- Poruka
- 49.083
Такорећи, код Лондона
-
- Popularno:
- Beogradska kula među najružnijim...
- Delovanje režima pokazuje da nije nad...
- Snimci planova blokadera za DRŽAVNI...
- Studenti uputili ultimatum Vladi Srbije
- Kada se dozvoli pomahnitalom da ti...
- Pocelo hapsenje terorista, u toku...
- Nestala šahovnica s kninske tvrđave
- Hapšenja širom Srbije, priveden i...
- Srbija će poželjet SPO-a, ali SPO-a...
- Žarko Korać: Boj na Kosovu je izmišljen...
Zanimljivo o Beogradu
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 49.083
Никада за ово нисам пре чуо... да је вода баш таквог квалитета.
Знам да се раније користила за пиво.
Када се већ разне воде флаширају и продају... Могли бисмо и ми да дамо неку "Скарарлијку" или "Београђанку".
- Poruka
- 385.570
Na mestu zdanja Skupštine nekada se nalazila Batal džamija.
Nju je 1585. gdine izgradio je imućni beogradski nadzornik Ejnehan-beg i nazvao je svojim imenom.
Zbog oštećenja i zapuštenosti, 1789. dobija ime Batal džamija, odnosno Zapuštena džamija.
Džamija je tokom vekova imala i vojnu funkciju, te su tako iz nje snažan otpor ustanicima pružali Turci i tokom opsade Beograda 1806. godine.
Teško oštećena, srušena je krajem XIX veka po naredbi namesnika Blaznavca. Rušenje su obavili Cincari za 230 dukata.
Nju je 1585. gdine izgradio je imućni beogradski nadzornik Ejnehan-beg i nazvao je svojim imenom.
Zbog oštećenja i zapuštenosti, 1789. dobija ime Batal džamija, odnosno Zapuštena džamija.
Džamija je tokom vekova imala i vojnu funkciju, te su tako iz nje snažan otpor ustanicima pružali Turci i tokom opsade Beograda 1806. godine.
Teško oštećena, srušena je krajem XIX veka po naredbi namesnika Blaznavca. Rušenje su obavili Cincari za 230 dukata.
- Poruka
- 385.570
Prvi Spomenik Neznanom junaku ne nalazi se na Avali
Danas je malo poznato da se prvi Spomenik Neznanom junaku u Evropi nalazio u samom centru Beograda.
Krajem XIX veka podigao ga je ugledni trgovac Sima Hristić na Malom pijacu, danas skveru kod zgrade Beogradske zadruge.
Bio je posvećen poginulima Srbima u sukobima koji su izbili posle incidenta kod Čukur česme 1862. godine.
Na njemu je pisalo:
"U slavu neznanog beogradskog junaka koji oslobodi rodni grad od Turaka".
Zbog izgradnje Beogradske zadruge, ovaj spomenik znan kao "Krst sa Male pijace", premešten je u park iza Hotela Bristol gde se i danas nalazi.
Danas je malo poznato da se prvi Spomenik Neznanom junaku u Evropi nalazio u samom centru Beograda.
Krajem XIX veka podigao ga je ugledni trgovac Sima Hristić na Malom pijacu, danas skveru kod zgrade Beogradske zadruge.
Bio je posvećen poginulima Srbima u sukobima koji su izbili posle incidenta kod Čukur česme 1862. godine.
Na njemu je pisalo:
"U slavu neznanog beogradskog junaka koji oslobodi rodni grad od Turaka".
Zbog izgradnje Beogradske zadruge, ovaj spomenik znan kao "Krst sa Male pijace", premešten je u park iza Hotela Bristol gde se i danas nalazi.
- Poruka
- 385.570
Mošti Svetog Save spaljene na Tašmajdanu
Iako se danas veruje da su mošti Svetog Save spaljene na mestu Hrama Svetog Save, ovo možda nije istina.
Naime, nekada se pod Vračarom podrazumevao prostor uz Carigradski drum, današnji Bulevar kralja Aleksandra.
Zbog toga neki navodi tvrde da su mošti po nalogu Sinan-paše spaljene negde u blizini Čupine humke na Tašmajdanu.
Danas je to uzvišenje poznato kao mesto na kome se nalazi restoran "Poslednja šansa", u blizini Markove crkve.
Iako se danas veruje da su mošti Svetog Save spaljene na mestu Hrama Svetog Save, ovo možda nije istina.
Naime, nekada se pod Vračarom podrazumevao prostor uz Carigradski drum, današnji Bulevar kralja Aleksandra.
