Zaštita potrošača

1264797_profimedia0303137948_ls-s.jpg

Da se prekrstiš i levom i desnom
NAŠE BACAMO, A ONDA UVOZIMO: Jedemo papriku iz Mozambika, paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela! A TO NIJE SVE
Društvo 05.09.2017. 14:26h

Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir, iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku nabavljamo iz Mozambika...
Čuvena srpska salata i nije baš tako srpska jer u njoj završe paradajz i krastavac iz Albanije, crni luk iz Holandije i paprika iz Grčke. Srbija je prošle godine uvezla najvažnijeg povrća u vrednosti od oko 40 miliona evra, iako može sve sama da proizvede.

U prvoj polovini ove godine uvoz paprike, paradajza, crnog i belog luka, krastavca, krompira, pasulja i graška dostigao je oko 29 miliona evra, pa bi prošlogodišnji rezultat mogao da bude premašen.

Jeftinije iz inostranstva

Veoma često je strano povrće jeftinije od domaćeg. Tako se paradajz iz Albanije i Makedonije prodaje na pijacama i u marketima i po 80 dinara, a domaći za 120. I paprika iz Grčke i Albanije je jeftinija, do 20 dinara po kilogramu.

Iako ima nepregledne bašte, Srbija paradajz kupuje u Albaniji, Makedoniji, Turskoj. Crni luk nabavlja iz Holandije i Makedonije, a papriku iz Grčke i Albanije. Krastavac nam dolazi opet iz Albanije, ali i Španije i Makedonije. Iako bi razlog za uvoz mogao da se nađe u blizini ovih tržišta, postoje i primeri da nam povrće stiže iz zemalja udaljenim hiljadama kilometara.

Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir. Iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, a iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku iz Mozambika, Senegala i Tanzanije. Sušeni crni luk stigao je iz Indije i Amerike.

Ali verovatno je najveće otkriće to što smo uvezli grašak iz Novog Zelanda za 2.000 evra! Da bi došlo u naše tanjire, ovo povrće preletelo je skoro 18.000 kilometara. Kakva je poslovna matematika uvoznika, nije baš najjasnije, s obzirom na troškove transporta i činjenicu da ova zemlja nije neki veliki izvoznik ovog povrća. Međutim, znajući naše privrednike, ne treba sumnjati da su i u ovoj prilici našli način da zarade.

Kupovati domaće

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Kurir da je Srbija morala biti svesna da će se sve ovo dešavati kada smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama iz regiona. Najviše povrća, dodaje, dolazi iz Makedonije, Grčke, Albanije, Turske, koje imaju bolje organizovanu proizvodnju i prodaju, ali i povoljnije klimatske uslove, pa povrće stiže ranije, a tu je i tržišni momenat, pošto je ta roba jeftinija od naše.

- Mislim da će uvoz biti sve veći jer domaći proizvođači nisu konkurentni. Ni tokom devedesetih ni posle 2000. nismo se spremili za slobodnu trgovinu. Ipak, ja uvek verujem više domaćoj proizvodnji, iako se sav uvoz detaljno kontroliše. Kupovina domaćeg povrća je i podrška domaćim proizvođačima da postanu sposobniji za tržišnu borbu. Kupovinu domaćeg promovišu i mnogo jače evropske države, pa i mi ne treba toga da se stidimo - ističe Prostran.

************************
Ово је наша трагична истина И "РЕЗУЛТАТ" ПОЛИТИКЕ СНС-кретена НА ВЛАСТИ..........
 
HIP NA BALKAN ŠALJE KAŠICE ZA BEBE LOŠEG KVALITETA Nemci kažu da naše bebe vole škart!

Autor: Radmila Briza | 07.09.2017. 15:00


“Najgore je u svemu je to objašnjenje proizvođača da receptura kašice zavisi od zemlje gde se proizvod prodaje i navika potrošača”, kaže Goran Papović za “Alo!”

