Književnost Zanimljivosti i anegdote o piscima i knjigama

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pre nego što ga je sustigla slava knjige Lovac u žitu, Dejvid Selindžer je bio kontraobaveštajni oficir u Drugom svetskom ratu, i zbog kojeg je završio
u bolnici usled nagomilanog stresa. Tvrdili su da je ćerki rekao kako generacije koje su kasnije stasavale i koje nemaju iskustvo rata ne mogu da podele njegovo osećanje koje je opisao na sledeći način: „…nikada se iz nozdrva neću osloboditi mirisa spaljenih ljudskih tela“.
Nakon ’65. se povukao iz javnog života i one koji nisu poštovali njegovu volju jurio je puškom.
 
Čuvena anegdota vezana je za Tina Ujevića poznatog po nekonvencionom ponašanju. Možda sebi ne bi nikada kupio novo odijelo da ga konobari hotela „Moskva“ jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili iz restorana rekavši mu: „Upristoji se, pa dođi.“ Ujević je kupio bijelu košulju i frak, ali sakrivene u torbi, ponio je i svoje stare stvari. Ušao je u hotel lijepo odjeven i naručio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo se pojavio u uobičajenom izdanju sa frakom koji je potopio u šerpu sa rakijom, a zaprepašćenom kelneru poručio: „E, a sad prodaj ovaj frak, pa naplati piće“
 
Pisac koji je zbunio špijune

Žerard De Vilije je bio francuski superstar. U periodu od 1965-2013. godine, uzbuđivao je čitaoce svojim SAS („Son Altesse Serenissime“ Njegovo Blagougodno Visočanstvo) romanima, serijalom o njegovom superšpijunu Malku Linžu. Austrijski aristokrata, koji u slobodno vreme radi za CIA-u, Malko živi u zamku, govori više jezika i nosi šivena odela od najfinijeg kašmira. Kada je seks u pitanju, Džejms Bond pored njega izgleda kao Majka Tereza.

De Vilije je objavio 200 romana pre smrti u 83. godini, objavljujući četiri do pet knjiga godišnje. Zahvaljujući nabijenoj akciji i neverovatnim scenama seksa, SAS serijal se prodao u preko 100 miliona primeraka pre De Vilijeove smrti.

Francuska književna scena nije volela De Vilijea, ali dok su ga kritičari zanemarivali, romane je posebno volela jedna grupa čitalaca: pravi špijuni. Oni su pažljivo razmatrali svaku stranicu, a agenti CIA-e su predlagali da analitičari pregledaju priče. Čak su i francuski funkcioneri, poput Ibera Vedrina i Nikole Sarkozija bili veliki ljubitelji. Brojni bitni ljudi su bili zainteresovani za ove knjige, jer čitanje romana o Malku Linžu, je bilo kao da čitate novine... pre nego što se vesti nađu na naslovnicama.

De Vilije je 2012. objavio roman fokusiran na terorističke ćelije u Libiji, posebno one u Bengaziju. Knjiga je takođe otkrila tajne podatke o CIA bazi. Šest meseci kasnije, stvarni teroristi su napali bazu u Bengaziju, jezivo podsećajući na De Vilijeov roman.

To nije bilo prvi put da je De Vilije predvideo budućnost ili razotkrio tajne informacije. U jednom svom romanu iz 1980. godine predvideo je ubistvo Anvara Sadata. Drugi je precizno profilisao nekoliko tajanstvenih pripadnika sirijske vlade i prorekao napad na vladine zgrade. Treći je detaljno objasnio stvarnu sirijsku zaveru da se ubije libanski službenik, a čak je sadržao i listu ubica. Niko sem službenika informativne agencije nije znao njihova imena. Niko dok De Vilije nije objavio knjigu.

