"Ne vidim zasto "druga Srbija" uopste pretenduje na ime Srbija.
To su ljudi kosmopolite, neoptereceni prezivelim pojmovima naciona i etnicke pripadnosti."
Stvano zašto se tzv,autošovinisti tako zovu ? Zar se nisu mogli nazvati ljubitelji slovenačkih brda ili tako nekako ?
Neopterećeni pojmovima etničke pripadnosti, da, ali ne bih se složio za nacionalno. Radi se samo o tome da je reč o drugačijoj percepciji nacionalne pripadnosti. Za građansku Srbiju, nacija je
srbijanska kako li to komša ovde često piše. Njima su interesi npr. Republike Srpske ili npr. naroda u Crnoj Gori sekundarni, a u najekstremnijim slučajevima ni poslednja rupa na svirali. To ne znači da se ne radi tu i o patriotama, zato što je drugosrbijanski izraz, bilo pežorativ, bilo upotrebljen sa izvesnom dozom ponosa, dosta heterogen i obuhvata poprilično široku zajednicu ljudi. Odnosno, tu se nalaze i ljudi kojima priznavanje nezavisnosti Kosova ne dolazi u obzir, pa čak ni nekakav prećutni sporazum ovaj koji je Vučić implictno prihvatio, o puštanju tzv. Kosova republjik u UN.
Stvar je do toga da autošovinista i drugosrbijanac jesu termini koji se preklapaju, ali samo do izvesne mere. Mi živimo sada u tzv. jugoslovenskom društvu, u kojem su cele generacije rođene, odrasle i formirane kao ličnosti u toj multietničkoj i multikonfesionalnoj, složenoj državi zvanoj Jugoslavija, a ne u srpskoj nacionalnoj državi. I sada ima takvih ljudi u Srbiji dosta, a pogotovo najviše u Beogradu. U stvarnosti postoji vrlo malo autošovinista, a to su ljudi sa izvesnim kompleksima koji poseduju bukvalno mržnju prema sopstvenom narodu, kojem pripadaju. Mnogi pojedinci iz tog kruga pogrešno se etiketiraju na taj način iz razloga što se tu uopšte ne radi o Srbima. Npr. uzmimo istoričarku Dubravku Stojanović. Njoj je njeno slovenačko (mešana je, SHS) poreklo bilo ključno u odrastanju, u formiranju ličnosti kakva jeste, a i po nacionalnoj pripadnosti je Jugoslovenka. Ona sama kaže da od 1991. godine do danas živi u nekom košmaru koji još uvek nije prihvatila da je realnost, jer njene države više nema. I sad neki ljudi smatraju da ona nema pravo na taj stav, već da mora da bude Srpkinja, inače je izdajnik srpskog naroda.
To je potpuno pogrešna filozofija, zato što isti ljudi koji tako pričaju, u potpuno isto vreme glorifikuju pojedince kao Emil Vlajki, Emir Kusturica, Sulejman Spaho, Salih Selimović ili Dževad Galijašević. Takvim potezima ne prikazuju ništa drugo do duple aršine, zato što im jedno smeta, a drugo, slično, odgovara. Dubravka Stojanović bi, primera radi, mogla biti autošovinistkinja isključivo ukoliko se pokaže da mrzi Jugoslaviju, Jugoslovene i jugoslovensku ideologiju. A to definitivno nije slučaj.
