Zanimljivosti iz sveta umetnosti

[el toro loco]

ААЛБОРГ Уметник Јенс Хаанинг морао је да позајми пола милиона данских круна да би створио уметничко дело. Али када је посао требало да буде испоручен, новчанице су нестале.
- Посао је у томе што сам узео њихов новац, каже Хаанинг др.

Јенс Хаанинг је морао да позајми нешто више од пола милиона данских круна у новчаницама да би поново створио два своја ранија уметничка дела која илуструју дански и аустријски годишњи приход. Клијент је био музеј уметности Кунстен у Аалборгу.

Према споразуму, уметничко дело би се састојало од два стаклена оквира испуњена новчаницама. Али када су стаклени оквири испоручени у музеј, били су празни. Испоставило се да је Јенс Хаанинг створио ново дело под насловом "Узми новац и бежи".

- Дело је да пола милиона недостаје, објашњава он за дански радио.

Према договору са музејом уметности, новац ће бити враћен по завршетку изложбе, али Јенс Хаанинг то не намерава.

 

[el toro loco]

Ново дело је протест против услова награђивања које је музеј понудио, каже Јенс Хаанинг. Према речима уметника, коштало би га 25.000 круна из сопственог џепа да поново успостави два претходна дела, настала за друге прилике.

- Зашто бисмо приказивали дело које говори о Данској и Хернингу пре 11 година, или оно које говори о односу Аустрије са банком пре 14 година? он пита.

Уместо тога, добио је идеју за ново дело за изложбу "Ворк Ит Оут", која се управо односи на наш однос према послу и новцу.

Не, Јенс не би требао имати новац, јер то није дио договора.
ЛАССЕ АНДЕРССОН, ДИРЕКТОР, УМЕТНОСТ У ААЛБОРГУ
- Зашто не направим дело које се бави мојом радном ситуацијом?

Тако је и учинио.

- И охрабрујем друге људе који имају једнако бедне услове за рад као и ја да учине исто. Ако седе на неком усраном послу и не добијају новац и од њих се заправо тражи да дају новац за одлазак на посао, онда узмите кутију и искључите је. То је општи позив, каже за П1.


Пренето са
https://www.dr.dk/nyheder/kultur/ku...g-loeb-vaerket-er-der-mangler-en-halv-million

Ово је са Данског радија.

 

[Branko Lori]

Реконструкција имиџа девојке из културе Маделеине (15-8 хиљада година пре нове ере). Креирала га је палео уметница Елисабетх Денес.

 

[Branko Lori]

Змијски фестивал на празник Светог Доминика Сорског у италијанском граду Цоцулло

 

[Neprilagođena]

Crkva u hrastu​

U dubini šume u Srbiji, jedno drvo krije trajnu.​

Iako izgleda poput kuće hobita ili nekog drugog stvorenja iz bajke,​

njegova prava svrha je potpuno drugačija.​

Nije u pitanju ni dom usamljenog čarobnjaka, niti dečija kućica na drvetu.
Ovo je zapravo Božija kuća.

​

 

[Neprilagođena]

Ovu minijaturnu crkvu napravio je Dragoljub Krstić 1991. godine.
Nalazi se u selu Jovac, blizu Vladičinog Hana, na samom jugu Srbije.

Neobična crkva posvećena je Svetom Pantelejmonu,
i ona nije posebna samo zbog toga što je sagrađena u drvetu već i zato
što je sagrađena baš u drvetu hrasta.


Hrast ima veliki značaj u srpskoj kulturi i mitologiji starih Slovena.
Smatrano je svetim drvetom i povezivano sa bogom Perunom.
Koji god da je bio motiv umetnika da sagradi ovu crkvicu,
nemoguće je poreći da je ono što je on stvorio krajnje jedinstveno i jednostavno prelepo.

Ova crkvica je zaista jedno potpuno
bajkovito svetilište u zagrljaju prirode.

 

[Branko Lori]

https://twitter.com/x/status/1445750691436187654

 

[Poli46]

Michelangelo, Pietà per Vittoria Colonna, 1546.

Do kraja 19. veka pričalo se da je Italijanka po imenu Vittoria Colonna služila kao Michelangelova muza. Bili su umešani u strastvenu aferu, priča je krenula, a on je napisao ljubavnu poeziju da to dokaže. Naučnici su postepeno počeli da raščišćavaju mit i 1893. godine britanski Michelangelov biograf John Addington Simonds postavio je rekord. „Čini se da svet ne može da se zainteresuje za čoveka ako ne uspe da otkrije ljubavnu vezu u njegovoj karijeri“, rekao je on. „Romantičari i stvaraoci legendi su, dakle, primorali Vitoriju Kolonu da igra ulogu Julije u Mikelanđelovoj životnoj drami. Pa ipak, pogrešno tumačenje bilo je daleko podmuklije od pukog trash tabloidnog ponašanja: sugerisalo je raširenu homofobiju tog doba i potisnulo jednu od najuticajnijih žena renesanse u puki predmet želje. Michelangelo je zapravo pisao ljubavne pesme svom voljenom Tommasu dei Cavalieriju, plemiću; njegov nećak je promenio pol njihovih subjekata kako bi izbegao optužbe da je umetnik homoseksualac. Sa svoje strane, Colonna je uticala na Michelangelov život na mnogo značajnije načine nego da sedi za portretom ili deli krevet.

