Zasto je Kosovski boj mit?

Seprtlja:
Treba pravo postaviti pitanje, sta se zaista desavalo posle smrti Cara Dusana. .
Desio se boj, kakav? Izmedju samih Srba.
Kliknite za proširenje...

Ja sam čitao neke članke đe se predpostavlja da je baš Car Dušan kriv za dolazak Turaka na Balkan.

Naime, on je imao većinu vojske plaćenike iz raznih zemalja, koji su osvajali i pljačkali što su osvojili. To im je uglavnom bila plata kao ratni plijen + naoružanje i hrana.
U početku je imao vojnike iz zapadnih zemalja a kasnije ih je dovodio iz Turske i arapskih zemalja pošto su ti bili jeftiniji i lakše ih je bilo dobiti.
Na vrhuncu svoje moći, je većina njegove vojske bila iz tih osmanlijskih zemalja i zato su oni osjetili potrebu, da kao većina oni ratuju i oni sami komanduju i osvajaju. Zato su Dušana otrovali ili ubili i polako počeli sa osvajanjem. Prije toga su zavadili Srbe i ostale narode na Balkanu i tako ih lakše osvojili.
Poznata i isprobana taktika.
 
Po psledicama koje je imala na srednjovekovnu Srpsku Drzavu Kosovska bitka je mnogo manje bitna od recimo Maricke bitke,Bitka na Kosovu nista nije mogla da odluci,mogla je samo da relativno uspori Turski prodor na sever(sto se u neku ruku i dogodilo).Sudbina Srske drzave je zapecacena na Marici u kojoj je poginuo Kralj Vukasin(ubedljivo najmocniji Srpski lokalni vladar(i zakonski pretendent na Carsku krunu),ono sto je sledilo posle je 'zavadi pa vladaj' izmedju Srpskih oblasnih gospodara koji su podelili severne delove nekadasnje Vukasinove teritorije,a ono sto je Marko Mrnjavcevic uspeo da zadrzi postala je Turska feudalna oblast.
Posledica svega toga je da su se na Kosovu na Turskoj strani verovatno borio i jedan deo Srba(oni koji su bili Turski vazali-Marko Mrnjavcevic,Braca Dragas......)
 
Seprtlja:
Boj se odvijao izmedju samih srba, ljiljana i bozura, Tvrtka i Lazara. .zasto je i dan danas ostao orden ljiljana za Bosansku armiju, jer je njihov kralj bio Tvrtko.
Kliknite za proširenje...

Sada si lupio i ostao živ. Tvrtko i Lazar su bili saveznici, Vlatko Vuković je predvodio bosansku vojsku na srpskoj strani. Tvrtko je formalno nosio titulu Kralja Srba.

P.S. Božuri veze nemaju sa Lazarevom heraldikom ili srpskom uopšte.
 
Moračanin:
Ja sam čitao neke članke đe se predpostavlja da je baš Car Dušan kriv za dolazak Turaka na Balkan.

Naime, on je imao većinu vojske plaćenike iz raznih zemalja, koji su osvajali i pljačkali što su osvojili. To im je uglavnom bila plata kao ratni plijen + naoružanje i hrana.
U početku je imao vojnike iz zapadnih zemalja a kasnije ih je dovodio iz Turske i arapskih zemalja pošto su ti bili jeftiniji i lakše ih je bilo dobiti.
Na vrhuncu svoje moći, je većina njegove vojske bila iz tih osmanlijskih zemalja i zato su oni osjetili potrebu, da kao većina oni ratuju i oni sami komanduju i osvajaju. Zato su Dušana otrovali ili ubili i polako počeli sa osvajanjem. Prije toga su zavadili Srbe i ostale narode na Balkanu i tako ih lakše osvojili.
Poznata i isprobana taktika.
Kliknite za proširenje...

Je li to gde si čitao bilo "Treće oko" ? Da nije slučajno taj članak pisao neko sa prezimenom Milanović ?
Što se tiče toga ko je doveo Turke prvo treba reći da su Turci sami došli, ali ako treba tražiti krivce Katakuzijan je najveći pošto ih je angažovao kao najamnike a zatim je njihov apetit i uticaj postajao sve veći da bi na kraju bio primoran da prihvati njihovo zauzimanje Galipolja. Na kraju je i sam video da je pogrešio mada je naivno verovati da i bez njega Turci ne bi došli.
 
