- Poruka
- 361.080
Troje velikih umetnika sa ovih prostora u Parizu: književnik i karikaturista Pjer Križanić, pesnikinja Desanka Maksimović i slikarka Draginja Marić.
-
- Popularno:
- Hoće li London vratiti Grčkoj drevne...
- Preminuo umetnik Raša Todosijević
- Vučić: Protiv otvaranja Klastera 3 bile...
- Da možete da promenite tok istorije...
- ДС насиље над женама "време је за...
- Боља жена
- Koji hobi imaš?
- Da li kupuješ garderobu koja je udobna...
- Po čemu će istorija pamtiti Aleksandra...
- Verovatno će uskoro opet biti vanrednih...
Zanimljivosti iz sveta umetnosti
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
- Poruka
- 361.080
Slika je delo Leonida Osipoviča Pasternaka (1862-1945), oca čuvenog ruskog kjniževnika Borisa Pasternaka (1890-1960),
dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1957. godine.
Naslov ove slike je "Muke stvaralaštva".
dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1957. godine.
Naslov ove slike je "Muke stvaralaštva".
- Poruka
- 361.080
Ovako je grizete video Constantin Guys..
Ko su bile grizete?
Na neki način, govorimo o ženama boemima u Parizu 19. veka. Bile su bitan deo boemskog pokreta i omogućavale njegovo postojanje. Istovremeno, bile su i boemija sama.Grizete su predstavljale živu subverziju buržoaskog sistema vrednosti. One su za boeme bile inspiracija, romansa i publika. Bile su žene slobodnog morala koje su kod muškarca više cenile njegovu harizmu i izgled nego društveni status. Između prostitutki i ljubavnica, volele su umetnost, imale duha i obrazovanja i verovale da umetnost pročišćuje i uzdiže sve, pa i prodaju ljubavi.
- Poruka
- 361.080
Dva stila, postimpresionizam i pop-art.
- Poruka
- 361.080
Žena posmatra Rubensovu sliku.. Nacionalni muzej u Amsterdamu. Možete videti kolikog je formata ovo delo
- Poruka
- 361.080
Do svojih ranih 20-tih Modiljani je studirao i slikao u rodnoj Italiji, ali je za njega, kao umetnika koji je želeo da uspe, postojao je samo jedan cilj: Pariz, i u tome je uspeo. Neobrijan, guste, crne, neuredne kose, u prljavom sakou i s noktima požutelim od nikotina i uljanih boja, bio je oličenje pariskog umetnika koji jedva sastavlja kraj s krajem. Najradije je boravio u barovima i kafanama u boemskoj četvrti Monparnas, gde je pio svoje omiljeno piće apsint sve dok ne bi potrošio sav novac. Nakon toga je razbacivao svoj talenat kako bi zaradio za još nekoliko čašica pića koje ga je vuklo u zavisnost. Kasnije, se predao i drogama. Iako je bilo leto 1917, i Prvi svetski rat na vrhuncu, Pariz je bio prepun turista. Kad god bi neko od tih imućnih posetilaca seo pored njega u njegovom omiljenom baru “Rotond”, Modiljani bi na brzinu skicirao njegov portret, a zatim mu ga pripitim i nametljivim glasom ponudio na prodaju: “Ja sam Modiljani. Jevrejin. Pet franaka.” Njegovo ime obično ništa nije govorilo turistima, ali čak i oni koji se ni najmanje nisu razumeli u umetnost mogli su da vide da u njegovim crtežima ima nečega. Čak i ako im je lice ispalo previše izduženo, a oči na neki čudan način prazne, portret za pet franaka (danas 50 funti) bio je lep suvenir. Danas je ime Amedeo Modiljani dobro poznato, a njegova umetnička dela koštaju mnogo više nego nekoliko čašica alkohola.Aukcijska kuća “Kristi” prodala je njegovu sliku “Ležeći akt” za zapanjujućih 113 miliona funti (170 miliona dolara), čime je slika u tom trenutku dospela na drugo mesto na spisku najskupljih umetničkih dela na svetu (Slika se nalazi na prvom albumu VIS Idola). Iako je živeo samo 35 godina, njegov turbulentan život - obeležen zavisnošću od alkohola i droge, bezbrojnim seksualnim vezama i nasiljem - nije ništa manje zanimljiv od njegovog stvaralaštva.
