Feliks Mendelson nije bio samo kompozitor, već i filozof i slikar.
-
- Popularno:
- 10 frontmena domaće rok muzike 80-ih
- Dogodilo se od 18 – 22. Avgusta
- Do sada neobjavljene pesme Bitlsa biće...
- Savet roditelja Elektrotehničke škole:...
- Zasto blokaderi mrze ovoliko Srbe iz...
- Kakva je to država koja pregovara sa...
- Новак Ђоковић: Буквално смо на граници...
- "Odbio sam da tučem našu decu": Trener...
- Da li ovo Željko Mitrović već počinje...
- Vucic pozvao na debatu
Zanimljivosti o kompozitorima
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
Frederik Šopen je imao najperfektniji piano od svih izvodjača ikada.
Franc List je za jedan koncert lomio i po 3 klavira, toliku je snagu imao.
Nisu svi kompozitori ruske petorke bili kompozitori po zanimanju. Aleksandar Borodin je bio hemičar. Nikolaj Rimski - Korsakov je bio vojnik. Milij Balakirjev je bio pijanista i dirigent, a Modest Musorgski je bio oficir.
Modest Musorgski nije završio nijednu svoju operu osim ''Boris Godunov'', a i ona je naišla na neodobravanje publike.
Bio je muzički nepismen. Ravel mu je zapisivao note.
Umro je na svoj 41. rodjendan od srčanog udara. Našli su ga ispred bolnice u snegu sa flašom vodke u ruci.
Bio je muzički nepismen. Ravel mu je zapisivao note.
Umro je na svoj 41. rodjendan od srčanog udara. Našli su ga ispred bolnice u snegu sa flašom vodke u ruci.
Rahmanjinov je imao ogromne šake (raspon od nekih 30cm)
Peter Ilič Čajkovski je bio biseksualac.
Na prvom izvođenju Tristana i Izolde u Beču Vagner je poslao posle drugog čina poslao zajedničkog prijatelja kod Hanslika (tada najmoćnijeg muzičkog kritičara u Beču) da sazna kakvi su njegovi utisci.
- Dakle, gospodine profesore – upitao je prijatelj – kako Vam se ne sviđa?
- Mnogo toga mi se zaista sviđa – odgovorio je Hanslik – a mnogo toga mi se ne sviđa!
- Šta Vam se na primer ne sviđa? – raspitivao se dalje prijatelj.
Hanslik je razmišljao nekoliko trenutaka i žustro odgovorio:
- Na primer – muzika!
- Dakle, gospodine profesore – upitao je prijatelj – kako Vam se ne sviđa?
- Mnogo toga mi se zaista sviđa – odgovorio je Hanslik – a mnogo toga mi se ne sviđa!
- Šta Vam se na primer ne sviđa? – raspitivao se dalje prijatelj.
Hanslik je razmišljao nekoliko trenutaka i žustro odgovorio:
- Na primer – muzika!
Kao što je pisao opširnu muziku, tako je Hendl (1685-1759) imao i džinovski apetit. Priča se da je jednom seo u gostionicu, i naručio šesnaest raznih jela i uz to vino i pivo. Gostioničar je primio narudžbu, spremio sto i – čekao.
- Na šta čekate? – nestrpljivo ga upita Hendl.
- Na vaše društvo, gospodine
- Društvo? – začudi se kompozitor. – Društvo, to sam ja.
- Na šta čekate? – nestrpljivo ga upita Hendl.
- Na vaše društvo, gospodine
- Društvo? – začudi se kompozitor. – Društvo, to sam ja.
Jednoga jutra dok je Majerber pokušavao da se za klavirom koncentriše na rad, ometao ga je verglaš koji je neprestano svirao potpuri (komad sastavljen od više poznatih komada) iz Rosinijevog Berberina.
- Hej! – povikao je odozgo – daću Vam pet franaka ako se brzo pokupite odatle i jedan sat verglate potpuri iz mojih opera pred Rosinijevom kućom!
- Žao mi je, mesje – odgovorio je ulični svirač – ali ne mogu to da uradim. Mesje Rosini mi je dao deset franaka da sviram pod Vašim prozorom!
- Hej! – povikao je odozgo – daću Vam pet franaka ako se brzo pokupite odatle i jedan sat verglate potpuri iz mojih opera pred Rosinijevom kućom!
- Žao mi je, mesje – odgovorio je ulični svirač – ali ne mogu to da uradim. Mesje Rosini mi je dao deset franaka da sviram pod Vašim prozorom!
Betoven je radio neprestano, u svako doba i svuda.