Zbog toga neki navodi tvrde da su mošti po nalogu Sinan-paše spaljene negde u blizini Čupine humke na Tašmajdanu.
Danas je to uzvišenje poznato kao mesto na kome se nalazi restoran "Poslednja šansa", u blizini Markove crkve.
- Poruka
- 385.570
Ženidba preko oglasa
Stranice beogradske štampe bile su pune pretećih oglasa
A evo zašto su se javno, putem novina, posvađali zet i tast: "Mojoj ženi Mariji, ćeri Radovana Barlovca, trgovca iz Beograda, koju iz moje kuće otpuštam zbog njezinog neverstva sa ovdašnjom gospodom oficirima, a uskoro ću i bračnu parnicu podneti kod ovdašnjeg duhovnog suda, pa neka niko ništa, na moje ime i moj račun ne daje, jer mu neće priznati".
U potpisu oglasa: "Milan Tomić, trgovac".
Međutim, već posle pet dana u "Videlu" izlazi ovaj odgovor tata zetu - utuk na utuk:
"Milan Tomić, trgovac iz Smedereva, kao što je po svojoj lakomislenosti i glupavosti otpustio svoju ženu sa kojom ima četvero dece, tako on po svojoj lakomislenosti i gluposti, a uz sve to i pokvarenosti, može javno sramotiti svoju ženu a moju ćer, kao što čini u 129. broju "Videla", a ko je od njih dvoje nevernik i preljubnik to će nadležni duhovni sud oceniti.
Međutim, što se kredita tiče, to moja ćer nema potrebu da traži od bilo koga, jer mnogo više imovine ima na svoje nego na ime ovog mog nepoštenog i nevaljalog zeta koga se javno odričem. Moja ćer je iz moje kuće otišla sa velikim mirazom". U daljem čitanju novina ne zna se koliko je svađe dugo trajala između zeta i tasta i kako se završila - pomirenjem ili je u celom slučaju poslednju reč dao duhovni sudija, a to znači - crkva: razlaz
Stranice beogradske štampe bile su pune pretećih oglasa
A evo zašto su se javno, putem novina, posvađali zet i tast: "Mojoj ženi Mariji, ćeri Radovana Barlovca, trgovca iz Beograda, koju iz moje kuće otpuštam zbog njezinog neverstva sa ovdašnjom gospodom oficirima, a uskoro ću i bračnu parnicu podneti kod ovdašnjeg duhovnog suda, pa neka niko ništa, na moje ime i moj račun ne daje, jer mu neće priznati".
U potpisu oglasa: "Milan Tomić, trgovac".
Međutim, već posle pet dana u "Videlu" izlazi ovaj odgovor tata zetu - utuk na utuk:
"Milan Tomić, trgovac iz Smedereva, kao što je po svojoj lakomislenosti i glupavosti otpustio svoju ženu sa kojom ima četvero dece, tako on po svojoj lakomislenosti i gluposti, a uz sve to i pokvarenosti, može javno sramotiti svoju ženu a moju ćer, kao što čini u 129. broju "Videla", a ko je od njih dvoje nevernik i preljubnik to će nadležni duhovni sud oceniti.
Međutim, što se kredita tiče, to moja ćer nema potrebu da traži od bilo koga, jer mnogo više imovine ima na svoje nego na ime ovog mog nepoštenog i nevaljalog zeta koga se javno odričem. Moja ćer je iz moje kuće otišla sa velikim mirazom". U daljem čitanju novina ne zna se koliko je svađe dugo trajala između zeta i tasta i kako se završila - pomirenjem ili je u celom slučaju poslednju reč dao duhovni sudija, a to znači - crkva: razlaz
- Poruka
- 385.570
Nije bilo kioska
Međutim, ovi oglasi, istovetni, ponavljaju se pet puta u pet različitih prestoničkih novina, da se obostrana porodična bruka čuje što dalje...
Ali, kao što se zna, tiraži tadašnje štampe bili su mali. Novine su se rasturale "prenumerantima" putem spore i loše organizovane pošte i neposrednom prodajom, koja je bila najgore rešenje. Nije bilo kioska kao danas, nego je prodajna mreža bila: dućani, kafane, duvandžinice, knjižare. Međutim, u to vreme se u prestonici stvorio i jedan naročit običaj - davanje novina na veresiju! To je novinama donosilo ozbiljne gubitke, pa svi listovi, u isto vreme, mesecima, objavljuju ovakav oglas:
"Poštovani čitatelji! čast svakom - veresije više nikom! - Obaveštavaju se gospoda naše mušterije da više neće moći na veresiju dobijati naše novine. Svoje dugove niko ne plaća pa je to Uredništvu zadalo znatne gubitke i dovelo do finansijskog bankrota..."