20100906_public_shutterstock__Di002634823_1000x0.jpg
Hrana za bebe, Foto: Shutterstock


Prevara! Naše bebe jedu “Hip” kašice lošijeg kvaliteta u odnosu na odojčad u zapadnoj Evropi! Iako se ta hrana prodaje pod istom šifrom artikla najnovije analize pokazale su da postoje razlike u boji, ukusu i aromi, ali u manjem postotku povrća čije mesto “popunjava” prinač! Koštaju oko 240 dinara po teglici od 220 grama. Proizvođač iz Nemačke sve priznaje, pravdajući se prehrambenim navikama potrošača u zemlji gde se proizvod prodaje, iako se naša odojčad nikad dosad nisu izjašnjavala o svojim navikama kada je “Hipova” receptura u pitanju!

Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, kaže za “Alo!” da ta organizacija “zna za razliku u kvalitetu dečjih kašica “Hip” još od 2011. godine”.

- Dosad nismo imali novca za takve analize, a uradićemo ih brzo. Uz njih, biće tu još nekih ispitivanja koja će pokazati da Evropa ima svoju podelu. Najgore je u svemu je objašnjenje proizvođača da receptura zavisi od zemlje u kojoj se proizvod prodaje i navika potrošača. Šta su naše bebe navikle da jedu slabiju hranu? Bebama jeste ugroženo zdravlje tim kašicama, na šta upozoravamo jako dugo - kategoričan je Papović.

Pedijatar: Kupujemo domaće, to nas je spasilo!
​
Dr Olivera Todorović, načelnica predijatrije DZ “Palilula”, kaže za “Alo!” da možda Srbija ima sreće što​
“mame više prave prirodne kašice i njima hrane svoje bebe”. - Naše bebe su zdrave i napredne i nismo primetili bilo kakve nus - pojave zbog konzumacije industrijskih kašica. Imamo tradiciju da je naše najbolje, što je dobro i da majke same kuvaju svojoj deci kašice i kupuju domaće proizvode. Takođe, mi savetujemo mamama da daju svojoj deci industrijske kašice samo u posebnim situacijama, kao što je putovanje - navela je dr Todorović.​

Fakat je da je balkansko tržište preplavljeno “Hipovim” kašicama za bebe, a jedu ih sva deca od Vardara, pa do Triglava! Mogu da se kupe na svakom ćošku u Srbiji, a upravo su rezultati analiza u Zagrebu pokazali “crno na belo” šta jedu deca u Nemačkoj, a šta ova naša balkanska. Naime, tim analizama utvrđeno je da postoje razlike u toj dečjoj hrani, što se pokazalo ispitivanjem kašice “bioriža i mrkva s puretinom”, koje ima i kod nas. Iako se taj proizvod i na hrvatskom i nemačkom tržištu prodaje pod istom šifrom artikla, rezultati su pokazali, kako je objavljeno, razlike u boji, ukusu i aromi, a ni deklaracije nisu bile usklađene. Dok je za nemačku decu udeo povrća 38 odsto, u Hrvatskoj je za 14 odsto niži, a krompira uopše nema, kao što ga ima za decu rođenu u zapadnim zemljama EU.
Balkanskim bebama proizvođač “servira” više pirinča, dok ga u kašici za zapadno tržište ima za 15 posto manje. Proizvođač, kad je u pitanju istočno tržište EU, štedi i na količini ulja od repice, koje je izvor omega-3 masnih kiselina. U “Hip-u”, kako je objavljeno, tvrde da recept za pravljenje hrane za bebe zavisi od zemlje u kojoj se kašica prodaje i navika potrošača!? Ako se uzme u obzir da se odojčad nikad dosad nisu izjašnjavala o svojim prehrambenim navikama, ostaje nejasno odakle im ta logika. Ranije su slična su istraživanja urađena u Češkoj. Od ukupno 23 uzorka proizvoda s češkog i nemačkog tržišta, za 34,8 odsto njih utvrđeno je da se razlikuju u fizičko - hemijskim parametrima, deklaracijama i cenama.
 
Meni je moja majka pravila te kašice od prirodnog voća i povrća a danas majke gledaju rijaliti programe i kljukaju svoju decu tim industrijskim otpadom prepunim pesticida, konzervansa, aditiva i ostalih otrova.
 