Jednoga dana otišao je u gostionicu na ručak. Odsutan duhom i zadubljen u misli, izvadio je iz džepa notes i počeo da piše. Kelner je došao i pošto je poznavao navike svoga gosta brzo se povukao da ne bi smetao čuvenom gospodinu van Betovenu.
Posle pola sata prišao je stolu i zatekao kompozitora još uvek zadubljenog u svoj rad. Ponovo je odlučio da sačeka.
Prošao je još jedan sat kada se iznenada prostorijom zaorio Betovenov glas:
- Da platim!
- Ali – kelner se samo naklonio – Vaša milost još ništa nije ni naručila!“
- Šta? Onda mi donesite nešto za jelo i ne smetajte mi!
Jednoga dana otišao je u gostionicu na ručak. Odsutan duhom i zadubljen u misli, izvadio je iz džepa notes i počeo da piše. Kelner je došao i pošto je poznavao navike svoga gosta brzo se povukao da ne bi smetao čuvenom gospodinu van Betovenu.
Posle pola sata prišao je stolu i zatekao kompozitora još uvek zadubljenog u svoj rad. Ponovo je odlučio da sačeka.
Prošao je još jedan sat kada se iznenada prostorijom zaorio Betovenov glas:
- Da platim!
- Ali – kelner se samo naklonio – Vaša milost još ništa nije ni naručila!“
- Šta? Onda mi donesite nešto za jelo i ne smetajte mi!
Slavnom kompozitoru i violinisti Luisu Šporu, obratio se jedan mlad kompozitor sa molbom da pregleda njegovu kompoziciju i da mu kaže svoje mišljenje o njoj.
- Ima u njoj mnogo dobroga, a i mnogo novog!
- Zaista – ushićeno će mladić?
- Da – nastavi Špor – samo, na žalost, ono što je dobro nije novo, a ono što je novo nije dobro
- Ima u njoj mnogo dobroga, a i mnogo novog!
- Zaista – ushićeno će mladić?
- Da – nastavi Špor – samo, na žalost, ono što je dobro nije novo, a ono što je novo nije dobro
pura moca
Starosedelac
- Poruka
- 162.492
baš je neki altruist taj rosini svaka mu chast
Betoven je svoju petu simfoniju komponovao još kao dečak, a prvi put je izvedena 1808. godine. Ova kompozicija poznatija je pod nazivom „Eroika“, iz jednostavnog razloga. Četiri početne note ove simfonije (sol-sol-sol-mi, b-mol), koristile su se u periodu Drugog svetskog rata kao vrsta koda, odnosno šifre za uspostavljanje veze sa Londonom putem radija. Kada se ovaj kod prenese Morzeovom azbukom (tačka-tačka-tačka-crta) nastaje slovo V, simbol pobede. Ova sekvenca se pominje i u filmu „V kao Vendeta“, zato što reč „vendeta“ u prevodu sa latinskog znači osveta, te se tu i stvaraju sličnosti.
Nemački kompozitor Feliks Mendelson bio je čudo od deteta kada je muzika u pitanju, ali ne i jedini u porodici. Njegova sestra Fani je bila odličan kompozitor i tekstopisac. Međutim, s obzirom na to da je Fani bila žensko, njoj nije bilo dozvoljeno da se muzički usavršava i prati svoju strast prema muzici, a razlog za to je bila njena porodica koja ju je u tome sprečavala. Feliks je i sam priznao da je objavio nekoliko njenih kompozicija pod svojim imenom. Primer za to jeste pesma ,,Italija”, koju je navodno Feliks komponovao za kraljicu Viktoriju, koja je kasnije postala njena omiljena pesma. Ova kompozicija zapravo je Fanino delo, a kraljica nije znala da ju je komponovala žena. Nažalost, na ovaj način je uticaj žena na stvaranje klasične muzike uveliko degradiran.
„Fuga u g-molu“ Domenika Skarlatija, poznata je i pod nazivom „Mačja fuga“. Razlog tome je inspiracija koju je Skarlati za ovo delo pronašao u zvuku koji je proizvela njegova mačka Pulćinela, dok je hodala po dirkama klavira. Upravo to je bilo dovoljno da inspiriše Skarlatija na komponovanje ovog čuvenog dela.