Ženidba preko oglasa nije otkriće našeg vremena. čim se masovno pojavila štampa i reklamiranje "svakovrsnog espapa" putem oglasa, počela je da se na isti način traži i bračna sreća, a ovako to, na primer, putem "Samouprave", čini jedan krojač:
"Mlad Srbin koji je odskora završio krojački kurs Bečke akademije, želi da upozna gospođicu radi sklapanja braka i vođenja krojačke radnje u mome odsustvu. Poznanstva se mogu obavljati preko celog dana u kući proke Ćurčije, Živojinova ulica broj 1.".
Ne zna se da li je ovaj "lovac na sreću" zbilja našao sreću, ali iza njegovog uokviren je ovaj oglas:
"Jedna gospođica rodom iz Pariza, Francuskinja, želi da daje časove iz francuskog jezika i lepog ponašanja u svakoj gospodskoj beogradskoj porodici, a za nagradu traži stan i hranu. Upitati u Uredništvu lista".
Ne zna se ko je bio naivniji - kradljivci ili pokradeni - kada se danas na stranicama stare štampe mogu pročitati i ovi pozivi: jedan građanin poziva lopova da mu vrati oteti sat:
"Ja sam pre neki dan bio u kafani 'Jelikićeva bašta', sporoću Male pivare, kod gaje kafedžije, a u isto vreme bilo je još nekoliko gostiju. Tom prilikom, oteo mi je Kosta Ristić, mlekadžija, sinovac Marka Cvetkovića, mlekadžije na Dorćolu, sat na lopovski način. Zato ga opominjem preko novina da mi vrati ukrađeni sat, a ako to ne učini, tužiću ga nadležnoj vlasti!"
I finale ovog spora ostao je u javnosti nepoznat: da li je lopov pretnju preko novina uvažio ili ga ona nimalo nije uplašila. A stranice štampe, često su bile i poligoni preko kojih su građani pretili jedni drugima, pozivajući se pritom na policiju, vlast i sudove.
Međutim, ovi oglasi, istovetni, ponavljaju se pet puta u pet različitih prestoničkih novina, da se obostrana porodična bruka čuje što dalje...
Ali, kao što se zna, tiraži tadašnje štampe bili su mali. Novine su se rasturale "prenumerantima" putem spore i loše organizovane pošte i neposrednom prodajom, koja je bila najgore rešenje. Nije bilo kioska kao danas, nego je prodajna mreža bila: dućani, kafane, duvandžinice, knjižare. Međutim, u to vreme se u prestonici stvorio i jedan naročit običaj - davanje novina na veresiju! To je novinama donosilo ozbiljne gubitke, pa svi listovi, u isto vreme, mesecima, objavljuju ovakav oglas:
"Poštovani čitatelji! čast svakom - veresije više nikom! - Obaveštavaju se gospoda naše mušterije da više neće moći na veresiju dobijati naše novine. Svoje dugove niko ne plaća pa je to Uredništvu zadalo znatne gubitke i dovelo do finansijskog bankrota..."
Ženidba preko oglasa nije otkriće našeg vremena. čim se masovno pojavila štampa i reklamiranje "svakovrsnog espapa" putem oglasa, počela je da se na isti način traži i bračna sreća, a ovako to, na primer, putem "Samouprave", čini jedan krojač:
"Mlad Srbin koji je odskora završio krojački kurs Bečke akademije, želi da upozna gospođicu radi sklapanja braka i vođenja krojačke radnje u mome odsustvu. Poznanstva se mogu obavljati preko celog dana u kući proke Ćurčije, Živojinova ulica broj 1.".
Ne zna se da li je ovaj "lovac na sreću" zbilja našao sreću, ali iza njegovog uokviren je ovaj oglas:
"Jedna gospođica rodom iz Pariza, Francuskinja, želi da daje časove iz francuskog jezika i lepog ponašanja u svakoj gospodskoj beogradskoj porodici, a za nagradu traži stan i hranu. Upitati u Uredništvu lista".
