Zanimljivosti iz sveta umetnosti

Slike Adolfa Hitlera

Iako je Adolfa Hitlera odbila umetnička škola, on je u mladosti dosta slikao. I ima ljudi na svetu koji su platili velike svote novca kako bi u svom posedu imali dela firera. Međutim, prošlog meseca, nemački tužioci su zaplenili 63 slike potpisane „A. Hitler” pod sumnjom da su krivotvorene.
 
Smrt Vinsenta Van Goga

Holandski post-impresionistički slikar Vinsent Van Gog umro je u 37. godini života zbog posledica rane od vatrenog oružja. Iako se dugo pretpostavljalo
da je emocionalno nestabilan umetnik počinio samoubistvo, uvek je bilo rasprave o tome da li ga je zapravo slučajno upucao jedan školarac.
 
Da li je Rembrant otkrio zaveru na jednoj od svojih slika?

Rembrantova slika, Noćna straža, prikazuje civilnu miliciju koja je pokrenula akciju usred noći. Ali neki, uključujući i režisera i umetnika,
Pita Grejneva, veruju da je slika „zaista izlaganje ubistva — jednog oficira od strane drugog“.
 
Ko je izveo pljačku muzeja Izabela Stjuart Gardner u Bostonu?

Godine 1990. 13 umetničkih dela u vrednosti od oko 500 miliona dolara ukradeno je iz muzeja Izabela Stjuart Gardner u Bostonu u pljački koju su počinili dvojica muškaraca koji se predstavljali kao policijski službenici. „Uprkos nekim obećavajućim dokazima u prošlosti, krađa ostaje nerešena“, navodi se na internet stranici muzeja. U stvari, muzej nudi nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje vode direktno ka oporavku umetnosti, plus posebna nagrada od 100.000 dolara za povratak jednog konkretnog dela.
 
Rimski beton je praktično neuništiv, dok savremeni beton puca i ruši se za nekoliko decenija. Tajna? Revolucionarna formula od pre više od 2.000 godina koja je kombinovala vulkanski pepeo (pucolanu), kreč i plovućac, stvarajući aluminijumski tobermorit, mineral koji ga je vremenom ojačao. Za razliku od današnjeg betona koji zavisi od čelika i rđe, rimski beton je tokom vekova postao otporniji. Njegov dizajn u lukovima, kupolama i stubovima optimizovao je raspodelu težine, omogućavajući strukturama kao što su Panteon i akvadukti da i dalje prkose istoriji, otkrivajući superiornost drevnog inženjeringa.
481785974_10213542144465996_5669930616944464955_n.jpg
 
Beta Vukanović bila je jedna od naših prvih karikaturistkinja, koja je sa suprugom Ristom pokrenula prvu slikarsku školu,
a u Srbiju donela duh evropskog slikarstva i da je punih 75 godina drugovala sa četkicom, te ima status naše najdugovečnije i najplodnije umetnice
 
Zaboravljena srpska slikarka Vidosava Kovačević, čija je stvaralačka nit prekinuta sa samo 24 godine, za osam godina stvaralačkog rada prešla put od realizma do impresionizma i ekspresizma, ostavivši zaostavštinu koju mnogi umetnici ne ostvare za decenije rada (i da ju je jedan princ, ipak, spasao od zaborava – bio je to gospodin, diplomata, vrsni ljubitelj umetnosti i kolekcionar Pavle Beljanski.
 
Desetmilioniti posetilac Rijksmuseuma u Holandiji dobio je jedinstvenu privilegiju: proveo je noć ispred Rembrantove veličanstvene slike Noćna straža. Da bi iskustvo bilo još posebnije, uživao je u elegantnoj večeri uz bocu vina, a sve u ikoničnoj sobi u kojoj je prikazano remek-delo. Ovaj ekskluzivni događaj ne samo da je proslavio impresivan broj posetilaca muzeja, već je ponudio i intimnu i neviđenu vezu sa jednom od najpoznatijih slika na svetu.

485374929_10213615264933962_1472407669117767087_n.jpg
 
Leonardo da Vinči godinama je radio na slici "Tajna večera." Tražio je lica koja bi mu mogla poslužiti za model Hrista i likove apostola.
Tako je za Hristov lik našao jednog mladog čoveka, čije je lice sijalo lepotom, odisalo dostojanstvom i nevinošću.