Moračanin:
Ja sam čitao neke članke đe se predpostavlja da je baš Car Dušan kriv za dolazak Turaka na Balkan.

Naime, on je imao većinu vojske plaćenike iz raznih zemalja, koji su osvajali i pljačkali što su osvojili. To im je uglavnom bila plata kao ratni plijen + naoružanje i hrana.
U početku je imao vojnike iz zapadnih zemalja a kasnije ih je dovodio iz Turske i arapskih zemalja pošto su ti bili jeftiniji i lakše ih je bilo dobiti.
Na vrhuncu svoje moći, je većina njegove vojske bila iz tih osmanlijskih zemalja i zato su oni osjetili potrebu, da kao većina oni ratuju i oni sami komanduju i osvajaju. Zato su Dušana otrovali ili ubili i polako počeli sa osvajanjem. Prije toga su zavadili Srbe i ostale narode na Balkanu i tako ih lakše osvojili.
Poznata i isprobana taktika.
Kliknite za proširenje...

Neistina. Turke je doveo Jovan Kantakuzin kao plaćenike u borbi za presto. Car Dušan se borio protiv njega.
 
Zapad slavi pobedu

Najstarija vest o Kosovskom boju zabeležena je dvanaest dana posle bitke. Ruski monah i hodočasnik Ignjatije zatekao se na turskoj teritoriji. On svedoči: "Murat je bio otišao u rat protiv Lazara, srpskog kneza. Kružio je glas da su obojica, Murat i Lazar, bili ubijeni u jednoj bici. Zastrašeni ovim nemirima, pošto smo se nalazili u državi Turskoj, mitropolit otpusti monaha Mihaila, episkop Mihailo otpusti mene, Ignjatija i Sergeja Azakova, svoga monaha." Nijednom rečju, monah ne spominje tursku pobedu. Naprotiv, Muratova smrt je izazvala nemire i pometnju u evropskom delu turskog carstva.
Kralj Tvrtko Kotromanić je pisao početkom avgusta Trogiranima, dva meseca kasnije i Firentincima, slaveći pobedu nad Turcima. Bosanski kralj se hvalio da je pobeda delo njegove vojske koju je predvodio Vlatko Vuković. Pismo Firentincima nije sačuvano, ali se iz njihovog odgovora 20. oktobra 1389. godine može naslutiti sadržaj Tvrtkovog pisma. Firentinska opština je čestitala kralju tvrtku pobedu. Na Zapad su stizale vesti o hrišćanskoj pobedi. Zvona crkve Notr-dam u Parizu su se oglasila, slaveći pobedu nad nevernicima. U vestima koje su stizale precizno se određuje datum bitke i naglašava mesto pogibije sultana Murata. U tim vestima sultanova smrt se pripisuje dvanestorici zaverenih ratnika. Broj vojnika angažovanih u bici nije pouzdan. Filip Mezijer pominje dvadeset hiljada ratnika na obe strane. On je oktobra 1389. godine zapisao da su Murat i njegov sin potpuno razbijeni u predelima Arbanije. Poslovično dobro obavešteni, Mlečani su u julu 1389. dočuli "za smrt rečenog gospodina Murata". Poslali su pisma sultanovim sinovima Bajazitu i Jakubu, ne znajući za pogibiju ovog drugog.
Iz pisama vizantijskog retora Dimitrija Kidona upućenih izgnanom caru Manojlu, ne naslućuje se turska pobeda. "Onaj prokletnik (Murat) veoma osion prema Bogu i njegovoj baštini a istovremeno veoma drzak prema svima, sada nestade i pogibe." U drugom pismu Kidon kaže: "I tako tvoja odsutnost sada nama pomračuje radost zbog pobede nad neprijateljem." Za razliku od ovih vesti, Konstantin Filosof, biograf despota Stefana Lazarevića, pripisuje pobedu Turcima.
Gubici u Kosovskom boju bili su porazni za obe strane u sukobu. Osmansko carstvo je lakše prebolelo satiranje svoje vojske. Srbija nije mogla da nadoknadi pogibiju kneza Lazara, feudalnog plemstva i vitezova. Ostala je obezglavljena na duže vreme. Posledice bitke na to nedvosmisleno ukazuju.
Odmah posle boja telo kneza Lazara sahranjeno je u crkvi Svetog Spasa u Prištini. Njegova porodica je uz blagoslov srpskog patrijarha i episkopa, prenela mošti Kosovskog Novomučenika u manastir Ravanicu. Mošti su usput počivale u manastiru Nova Pavlica, zadužbini Musića, kosovskih stradalnika. Milica je u Ravanici dočekala povoruku sa Moštima svoga muža. Konstantin Filosof svedoči: "A tada ne beše mesta u celoj zemlji toj gde se nije čuo tužan glas ridanja i vapaj koji se ne može ni sa čim uporediti; toliki beše da se svim ovim vazduh ispuni."
Godinu ili dve posle Kosovskog boja, knez Lazar je proglašen za sveca. Za vreme velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine, mošti svetog kneza Lazara prenete su u Sent-Andreju, a sedam godina kasnije u fruškogorski manastir Vrdnik. U doba revolucije 1848. godine njegove mošti su premeštene u Fenek, potom u Klenak. Posle tri meseca vraćene su ponovo u Vrdnik.
Početkom Drugog svetskog rata, arhimandrit Longin Lazareve mošti sklanja u manastir Bešenevo, a aprila meseca 1942., pred ustaškim zločincima i prenete su u beogradsku Sabornu crkvu gde su prebivale do 1989. godine, kada su, nakon svečanog obilaska srpske zemlje,posle 600 godina, vraćene u manastir Ravanicu, gde počivaju i danas.
Mučenička smrt kneza Lazara i njegovo opredelenje za carstvo nebesko duboko su ukorenjeni u svesti srpskog naroda koji je u njegovoj žertvi prepoznao svoju istorijsku sudbinu. Srbija je na Kosovu polju izgubila sveca koji će svekoliko uticati na duhovni identitet srpskog naroda.
Pogibija kneza Lazaraa i njegove vojske ostaće kao jedinstven primer duhovne pobede hrišćanske civilizacije. Po istorijskim posledicama i duhovnom značaju, Kosovska bitka pripada redu sudbonosnih bitaka, kao što su Termopilski klanac (480. godina p.n.e). Bitka kod Poatjea (732 godine) i Kulikovsko polje (1380. godine).
Srpski narod računa istorijsko vreme prema Kosovskom boju, svi ostali događaji su se odigrali pre ili posle njega.
 
