ће и бактерије изазвати запаљење. Онда се већ мора у болницу. Дисање је тада угрожено, и мора се можда чак и на интензивну негу.
Проблем са болницама је што имају ограничен број кревета, и особља, и што је и особље подложно инфекцији. Зато што је Ковид тако инфективан, брзо се шири, експоненцијално, заражено га преносе, број тешких случајева може преко ноћи да експлодира.
Међутим, у болнице, и у интензивне неге не иду само људи са Ковидом, него и људи који су још пре Ковида ишли на одељења интензивне неге.
Саобраћајке, срчке, шлогови, анафилактичке реакције, повреде главе, пнеумоторакси, апендицитиси, сепсе, аритмије, скокови притиска, тровања, знаш већ.
Ако Ковидаши попуне болницу, и Стрика Рајко дође са својим притиском 220/110 или шећером од 30, у нормалним условима би се њихов проблем решио за ноћ. Овако неће имати ко да га збрине. Онда настају посредне жртве ковида. Младић који је умро од Апендицитиса јер је акутни пријем био пун, тетка од 65 која је упала у кетоацидотичну кому са огромним шећером а којој се живело још 10ак година, хемотерапеуташ који би живео још 2 године и доживео унуче да га није покосио ковид из ходника, младић који је пао са мотора и није носио кацигу па није на време оперисан јер су сви хирурзи добили ковид па су морали да га пребаце у Београд и ј.ебу се по пријему, па ће остатак свог живота провести као биљка... Итд. Дакле Ковид кочи нормално пословање остатка медицинског система.
Даље, вратимо се на сам Ковид. Зашто млади људи умиру од Ковида? Због аутоимуних реакција које исти изазива.
Ковид је нов вирус, ново тело са којим се наш организам сусреће. Неки имуни системи, а не знамо чији и који, у том тренутку полуде, и кад поразе Ковид, крену да нападају сопствена ткива која им личе на ковид. Онда организам сам уништи своје зглобове, јетру, бубреге, периферне живце, или срце. Може и мозак. Ти људи постају хронични болесници, или умиру. Сваки вирус може да изазове овај проблем, па чак и Грип, али ретко, Ковид али јако често. Постоје и људи којима се током инфекције вирусом јави додатна аутоимуна упала плућа јер је организам прејако одреаговао на ковид (решио пљачку банке атомском бомбом), па се њима дају средства која гуше имуни одговор (на пример кортикостероиди или цитостатици) јер их убија не вирус, него сопствени имунитет. Тога су се сетили Енглези. Има људи који због непокретности од изнемоглости добију плућну емболију, па морају да им се дају шприцеви против коагулације (ово раде Руси).
Колика је дакле смртност од Ковида? Зависи. Да ли се добија секундарна инфекција. Да ли се добија аутоимуна реакција.
И колико брзо се напуне болнички кревети. Јер кад се попуне, умире се и од свега другог у великој мери, не само од Ковида.