MOĆNI PROIZVOĐAČ DJEČJE HRANE MIJENJA RECEPT ZA HRVATSKO TRŽIŠTE
Priznali da su prodavali drugačiju hranu za bebe od one u Njemačkoj

...Novo istraživanje koje je nadzirala Hrvatska agencija za hranu ističe značajnu razliku između HiPP-ove hrane koja se prodaje u Hrvatskoj i u Njemačkoj...
...Istraživanje je provedeno nakon pritužbi hrvatske europarlamentarke Biljane Borzan da multinacionalne kompanije varaju kupce u istočnoj Europi godinama i prodaju im lošije proizvode od onih namijenjenih Zapadu.
Glasnogovornica HiPP-a kazala je kako je sastav proizvoda jasno označen na staklenci, no kako žale zbog javne rasprave koja se razvila oko drugačijih recepata u različitim europskim zemljama, a koja može dovesti do pogrešnih zaključaka. Stoga su, kaže, u idućih par mjeseci odlučili promijeniti recept za kašicu s rižom i mrkvom te ga poistovjetiti s onim u Njemačkoj.
http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrva...iju-hranu-za-bebe-od-one-u-njemackoj/6584145/
 
eremita:
1264797_profimedia0303137948_ls-s.jpg

Da se prekrstiš i levom i desnom
NAŠE BACAMO, A ONDA UVOZIMO: Jedemo papriku iz Mozambika, paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela! A TO NIJE SVE
Društvo 05.09.2017. 14:26h

Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir, iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku nabavljamo iz Mozambika...
Čuvena srpska salata i nije baš tako srpska jer u njoj završe paradajz i krastavac iz Albanije, crni luk iz Holandije i paprika iz Grčke. Srbija je prošle godine uvezla najvažnijeg povrća u vrednosti od oko 40 miliona evra, iako može sve sama da proizvede.

U prvoj polovini ove godine uvoz paprike, paradajza, crnog i belog luka, krastavca, krompira, pasulja i graška dostigao je oko 29 miliona evra, pa bi prošlogodišnji rezultat mogao da bude premašen.

Jeftinije iz inostranstva

Veoma često je strano povrće jeftinije od domaćeg. Tako se paradajz iz Albanije i Makedonije prodaje na pijacama i u marketima i po 80 dinara, a domaći za 120. I paprika iz Grčke i Albanije je jeftinija, do 20 dinara po kilogramu.

Iako ima nepregledne bašte, Srbija paradajz kupuje u Albaniji, Makedoniji, Turskoj. Crni luk nabavlja iz Holandije i Makedonije, a papriku iz Grčke i Albanije. Krastavac nam dolazi opet iz Albanije, ali i Španije i Makedonije. Iako bi razlog za uvoz mogao da se nađe u blizini ovih tržišta, postoje i primeri da nam povrće stiže iz zemalja udaljenim hiljadama kilometara.

Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir. Iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, a iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku iz Mozambika, Senegala i Tanzanije. Sušeni crni luk stigao je iz Indije i Amerike.

Ali verovatno je najveće otkriće to što smo uvezli grašak iz Novog Zelanda za 2.000 evra! Da bi došlo u naše tanjire, ovo povrće preletelo je skoro 18.000 kilometara. Kakva je poslovna matematika uvoznika, nije baš najjasnije, s obzirom na troškove transporta i činjenicu da ova zemlja nije neki veliki izvoznik ovog povrća. Međutim, znajući naše privrednike, ne treba sumnjati da su i u ovoj prilici našli način da zarade.

Kupovati domaće

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Kurir da je Srbija morala biti svesna da će se sve ovo dešavati kada smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama iz regiona. Najviše povrća, dodaje, dolazi iz Makedonije, Grčke, Albanije, Turske, koje imaju bolje organizovanu proizvodnju i prodaju, ali i povoljnije klimatske uslove, pa povrće stiže ranije, a tu je i tržišni momenat, pošto je ta roba jeftinija od naše.

