Zašto Druga Srbija uopšte pretenduje na ime Srbija?

[Sin_tisućljetne_kulture]

Ja sam ti ovde već citirao šta piše u međunarodnoj studiji o ratu u Hrvatskoj, koji kaže da je to u dobroj meri iskrivljeno viđenje stvari tj. propaganda sa hrvatske strane da se minimalizuje odgovornost, odnosno što više moguće prebaci na drugu stranu. Da su komunikacije bile presečene i da je Martićevo naređenje o povlačenju bilo izrazito ograničenog karaktera tj. da do ogromne većine uopšte nije došlo, kao i da je imalo ništa veću - ako ne i manju - ulogu od psihološkog propagandnog rata sa hrvatske strane, a kojoj je izgon Srba iz Krajine bio i, nesporno, jedan od strateških ciljeva.

Ta priča sami su otišli nigde se ozbiljno ne prihvata. Nije je prihvatio ni Međunarodni sud pravde u Hagu, niti naučna zajednica, a neće ostati tako zapisano ni u istoriografiji. Ni u Hrvatskoj, kada kritička istoriografija se krene baviti konačno ratom 1990-ih godina, što je u Hrvatskoj i dalje tabu tema.

Da, znam za tvoje mišljenje o Oluji. Sjećam se što si rekao, otprilike ovo: "Oluja nije trebala biti, trebala je ostati Krajina i status quo.". Tako nekako.
Uglavnom, bio je poziv Srbima da ostanu. Otišli su. Sami Srbi i to ovi iz sektora Sjever su pričali da su Martićevci sami išli po kućama i tjerali na odlazak pod oružjem one koji su htjeli ostati.Mnogi su odlazili i sa svojim obiteljima da budu zajedno...

 

[Metronomy]

Druga Srbija je Srbija "kosmopolita" "obrazovana Srbija" na kursevima civilizacije, bolje receno kolonizacije....pa je po njima jos od 71. Latinke Perovic i "neokomunista" srpski narod deo sv etskog roblja kojim treba oni da upravljaju po naredjenju svojih mentora. Naravno, kosmopolitizam se zavrsava u ljubavnom zagrljaju sa ustasama i siptarima tapsani po glupoj glavi od strane engleske monarhije.
Druga Srbija je ona glupa Srbija koja postoji i u drugim kolonijama engleske i francuske....Latinka je tu interesantna kao saradnik savke dapcevic u hrvatskom prolecu i postavljanju drugosrbijanskih kadrova na mesta koja nece smetati ustasama i siptarima....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, znam za tvoje mišljenje o Oluji. Sjećam se što si rekao, otprilike ovo: "Oluja nije trebala biti, trebala je ostati Krajina i status quo.". Tako nekako.
Uglavnom, bio je poziv Srbima da ostanu. Otišli su. Sami Srbi i to ovi iz sektora Sjever su pričali da su Martićevci sami išli po kućama i tjerali na odlazak pod oružjem one koji su htjeli ostati.Mnogi su odlazili i sa svojim obiteljima da budu zajedno...

Šta znači poziv Srbima da ostanu, u vreme dok se na sastanku vojnog i političkog vrha priča o tome da je vrlo važno da svi Srbi odu; ne samo vojna lica, već i civili, te dok Hrvatska sprovodi orkestriranu akciju psihološkog rata sa ciljem da natera populaciju (celokupnu, bez obzira na uzrast, pol, status, itd...) na beg?

Ne znači ništa. To nije bio poziv Srbima da ostanu. Hrvatska ga nikada nije uputila. Ono što je usledilo posle Oluje (što po pitanju zločina, što po pitanju tehnikalija koje su otežavale povratak izbeglica), takođe je potvrdilo da takvog poziva i zaista nikada nije bilo. To je bila poruka upućena NVO sektoru i stranim ambasadama tj. na te adrese i nije imala nikakve veze sa Srbima Krajišnicima. U najmanju ruku, ako ćemo konstatovati da se ona dogodila, moramo reći da je bila potpuno neiskrena (pa i licemerna).