Dakle, kako je De Vilije znao sve o CIA bazama i zaverama Hezbolaha? Verovatno tako što je njegov život bio jedna špijunska priča. U pedesetim godinama prošlog veka, De Vilije je bio reporter koji je zamalo poginuo nakon što je francuski agent u Tunisu iskoristio nesvesnog novinara u pokušaju ubistva. Preživeo je, ali susret sa svetom špijunaže na njega je ostavio jak utisak.

Konačno, De Vilije je odlučio da počne da piše fikciju, i tokom godina, zahvaljujući neverovatnoj mreži špijuna i diplomata, uspeo je da u svoje priče ubaci intrige iz stvarnog sveta. De Vilije je bio u kontaktu sa afričkim vođama, ruskim špijunima i najpoznatijim političarima sveta. Upoznao je teroriste, sprijateljio se sa ekspertima za bombe i intervjuisao vojnike širom sveta. Čak je i lik Malka zasnovan na tri čoveka koje je De Vilije upoznao: francuskog špijuna, nemačkog barona i austrijskog dilera oružjem.

U zamenu za informacije, De Vilije je kreirao fiktivne likove zasnovane na stvarnim izvorima. De Vilije je razmenjivao mogućnost da se neko pojavi u njegovom romanu za državne tajne. Špijuni vole da čitaju o sebi, baš kao i svako drugi.
 
6.1.1854 godine je rođen Sherlock Holmes... Iako tvorac ovog izmišljenog karaktera Arthur Conan Doyle ni u jednoj priči tačno ne navodi datum njegovog rođenja, fanovi širom sveta obeležavaju ovaj dan kao datum njegovog rođenja. Postoji jako puno TV i filmskih adaptacija, međutim meni je najdraži i nekako nostalgično najbliži Sherlock Holmes koga tumači Jeremy Brett.

"Najteže se rešavaju ona krivična dela koja su počinjena bez razloga."

Arthur Conan Doyle
 
Branko Radičević je po rođenju i krštenju dobio ime Aleksija. Ime je promenio u Branko, pred objavljivanje svoje prve knjige. Imao je brata i sestru. Sestra Amalija je umrla u drugoj godini života, a nakon smrti brata Stevana, Branko se zbratimio sa Đurom Daničićem, koji je, baš kao i on sam, bio verni pristalica Vuka S. Karadžića i njegove reforme. Preminuo je u 29. godini života u Beču, na rukama Vukove supruge Ane.
 
Osman Đikić, bosanskohercegovački pesnik, bio je musliman iz Mostara. Tokom celog svog života izjašnjavao se kao Srbin. Zbog toga je izbačen iz petog razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu, Carigradu i Beču. Jedan je od osnivača društva „Gajret“ koje je okupljalo muslimansku omladinu prosrpski orijentisanu
 
Ernest Hemingvej je bio američki pisac i novinar. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman „Starac i more“ kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je sa sobom nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu, Grčko-turskom ratu, Španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu. Tokom života, Hemingvej je bolovao od malarije, raka kože, upale pluća, dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Takođe je dva puta preživeo pad aviona. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo svojom omiljenom lovačkom puškom 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.
 
Peter Askarti je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Međutim, kupaca romana uopšte nije bilo i neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Sinula mu je ideja i dao je oglas veoma zanimljivog sadržaja. U novinama je pisalo: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana „Ljubav je pobedila“ koji je napisao Peter Askarti. Roman je ubrzo rasprodat.
 
Petar Kočić je osnovnu školu pohađao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakaluđerivši se kao udovac, bio iguman. Gimnaziju je počeo učiti u Sarajevu, ali je zbog srbovanja isteran iz trećeg razreda te prešao u Beograd i tu završio gimnaziju. Filozofiju je učio u Beču. On je od onih u nizu srpskih pisaca i intelektualaca, kojima je ropstvo i pravdanje pravde na slobodu odnosilo glavninu snaga. Uoči Prvog svetskog rata na njemu su primećeni znaci duševnog rastrojstva. Oboleli Kočić umro je 27. avgusta 1916. u beogradskoj duševnoj bolnici za vreme okupacije.
 