- Mislim da će uvoz biti sve veći jer domaći proizvođači nisu konkurentni. Ni tokom devedesetih ni posle 2000. nismo se spremili za slobodnu trgovinu. Ipak, ja uvek verujem više domaćoj proizvodnji, iako se sav uvoz detaljno kontroliše. Kupovina domaćeg povrća je i podrška domaćim proizvođačima da postanu sposobniji za tržišnu borbu. Kupovinu domaćeg promovišu i mnogo jače evropske države, pa i mi ne treba toga da se stidimo - ističe Prostran.

************************
Ово је наша трагична истина И "РЕЗУЛТАТ" ПОЛИТИКЕ СНС-кретена НА ВЛАСТИ..........
Kliknite za proširenje...


...

Tragican realitet? Filozofski tumaceno realitet nije ni tragican, ni srecan, ni lijep, ... on jes samo zbir cula. To je zbilja.
Ako potrosaci Srbije zaista zele drugu ekonomsku stvarnost to mogu koliko je sjutra imati.

Dozvoli kratak uvid u ovaj realni potrosacki svijet.
Na mojem tanjiru i tanjirima prijatelja za nekoliko dana ce se i ove godine uskoro naci povrce itd. iz zemlje Srbije:
ajvar, paprika, karfiol, med, dzem... U proljece smo sve rezije finansirali; seljake, ubiranje ploda, radnike, pribor,..
Vozac je vec u BG i priprema prvi utovar,..Ova nasa mala grupica se prije nekoliko godina tako dogovorila.
Imamo covjeka u Srbiji koji kontrolise da je sjeme srpskog porijekla i da je izbor sumadinskog seljaka pravi, itd.
Koga smo god pocastili ovim kvalitetnim produktom bio je odusevljen i pozelio je da se pridruzi nasem projektu.
Iako ne volimo reflektore i diskretno ovaj privileg uzivamo u korist srpskog seljaka akceptiramo njihove zelje.

U cemu je razlika nase potrosacke individualne svijesti i indivudalnoj svijesti potrosaca u Srbiji?
Jer ne vjerujemo PR marketingu industrije zivotnih namirnica...? To je samo jedan od razloga.

Svako ti moze prodavati maglu. Ali ako je kupis ne smije se kriviti prodavac.
 
02.10.2017. •

ZAŠTO SRBI JEDU SMEĆE : Hrana iz ratnih rezervi NATO zemalja u Srbiju stiže preko Kosova i Metohije


Šverc je, u prvo vreme, uzrokovao dolazak međunarodnih vojnih snaga na KiM
Politička nestabilnost uzrokovana permanentnim separatističkim akcijama albanskog naroda na Kosovu i Metohiji usmerila je fokus srpskih bezbednosnih struktura na gašenje mogućih nemira, što je, neminovno, dovelo do popuštanja kontrole nad trgovinom i prometom roba na teritoriji južne srpske pokrajine.

Potpisivanjem Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma 1999. godine i dolaskom međunarodnih vojnih snaga na KiM dolazi do erozije državnih institucija na Kosovu i Metohiji što će, pokazalo se, utrti put za razvoje švercerskih kanala na severu pokrajine.

Od tada pa do danas razvilo se na desetine alternativnih putnih pravaca preko kojih, sve ove godine, teče skoro nesmetana trgovina robama, oružjem, drogom i ljudima.

Ono što najviše zabrinjava je činjenica da je baš ovom trasom na teritoriju centralne Srbije, BiH i Crne Gore dopremljeno na hiljade tona mesa i drugih namirnica čiji biološki, hemijski i bakteriološki sastav nikada niko nije utvrdio.

Od dolaska NATO snaga na KiM najpre se počelo sa nelegalnom trgovinom pilećih bataka. Reč je o robi koju su Evropska unija i Amerika "legalno" dovozili na KiM kao humanitarnu pomoć.

Međutim, zbog zasićenja tržišta ovom vrstom robe mnogi su u tome videli način da zarade. Nedugo potom na ulicama gradova na KiM su primećene veće količine mesa koje je često bilo višestruko jeftinije od realne tržišne cene mesa. Zato i ne čudi što se u nekim kosovskim gradovima ceo paket od šest kilograma pilećih bataka kupovao se za jedan evro.
Ono što stvar dodatno čini zanimljivom je činjenica da su ti pileći bataci iz ratnih rezervi zemalja članica NATO-a. Zato nije bila retkost pronaći batake koji su pakovani 1980. godine u Kanadi, Belgiji, Americi i još par evropskih zemalja.

