Zanimljivosti iz sveta umetnosti

[Nina]

Slike Adolfa Hitlera

Iako je Adolfa Hitlera odbila umetnička škola, on je u mladosti dosta slikao. I ima ljudi na svetu koji su platili velike svote novca kako bi u svom posedu imali dela firera. Međutim, prošlog meseca, nemački tužioci su zaplenili 63 slike potpisane „A. Hitler” pod sumnjom da su krivotvorene.

 

[Nina]

Smrt Vinsenta Van Goga

Holandski post-impresionistički slikar Vinsent Van Gog umro je u 37. godini života zbog posledica rane od vatrenog oružja. Iako se dugo pretpostavljalo
da je emocionalno nestabilan umetnik počinio samoubistvo, uvek je bilo rasprave o tome da li ga je zapravo slučajno upucao jedan školarac.

 

[Nina]

Da li je Rembrant otkrio zaveru na jednoj od svojih slika?

Rembrantova slika, Noćna straža, prikazuje civilnu miliciju koja je pokrenula akciju usred noći. Ali neki, uključujući i režisera i umetnika,
Pita Grejneva, veruju da je slika „zaista izlaganje ubistva — jednog oficira od strane drugog“.

 

[Nina]

Ko je izveo pljačku muzeja Izabela Stjuart Gardner u Bostonu?

Godine 1990. 13 umetničkih dela u vrednosti od oko 500 miliona dolara ukradeno je iz muzeja Izabela Stjuart Gardner u Bostonu u pljački koju su počinili dvojica muškaraca koji se predstavljali kao policijski službenici. „Uprkos nekim obećavajućim dokazima u prošlosti, krađa ostaje nerešena“, navodi se na internet stranici muzeja. U stvari, muzej nudi nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje vode direktno ka oporavku umetnosti, plus posebna nagrada od 100.000 dolara za povratak jednog konkretnog dela.

 

[Nina]

Rimski beton je praktično neuništiv, dok savremeni beton puca i ruši se za nekoliko decenija. Tajna? Revolucionarna formula od pre više od 2.000 godina koja je kombinovala vulkanski pepeo (pucolanu), kreč i plovućac, stvarajući aluminijumski tobermorit, mineral koji ga je vremenom ojačao. Za razliku od današnjeg betona koji zavisi od čelika i rđe, rimski beton je tokom vekova postao otporniji. Njegov dizajn u lukovima, kupolama i stubovima optimizovao je raspodelu težine, omogućavajući strukturama kao što su Panteon i akvadukti da i dalje prkose istoriji, otkrivajući superiornost drevnog inženjeringa.

 

[Nina]

Milena Pavlović Barili izlagala je rame uz rame sa Fridom Kalo i svojom umetnošću pokorila svet,
dok je u svojoj zemlji bezuspešno tražila posao profesorke likovnog?!

 

[Nina]

Poleksija Todorović, ćerka Matije Bana, bila je prva žena koja je oslikala jedan ikonostas,
i zajedno, četkicu pod četkicu, radila portrete sa svojim suprugom Stevom – on figuru, a ona detalje?!

 

[Nina]

Beta Vukanović bila je jedna od naših prvih karikaturistkinja, koja je sa suprugom Ristom pokrenula prvu slikarsku školu,
a u Srbiju donela duh evropskog slikarstva i da je punih 75 godina drugovala sa četkicom, te ima status naše najdugovečnije i najplodnije umetnice

 

[Nina]

Zaboravljena srpska slikarka Vidosava Kovačević, čija je stvaralačka nit prekinuta sa samo 24 godine, za osam godina stvaralačkog rada prešla put od realizma do impresionizma i ekspresizma, ostavivši zaostavštinu koju mnogi umetnici ne ostvare za decenije rada (i da ju je jedan princ, ipak, spasao od zaborava – bio je to gospodin, diplomata, vrsni ljubitelj umetnosti i kolekcionar Pavle Beljanski.

 

[Nina]

Desetmilioniti posetilac Rijksmuseuma u Holandiji dobio je jedinstvenu privilegiju: proveo je noć ispred Rembrantove veličanstvene slike Noćna straža. Da bi iskustvo bilo još posebnije, uživao je u elegantnoj večeri uz bocu vina, a sve u ikoničnoj sobi u kojoj je prikazano remek-delo. Ovaj ekskluzivni događaj ne samo da je proslavio impresivan broj posetilaca muzeja, već je ponudio i intimnu i neviđenu vezu sa jednom od najpoznatijih slika na svetu.

 

[Nina]

Leonardo da Vinči godinama je radio na slici "Tajna večera." Tražio je lica koja bi mu mogla poslužiti za model Hrista i likove apostola.
Tako je za Hristov lik našao jednog mladog čoveka, čije je lice sijalo lepotom, odisalo dostojanstvom i nevinošću.