 

[Metronomy]

Komsija, naravno, po obicaju sve sto napise slaze....

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

To je izuzetno pojednostavljeno viđenje stvari. Konflikti koji izbijaju, posebno u svetu od globalizacije na ovamo tj. od kraja XIX stoleća, daleko su složeniji od toga. Posebno kada se radi o građanskim ratovima. Građanski ratovi vrlo često izbijaju zato što je za njih više strana zainteresovano, a ne samo jedna.

Tuđman je, na sreću ili žalost, ostavio skoro svaku svoju reč zapisanu ili snimljenu. To je ono što je i dosta kompromitovalo Hrvate oko Bosne i Hercegovine, te i dovelo do onakvih presuda. On je igrao sa svim kartama otvorenim na stolu, želeći da ostane nasleđe iza njega. Jedno od tih nasleđa jeste da nije bio mirotvorac. On je rat, nesporno, želeo. I radio je na tome da do ratne situacije i dođe. Otvoreno je govorio i da su postojale druge opcije, posebo kada je kritikovao komuniste ili SDP. Govorio je i o tome da bi se Hrvatska mogla na drugačiji način osamostaliti, ali polako, sporijim putem.

Ali to njemu nije odgovaralo. Hrvatskoj je bio potreban Rat za nezavisnost, jedan romantični rat koji bi mogao biti svojevrsni nacionalni stub. To nije mogao biti više Drugi svetski rat, nikako. Dakle, potrebno je bilo nešto kao ono što imaju Srbija i Crna Gora. I Tuđman je želeo, makar plativši skupu cenu, da obezbedi to što iz nacionalnih, što iz egomanijakalnih i romantičnih razloga. I jeste, dobio je to.

Ono što je problem jeste kada se prelazi preko Tuđmanove odgovornosti u svemu tome. A mnogi Hrvati to rade, pre svega zato što Tuđmana poistovećuju sa Hrvatsskom. Tuđman nije Hrvatska. Tuđman nije nije HDZ. On je, da kažemo, ekstremna desnica koja se uspela nametnuti makijavelistički na čelo stranke gde ni većina članova nije bila tako ekstremnih stavova kao on. Da je živeo u Srbiji, bio bi ljotićevac, tj. slično bi bilo kao npr. da Boško Obradović postane nekakav nacionalni lider Srbije. Ivo Sanader jeste dobrim putem krenuo, ali nažalost isuviše kratko i za sada nedovoljno. Hrvatima je potrebna temeljna detuđmanizacija. Mladi Hrvati moraju u školskim udžbenicima učiti da je to čovek koji nije dozvolio da se u Zagrebu smeni demokratsko izabrana vlast, samo jer njemu to nije odgovaralo, te koji je verovatno umešan i u razna politička ubistva. On je bio složena ličnost hrvatske istorije, a preko 70% Hrvata nema uopšte realnu sliku tj. ne zna uopšte ko je bio Tuđman, već samo Mit o Tuđmanu.

Neću reći ni da ni ne. Neka povjesničari rade svoj posao. Ja mogu govoriti na osnovu vlastitog iskustva i onoga doživljenoga, viđenog, pročitanog. Ja, moja obitelj, nismo htjeli rat. Nismo htjeli izgubiti sve što imamo. Meni je još uvijek nelogično da rat želi netko tko je potpuno nespreman za rat. Možda sam ja glup, naivan, ali moj mozak tako razmišlja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neću reći ni da ni ne. Neka povjesničari rade svoj posao. Ja mogu govoriti na osnovu vlastitog iskustva i onoga doživljenoga, viđenog, pročitanog. Ja, moja obitelj, nismo htjeli rat. Nismo htjeli izgubiti sve što imamo. Meni je još uvijek nelogično da rat želi netko tko je potpuno nespreman za rat. Možda sam ja glup, naivan, ali moj mozak tako razmišlja.