Deo mesa poreklom iz Brazila, Argentine i Urugvaja suši se u Lešku, Leposaviću, Zubinom Potoku, Raški i Novom Pazaru, gde je niklo na desetine priručnih sušnica mesa. Ova pršuta i pečenica se najčešće prodaje


Veća količina ovog mesa, smrznutog ili sirovog (sve zavisi koliko je vremena provelo na putu od luke Bar ili od nekog magacina u Prištini), može se naručiti "kod poznatih prodavaca" ili slobodno kupiti u većini mesara i kvantaškoj pijaci u Novom Pazaru odakle se potom, raznim kanalima, transportuje kupcima širom Srbije.
Za prelaz u Srbiju obično se koriste alternativni pravci preko planine Rogozne i jezera Gazivode koje je, uprkos stalnom prisustvu policije, teško pokriti jer šverceri imaju vojne kamione, čamce, džipove i druga terenska vozila kojima lako zaobiđu policijske patrole. U Raškoj je svojevremeno zbog saradnje sa švercerima uhapšeno 20 policajaca i nekoliko carinika.
*********
Сви наши вајни Заводи, Институти и разне Комисије ЗА ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТА И ПОРЕКЛА НАМИРНИЦА ОДМАХ ДА ПОЧНУ ДА РАДЕ СВОЈ ПОСАО ИЛИ ИХ РАСФОРМИРАТИ И ЗАТВОРИТИ
 
E narode, slušaj mali eksperiment...

Odete u MAXI neki veći diskont...
E tamo ima VRIŠLE

E sad kupite po pakovaje od Carnex-a i pakovanje od slovenačke Pivke
Carnex vam je 99 dinara a ima i one pileće pred samim istekom za 80
a Pivka je 140
Kažem da odete u veći diskont jer po običnim prodavnicama sve skuplje za 40 dindži

e sad...

Prvo spremite i izedite Pivkine viršle, dve su dovoljno
šta kažete? ništa specijalno, viršla ko viršla, takve su bile nekad

jes prc

sutra spremite Carnex ... smesu... pa probajte...
neka zrnca bibera unutra, gnojavo, gnjecavo, raspada se kad prodješ viljuškom...

Usput Pivkine su ćureće a ove DELIKATES od Carnex-a ja ne znam da li proizvodjač zna šta znači reč DELIKATES uopšte?

evo ceo dan mi nije dobro od ovih domaćih petooktobarskih bizMismena slepčina
 
Jednom sam kupio neku karneks "posebnu" u trku, radili smo nesto pa smo jeli snogu. Uglavnom kada sam zagrizao, to je imalo miris u ikus g@vana a rok trajanja ok. Od tada više nikada nisam kupio bilo kakvu prerađevinu. Samo suvo meso, slanina i to je to. Gomna nek jede mama od ovih iz kvarnexa.
 
tab503:
procitaj sastav. za virsle ne znam ali za kobasice tacno pise .
neka pakovanja imaju 30% mesa a neka 80% mesa.
sve jasno stoji u deklaraciji a od toga zavisi cena a i kvalitet.
Kliknite za proširenje...

Није проблем само проценат меса НЕГО И САМО МЕСО..... пре неки дан сам у Максију купио СВИЊСКЕ КРМЕНАДЛЕ које су "на око" изгледале одлично - испекао их и када сам пробао смучило ми се и дао сам мачку....... ако је то свињетина ја сам летећи тањир......... (ко зна одакле то увозе, чиме хране, итд.итд.)
 
mario80:
E jedno pravilo, ako jedu mačke mogu i ljudi :lol:
Kliknite za proširenje...

:lol:.... о томе сам и ја размишљао....... али то месо је било тако одвратног укуса и мириса да само што нисам повратио... није смрдело на покварено али једноставно ТО НИЈЕ СВИЊЕТИНА..... не знам шта је...
да ли су месо потапали у неке растворе да се не би покварило или су те животиње храњене неком храном која је нама непозната у укусу меса... не знам........
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top