Godine 1833. Petar II Petrović Njegoš primljen je u dvor ruskog cara Nikolaja u Petrogradu. Kada je ruski car ugledao visokog, kršnog i mladog crnogorskog monaha, iznenađen, a i sam visok, on tada reče Njegošu: „Pa vi ste viši od mene!“ Njegoš mu na to odgovori sledećim riječima: „Samo je Gospod Bog viši od ruskog cara!“ Zahvaljujući Njegoševoj snalažljivosti i dosetljivosti, Crna Gora je kasnije u mnogome uživala čast ruskih privilegija.
 
Pisanjem se stiču i slava i honorari, priča Branko Ćopić, ali uverio sam se da je i to prolazno. Nalazio sam se u Splitu kada sam predložen za redovnog člana Srpske akademije nauka. Odmah sam seo u avion i pošao za Beograd da saznam rezultate glasanja. Odjednom, avion se u vazduhu zapalio. Uplašen, pogledao sam dole da odmerim visinu i tada primetim jednog seljaka kako spokojno jaše magarca. Nije čuo kad sam mu viknuo: „Daj ti meni to magare, a ja ću tebi članstvo u Akademiji…“
 
Danas je Edgar Alan Po najpoznatiji predstavnik američkog romantizma, a naročito mračnog romantizma, kao i jedan od najuticajnijih ličnosti svetske književnosti. Uprkos tome što je danas slavljen i obožavan, tokom života mu baš i nisu cvetale ruže.
Njegov biološki otac napustio je porodicu kada je Po bio svega jednu godinu star, majka je preminula godinu dana nakon toga, da bi ga kasnije napustili i njegovi hranitelji.

Po je bio alkoholičar, kritika nije bila naklonjena njegovom radu, a imao je problema da objavi svoja dela zbog brojnih neprijatelja u branši koje je sa lakoćom stekao.

Uprkos svemu, Po je uspeo da pronađe sreću u romantičnoj ljubavi koju je želeo da kruniše brakom. Kada je podneo zahtev za sklapanje braka izabranica njegovog srca, rođaka Virdžinija Klem, imala je svega trinaest godina dok je Pou u tom trenutku bilo čak dvadeset i šest.

Iako su u braku proveli jedanaest godina ni tu bračni par nije imao mnogo sreće. Virdžinija je zbog tuberkuloze postala invalid, a poslednjih pet godina života je provela iskašljavajući krv. Preminula je u dvadeset i četvrtoj godini života. Njena smrt bila je inspiracija za nastanak besmrtne pesme Anabel Li.

Uprkos svemu, Po je uspeo da pronađe sreću u romantičnoj ljubavi koju je želeo da kruniše brakom. Kada je podneo zahtev za sklapanje braka izabranica njegovog srca, rođaka Virdžinija Klem, imala je svega trinaest godina dok je Pou u tom trenutku bilo čak dvadeset i šest.

Iako su u braku proveli jedanaest godina ni tu bračni par nije imao mnogo sreće. Virdžinija je zbog tuberkuloze postala invalid, a poslednjih pet godina života je provela iskašljavajući krv. Preminula je u dvadeset i četvrtoj godini života. Njena smrt bila je inspiracija za nastanak besmrtne pesme Anabel Li.

Današnja kritika veliki broj mrtvih žena u Poovim delima tumači kao odjek piščeve patnje zbog preminule supruge. Prisustvo krvi i tela koja krvare u Poovim delima takođe je posledica njegovog života sa Virdžinijom.

Njeno telo prvo je pokopano na lokalnom groblju koje se nalazilo u blizini porodičnog imanja, da bi, nakon Poove smrti, bilo iskopano i sahranjeno pored supruga u Baltimoru gde i danas zajedno počivaju.
 
