Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.897
Заповест бр. 234: Ратни план бугарске Врховне команде за напад на Србију и Грчку 1913.
Два дана после закључења мира у Лондону, тј. 1. јуна 1913. године, бугарска Врховна команда је, по наређењу краља Фердинанда, издала заповест бр. 234 и директиву број 22 о ужурбаном пребацивању бугарске војске са тракијског на западни фронт и њеној концентрацији на српској и грчкој граници. Пребацивање трупа имало се вршити пуним напрезањем железничких, пловних и друмских саобраћајних средстава на свим погодним комуникацијским правцима. У исто време, начелник оперативног одељења бугарске Врховне команде пуковник Нерезов, који је уједно био и заменик начелника штаба Врховне команде, израдио је пројект плана операција против Србије и Грчке, који у целини гласи: “У случају да отпочне рат против Србије и Грчке једновремено операције ће се развијати на следећи начин:
1. I армија наступаће у правцу Књажевца и Зајечара. Пошто разбије српске трупе у том рејону и овлада тим местима, оставиће у истима мање одреде првенствено од ополчења, а цела армија брзим маневром наступаће ка правцу Пирот – Бела Паланка за заједничко дејство са III армијом.
2. III армија наступаће ка Пироту са тешком артиљеријом и задатком да привеже одбрану Пирота и пошто сачека долазак I армије северно од ове вароши, напашће утврђене тачке и заузети их.
3. Када се завлада Пиротом, I и III армија ће се сјединити и пошто оставе заштиту код Беле Паланке на правцу ка Нишу, заједно ће наступати долином Мораве правцем Врање Куманово, са задатком да заједнички дејствују са IV и V армијом против српске главне снаге на Овчем Пољу.
4. V армија ће служити као осовина целог борбеног распореда, дејствујући при томе на одсеку Султан-тепе (Царев врх), Крива Паланка и вис Китка, с циљем да прикује и привуче, по могућности, веће непријатељске снаге.
5. IV армија наступаће са одсека Штип и Злетово ради овлађивања предњим непријатељским положајима. С левим крилом одбацити непријатељске труие иза десне обале Вардара и заузети Криволак и Удово. Када се добро утврди на заузетим положајима упутиће четири бригаде са одговарајућом артиљеријом, које ће брзим маршем отићи II армији ради заједничког дејства против Грка. Са остатком снага, када стигне I и III армија у рејон Врање — Бујановац, прећи ће у енергично наступање ради заједничког дејства са I, III и V армијом у циљу наношења коначног удара главној српској снази.
6. II армија са XI дивизијом наступаће ка Чајази са задатком да одбаци остатке VII грчке дивизије са тога одсека и завлада целом беломорском обалом и левом обалом реке Струме. Десним крилом заузеће Ђевћелију и ту се добро утврдити. Центар, појачан Сереском бригадом и делом XI дивизије, посешће положај, на њему се добро утврдити и сачекати појачање из IV армије, после чега ће продужити опште наступање на Солун. 7. Коњичка дивизија дејствоваће на десном крилу III армије, одржавајући у прво време везу са I армијом, а потом ће наступати правцем Бела Паланка – Ниш или Бела Паланка Лесковац – Врање”.
________________
Скоро потпуно исту замисао дејства бугарских армија против Србије и Грчке изнео је, после завршетка рата, генерал Савов пред анкетном комисијом XVII народног собрања, изјавивши да је Врховна команда имала намеру да са два одлучна ударца порази српску војску. Први ударац био би усмерен на заузимање комуникација у долини Мораве, а други на опкољавање и присиљавање целе српске војске на капитулацију. Према овој замисли, 1. армија, концентрисана у Подунављу, и 3. армија, концентрисана на софијсконишавском правцу, имале су да изврше концентричан удар из рејона Белоградчика и Драгомана и да за четири дана овладају Нишом, пресеку основну српску комуникацију Београд – Ниш Врање – Куманово, а затим наступају долином Јужне Мораве према југу и у року од девет дана од почетка рата овладају Врањем и Гњиланом и образују северну карику обруча око главних снага српске војске концентрисаних у рејону Овчег поља. У исто време, 4. армија у садејству са 1. и 3. армијом наносила би удар српском десном крилу правцем Радовиште Криволак у циљу окружења српских армија са југа и пресецања њихових веза са грчком војском у долини Вардара. Да би избегла опкољавање, “српска војска груписана на Овчем Пољу” – изјавио је Савов – “била би принуђена на одступање према Врању и Гњилану. Но, чим би 1. и 3. армија (80 батаљона) заузеле ова места, а 4. армија Криволак, Срби би се нашли опкољени и принуђени на одступање према западу. Тада би један део 4. армије заједно са 5. армијом наступао за српском војском, док би се други део 4. армије од Криволака прикључио 2. армији ради задржавања Грка”. Као што се види, бугарска Врховна команда је планирала интегралан рат против Србије и Грчке са циљем да силом натера ове две земље да прихвате бугарске територијалне захтеве у Македонији.
Извор: Други балкански рат 1913, књига прва, Саво Скоко
https://velikirat.rs/balkanski-rato...e-za-rat/ratni-plan-bugarske-vrhovne-komande/