Žena na kormilu zemlje

SUDBINA srpskog naroda se u vremenu posle pada pod tursku vlast, neretko, poistovećuje sa sudbinom svetorodne loze Lazarevića. Sav duhovni i politički napor Lazareviću su podredili najdalekosežnijem cilju, opstanku naroda i države, boreći se sa silama nemerljivim.
Rodonačelnik dinastije, Lazar Hrebeljanović, od stavioca na dvoru cara Uroša, izrasta u velikog kneza i samodržca svih Srba. Političkim i duhovnim pregnućem zaslužio je blagoslov Crkve i prvenstvo u vladarstvu nad srpskim zemljama. Baštinik nemanjićke države i tradicije, knez Lazar nije bio lišen prava na srpski presto, niti prava na carstvo nebesko. Nemanjićki tron je zadobio političkom veštinom i hrabrošću. Carstvo nebesko je zaslužio mučeničkom smrću na Kosovu polju.
Posle kneza Lazara, prvorođeni sin Stefan nije nasledio oca. Kneginja Milica je vladala Srbijom umesto muža velikomučenika i maloletnog sina. Sačuvala je državu i narod. Predala je vlast prvorođenom sinu Stefanu 1493. godine, na državnom saboru koji je ona sazvala. Primila je monaški postrig, provodeći u monaškom tihovanju po manastirima svoje poslednje dane.
Despot Stefan je upravljao Srbijom sve do 1427. godine. Nikad nije bio lišen vladarskog prava, mada su mnogi želeli da mu to ospore. Najuporniji je bio njegov brat Vuk. "Novi Ptolomaj", kako su zvali Stefana njegovi savremenici, je duhovno politički i ekonomski uzdigao državu. U njegovo vreme bila je to nova Srbija. Despot Stefan je bio pouzdan ratnik, vešt diplomata, sjajan književnik i neumorni graditelj. Delio je sa drugima sve što mu je Bog dao. Presto je dobrovoljno ostavio sestriću Đurađu Brankoviću. Vladari svetorodne loze Lazarevića uvršteni u Imenoslov Srpske pravoslavne crkve sveti bili su: velikomučenik Lazar, carica Milica, prepodobna mati Evgenija (Jefrosinija) i sveti despot Stefan Lazarević.
 