Vlastito iskustvo nikada, ama baš nikada, ne sme biti korišćeno za stvaranje slike o nečemu. To je bukvalno najgori način. Pametnije je ići i kopati po kontejneru da se vidi ima li negde ostataka pasulja, pa da se gata u to.

Vođenje ličnim iskustvom se smatra, bukvalno i sa puno dobrog razloga, greškom br. 1. Bolje je i nepovezano lupetati gluposti, nego uzimati to.

Velika većina zabluda, predrasuda i steretipa proizlazi iz toga što ljudi masovno koriste taj, jedan od najnepouzdanijih načina za stvaranje predstave o nečemu (šta god to bilo). To je sasvim jednako kao kada bismo pročitali jednu knjigu i onda iz konteksta istrgli jednu jedinu rečenicu, ili čak samo pola rečenice, i onda iz toga stvarali sliku o celoj knjizi. Zapravo, to je ono što najčešće i rade rade manipulatori (kada govorimo o svesnom).

Čuj, zabluda. Ja bih rekao i: velika većina društvenih problema (i onih nevezanih za rat).

 

[Metronomy]

Šta znači poziv Srbima da ostanu, u vreme dok se na sastanku vojnog i političkog vrha priča o tome da je vrlo važno da svi Srbi odu; ne samo vojna lica, već i civili, te dok Hrvatska sprovodi orkestriranu akciju psihološkog rata sa ciljem da natera populaciju (celokupnu, bez obzira na uzrast, pol, status, itd...) na beg?

Ne znači ništa. To nije bio poziv Srbima da ostanu. Hrvatska ga nikada nije uputila. Ono što je usledilo posle Oluje (što po pitanju zločina, što po pitanju tehnikalija koje su otežavale povratak izbeglica), takođe je potvrdilo da takvog poziva i zaista nikada nije bilo. To je bila poruka upućena NVO sektoru i stranim ambasadama tj. na te adrese i nije imala nikakve veze sa Srbima Krajišnicima. U najmanju ruku, ako ćemo konstatovati da se ona dogodila, moramo reći da je bila potpuno neiskrena (pa i licemerna).

licni pozivi su postojali, onim Srbima, koji su sve vreme saradjivali sa ustasama....Da nece neko da kaze da je iznosenje budzeta jugoslavije u ameriku cin koji je mogao Ante Markovic sam da uradi, bez drugosrbijanaca na mestima odlucivanja i to onih koji su vec dosli u beograd i postavljeni na mesta odlucivanja?

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Није истина. Уосталом, "отац" и "мајка" тзв. Друге Србије, Марко Никезић и Латинка Перовић су подржавали МАСПОК односно говорили су отворено да је то ваша ствар. И да федерација треба да се даље "федерира". А ако треба и да се разилазимо. Зато их је Тито и сменио. На пример, када су представници Хрватских Срба дошли да се због МАСПОК-а жале Марку Никезићу и Латинки Перовић у ЦК СК Србије, они су их саслушали, и рекли им да ако имају проблема да морају да их решавају са Загребом и да Београд није адреса на коју треба да се обраћају. И то је основна разлика између нас тзв."другосрбијанаца" и "првосрбијанаца". Ми смо за Србију у њеним органским границама, а то је тзв. "ужа", односно "преткумановска" Србија, а "првосрбијанци" су још од Црне руке за "Уједињење или смрт", за уједињење "троименог народа", за Југославију, Велику Србију, "Српски свет" и сличне будалаштине ... "Првосрбијанци" су уствари Југословени, а ми смо прави Срби. Али то је за тебе већ метафизика.

OK, ako je tako. Onda je tih "pravih" drugosrbijanaca jako malo, a ovo su sve "lažni" drugosrbijanci. Ne znam što bih rekao. Ja sam svoje mišljenje bazirao na upisima forumaša ovdje i na forum.hr koji kažu da su proeuropski orijentirani.

