Zanimljive priče iz života naučnika

[Lada]

Zanimljivo je saznati zanimljivosti iz zivota naucnika

 

[Lada]

Gaus

Kao učenik, veliki matematičar Gaus (1777-1855) mnogo puta je svojim umom zadivio nastavnike. Jednom je nastavnik rekao Gausu:
,, Postaviću ti dva pitanja. Ako na prvo odgovoriš tačno, na drugo ne moraš da odgovoriš. Reci koliko iglica ima božićna jelka?”
Gaus je brzo odgovorio: ,, 67543 ’’.
,, Kako si tako brzo izračunao? ’’, pitao je učitelj.
,, To je drugo pitanje, gospodine učitelju ’’, odgovorio je Gaus.

 

[Lada]

Grčki filozof Tales (625 - 547. p. n. e) između ostalog, je predvideo pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva po njemu.

Jednom prilikom je gledajući više u zvezdano nebo nego kuda je hodao, priča se, upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tada ga posavetovala: „Ti ne vidiš ni kuda hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava!"

 

[Lada]

Aristotel (384 - 322. pne), grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog.

Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to."

Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.

Neki dosadan čovek dugo je pričao Aristotelu. Pošto je filozof uporno ćutao, pričljivac pomisli da priča uzalud pa upita:
- Možda vam dosadjujem?Možda moje reči smetaju vašim dubokim mislima?
- O, ne! - odvrati Aristotel. - Slobodno produžite, ja vas uopšte ne slušam!

 

[Lada]

Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal (1623 - 1662) imao je oca sa čudnim pogledom na obrazovanje. Odlučio je da sam podučava sina, a nije mu dao da uči matematiku sve do 15. godine. Sva literatura iz matematike bila je sklonjena iz njihove kuće. Tek kada je bio siguran u ogroman sinovljev talenat, dozvolio mu je da stiče matematičko obrazovanje. Kasnije je Paskal konstruisao mašinu koja je vršila četiri osnovne matematičke operacije, izumeo je hidrauličnu presu, a u njegovu čast je jedinica za pritisak nazvana paskal (1 Pa).

Paskal je dobro poznavao osobine tečnosti i gasova i voleo je da eksperimentiše pred publikom. Jednom je napunio vodom bure od 300 litara. Zatvorio ga je i na poklopcu napravio otvor veličine 1 cm2. Kroz taj otvor provukao je cev dugačku više od 10 metara. Kada je cev napunio vodom, bure se raspalo usled velikog pritiska.

 

[Sensei]

Henri Cavendish (1731-1810) bio je ugledni engleski hemičar i fizičar. Nasledio je veliko bogatstvo, ali ga je malo cenio. Njegov bankar mu je jednom rekao da mu ogromna suma besposleno leži na računu, što je smetalo bankaru. Cavendish je odgovorio da će da ih povuče ako mu tolike pare smetaju.

Bankar je stidljivo predložio da se deo sredstava stavi u sigurnosne hartije od vrednosti. Cavendish je ljutito odgovorio: 'Postupajte kako želite, ali ne usuđujte se vratiti i dodatno me gnjaviti takvim poslovima; U suprotnom ću ukloniti svoja sredstva iz vaše brige. '

Cavendish se izgleda plašio žena. Sobaricama u njegovoj kući naloženo je da se drže podalje od njega ili će da budu otpuštene, a on je komunicirao sa svojom domaćicom ostavljajući beleške na stolu u predvorju.

 

[Sensei]

Marija Sklodovska - Kiri (1867-1934) došla je iz Poljske na studije u Pariz. Zarađivala je neumorno radeći teške poslove. Na časovima bi se znala onesvestiti od gladi i često je spavala u odeći jer nije imala para da kupi ugalj za ogrev. Diplomirala je kao najbolja u svojoj klasi. 1895. udala se za Pjera Kirija, mladog fizičara. Nobelova nagrada za fiziku za 1903. godinu dodeljena je Kiriju i Henriju Bekerelu za njihov rad na radioaktivnosti, a 1911. Marija je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju. Pjer je umro 1906. godine i Marija ga je nasledila kao profesor na Univerzitetu u Parizu, prva žena koja je tamo predavala. Nominovana za članstvo u Francuskoj akademiji nauka, poražena je jednim glasom jer je bila žena.

Kirijevi su odbili da patentiraju svoja otkrića, verujući da bi bilo ispod časti zaraditi novac na ovaj način.

 

[Sensei]

Svante A Arrhenius (1859-1927), poznati švedski hemičar, dobio je Nobelovu nagradu 1903. godine i ukazao na efekat zagrevanja atmosfere usled uticaja ugljen-dioksida.

Arrhenius je bio vesela debeljuca i nije davao utisak čoveka posvećen intelektualnim naporima. Jednom je na naučnom kongresu otišao u hotel u kome su profesori imali sedeljku. Predao je kaput i krenuo prema profesorskoj sobi. Poslužitelj u garderobi potrčao je za njim i pokazao na drugu sobu govoreći: "Oprostite, gospodine, krenuli ste u pogrešnu sobu. Mesari održavaju zabavu u onoj drugoj sobi."

 

[objavljivanje]

Evo jedna zanimljivost o jednom srpskom izumitelju koji još uvek nije mnogo poznat, a ciji se izumi koriste u svetu