Kosovski boj je mit zbog svega sto ga okruzuje, jer je vise prica ispricano o njemu nego sto se zna. U stvari znaju se samo posledice. Problem je u tome sto je Tvrtko u to doba bio car Srbije, tako da ako se gleda sa te strane, na kosovu je izginuo veliki deo srpskog plemstva, dok je kod turaka poginuo Murat. Sa te tacke gledista, Turci nemaju vladara a Srbi imaju. Medjutim, zanimljiv je dalji ishod. Posto Madjari napadaju Srbiju sa severa, onda Kneginja Milica ne trazi pomoc od Tvrtka, vec sklapa vazalni odnos sa Bajazitom te sa njime isterava Madjare iz Srbije. Posle toga Srbi gube bitku na kosovu, Brankovic je izdao Lazara (verovatno kao razlog za poraz, mada je ovaj ozenio Lazarevu sestru ili cerku, a bitka se vodi na njegovoj teritoriji) a knez Lazar postaje narodni Car iako je Tvrtko car u to doba. Znaci jedan veliki zaokret u politici koji je pracen propagandom.
Otvaraju se par pitanja. Prvo je da li je ucestvovala ikakva vojska sa teritorija kraljevica Marka i Dejanovica, posto bi turci dosli u situaciju da na Srbe vode Srbe sto bi moglo da se okrene protiv njih. O tome imamo samo uzrecicu "kasno Marko na kosovo stize". Onda, da li je samo smrt Murata pobeda na kosovu (posto je Bajazit primoran da se vraca u prestonicu da bi sredio situaciju) ili je bilo nereseno, cak eventualno i pobeda Srpske vojske. Posto Madjari nece da upadaju u Srbiju sa 5000 ljudi vec sa necim vecim. Znaci i posle te bitke ostalo je dovoljno vojske da se madjari razbiju i isteraju sa severa. Jedini Srpski plemic koji je ostao je Vuk Brankovic, koji opet ne pomaze (bar se ne pominje) u isterivanju madjara. E sad, da li madjari upadaju u Srbiju radi teritorije, ili da bi recimo Vuka postavili na presto, Vlatko je po prici ucestvovao sa 1000-2000 vojnika na kosovu i nije imao nekog veceg sukoba na svojoj strani. Dakle, imamo Brankovica koji (posto je izdao i nije ucestvovao) je ostao netaknut sa svojom vojskom u rezervi, verovatno 5-10000 ljudi, Tvrtkovu vojsku koja isto nije imala nekih sukoba u skorije vreme i koja u blizini broji par hiljada ljudi, dakle dve solidne vojske koje sa dva kraja prete knezevstvu (posto ako je vec izdao Lazara na kosovu, sigurno nece trpeti njegovu udovicu da mu naredjuje) i potencijalnu trecu, i Bajazita koji potpisuje vazalstvo sa Milicom i isteruje madjare. Za tako nesto on mora da ima bar 15-20000 vojnika, uz to turska vojska (ako izbacimo osvojene sprske provincije) je lako oklopljena dok su evropske uglavnom srednje do tesko oklopljeni, tako da im treba vise ljudi, sto se recimo videlo kod Nikopola i Varne. Po meni, to je najveca misterija kosovskog boja, odmah posle one verovatnije da je bio prvi 69-e u kome je ratna strana (Mrnjavcevici, Dejanovici) pobedila Urosa i sever, jer opet, Srbija do marice nema vece sukobe, a opet, posle te bitke turci odjednom zauzimaju celu juznu teritoriju.
 