 

[Rudimir]

Komsija, naravno, po obicaju sve sto napise slaze....

Bilo bi dosadno da ga nema. On je blago foruma. Svi oni youtube klipovi, momce je uporno.
A jos kako se na vrscima prstiju uzdize da bude Srbijanac, trebali bi ga proglasiti jednim od njih, za zasluge promoviranja srbijanstva. Pocasni Srbijanac.

 

[Metronomy]

Druga Srbija su ljudi koji lazu, varaju, kradu i koji gaze zakone i ustav Srbije, podrzani od strane kriminalaca u pravosudju....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neću reći ni da ni ne. Neka povjesničari rade svoj posao. Ja mogu govoriti na osnovu vlastitog iskustva i onoga doživljenoga, viđenog, pročitanog. Ja, moja obitelj, nismo htjeli rat. Nismo htjeli izgubiti sve što imamo. Meni je još uvijek nelogično da rat želi netko tko je potpuno nespreman za rat. Možda sam ja glup, naivan, ali moj mozak tako razmišlja.

Da dodam: ne znam šta je bitno iskustvo tvoje obitelji, ako vam prezime nije Tuđman.

 

[Metronomy]

Bilo bi dosadno da ga nema. On je blago foruma. Svi oni youtube klipovi, momce je uporno.
A jos kako se na vrscima prstiju uzdize da bude Srbijanac, trebali bi ga proglasiti jednim od njih, za zasluge promoviranja srbijanstva. Pocasni Srbijanac.

U svakom tekstu koji sam napise vide mu se nogice kako vise, uvek ubaci nesto sto nije srpsko....

 

[Metronomy]

Prvo je sklonjen Aleksandar Rankovic, na zahtev stranih ambasada, pa su ubaceni ustase i "srpske kosmopolite" kao i siptari u komunisticku partiju na mesta odlucivanja....onda pocinje "hrvatsko prolece" i postavljanje Latinke na mesto Sekretara CK KPJ (komunista liberal ) pa onda bezanje srba iz hrvetske, sudjenja srbima na Kosmetu i predaja Kosova Siptarskoj manjini na vlasti....saradnja te tri ekipe je doprinela unistavanju Srbije....a priprema za raspad Jugoslavije obavio je Ante markovic odnoseci zlato iz trezora u ameriku i spremajuci inflaciju u srbiji, jer su vec slovenci odneli sve devize koje su mogli. Sledeci korak su bile sankcije kojima je sprecavan dolazak zaradjenog novca iz libije i iraka i unistavanje vojske, dok je u DB vec sedeli ustaski cinovnici.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvo je sklonjen Aleksandar Rankovic, na zahtev stranih ambasada, pa su ubaceni ustase i "srpske kosmopolite" kao i siptari u komunisticku partiju na mesta odlucivanja....onda pocinje "hrvatsko prolece" i postavljanje Latinke na mesto Sekretara CK KPJ (komunista liberal ) pa onda bezanje srba iz hrvetske, sudjenja srbima na Kosmetu i predaja Kosova Siptarskoj manjini na vlasti....saradnja te tri ekipe je doprinela unistavanju Srbije....a priprema za raspad Jugoslavije obavio je Ante markovic odnoseci zlato iz trezora u ameriku i spremajuci inflaciju u srbiji, jer su vec slovenci odneli sve devize koje su mogli. Sledeci korak su bile sankcije kojima je sprecavan dolazak zaradjenog novca iz libije i iraka i unistavanje vojske, dok je u DB vec sedeli ustaski cinovnici.

Na zahtev stranih ambasada sklonjen Ranković?

Šta?

 

[GeorgeV]

Bilo bi dosadno da ga nema. On je blago foruma. Svi oni youtube klipovi, momce je uporno.
A jos kako se na vrscima prstiju uzdize da bude Srbijanac, trebali bi ga proglasiti jednim od njih, za zasluge promoviranja srbijanstva. Pocasni Srbijanac.