Ne zna se ko je bio naivniji - kradljivci ili pokradeni - kada se danas na stranicama stare štampe mogu pročitati i ovi pozivi: jedan građanin poziva lopova da mu vrati oteti sat:
"Ja sam pre neki dan bio u kafani 'Jelikićeva bašta', sporoću Male pivare, kod gaje kafedžije, a u isto vreme bilo je još nekoliko gostiju. Tom prilikom, oteo mi je Kosta Ristić, mlekadžija, sinovac Marka Cvetkovića, mlekadžije na Dorćolu, sat na lopovski način. Zato ga opominjem preko novina da mi vrati ukrađeni sat, a ako to ne učini, tužiću ga nadležnoj vlasti!"
I finale ovog spora ostao je u javnosti nepoznat: da li je lopov pretnju preko novina uvažio ili ga ona nimalo nije uplašila. A stranice štampe, često su bile i poligoni preko kojih su građani pretili jedni drugima, pozivajući se pritom na policiju, vlast i sudove.
- Poruka
- 385.570
Poziv ženi
Srbija je u devetnaestom veku konfekciju i štofove najviše uvozila iz Nemačke, Engleske, Mađarske i Austrije. O tome u oglasu pod naslovom: "Redak događaj", izvesni trgovac Dim.M. Ilić obaveštava svoje, naravno, uvek "cenjene" potrošače:
"Našao sam i kupio u Beču jevtinog a pritom vrlo fino izrađenih žaketa od štofa brinskog, štajerskog i pervijena svilom postavljenih. - Imam pantalona raznih boja i veličina za puniju i vitkiju gospodu, prsluka od belog i žutog piketa za pranje ujedno i od štofa vunenog, a i svilenih imadem po želji. Espap će stići lađom do 1. septembra ove godine, a prodavaću ga cenjenim mušterijama sa sasvim malom hasnom..."
A puškar prestonički, Milan Jovanović, poziva svoju odbeglu ženu da se što pre vrati u "bračnu zajednicu":
Srbija je u devetnaestom veku konfekciju i štofove najviše uvozila iz Nemačke, Engleske, Mađarske i Austrije. O tome u oglasu pod naslovom: "Redak događaj", izvesni trgovac Dim.M. Ilić obaveštava svoje, naravno, uvek "cenjene" potrošače:
"Našao sam i kupio u Beču jevtinog a pritom vrlo fino izrađenih žaketa od štofa brinskog, štajerskog i pervijena svilom postavljenih. - Imam pantalona raznih boja i veličina za puniju i vitkiju gospodu, prsluka od belog i žutog piketa za pranje ujedno i od štofa vunenog, a i svilenih imadem po želji. Espap će stići lađom do 1. septembra ove godine, a prodavaću ga cenjenim mušterijama sa sasvim malom hasnom..."
A puškar prestonički, Milan Jovanović, poziva svoju odbeglu ženu da se što pre vrati u "bračnu zajednicu":
- Poruka
- 385.570
Ne zna se tačno kada su Jevreji počeli da naseljavaju utvrđenje koje je potom postalo Beograd. Kao svojevrsni trag može da posluži jedan običaj vezan za uverenje da su Jevreji na mestu našeg grada živeli od prastarih vremena. Naime, jevrejsko predanje kaže da je Beograd kao utvrđenje postojao još za vreme stare jevrejske države, pre naše ere, te da im je poznat već iz tog doba. Za to se vezuje važan obred koji se ponavlja svake godine o svetkovini Purima. Tom prilikom u sinagogama se čita Knjiga o Esteri, ali samo za stanovništvo onih gradova koji su postojali za vreme stare jevrejske države.
15. juna 1924. godine položen je na svečan način kamen-temeljac novoj opštinskoj zgradi u prisustvu Kraljevog i Vladinih izaslanika u Kosmajskoj ulici broj 19.
Ova svečanost bila je veoma impozantna. Kralj i Kraljica (misli se na kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljicu Mariju) koji su onda boravili na Bledu, obećavši da će lično prisustvovati svečanom osvećenju Hrama, potpisali su svojeručno povelju, napisanu na pergamentu, i ovlastili svoga izaslanika da je položi u NJihovo ime u temelj zgrade. Mesto za sinagogu poklonila je Opština Grada Beograda, a projekat zgrade izradio je mladi arhitekt Milan Šlang. Prvog novembra 1925. godine primila je opština jedan deo zgrade na upotrebu, a svečano osvećenje zgrade obaviće se u leto 1926. godine, kada će unutrašnje uređenje i ukrašenje Hrama biti gotovi. Taj monumentalni dom staje preko tri miliona dinara, suma koja je ušla delom iz zaveštanja imanja Hermana i Hane Flajšer u ulici Miloša Velikog broj 85, a delom od priloga članova opštine, pojedinih bratskih opština i darodavaoca u celoj Kraljevini. Vredno je pomena da je priličan broj Srba pravoslavne vere u znak prijateljstva i pažnje prema svojim sugrađanima Jevrejima, doprineo omogućenju podizanja Doma, prilozima u novcu i materijalu...”