Posle je postepeno nalazio modele za apostole. Ali dugo se mučio za model Jude. Šetajući u gomili najzad ugleda jednog čoveka, odvratnog i surovog izgleda, ružnog i odbojnog. On ga pozva u svoj atelje i kaže mu zašto.Čovek se zagleda u već naslikan lik Hristov i dugo ga je gledao dok mu suze ne pođu.

-"Zašto plačeš?" začuđeni slikar ga upita.
-"Kako ne bih plakao. Pre pet godina ja sam ti poslužio za lik Hristov, a sad hoćeš da ti poslužim za lik Jude!"

 

[Nina]

AI spojio dvoje umetnika

 

[Nina]

Eduard Manet - Francuski slikar i grafičar
Pariz 23.01.1832. - Pariz 30.04.1883.

Smatra se ocem francuskog impresionizma ,novoga likovnog pravca koje znači prekretnicu u francuskom a i evropskom slikarstvu.
Period i njegovog slikarstva su i: Impresionizam, Realizam, Moderna umetnost, Modernizam

Cesto je slikao cvece

 

[Nina]

Jedna od slika koja je promenila svet

„Zvezdana noć“ Vincenta van Gogha je delo koje preplavljuje čoveka emocijama. Van Gogh je svoju unutrašnju borbu i nemir preneo na platno kroz ovo delo. Slike zvezda koje se tope na nebu prenose osećaj prolaznosti vremena i života. Van Gogh je stvarao ovu sliku dok je bio smešten u psihijatrijskoj ustanovi, što dodaje dubinu njegovim emocijama i umetničkom izrazu.

 

[Nina]

Nadvoznjak autoputa,Iran,Teheran

 

[Nina]

Simpaticno

https://www.facebook.com/lola.amvon/posts/pfbid0wQzoP2bnzztM5uUSdqGZKwGgrDjWbTe4mj7WPVEy2njv3kEgd3M9muFyw4yMoYUgl

 

[Nina]

Umetnička takmičenja na Olimpijskim igrama

U periodu od 1912. do 1948., umetnost je bila deo Olimpijskih igara. Arhitektura, muzika, literatura, slikarstvo i skultura su bile glavne kategorije i dodeljivane su bronzane, srebrne i zlatne medalje za autore koji bi se dokazali.
Glavno pravilo je bilo da rad koji se šalje na takmičenje mora biti originalan, a nije smeo nigde drugo da se izlaže ili prikazuje pred ocenjivanje. Teme dela su morale biti vezane za sport, u duhu manifestacije. Bilo je takmičara koji su osvajali zlatne medalje u sportu, pa zatim i u umetničkoj kategoriji.

"Ragbi", pobedničko delo Žana Žakoba na Olimpijskim igrama u umetničkoj kategoriji 1928. godine.

 

[Nina]

Mona Liza je mala:
Čuvena slika Leonarda da Vinčija, Mona Liza, zapravo je prilično mala. Visoka je samo 77 cm i široka 53 cm.

 

[Nina]

"Vrisak" je imao više verzija:
Edvard Munch je naslikao "Vrisak" u nekoliko verzija, uključujući i verzije u boji i crteže.

 

[Nina]

Van Gog je prodao samo jednu sliku za života:
Iako je sada jedan od najpoznatijih umetnika, za života je prodao samo jednu sliku, i to za malu sumu novca.

 

[Nina]

"Gernika" Pabla Pikasa je odgovor na bombardovanje:
Slika je inspirisana bombardovanjem grada Gernika tokom Španskog građanskog rata.

 

[Nina]

Eugène Delacroix, LA LIBERTÉ GUIDANT LE PEUPLE, 28 juillet 1830; 260 × 325 cm, musée du Louvre, Paris.
Slika “Sloboda predvodi narod” je slavlje heroizma i revolucionara, koji su reskirali život za slobodu. Slika predstavlja komemoraciju Francuskoj revoluciji
iz 1830., poznatoj takođe kao “Julska revolucija”. Pokazuje ona i smrt i destukciju, ali je glavni utisak neprocenjiva jedinstvena borba za slobodu.
Lik Liberti je kasnije uzet kao model za Kip Slobode kojeg je Francuska poklonila Americi.

 

[Nina]

 

[Nina]

"Noćna straža" Rembranta je velika:
Slika je toliko velika da je Rembrantu bilo potrebno nekoliko godina da je završi.

 

[Nina]

Umetnost se menja sa vremenom:
Renesansa je donela novi fokus na ljudsku prirodu i svet oko nas, dok je barok naglašavao emocije i dramu.
Renesansa, koja je obeležila period od 1350. do 1550. godine, donela je novi pogled na svet, ponovo uspostavljajući interese u klasičnim idealima.
Renesansa je bila ključni trenutak u razvoju umetničkih stilova. U tom periodu umetnost se obogatila novim tehnikama i složenijim temama.