Simfonija br. 8 Franca Šuberta poznatija je pod nazivom „Nedovršena“, jer je autor komponovao i izveo ovo delo sa samo dva stava, što nije bilo uobičajeno za ovakav oblik komponovanja u to doba. Vremenom su se razvile teorije o tome zašto je to uradio. Ako pitate teoretičare, sa jedne strane mogao je da bude u pitanju eksperiment, ili pak nedostatak optimizma (Šubert je bio ubeđen da neće moći da završi delo, te ga je ostavio nedovršeno). Postoje i zagovornici pretpostavke da ga je otkriće da boluje od sifilisa duboko potreslo i sprečilo da završi simfoniju. Međutim, najprihvatljivija je teorija da su dva završena stava ove simfonije bila toliko savršena i sama po sebi dovoljna da izraze ono što je Šubert želeo da prenese, te je klasičan završetak simfonije bio nepotreban.
Veliki ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, autor čuvenog dela „Krcko Oraščić“, bio je toliki plašljivac i hipohondar da je čak rukom držao svoju bradu dok je dirigovao. Tvrdio je da to radi „iz straha da će mu pasti glava“. Odbijao je da pije pića koja nisu bila u zatvorenoj boci, zbog straha da se ne zarazi nekom prenosivom bolešću. Ironija života i sudbine je da mu je 1893. godine dijagnostikovana kolera, a samo nekoliko sati kasnije je i preminuo. Ima i onih koji sumnjaju u istinitost navedenog. Nekadašnja sovjetska muzičarka Aleksandra Orlova tvrdi da se Čajkovski ubio arsenikom, posle pretnji koje je dobio, a koje su se odnosile na obelodanjivanje detalja iz njegovog privatnog života.
Velike ljubavi - Igor Stravinski i Koko Šanel – žar ptica ljubavi muzike i mode
Koko Šanel (1883-1971), poznata francuska dizajnerka, osnivač modne kompanije i svetski poznate marke Šanel, smatra se najznačajnijom pojavom modnog dizajna u 20. veku. Pionirka u modnom svetu, inovativna, drugačija, smela, genijalna... veličanstvena umetnica koja je svojim kreacijama ženu želela da učini slobodnom, oslobodi je stega i krutih pravila i u odevanju i u životu. Borila se za ženska prava, isticala ih u svojim modelima, promenila manir da je žena lepa samo u uskim korsetima i predugačkim, glomaznim suknjama.
Koko nikada nije pravila skice, modele je smišljala na licu mesta, dok je gledala žensko telo i dobijala inspiraciju da ga učini lepšim i veličanstvenijim. Blagi seksepil, elegancija i glamur odisali su njenim kreacijama, osećali se u čuvenoj "maloj crnoj haljini", kratkim kaputima, uskim sakoima, ravnim suknjama do kolena, udobnim kostimima od tvida i žerseje, šeširima i torbicama sa tankim, prefinjenim kaiševima...
Bela i crna postale su neprikosnovene boje, a biseri i parfem neizbežni detalji za ženu od stila. Koko je volela da kaže da
"ne pravi modu, već stil, jer moda izlazi iz mode, stil nikada".
Njen život bio je sve samo ne jednostavan, ukalupljen i prosečan.
Rođena je 19. avgusta 1883. godine u malom mestu Saumuru. Nije imala srećno detinjstvo, bila je neželjeno, vanbračno dete. Kada joj je majka umrla, Koko, odnosno Gabrijel, kako joj je bilo pravo ime, imala je samo 12 godina. Otac je ostavio u sirotištu pa su o njoj brinule časne sestre. I baš kao u bajci, siromašna i nesrećna devojčica uspela je da upornošću, borbom i talentom, stigne do bogatstva i slave.
Kada se proslavila, postala priznata i poznata, često je govorila da nije mogla da shvati postupke svog oca i nije želela javno da govori o svom detinjstvu. Tvrdila je da su upravo taj niz nesrećnih događaja, ponašanje njenog oca i njegova bezobzirnost načinili trajnu štetu na njenoj duši, jer je izrasla u strogu i neosetljivu ženu, nesposobnu da zaista odano i duboko voli. Ali, izrasla je još i u snažnu, energičnu i strastvenu, fatalnu ženu koja je imala oštrinu, privlačnost i jak intelekt. Čvrsto je verovala u svoje ideje, snove, ciljeve. I nikada nije odustajala.
Možda je i sudbina htela da ode u samostan, jer je baš tamo zavolela šivenje i stekla veliku želju da napravi nešto od svog života. Krojačka veština, igla i konac postali su njena strast, život, uspeh, doveli su je do statusa, novca, istorije. Još u samostanu bila je neuhvatiljivog duha, impulsivna, samostalna. Čim je mogla napustila je okrilje časnih sestara i osamostalila se. Radila je kao pevačica i plesačica, nastupala je u kabareima, ali nije imala glas koji osvaja, samo harizmu, otmenost i neverovatnu sposobnost da privlači muškarce. Lako je privlačila pažnju uticajnih i bogatih ljudi, što je itekako umela da iskoristi. U to vreme je Gabrijel postala Koko (ljubimica), nadimak koji je dobila kada bi je oduševljeni moćnici zvali da se vrati na scenu.