- Poruka
- 361.080
Po svom značenju je BAROK (barocco) reč kojom se označava biser nepravilnog oblika (tvorevina bolesne školjke). Kao umetnički pravac karakterističan za književnost, muziku, slikarstvo itd. dolazi nakon renesanse a pre klasicizma. Nastao je u Italiji i vladao umetničkim životom Evrope između 1600. i 1750. godine. Često se vezuje za bizarno i čudno. Vivaldi, Bah i Hendl, Karavađo, Velaskez, Rubens i Rembrant, Servantes, Rable, Molijer i Šekspir samo su neki od predstavnika baroka.
- Poruka
- 361.080
Edvard Munch - At the Roulette Table in Monte Carlo
Da li znate koju igra zovu đavolja igra? Rulet, zato što je zbir svih brојеvа 666, оdnоsnо đаvоlјi brој.
Pоstоје rаznе lеgеndе o tome kаkо је nаstао rulеt. Nеki tvrdе dа gа је izmisliо sаm đаvо. Pоstоji i mišlјеnjе dа gа је izmisliо svеštеnik kојi sе ubiо kаd је vidео zbir brојеvа. Rulеt sе tаkоđе pripisuје grčkim i rimskim vојnicimа, kојi su sе klаdili nа оkrеtаnjе tоčkоvа svојih bоrnih kоlа. Ipаk, prојеktоvаnjе tоčkа zа rulеt pripisuје sе filоzоfu i mаtеmаtičаru Blezu Pаskаlu u XVII vеku, do čega je došao slučајnо, pri pоkušајimа dа kоnstruišе nеku drugu mаšinu. Vеrоvаtnо tаdа ni sаm nijе slutio dа је nаprаviо mаšinu kоја ćе unеsrеćiti tоlikе živоtе. Kаžu dа sе od svog nastanka igrа rulеt širila Еvrоpоm kао vаtrа.
Da li znate koju igra zovu đavolja igra? Rulet, zato što je zbir svih brојеvа 666, оdnоsnо đаvоlјi brој.
Pоstоје rаznе lеgеndе o tome kаkо је nаstао rulеt. Nеki tvrdе dа gа је izmisliо sаm đаvо. Pоstоji i mišlјеnjе dа gа је izmisliо svеštеnik kојi sе ubiо kаd је vidео zbir brојеvа. Rulеt sе tаkоđе pripisuје grčkim i rimskim vојnicimа, kојi su sе klаdili nа оkrеtаnjе tоčkоvа svојih bоrnih kоlа. Ipаk, prојеktоvаnjе tоčkа zа rulеt pripisuје sе filоzоfu i mаtеmаtičаru Blezu Pаskаlu u XVII vеku, do čega je došao slučајnо, pri pоkušајimа dа kоnstruišе nеku drugu mаšinu. Vеrоvаtnо tаdа ni sаm nijе slutio dа је nаprаviо mаšinu kоја ćе unеsrеćiti tоlikе živоtе. Kаžu dа sе od svog nastanka igrа rulеt širila Еvrоpоm kао vаtrа.
- Poruka
- 361.080
1908 godine Moneu je dijagnostifikovana siva mrena na oba oka,ali i dalje neumorno slika. Do 1915.godine sagradio je treći atelje.
1921 je bio u dubokoj depresiji zbog vida, da je od Diran-Reula na velikoj retrospektivnoj izložbi tražio da mu se vrate slike koje je darovao Francuskoj.
1921 je bio u dubokoj depresiji zbog vida, da je od Diran-Reula na velikoj retrospektivnoj izložbi tražio da mu se vrate slike koje je darovao Francuskoj.
- Poruka
- 361.080
Vladimir Veličković (1935-2019) bio je svetski najpriznatiji srpski slikar, član Mediale, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, a od 2005. godine i prvi Srbin član Francuske akademije umetnosti. Od 1965. veći deo života proveo je u Parizu gde je stvarao, podučavao na Visokoj nacionalnoj školi lepih umetnosti i gde je odlikovan najvećim francuskim priznanjem u oblasti kulture Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres.
Trkaci
u
Trkaci
u
- Poruka
- 361.080
Slikar Mileta Prodanović (1959) naslikao je 1988. godine ciklus od četiri slike koje su inspirisane završnim delom filma „Mlečni put” Luisa Bunjuela.
Iznad svake slike na posebnim tablama ispisane su reči koje se na španskom jeziku navode na samom kraju filma.
Njihovo značenje je sledeće i nije ni malo optimistično:
1. Tamo suze ničemu ne služe, tamo kajanje ne pomaže.
2. Tamo molitve nema ko da čuje, niti obećanja da ispuni.
3. Tamo nema vremena za kajanje.
4. Jer posle krajnje tačke života, ne tražite više vreme za pokajanje.
Slika se nalazi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Iznad svake slike na posebnim tablama ispisane su reči koje se na španskom jeziku navode na samom kraju filma.