Posle je postepeno nalazio modele za apostole. Ali dugo se mučio za model Jude. Šetajući u gomili najzad ugleda jednog čoveka, odvratnog i surovog izgleda, ružnog i odbojnog. On ga pozva u svoj atelje i kaže mu zašto.Čovek se zagleda u već naslikan lik Hristov i dugo ga je gledao dok mu suze ne pođu.

-"Zašto plačeš?" začuđeni slikar ga upita.
-"Kako ne bih plakao. Pre pet godina ja sam ti poslužio za lik Hristov, a sad hoćeš da ti poslužim za lik Jude!"
489740476_4064369467174159_7943973253304761237_n.jpg
 
Eduard Manet - Francuski slikar i grafičar
Pariz 23.01.1832. - Pariz 30.04.1883.

Smatra se ocem francuskog impresionizma ,novoga likovnog pravca koje znači prekretnicu u francuskom a i evropskom slikarstvu.
Period i njegovog slikarstva su i: Impresionizam, Realizam, Moderna umetnost, Modernizam

Cesto je slikao cvece
511141047_4048388178710484_1573949877529002755_n.jpg
 
Jedna od slika koja je promenila svet

„Zvezdana noć“ Vincenta van Gogha je delo koje preplavljuje čoveka emocijama. Van Gogh je svoju unutrašnju borbu i nemir preneo na platno kroz ovo delo. Slike zvezda koje se tope na nebu prenose osećaj prolaznosti vremena i života. Van Gogh je stvarao ovu sliku dok je bio smešten u psihijatrijskoj ustanovi, što dodaje dubinu njegovim emocijama i umetničkom izrazu.

Van_Gogh_-_Starry_Night_-_Google_Art_Project.jpg
 
Umetnička takmičenja na Olimpijskim igrama

U periodu od 1912. do 1948., umetnost je bila deo Olimpijskih igara. Arhitektura, muzika, literatura, slikarstvo i skultura su bile glavne kategorije i dodeljivane su bronzane, srebrne i zlatne medalje za autore koji bi se dokazali.
Glavno pravilo je bilo da rad koji se šalje na takmičenje mora biti originalan, a nije smeo nigde drugo da se izlaže ili prikazuje pred ocenjivanje. Teme dela su morale biti vezane za sport, u duhu manifestacije. Bilo je takmičara koji su osvajali zlatne medalje u sportu, pa zatim i u umetničkoj kategoriji.

"Ragbi", pobedničko delo Žana Žakoba na Olimpijskim igrama u umetničkoj kategoriji 1928. godine.

641ae2fef6589c0ba407a518.jpg
 
Eugène Delacroix, LA LIBERTÉ GUIDANT LE PEUPLE, 28 juillet 1830; 260 × 325 cm, musée du Louvre, Paris.
Slika “Sloboda predvodi narod” je slavlje heroizma i revolucionara, koji su reskirali život za slobodu. Slika predstavlja komemoraciju Francuskoj revoluciji
iz 1830., poznatoj takođe kao “Julska revolucija”. Pokazuje ona i smrt i destukciju, ali je glavni utisak neprocenjiva jedinstvena borba za slobodu.
Lik Liberti je kasnije uzet kao model za Kip Slobode kojeg je Francuska poklonila Americi.
518309946_4119539898333841_3011928544487436354_n.jpg
 
Umetnost se menja sa vremenom:
Renesansa je donela novi fokus na ljudsku prirodu i svet oko nas, dok je barok naglašavao emocije i dramu.
Renesansa, koja je obeležila period od 1350. do 1550. godine, donela je novi pogled na svet, ponovo uspostavljajući interese u klasičnim idealima.
Renesansa je bila ključni trenutak u razvoju umetničkih stilova. U tom periodu umetnost se obogatila novim tehnikama i složenijim temama.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Šest zanimljivosti iz istorije Luvra
Odgovora
6
Pregleda
132
Nina
Nina
Nina
Palata umetnosti Madlena
Odgovora
8
Pregleda
206
Nina
Nina
Nina
Marina Abramović u Tokiju primila carsko priznanje iz oblasti umetnosti
Odgovora
2
Pregleda
222
tab503
tab503

Back
Top