Sebastiano del Piombo, Vittoria Colonna, 1520-1525.

 

[Branko Lori]

Урумијев бич је индијски појас мача. Састојао се од оштрих флексибилних трака дужине до једног и по метра. Мач се могао носити скривен испод одеће, омотавши га око тела попут појаса.

 

[Branko Lori]

Мач дугачак 94 цм, датиран из 14. века, пронађен је у средњовековном замку Аин, Цастеллон, Шпанија.

 

[Branko Lori]

Због невероватне количине детаља појавила се легенда да је статуа прекривена правим велом и да се временом хемијским процесима полако претвара у мермер.

 

[Branko Lori]

Овај прстен из 16. века претворен је у армиларну сферу, астрономски инструмент који се користи за одређивање координата небеских тела.

 

[Branko Lori]

Ако додате кованице у апоенима од 1, 2, 5 и 10 мексичких пезоса, добићете календар Маја

 

[Branko Lori]

Painting by Julie Thompson

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Прашки сат, инсталиран 1410. године, најстарији је астрономски сат на свету који још увек ради.

 

[Branko Lori]

Na pozadini brojčanika srednjovekovnog naučnog spomenika predstavljena je nepokretna Zemlja na nebu oko koje se kreću četiri mehanizma: zodijački prsten, rotirajući spoljašnji prsten, kazaljka sa simbolom Sunca i jedna sa simbolom Meseca. .

 

[Branko Lori]

Ианг'асха је инсталиран у граду Каили, аутономна префектура Гуизхоу. Висина статуе је 88 м, од чега је 22 метра основа, а сама статуа 66 м. Поређења ради, чувена статуа Исуса Христа у Рио де Жанеиру има висину од само 38 м.

 

[Branko Lori]

Tragovi koje ostavljaju kapi koje padaju na istoj tački već 700 godina.
Snimak iz zamka Kastel Nuovo iz 1282. u Napulju, Italija.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Šlem nemačkog bacača plamena tokom Prvog svetskog rata.

 

[Neprilagođena]

Čarape kao slikarsko platno​

https://citymagazine.danas.rs/author/ivana-munisic-jovanovic/
(AUTOR: IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ05 Feb, 2021)

Novosađanka Nataša Raletić koja je 2000. godine diplomirala na Akademiji umetnosti
(likovni smer, odsek grafika) a potom se okušala u sektoru marketinga kao dizajner,
na ideju da ručno oslikava čarape došla je pre nekoliko godina.
Njena ljubav prema osmišljavanju odevnih predmeta zapravo je mnogo duža,
o čemu svedoči i to što je u Umetničkoj školi Bogdan Šuput završila Tekstilni smer.


„Spletom okolnosti, a na predlog najbližih, odlučila sam da probam da oslikavam čarape
budući da takvih čarapa i nema na tržištu. Sada mi je jasno i zašto.
Naravno da je na početku bilo sve slikano za drugarice koje su moja pokretna reklama.
Nije bilo lako, jer nigde ne piše kako se oslikava čarapa, pa je bilo malo teže shvatiti koliko boje, kako će se prati itd.
Dosta toga zavisi od kvaliteta boja i čarapa”, kaže Nataša.

Što je podloga tamnija, to se čarape rade duže.
Za jedne sa po slikom na obe noge ponekad treba i do deset dana.


„Proces obuhvata slikanje, sušenje, pa skiciranje i još mnogo toga.
Na kraju čarape treba i proveriti, fotografisati, izreklamirati na društvenim mrežama,
pa spakovati i poslati. Deluje da nas ima više u ovom procesu,
ali sem fotografisanja, sve sama radim”, pojašnjava Nataša.

Na Natašinim čarapama mogu se naći razni motivi,
a neretko ih i kupci kreiraju svojim željama.
„Svi motivi su mi dragi, počevši od Merilin Monro s kojom sam i ’probila led’,
pa Gustav Klimt, La Linea, Beti Bup, Helge i Hogara, leptirići i cvetići…
Uglavnom je u svemu prisutna romantična nota.
Čak i u slici čovekovog skeleta –
i on je morao biti šaren, s ružama i poljupcima.”

 

[Branko Lori]

Drevne egipatske perike napravljene od ljudske kose.

 

[Branko Lori]

Период раног барока, 1596, приписује се Дидрику Фирену, Оденсе, Данска. Круна Кристијана ИВ направљена је 1596. године за крунисање данског краља.

 

[Branko Lori]

Vesti iz kulture: Zbog zločinačkog nemara zaposlenih u Tretjakovskoj galeriji, slika Kazimira Maljeviča „Crni kvadrat” visila je naopačke dva meseca.