Ima sukoba kako ne.....jos jedan sukob,inace zaboravljen,licno mislim namerno je napad Lazarev na Altomanovica,u kojem mu razbijaju vojsku a njega zarobljavaju i oslepljuju ili ubijaju,nesecam se tacno,znaci jos jedan velikas pada pred dolazak turaka u sukobu medju Srbima

pritom....gde je bio Lazar na Marici ???? verovatno na istom mestu gde i Vuk Brankovic na Kosovu.........sve se vraca,a kod nas je i tada bio sistem,sta cu tamo da idem da branim,to je daleko od moje kuce
 
Prevedeno na današnji i pojednostavljen jezik, pred dolazak Turaka, najjača je bila srpska Makedonija, ali oni su pukli na Marici na meni prilično nevjerovatan i tajanstven način, i sami ti događaji imaju elemenata mita....

Pred boj na Kosovu Srbi su bili nesložni, Bosanci su poslali samo malu vojsku (mada se u to sumnja u posljednje vrijeme) a Crnogorci nikakvu... Dubrovnik je isto zakazao... sve se svelo na Kneza Lazara i njegove saveznike (Vuka Brankovića između ostalih)... sam događaj 28.6. 1389. je veoma zamućen i prepliću se istorijske činjenice i mit.

Inače Kosovski mit je stub srpske nacije, to je najvrijednije što mi imamo i to nam je u genima!

Pozdrav osvetnicima Kosova!
 
svarozic:
Prevedeno na današnji i pojednostavljen jezik, pred dolazak Turaka, najjača je bila srpska Makedonija, ali oni su pukli na Marici na meni prilično nevjerovatan i tajanstven način, i sami ti događaji imaju elemenata mita....

Pred boj na Kosovu Srbi su bili nesložni, Bosanci su poslali samo malu vojsku (mada se u to sumnja u posljednje vrijeme) a Crnogorci nikakvu... Dubrovnik je isto zakazao... sve se svelo na Kneza Lazara i njegove saveznike (Vuka Brankovića između ostalih)... sam događaj 28.6. 1389. je veoma zamućen i prepliću se istorijske činjenice i mit.

Inače Kosovski mit je stub srpske nacije, to je najvrijednije što mi imamo i to nam je u genima!

Pozdrav osvetnicima Kosova!
Kliknite za proširenje...

Kome da se svetiš - Turcima ?
 
jel ima neko sem Orbina ko govori o boju izmedju raske vlastele (Lazara, Altomanovica i Brankovica) i Mrnjavcevica
taj deo je dosta mutan

svarozic:
Prevedeno na današnji i pojednostavljen jezik, pred dolazak Turaka, najjača je bila srpska Makedonija, ali oni su pukli na Marici na meni prilično nevjerovatan i tajanstven način, i sami ti događaji imaju elemenata mita....

Pred boj na Kosovu Srbi su bili nesložni, Bosanci su poslali samo malu vojsku (mada se u to sumnja u posljednje vrijeme) a Crnogorci nikakvu... Dubrovnik je isto zakazao... sve se svelo na Kneza Lazara i njegove saveznike (Vuka Brankovića između ostalih)... sam događaj 28.6. 1389. je veoma zamućen i prepliću se istorijske činjenice i mit.

Inače Kosovski mit je stub srpske nacije, to je najvrijednije što mi imamo i to nam je u genima!

Pozdrav osvetnicima Kosova!
Kliknite za proširenje...

ne bih se slozio s tobom
stub nase nacije je osamostaljivanje Stefana Nemanje, krunisanje Stefana Prvovencanog i postavljanje Save za Arhijepiskopa
Kosovo je samo jedna tragedija
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Zašto je Split ponuđen Srbiji Londonskim ugovorom?
2
Odgovora
36
Pregleda
716
Ovi jedan
Ovi jedan
Nina
Zašto je Rusija prodala Aljasku Americi za bagatelnu cenu
Odgovora
8
Pregleda
284
qvey
qvey
Pravi Vlah
Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра "словенском"?
2
Odgovora
26
Pregleda
961
Povijest
P

Back
Top