Njihovo značenje je sledeće i nije ni malo optimistično:
1. Tamo suze ničemu ne služe, tamo kajanje ne pomaže.
2. Tamo molitve nema ko da čuje, niti obećanja da ispuni.
3. Tamo nema vremena za kajanje.
4. Jer posle krajnje tačke života, ne tražite više vreme za pokajanje.
Slika se nalazi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
- Poruka
- 361.080
anegdota
- Poruka
- 361.080
Slikar Van Gog rođen je u Zundertu u Holandiji 30. marta 1853. godine, a umro je 29. jula 1890. u Auvers-sur-Oiseu, 50 kilometara od Pariza, glavnog grada Francuske.Soba 5 u pansionu Ravoux u kojoj je Van Gog proveo zadnjih dva meseca života više nikada nije iznajmljena. Francuska je sobu proglasila kao "istorijsku zgradu" 1985.g
- Poruka
- 361.080
Damian Elwes
Matisov studio u Collioure 2,
„Godine 2005. otišao sam u Collioure na jugu Francuske da tražim Matisov fovistički studio. Imao sam dve fotografije i kopiju Matisove slike pod nazivom „Otvori prozor, Kolijure.“ Pitao sam muškarce koji su igrali bal na plaži da li postoji zgrada sa prozorima iznad vrata. Pokazali su na malu kancelariju za nekretnine. Pitao sam ženu u kancelariji da li je moguće videti sobu iznad nas. Bila je oduševljena jer ga je upravo preuredila. (Srce mi se stisnulo.) Čim sam otvorio jedan od prozora znao sam iz pogleda da je to Matisov atelje iz 1905. godine. Pitao sam za Matiseov poster pored njenih ulaznih vrata. Otišli smo da vidimo poster i to je bilo „Otvori prozor, Collioure“.
Objasnila je da je bila u odboru Muzeja Koliur i da je slala postere cele nedelje. Bila je srećna što poseduje njegov studio, ali sramota što to nikada nije shvatila. Ovo je prva slika koju sam napravio u ovom studiju.”
Matisov studio u Collioure 2,
„Godine 2005. otišao sam u Collioure na jugu Francuske da tražim Matisov fovistički studio. Imao sam dve fotografije i kopiju Matisove slike pod nazivom „Otvori prozor, Kolijure.“ Pitao sam muškarce koji su igrali bal na plaži da li postoji zgrada sa prozorima iznad vrata. Pokazali su na malu kancelariju za nekretnine. Pitao sam ženu u kancelariji da li je moguće videti sobu iznad nas. Bila je oduševljena jer ga je upravo preuredila. (Srce mi se stisnulo.) Čim sam otvorio jedan od prozora znao sam iz pogleda da je to Matisov atelje iz 1905. godine. Pitao sam za Matiseov poster pored njenih ulaznih vrata. Otišli smo da vidimo poster i to je bilo „Otvori prozor, Collioure“.
Objasnila je da je bila u odboru Muzeja Koliur i da je slala postere cele nedelje. Bila je srećna što poseduje njegov studio, ali sramota što to nikada nije shvatila. Ovo je prva slika koju sam napravio u ovom studiju.”
- Poruka
- 361.080
Kad pričamo o dvobojima, prvo pomislimo na vitezove i časnu gospodu koja ovim putem rešavaju neki nesporazum.
Ipak, dvoboj dve dame inspirisao je Hosea de Riberu da naslika sliku pod imenom „Dvoboj žena" (Duelo de Mujeres, u originalu, 1636.).
Priča kaže da su se dve italijanske dame, Izabela de Karači i Dijambra de Petinela od Napulja, izazvale pravi mali skandal u XVI veku
kada su rešile da to što su obe do ušiju zaljubljene u istog muškarca reše upravo dvobojem.
Istorija nije zabeležila pobednika, ali je De Ribera ovekovečio ovaj događaj na svojoj slici, jer je dvoboj, kako kažu, bio spektakularan
i dostojan bilo kog dvoboja ugledne gospode
Ipak, dvoboj dve dame inspirisao je Hosea de Riberu da naslika sliku pod imenom „Dvoboj žena" (Duelo de Mujeres, u originalu, 1636.).