„Ustvari, ne tugujem ja što je umrla, nego što je bila smrtna, a po svemu je zasluživala više i bolje od toga. Sad vidim: dok je živela tu pored mene,
trebalo je da budem ne možda više srećan, jer to nije bilo mogućno, nego više svestan svoje sreće. To je moglo i moralo da bude."

Ivo Andric
473444365_655687480119240_3016598854676556407_n.jpg
 
Početkom devedesetih prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže: „Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”. Milorad Đurić ga teši rečima: „Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda: „Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.
 
Momo Kapor je izbačen iz dve škole. Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju – gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu „Ispovesti“ – bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.
 
Marsel Prust sam sebe je zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života.
Poslednje tri godine života spavao bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio.
Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.
 
Lav Nikolajevič Tolstoj je, sa suprugom Sofijom Andrejevnom Bers, imao 13 dece. Pet je umrlo u ranom dobu. Danas u svetu ima preko 200 potomaka. Sofija Andrejevna Bers, supruga Lava Nikolajeviča Tolstoja, prepisala je njegovo delo „Rat i mir“ čak 7 puta i to ručno. Krajem 1901. godine, Ruska pravoslavna crkva je nakon dužeg oklevanja, ekskomunicirala (odlučenje, izopštenje iz crkvene zajednice) Lava Nikolajeviča Tolstoja. Ovaj čin Ruska pravoslavna crkva objasnila je u jednoj poslanici u kojoj se navodi da se slavni pisac pogordio i počeo da piše i govori protiv Crkve i hrišćanstva, stvarajući neko novo jevanđelje. Zanimljivo je što ga vlast (protiv koje je takođe pisao i govorio), nije smela uhapsiti i zatvoriti u zatvor, jer je pisac bio toliko slavan u Rusiji i svetu da se vlast bojala pobune. Njegovi potomci, ali i ugledni književni krugovi, zatražili su od (sada već blaženopočivšeg) patrijarha moskovskog i sve Rusije, Gospodina Alekseja da Crkva poništi ekskomunikaciju, ali je on to odbio uz obrazloženje da pisca i njegovu ulogu u književnosti izuzetno poštuje, ali Tolstoj ne može da se pokaje, a samim tim ni Crkva ne može da poništi svoju odluku.
 
Fjodor Mihailovič Dostojevski je rođen u porodici koja svoje korene vuče u beloruskim unijatskim (grkokatoličkim) porodicama, koje su se kasnije vratile u pravoslavlje. U 28. godini je bio osuđen na smrt streljanjem, ali je u poslednjem momentu pomilovan carskim ukazom, zajedno sa ostalim osuđenicima. Danas je poznat kao jedan od najvećih pravoslavnih mislilaca, a sadržaj njegovog epitafa je tekst iz Jevanđelja. Na njegovoj sahrani, prema procenama, bilo je prisutno oko 40 000 ljudi.
 
Vuk Stefanović Karadžić je u septembru 1861. godine odlikovan titulom počasnog građanina grada Zagreba. Povelja koja mu je uručena napisana je srpskim jezikom i ćirilicom. Mnogi Hrvati danas Vuka smatraju začetnikom „srpskog šovinizma i velikosrpske hegemonije“ jer je, kako kažu, uništenjem tzv. „hrvatskog jezika“ pokušao Hrvate posrbiti. Vuk je bio cenjen u Evropi, pa je zbog toga biran za člana Berlinske, Bečke i Petrogradske Akademije nauka. Primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, pruskog kralja i Ruske akademije nauka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
Književnost Kapor i Hemingvej - Razgovor u dimu i svetlosti
Odgovora
7
Pregleda
278
Džudi S
Džudi S
H
Reputacije, gore i dolje
Odgovora
2
Pregleda
201
Harvat
H
Soradze
Pozorište Predstava "Photograph 51" - Nikol Kidman i priča o nepravdi u nauci
Odgovora
1
Pregleda
158
mr Kiza
mr Kiza

Back
Top