Književnost Zanimljivosti i anegdote o piscima i knjigama

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Prema podacima Gugl analitike, pesnik Aleksandar Poup je autor najpopularnijeg citata iz sveta poezije. „Ljudski je grešiti, a božanski praštati“, stih iz Poupove poeme „Esej o kritici“, do sada je ukucan u Guglov pretraživač više od 15 miliona puta. Na drugom mestu liste najpopularnijih stihova nalazi se „Ja sam gospodar svoje sudbine“ Vilijama Ernesta Henlija, a na trećem „Dete je otac čoveka“ Vilijama Vordsvorta.
 
Jedan psihosomatski poremećaj nosi ime po slavnom francuskom piscu Stendalu. „Stendalov sindrom“ predstavlja skup simptoma – uključujući poremećaj disanja, ubrzani rad srca i nesvesticu – koji se javljaju prilikom posmatranja vrhunskih umetničkih dela. Stendalovo ime je izabrano zbog poznate anegdote koja govori o tome da se on zamalo onesvestio kada je ugledao firentinsku baziliku Santa Kroče
 
Irski pisac Džejms Džojs obožavao je drame Henrika Ibzena i naučio je osnove norveškog jezika samo da bi mogao da napiše pismo svom ljubimcu. Džojs je osim toga dobro poznavao francuski, italijanski, latinski i nemački jezik, a prilikom pisanja romana „Fineganovo bdenje“ služio se i izrazima iz staroengleskog, gelskog, provansalskog i svahilija.
 
Jovan Sterija Popović - testament

Sterijina životna priča, kako to obično biva, nije se završila na najlepši način. Zbog političkih igara u koje je bio ne svojom voljom uključen na izvestan način bio je u to vreme udaljen iz Beograda, da bi se ta nesrećna sudbina završila njegovom smrću u u očevoj kući u Vršcu. Kada je Sterija došao u Vršac posle teškog oboljenja koje je povezano sa pretrpljenim moždanim udarom i problemom sa plućima, sugrađani su ispred njegove kuće na kaldrmu postavili kukuruzovinu da ga kola koja prođu ne uznemiravaju dok napušta ovaj svet. Jovan Sterija Popović će testamentom zabraniti izvođenje „Rodoljubaca” pola veka posle svoje smrti. Plašio se da bi određeni ljudi, skriveni u priči o rodoljupcima iza simboličnih pseudonima, mogli biti prepoznati i da bi njihove porodice mogle imati problema.
 
Smatra se da je Umberto Eco dok je bio živ u svojoj biblioteci posedovao preko 50.000 knjiga! A ovo su neke od njegovih izjava o kućnim/privatnim bibliotekama koje je dao dok je bio živ:

"Glupo je misliti da morate da pročitate sve knjige koje kupite, kao što je glupo kritikovati one koji kupuju više knjiga nego što će ikada moći da pročitaju. To bi bilo kao da kažete da treba da koristite sav pribor za jelo ili naočare ili šrafcigere ili burgije koje ste kupili pre kupovine novih."

"Postoje stvari u životu koje nam je potrebno da uvek imamo dosta zaliha, čak i ako koristimo samo mali deo."

"Ako, na primer, smatramo knjige lekom, razumemo da je dobro imati mnogo kod kuće, a ne nekoliko: kada želite da se osećate bolje, onda odete u 'ormar za lekove' i izaberete knjigu. Ne nasumično, ali pravu knjiga za taj trenutak. Zato uvek treba da birate ishranu!"

"Oni koji kupe samo jednu knjigu, pročitaju samo tu i onda je se oslobode. Jednostavno primenjuju potrošački mentalitet na knjige, odnosno smatraju ih potrošačkim proizvodom tj. dobrom. Oni koji vole knjige znaju da je knjiga bilo šta... osim robe."

Ovo je takođe moja večita dilema... sličnog sam mišljenja. Mada, kada je reč o kupovini knjiga malo sam smirio doživljaj. Daleko sam od njegove biblioteke ali bogami i moja nije loša. Mislim da je ovo zanimljivo za sve one koji imaju sličnu pasiju i koji ne kupuju knjige samo po potrebi.
 
„Nikada nisam video ovog čoveka, nisam imao direktan odnos sa njim; ali kada je umro, iznenada sam shvatio da mi je on najdragocenije, najdraže i najpotrebnije biće.Bio sam čovek pera, a ljudi pera su često sujetni, ljubomorni - bar sam ja bio takav čovek pera. Ali nikada mi nije palo na pamet da se poredim sa njim, nikada. Sve što je napisao (a sve što je napisao bilo je dobro i istinito) bilo je takvo da što je više stvarao, to sam više rastao.

Umetničko dostignuće i intelekt mogu u meni izazvati zavist, ali rad iz srca - samo radost. Zato sam ga uvek smatrao svojim prijateljem i sa najvećim poverenjem računao da ćemo se jednog dana sresti.

A onda, za večerom... pročitao sam da je mrtav. I kao da mi je neka vrsta oslonca oduzeta ispod nogu. Raspao sam se. I u tom trenutku mi je postalo jasno koliko mi je bio drag.“

I plakao sam... i još uvek plačem.