Priča kaže da su se dve italijanske dame, Izabela de Karači i Dijambra de Petinela od Napulja, izazvale pravi mali skandal u XVI veku
kada su rešile da to što su obe do ušiju zaljubljene u istog muškarca reše upravo dvobojem.
Istorija nije zabeležila pobednika, ali je De Ribera ovekovečio ovaj događaj na svojoj slici, jer je dvoboj, kako kažu, bio spektakularan
i dostojan bilo kog dvoboja ugledne gospode
- Poruka
- 361.080
Vincent Van Gogh (3. s leva) i Paul Gauguin (desno), u Rue Blanche, Pariz, 1887.
- Poruka
- 361.080
Jedno od „izgubljenih“ remek-dela Leonarda da Vinčija, „Bitka kod Angijarija“, najverovatnije se nalazi skriveno iza jednog zida u Firenci, u gradskoj većnici (Palazzo Vecchio), ali niko nije voljan da uništi taj zid zato što se na njemu takođe nalazi neprocenjivo remek-delo – freska Đorđa Vazarija „Battle of Marciano in Val di Chiana“ (1563).
- Poruka
- 361.080
Iako je jedan od najpoznatijih slikara u istoriji, postoji samo 15 poznatih slika Leonarda Da Vinčija.
Razlog za tako mali broj preživelih slika je njegovo često pogubno eksperimentisanje novim tehnikama i hronično odugovlačenje. Imao je i čudnu umetničku filozofiju po kojoj bi uništio svako delo koje ne smatra savršenim. Mislio je da umetnost treba biti kao magija – besprekorna.
Razlog za tako mali broj preživelih slika je njegovo često pogubno eksperimentisanje novim tehnikama i hronično odugovlačenje. Imao je i čudnu umetničku filozofiju po kojoj bi uništio svako delo koje ne smatra savršenim. Mislio je da umetnost treba biti kao magija – besprekorna.
- Poruka
- 361.080
Frida sa svojim ljubimcem
- Poruka
- 361.080
Salvador Dali na terasi hotela Ric u društvu supruge Gale. Madrid, 1955.
- Poruka
- 361.080
Italijanski umetnik Federiko Pietrela koristi pečate datumare kako bi stvorio impresivna umetnička dela.Federikovi radovi iz daleka izgledaju kao crno bele fotografije, a on uz pomoć pečata odnosno otiska pečata na hartiji isrctava različite likove i motive, nešto slično pointilizmu.
Tu tehniku usavršavao je u poslednjih 15 godina, a danas za svoj rad uspeva da zaradi i po 20.000 evra po slici.
Za svako njegovo delo treba mu otprilike dva meseca, a tačan datum nastanka nekog dela može se lako potvrditi, jer za njega koristi upravo taj datum i na pečatu.- Vreme je misteriozna stvar. Za mene je to najbitnija stvar od koje je sve poteklo - rad, postojanje, život - kaže Pietrela.
Tu tehniku usavršavao je u poslednjih 15 godina, a danas za svoj rad uspeva da zaradi i po 20.000 evra po slici.
Za svako njegovo delo treba mu otprilike dva meseca, a tačan datum nastanka nekog dela može se lako potvrditi, jer za njega koristi upravo taj datum i na pečatu.- Vreme je misteriozna stvar. Za mene je to najbitnija stvar od koje je sve poteklo - rad, postojanje, život - kaže Pietrela.
- Poruka
- 361.080
Sonja Delone(1885. – 1979) bila je ukrajinsko-francuska umetnica. Bila je udata za francuskog slikara Robera Delonea sa kojim je osnovala umetnički pokret orfizam koji se zasnivao na upotrebi snažnih boja i geometrijskih oblika. Njen rad obuhvata slikarske radove, dizajn tekstila i scenografiju. Dobila je francusku Legiju časti
Kaput napravljen za Gloriju Svanson, 1925.prema njenoj kreaciji
Kaput napravljen za Gloriju Svanson, 1925.prema njenoj kreaciji
- Poruka
- 361.080
1961. godine Anri Matisovo umetničko delo „Brod“ je u „Njujorškom muzeju savremene umetnosti“
bilo naopako okačeno i tako stajalo čitavih 46 dana pre nego što je iko primetio.
bilo naopako okačeno i tako stajalo čitavih 46 dana pre nego što je iko primetio.
- Poruka
- 361.080
Od 1912. do 1948. godine Olimpijada je nagrađivala medaljama umetnička dela koja su bila inspirisana sportom.
- Poruka
- 361.080
Paleta sa bojama Kloda Monea izložena u muzeju „Marmotan Mone“ u Parizu.
