> Ima kome odgovaraju ponizni ljudi - vlasteli, kraljevima, moćnicima.
Njihovoj poziciji svakako ne odgovara evandjelje, jer onda i oni treba da budu ponizni, krotki, nesebicni, da ne gledaju ko je ko kada sude, da razdaju siromasnima, itd.
> Oni su ti koji su od trenutka kad su shvatili moć religije zaslužni velikim delom za popularizaciju iste, jer je bilo jasno da takav način razmišljanja razvija upravo one vrline koje odgovaraju gazdama.
Hriscanstvo poziva ljude na licnu odgovornost, i uzdize autoritet Boga iznad duhovnog autoriteta bilo kog coveka, zemaljskog vladara ili samog svestenika, pa na taj nacin ne odgovara ni jednoj vlasti, ni jednom autoritetu koji bi zeleo da vlada ljudskom savescu. Dakle, posto hrioscanstvo cini ljude nezavisnim na duhovnom planu u odnosu na ljudske autoritete, ono ne odgovara vlastima.
Naravno, ovde govorim o izvornim hriscanstvu, utemeljenom na Pismu, a ni najmanje ne mislim na takozvano otpalo hriscanstvo, koje je upravo pripravilo put komunizmu i ostalim oblicima manipulacije i ispiranja uma.
> Zamisli kada si besan na svog roba, pa ga mlatneš a on okrene drugi obraz? Milina jedna, zar ne.
Zamisli da rob ne okrene drugi obraz. Jel to bolja opcija od hriscanske?
Rob koji nece da okrene drugi obraz, zato sto je gord, ima tesku muku u srcu i biva bukvalno ponizen od svog gospodara. A rob koji iz ljubavi okrene drugi obraz, ima ljubav i milinu u srcu, dostojanstvo koje gord covek ne shvata i ne razume, jer ne poznaje u svom iskustvu.
Takav primer poniznosti je kako kaze Pismo "vrelo ugljevlje na glavi" onoga ko cini zlo. Kao odgovor na takvu ljubav, gospodar bi se tesko upustio u dalje izzivljavanje, pa i ako se sam ne bi pokajao, izbegavao bi da sebe dovodi u tako teskobnu situaciju da sam sebe ponizava pokusavajuci da ponizi nekoga u zbog svoje poniznosti zraci uzvusenim dostojanstvom.
Gospodaru je zadovovoljstvo je ponizava gorde, ali mu nije ni malo prijatno da sebe ponizava neuspehom u ponizavanju krotkih, jer su oni nesalomivi u svom dostojanstvu.
> Zamisli čoveka koji će raditi džaba za tebe, očekujući platu kad umre? Milina jedna, osim za roba, naravno.
Pismo kaze da je covek koji radi dostojan svoje plate.
Takodje, Pismo kaze: "Ljubi roba kao sebe samog."
Takodje, po Pismu, svake oprosne godine su gospodari morali da oslobadjaju sve svoje robove.
> Zamisli nekoga ko će na svaku nesreću i nepravdu reći - pa Bog je valjda tako hteo.
Ti ne uci Pismo, vec ljude poziva da preispitaju uzrok nesrece i da ga otklone svojim pokajanjem, ako su za tu nesrecu krivi.