(Tolstoj o Dostojevskom)
 
Vladimir Varava o Puškinu

"Puškin. Jedno od najsvetlijih imena, jedan od najsvetlijih praznika. Praznik ruske poezije, ruske reči, ruske književnosti, ruskog duha, ruskog života.
Puškin je važan kao filosof, koji je postavio najveće od svih mogućih pitanja – pitanje života, njegovog smisla, svrhe i opravdanja.
Postavio ga je u smeloj, svetloj, izazovnoj formi:

„Daru uzaludni, daru slučajni, živote, zašto si mi dat?“

A njegov odgovor je ceo njegov život, sva njegova poezija, koja je molitva, religija koja daje svetlost i smisao.
Religioznost njegove poezije ne poništava tradicionalnu religioznost, već proširuje horizont duha,
vodeći ga u svetle daljine beskrajne radosti, ljubavi i nade.

I blago parafrazirajući čuvene reči Florenskog: „Postoji Rubljovljeva „Trojica“, dakle, postoji Bog“,
možemo sa potpunim pouzdanjem reći: postoji Puškin, dakle postoji radost i smisao, dakle postoji sve."
 
Puni kuferi nostalgije

Popularna kultura može služiti kao most ka elitnoj kulturi jer uvodi široku publiku u kompleksnije umetničke forme.
U nekim slučajevima, popularna kultura može da inspiriše interesovanje za elitnu kulturu kao što je slučaj sa modernim interpretacijama klasičnih dela
 
Agata Kristi prvih šest romana objavila pod pseudonimom Meri Vestmakot, bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis „Sandej tajms“ otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.Roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“ iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas“ u Istanbulu, u Turskoj.

Napisala je preko osamdeset romana i drama, a u mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl.
t_3201965_agata_kristi_pinkjeca_cool_v.jpg
 
Poznati ruski pesnik Sergej Jesenjin bio oženjen unukom Lava Tolstoja, Sofijom Andrejevnom Tolstoj.
Sofija Andrejevna Tolstoj mu je bila treća žena, bila je šef biblioteke Saveza pisaca.
Posle smrti pesnika, Sofija je posvetila svoj život sakupljanju, čuvanju, opisu i pripremi za štampu dela Jesenjina, ostavila je i memoare o njemu.
t_3307525_sergej_jesenjin_i_sofija_andrejevna_tolstoj_pinkjeca_cool_v.jpg
 
Poznanstvo i prijateljstvo Gogolja i Puškina imalo veliki uticaj na Gogoljev život i karijeru.
Puškin je dao ideje za nastanak dva najvažnija Gogoljeva dela, "Mrtve duše" i "Revizora".

Anegdote o Gogolju i Puškinu:

Sedi Puškin u svojoj sobi i razmišlja: "U redu, ja sam genije. Gogolj je takođe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu duši, takođe genije!
Pa gde je tome kraj?"


Jednom Puškin i Gogolj izašli na dvoboj. Puškin veli:

- Ti prvi pucaj!
- Zašto ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!

Tako da nije ni došlo do dvoboja.


Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, otišao kod Puškina i pozvonio na vrata. Puškin mu otvara i dovikuje:
"Gle, gle, Arina Rodionovna, došao nam ja!"
 
Mark Tven i Nikola Tesla

Mark Tven i Nikola Tesla bili su prijatelji. Kada je Nikola Tesla bio teško oboleo, dobio je nekoliko tomova savremene književnosti, a među njima i dela Marka Tvena, a dvadeset pet godina kasnije postali su prijatelji:
"Bila su to prva dela Marka Tvena kojima verovatno dugujem čudesno oporavljanje, koje je usledilo. Dvadeset pet godina kasnije kada sam upoznao gospodina Klemensa i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepaštenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače."

Inače, pravo ime Marka Tvena je Samjuel Klemens.
t_2761525_mark_tven_i_nikola_tesla_pinkjeca_cool_v.jpg
 
Poslednja izmena:
PERL BAK
(1892 - 1973)
Rođena u Virdžiniji

Bakova je dobila za roman "Dobra zemlja" Pulitzerovu nagradu 1932 godine. Zatim Nobela 1938 i postala je prva Amerikanka koja je osvojila tu nagradu za književnost. Njen privatan život je bio čudesan. Bavila se kao misionarska humanitarnim radom i akcijama spašavanja siromašne dece u Kini gde je provela najveći deo svog života. Imala je dva braka. Iz prvog imala je dvoje dece, a iz drugog 6-toro usvojene siročadi. Bila je jedna od najvećih književnica i velika dobrotvorka...
535672643_4191623701115401_5017596498201635711_n.jpg
 
"Hamlet" vodi poreklo od drevne islandske priče o "Amletu", reč koja i danas u jeziku tog naroda znači "luda".
Ta priča datira iz X veka, a dvesta godina kasnije zabeležio je danski istoričar Gramatik.
Zna se da je 1589. godine postojala engleska drama o Hamletu, Šekspirov Hamlet je verovatno prerada te prve engleske drame o Hamletu.

t_2381145_hamlet_pinkjeca_cool_v.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Dessree
Književnost 8 zanimljivosti o „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela
Odgovora
1
Pregleda
222
Van_Helsing
Van_Helsing
Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
203
Plant
P
S
Pozorište Lorens Olivije & Čarli Čaplin - "Tišina i teatar"
Odgovora
2
Pregleda
213
Soradze
S

Back
Top