Presudnu ulogu u njenoj karijeri imao je francuski milioner Etjen Balzan, njen ljubavnik, ali i finansijer. Sa njim je živela bajku koju je propustila u detinjstvu, a život na visokoj nozi i luksuz doneli su joj i poslovno korisna poznanstva, koje je vrlo dobro umela da iskoristi. Počela je da dizajnira šešire, koji su u to vreme bilo obavezan modni detalj svih važnih Francuskinja. Brzo se proslavila i već 1909. godine, otvorila prvu prodavnicu šešira. Malo po malo u nju je ubacivala i kostime i haljine, a njene ideje i kreacije izazivale su oduševljenje. Za samo godinu dana prodavnica je od skromne sobice postala prestižan butik, premešten na najskuplju lokaciju u Parizu.
Koko, neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, nije mogla bez pomoći, pa se može reći i da je engleski aristokrata Artur Kapel, inače prijatelj njenog prethodnog ljubavnika, bio važna stepenica ka uspehu. Zvali su ga "dečko", bio je harizmatičan, uticajan i moćan, verovao je da će njene kreacije pomeriti granice i nepovratno uticati na svetsku modu. I zaista jesu, prvi put ljubiteljima mode ponuđeno je nešto jednostavno, svedeno, ali u isto vreme i otmeno, elegantno i udobno. Znao je da proceni kuda će ići njen rad, ali ne i kuda njihova ljubav. Ostavila ga je čim je stala "na svoje noge", ali su se povremeno viđali. Artur se oženio, povremeno bio u paralelnoj vezi sa Koko, koja je, uprkos tome što ga nije trajno želela za sebe, bila prlično uzdrmana kada je poginuo u automobilskoj nesreći nekoliko godina kasnije. Lečila se ljubavnicima, kratkotrajnim i strastvenim vezama. Ali, njen izbor nikada nije bio bilo ko, uvek je želela poznate, priznate, slavne, bogate, izuzetne muškarce. Ni njeni najintimniji prijatelji, ni mnoga istraživanja biografa nisu uspela da dovedu do tačnog broja njenih ljubavnika. Koko je bila puna tajni, niko je nije zaista znao.
Imala je mnogo ljubavnika i prosaca, ali se nikada nije udavala. U njenom krevetu bili su ruski knez Dimitri Pavlovič, vojvoda od Vestminstera, navodno i Pikaso i Dali, ali i čuveni kompozitor Igor Stravinski.
Slavni ruski kompozitor, Igor Fjodorovič Stravinski (1882— 1971), bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Inteligentan, širokouman, kosmopolitskog duha, slavu je, pored priznanja koja je dobio za svoje kompozicije, stekao i kao dirigent i pijanista. Njegov muzički izraz bio je izuzetno raznolik, spajao je nespojivo, elemnete ruskog folklora sa impresionizmom, džez i eskpresionizmom i nepovrtano je uticao na rusku i svetsku muzku.
lavu je stekao baletima, Žar ptica (1910), Petruška (1911) i Posvećenje proleća (1913). Koko je gledala njegov poslednji balet, koji je zbog tendencioznog napada na buržoaski ukus propraćen zvižducima publike i zgražavanjem kritike, i - oduševila se.
U Stravinskom je prepoznala srodnu dušu, čoveka koji podjednako široko gleda. Ali nisu se spojili tada, upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Đagiljev. Igor Stravinski je posle revolucije izbegao iz Rusije, postao izbeglica koji živi u egzilu u Parizu.
Koko se obogatila tokom Prvog svestkog rata i nije mnogo razmišljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da živi u njenom domu. Stravinski je imao ženu i četvoro dece, ali romansa sa Koko jednostavno se dogodila. Osećali su izuzetnu fizičku privlačnost koja se mešala sa njegovom odanošću prema ženi i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stavralaštvo.
Dok su bili zajedno Koko je stvorila "Šanel 5", legendarni parfem čiju slavu je teško prevazići, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma prešao na neo-klasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, što se automatski prenelo na sve segmente njegovog života, dovelo do eksplozije ideja koje su bile skrivene u njemu.