Devetnaest godina ranije, 10. maja 1907. godine, hroničar Ignjat Šlang beleži da su beogradski Jevreji bili ponosni kada je kralj lično (Petar I) položio temelj za novu sinagogu Bet Israel u ulici Cara Uroša. „Bili su srećni kada je Kralj odlikovao novu zastavu jevrejskog pevačkog društva prilikom proslave dvadesetpetogodišnjice plodnog i uspešnog rada ordenom Svetog Save i tom prilikom čuli srdačne čestitke i reči hrabrenja milog Kralja; a njihovo oduševljenje dostiglo je vrhunac na dan 17. septembra 1908. godine, kada je Kralj sa Vladom prisustvovao osvećenju nove sinagoge”, piše rabin.
Nažalost, beogradska sinagoga sefardskog obreda Bet Israel srušena je za vreme bombardovanja, aprila 1941. godine.
15. juna 1924. godine položen je na svečan način kamen-temeljac novoj opštinskoj zgradi u prisustvu Kraljevog i Vladinih izaslanika u Kosmajskoj ulici broj 19.
Ova svečanost bila je veoma impozantna. Kralj i Kraljica (misli se na kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljicu Mariju) koji su onda boravili na Bledu, obećavši da će lično prisustvovati svečanom osvećenju Hrama, potpisali su svojeručno povelju, napisanu na pergamentu, i ovlastili svoga izaslanika da je položi u NJihovo ime u temelj zgrade. Mesto za sinagogu poklonila je Opština Grada Beograda, a projekat zgrade izradio je mladi arhitekt Milan Šlang. Prvog novembra 1925. godine primila je opština jedan deo zgrade na upotrebu, a svečano osvećenje zgrade obaviće se u leto 1926. godine, kada će unutrašnje uređenje i ukrašenje Hrama biti gotovi. Taj monumentalni dom staje preko tri miliona dinara, suma koja je ušla delom iz zaveštanja imanja Hermana i Hane Flajšer u ulici Miloša Velikog broj 85, a delom od priloga članova opštine, pojedinih bratskih opština i darodavaoca u celoj Kraljevini. Vredno je pomena da je priličan broj Srba pravoslavne vere u znak prijateljstva i pažnje prema svojim sugrađanima Jevrejima, doprineo omogućenju podizanja Doma, prilozima u novcu i materijalu...”
Devetnaest godina ranije, 10. maja 1907. godine, hroničar Ignjat Šlang beleži da su beogradski Jevreji bili ponosni kada je kralj lično (Petar I) položio temelj za novu sinagogu Bet Israel u ulici Cara Uroša. „Bili su srećni kada je Kralj odlikovao novu zastavu jevrejskog pevačkog društva prilikom proslave dvadesetpetogodišnjice plodnog i uspešnog rada ordenom Svetog Save i tom prilikom čuli srdačne čestitke i reči hrabrenja milog Kralja; a njihovo oduševljenje dostiglo je vrhunac na dan 17. septembra 1908. godine, kada je Kralj sa Vladom prisustvovao osvećenju nove sinagoge”, piše rabin.
Nažalost, beogradska sinagoga sefardskog obreda Bet Israel srušena je za vreme bombardovanja, aprila 1941. godine.
- Poruka
- 385.570
Kompletan Zemun, u oblastima gde se danas nalaze Gardoš, Ćukovac, Muhar, Kalvarija i Bežanijska kosa, u sebi nosi bezbroj tajnih i skrivenih laguma koje je, većinom, pre nekoliko vekova napravila Austrija, potonja Austrougarska.
Tamo je nekad bio Beogradski aerodrom (koji danas, u sećanjima, zovemo „Starim“), a uz njega bila je tajna komanda Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.
Aerodrom je bio i civilni i vojni, obavljao je obe uloge, i bio je smešten veoma blizu ulica Tošin bunar i Omladinskih brigada. Sa njega su poletali naši hrabri piloti tokom šestoaprilskog bombardovanja na početku Drugog svetskog rata
Iz ovog, skrivenog komandnog mesta rukovođeno je herojskom odbranom Beograda.