Па мало га срамота га што је Босанац. Не треба му то узимати за лоше, то је похвално.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Šta znači poziv Srbima da ostanu, u vreme dok se na sastanku vojnog i političkog vrha priča o tome da je vrlo važno da svi Srbi odu; ne samo vojna lica, već i civili, te dok Hrvatska sprovodi orkestriranu akciju psihološkog rata sa ciljem da natera populaciju (celokupnu, bez obzira na uzrast, pol, status, itd...) na beg?

Ne znači ništa. To nije bio poziv Srbima da ostanu. Hrvatska ga nikada nije uputila. Ono što je usledilo posle Oluje (što po pitanju zločina, što po pitanju tehnikalija koje su otežavale povratak izbeglica), takođe je potvrdilo da takvog poziva i zaista nikada nije bilo. To je bila poruka upućena NVO sektoru i stranim ambasadama tj. na te adrese i nije imala nikakve veze sa Srbima Krajišnicima. U najmanju ruku, ako ćemo konstatovati da se ona dogodila, moramo reći da je bila potpuno neiskrena (pa i licemerna).

Vjerojatno ima istine u tome što pričaš, ali trebaš pogledati cjelokupnu situaciju. I sam kažeš, probaj se staviti u kožu drugoga pa onda vidi.
A što bi ti/vi da se "zakuha" na Kosovu, dođe do rata, Srbija pobjedi, Albanci odu. Hajde iskreno, što bi onda pričao? Ali iskreno?

 

[Metronomy]

A od svih su najbolji politicki analiticari "druge Srbije" kao i svi njihovi "strucnjaci" osim mrznje prema Srbiji o svojim strukama pojma nemaju....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vjerojatno ima istine u tome što pričaš, ali trebaš pogledati cjelokupnu situaciju. I sam kažeš, probaj se staviti u kožu drugoga pa onda vidi.
A što bi ti/vi da se "zakuha" na Kosovu, dođe do rata, Srbija pobjedi, Albanci odu. Hajde iskreno, što bi onda pričao? Ali iskreno?

Ne znam uopšte šta pokušavaš da insinuiraš. Šta znači šta bih onda pričao?

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Vlastito iskustvo nikada, ama baš nikada, ne sme biti korišćeno za stvaranje slike o nečemu. To je bukvalno najgori način. Pametnije je ići i kopati po kontejneru da se vidi ima li negde ostataka pasulja, pa da se gata u to.

Vođenje ličnim iskustvom se smatra, bukvalno i sa puno dobrog razloga, greškom br. 1. Bolje je i nepovezano lupetati gluposti, nego uzimati to.

Velika većina zabluda, predrasuda i steretipa proizlazi iz toga što ljudi masovno koriste taj, jedan od najnepouzdanijih načina za stvaranje predstave o nečemu (šta god to bilo). To je sasvim jednako kao kada bismo pročitali jednu knjigu i onda iz konteksta istrgli jednu jedinu rečenicu, ili čak samo pola rečenice, i onda iz toga stvarali sliku o celoj knjizi. Zapravo, to je ono što najčešće i rade rade manipulatori (kada govorimo o svesnom).

Čuj, zabluda. Ja bih rekao i: velika većina društvenih problema (i onih nevezanih za rat).

Kako molim? A čemu trebam vjerovati, ako ne vlastitom iskustvu? Nečemu što sam ja osobno doživio i proživio? I sad trebam vjerovati tebi, a ne sebi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako molim? A čemu trebam vjerovati, ako ne vlastitom iskustvu? Nečemu što sam ja osobno doživio i proživio? I sad trebam vjerovati tebi, a ne sebi?