U Stravinskom je prepoznala srodnu dušu, čoveka koji podjednako široko gleda. Ali nisu se spojili tada, upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Đagiljev. Igor Stravinski je posle revolucije izbegao iz Rusije, postao izbeglica koji živi u egzilu u Parizu.
Koko se obogatila tokom Prvog svestkog rata i nije mnogo razmišljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da živi u njenom domu. Stravinski je imao ženu i četvoro dece, ali romansa sa Koko jednostavno se dogodila. Osećali su izuzetnu fizičku privlačnost koja se mešala sa njegovom odanošću prema ženi i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stavralaštvo.
Dok su bili zajedno Koko je stvorila "Šanel 5", legendarni parfem čiju slavu je teško prevazići, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma prešao na neo-klasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, što se automatski prenelo na sve segmente njegovog života, dovelo do eksplozije ideja koje su bile skrivene u njemu.
Ona je bila sve ono o čemu je sanjao, žena kakvu nikada pre nije upoznao i imao, podsticaj da sazri i kao muškarac i kao umetnik. Ipak, odanost prema porodici i osećaj krivice bili su jači i Koko i Igor su se rastali. A možda je i znao da nikada neće moći da je ukroti, da ona nije žena za jednog čoveka. Umrli su iste godine, ona već u devedesetim, dok je spremala oproštajnu kolekciju.
Poslednje godine provela je u Lozani, a umrla je u Parizu, u hotelu Ric, 10. februara 1971. u 88. godini. Tamo je i sahranjena, a oko njenog groba postavljeno je pet kamenih lavova, koji simbolizuju snagu ove neverovatne žene. Posle mnogo brobi za vlast nad njenom modnom imperijom na čelo Šanel kuće došao je Karl Lagerfeld.
Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, utucala na mnogo života, na umetnost, na modu. Revolucionarna, inovativna i drugačija, davala je ženama lekciju iz smelosti, hrabrosti i stava, generacije je naučila šta su otmenost i stil. A Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoretičar kulture i vrsni poznavalac umetničkog i političkog života Francuske davno je predvideo: „Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Šanel“.
Poslednje godine provela je u Lozani, a umrla je u Parizu, u hotelu Ric, 10. februara 1971. u 88. godini. Tamo je i sahranjena, a oko njenog groba postavljeno je pet kamenih lavova, koji simbolizuju snagu ove neverovatne žene. Posle mnogo brobi za vlast nad njenom modnom imperijom na čelo Šanel kuće došao je Karl Lagerfeld.
Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, utucala na mnogo života, na umetnost, na modu. Revolucionarna, inovativna i drugačija, davala je ženama lekciju iz smelosti, hrabrosti i stava, generacije je naučila šta su otmenost i stil. A Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoretičar kulture i vrsni poznavalac umetničkog i političkog života Francuske davno je predvideo: „Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Šanel“.
JEDNOSTAVNOST KLJUČ ELEGANCIJE
Tri njena najupečatljivija dela su parfem Šanel 5, lansiran 1923. godine, Šanel kostimi, odnosno svedeni sakoi i uske suknje do kolena, kao i mala crna haljina koju je popularisala slavna glumica Odri Hepbern.
Mala crna haljina do danas je ostala simbol prefinjenosti i ženstvenosti i komad koji svaka žena mora da ima, jer se od večernje toalete pretvara u dnevnu kombinaciju samo jednostavnim detaljima.
Od kako je Koko obogatila modni svet suknje su postale imperativ, obavezno žensko oružje i adut. Uvek je govorila da je jednostavnost ključe istinske elegancije.
Zauvek je promenila tok istorije mode, oslobodila ženu šablona i pravila! Jedna, jedina Koko, menjala je svet, pa zamislite šta je mogla sa muškim srcem.
Tri njena najupečatljivija dela su parfem Šanel 5, lansiran 1923. godine, Šanel kostimi, odnosno svedeni sakoi i uske suknje do kolena, kao i mala crna haljina koju je popularisala slavna glumica Odri Hepbern.
Mala crna haljina do danas je ostala simbol prefinjenosti i ženstvenosti i komad koji svaka žena mora da ima, jer se od večernje toalete pretvara u dnevnu kombinaciju samo jednostavnim detaljima.
Od kako je Koko obogatila modni svet suknje su postale imperativ, obavezno žensko oružje i adut. Uvek je govorila da je jednostavnost ključe istinske elegancije.
Zauvek je promenila tok istorije mode, oslobodila ženu šablona i pravila! Jedna, jedina Koko, menjala je svet, pa zamislite šta je mogla sa muškim srcem.