Podzemni kompleks imao je dva ulaza iz Ulice Nikole Dobrovića. Oni su danas zatvoreni. Treći ulaz je na drugoj strani, na padini Bežanijske kose. Kroz taj deo građevine, tik iznad nje, prošao je železnički tunel otvoren pre nešto više od 40 godina, koji je značajno rastresao unutrašnjost zaboravljene Komande.
Tamo je nekad bio Beogradski aerodrom (koji danas, u sećanjima, zovemo „Starim“), a uz njega bila je tajna komanda Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.
Aerodrom je bio i civilni i vojni, obavljao je obe uloge, i bio je smešten veoma blizu ulica Tošin bunar i Omladinskih brigada. Sa njega su poletali naši hrabri piloti tokom šestoaprilskog bombardovanja na početku Drugog svetskog rata
Iz ovog, skrivenog komandnog mesta rukovođeno je herojskom odbranom Beograda.
Podzemni kompleks imao je dva ulaza iz Ulice Nikole Dobrovića. Oni su danas zatvoreni. Treći ulaz je na drugoj strani, na padini Bežanijske kose. Kroz taj deo građevine, tik iznad nje, prošao je železnički tunel otvoren pre nešto više od 40 godina, koji je značajno rastresao unutrašnjost zaboravljene Komande.
- Poruka
- 385.570
Akademski park
Akademski park i Studentski trg dele prostor u centru grada, okružen ustanovama visokog obrazovanja, čemu i duguju nazive.
Pored Filozofskog, Filološkog i Prirodno-matematičkog fakulteta, na Studentskom trgu je i sedište Rektorata Beogradskog univerziteta, u monumentalnoj palati Kapetan Mišinog zdanja.
Parkovski prostor, na oko tri stotine metara od Trga Republike prema Kalemegdanu, nije uvek imao tu namenu.
Iako je potencijal zaostavštine rimskog Singidunuma za razvoj grada baš na ovom mestu bio veliki (današnje ulice Kralja Petra i Vase Čarapića su najstarije rimske magistrale), u tursko doba na prostoru trga i parka nalazilo se groblje, a zatim, od 1824. do 1927. godine, Velika pijaca.
Kako je tadašnja praksa nalagala, u delu pijace otpočela je sadnja drveća, pa je od 1869. godine formiran manji parkovski prostor za predah Beograđana.
Park je nazvan Pančićev i u njemu je 1897. godine postavljen spomenik Josifu Pančiću, naučniku, botaničaru i predsedniku Srpske kraljevske akademije nauka, rad vajara Đorđa Jovanovića.
Pijaca je u potpunosti uklonjena 1927. godine, čime je otvoren prostor da trg i park postanu urbane zone kakve danas poznajemo.
Akademski park i Studentski trg dele prostor u centru grada, okružen ustanovama visokog obrazovanja, čemu i duguju nazive.
Pored Filozofskog, Filološkog i Prirodno-matematičkog fakulteta, na Studentskom trgu je i sedište Rektorata Beogradskog univerziteta, u monumentalnoj palati Kapetan Mišinog zdanja.
Parkovski prostor, na oko tri stotine metara od Trga Republike prema Kalemegdanu, nije uvek imao tu namenu.
Iako je potencijal zaostavštine rimskog Singidunuma za razvoj grada baš na ovom mestu bio veliki (današnje ulice Kralja Petra i Vase Čarapića su najstarije rimske magistrale), u tursko doba na prostoru trga i parka nalazilo se groblje, a zatim, od 1824. do 1927. godine, Velika pijaca.
Kako je tadašnja praksa nalagala, u delu pijace otpočela je sadnja drveća, pa je od 1869. godine formiran manji parkovski prostor za predah Beograđana.
Park je nazvan Pančićev i u njemu je 1897. godine postavljen spomenik Josifu Pančiću, naučniku, botaničaru i predsedniku Srpske kraljevske akademije nauka, rad vajara Đorđa Jovanovića.
Pijaca je u potpunosti uklonjena 1927. godine, čime je otvoren prostor da trg i park postanu urbane zone kakve danas poznajemo.
- Poruka
- 49.083
Писта је ишла отприлике трасом Улице омладинских бригада, а један од хангара је сачуван. Хангаре је пројективао Милутин Миланковић - почетно сјајни грађевински инжењер, а после славан по радовима о клими.