Tačno. Lično iskustvo uvek treba da bude poslednja rupa na svirali. Ono prema čemu najveću skepsu imaš i šta smatraš najnebitnijim, pojedinačno gledano, izvorom za stvaranje slike o nečemu. Lično iskustvo treba da bude nešto u šta konstantno sumnjaš, što uvek odbijaš da prihvatim i konstantno pokušavaš da uništiš i osporiš. Ono je najveći neprijatelj u tvom životu. Treba da ga zasipaš redovno i drvljem i kamenjem i bombama, dokazujući da je pogrešno, a onda da iz njega izvučeš isključivo one pouke koje su prošle tvoju nemilosrdnu torturu, odnosno šta god malo preživi nakon što je bager tvoje sopstvene kritike i sumnje više puta preko njega prešao.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Ne znam uopšte šta pokušavaš da insinuiraš. Šta znači šta bih onda pričao?

Pa samo kažem, kažem, što bi onda pričao. Da se Kosovo vrati u sastav Srbije, a Albanci odu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa samo kažem, kažem, što bi onda pričao. Da se Kosovo vrati u sastav Srbije, a Albanci odu.

Ja uopšte ne razumem šta me pitaš. Da li bi mogao biti direktniji malo?

Šta bih pričao...o čemu, tačno?

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Tačno. Lično iskustvo uvek treba da bude poslednja rupa na svirali. Ono prema čemu najveću skepsu imaš i šta smatraš najnebitnijim, pojedinačno gledano, izvorom za stvaranje slike o nečemu. Lično iskustvo treba da bude nešto u šta konstantno sumnjaš, što uvek odbijaš da prihvatim i konstantno pokušavaš da uništiš i osporiš. Ono je najveći neprijatelj u tvom životu. Treba da ga zasipaš redovno i drvljem i kamenjem i bombama, dokazujući da je pogrešno, a onda da iz njega izvučeš isključivo one pouke koje su prošle tvoju nemilosrdnu torturu, odnosno šta god malo preživi nakon što je bager više puta preko njega prešao.

Oprosti što te moram ovo pitati, ali da li je tebi dobro?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Oprosti što te moram ovo pitati, ali da li je tebi dobro?

Itekako, hvala na pitanju.

Moguće je da se nismo negde razumeli. Primera radi, kada sam napisao lično iskustvo, pod tom idiomom sam poudrazumevao tvoje životno iskustvo, događaje koje si proživeo i posvedočio. Ono što tebe čini živim, hodajućim, izvorom informacija.

Ključ je u reči lično. To ti je možda promaklo. Ne iskustvo kao takvo, generalno, već tvoje lično iskustvo. Čitanje naučne studije o nekom problemu, transkripte nekog panela ili gledanje neke debate između stručnih ili dobro informisanih lica, nije lično iskustvo. Nije nešto što si ti proživeo i čega si ti svedok, već nešto što si ti naučio.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Itekako, hvala na pitanju.

Moguće je da se nismo negde razumeli. Primera radi, kada sam napisao lično iskustvo, pod tom idiomom sam poudrazumevao tvoje životno iskustvo, događaje koje si proživeo i posvedočio. Ono što tebe čini živim, hodajućim, izvorom informacija.

Ključ je u reči lično. To ti je možda promaklo. Ne iskustvo kao takvo, generalno, već tvoje lično iskustvo. Čitanje naučne studije o nekom problemu, transkripte nekog panela ili gledanje neke debate između stručnih ili dobro informisanih lica, nije lično iskustvo. Nije nešto što si ti proživeo i čega si ti svedok, već nešto što si ti naučio.

Pa mislim, što ja znam. Možda se zbilja ne razumijemo, oko tog osobnog/ličnog iskustva i nekakvih stavova. Što ja znam, nije sad da sam o timu što otkriva petu silu, pa da proispitujem stavove, sumnjam u to jer se ne uklapa u uvriježene stavove ili kak su građene piramide u Egiptu? Nego ubola me osa i boli me. A ti kažeš, ma ne boli te. Pa valjda ću vjerovati sebi koji to osjećam. Što to imam proispitivati? Mislim, jbg...