(priče o kerećim ljubavima)
ZAMISLITE NEZAMISLIVO
I tako, jednog lepog svetlog dana podjosmo sin i ja sa Mešom u prvu šetnju. Nekim poslom smo prolazili kroz deo bloka gde su kafići i radnje. Lep dan je izmamio ljude iz stanova i bašte kafića su bile pune. Za jednim stolom su sedela dva čoveka. Kraj nogu jednog od njih je ležao odrastao mužjak nemačkog ovčara čuvajući kobaju (to je duguljast komad punjen nečim pa presvučen jakim platnom i služi za cimanje, bacanje, natezanje sa psom, skakanje). Mi prolazimo s onim našim malenim čudom kome svaka dlaka vodi svoju politiku, Meš je na povodcu ali puštenom skroz dugačko jer treba da njuška u što širem luku.....to mu daje osećaj slobode i tada je pas mirniji. Veliki pas nas je samo smireno pogledao i okrenuo glavu. Ma mišić nije pomerio. Nismo imali nameru da prilazimo i tražimo djavola, ali nas jedan od njih dvojice ugleda i pozva rukom da pridjemo. Njegov pas je i dalje potpuno miran ....i dalje leži izvršavajući već datu komandu.....samo je onjuškao ovo naše žgoljavo čudo što miriše na bebu. Čovek nas pita koliko ima......mi kažemo 3 ½ meseca......nema on toliko gospodjo, on je mladji, sitan je.....biće to dobar pas samo ga lepo hranite....masna hrana i granule. Pomislih kako je lep pas i lepo izdresiran, staložen....fascinirana sam bila skladom koji vlada medju njima. Nadam se samo da će ovo naše garavo da bude bar nalik ovom psu. Posle godinu i po dana sretosmo ga opet......nismo govorili, samo se osmehnuo i klimnuo zadovoljno glavom. Setih se slike njega i psa u bašti kafića.....pogledah u Meša i ......da, to je to.
I tako, skoro svaki dan na Savi, medju ljude i medju pse.....ima svakakvih vlasnika pasa. Jedni čim te vide počinju da kritikuju psa, jedni da ga hvale, drugi kažu da ima spuštene šape, nejake slabine, nije dovoljno spušten zadnji deo......E, to lepo nemojte da slušate. Ako počnete da se po tome vladate nadrljali ste. Lepo se učlanite u neku forumsku grupu, pa tamo imate grupu za tu rasu, pa prodiskutujte sa ljudima koji imaju iskustva sa tom vrstom pasa. Ne mogu ja da diskutujem o rotvajlerima kad nikad nisam imala tu rasu. Dakle, od onih koji se u sve razumeju treba bežati glavom bez obzira.
Videh u praksi, a i ovde na forumu, i to ne samo kod nemačkih ovčara nego i kod drugih vrsta pasa, da vlasnici greše. Naime, prvih par puta izlaska napolje oni ne puštaju svog psa sa povodca. Greška. Posle prvog, dolazi drugi put, pa treći i već kod četvrtog izlaska vaš pas smatra da treba da bude na povodcu sve vreme, ne uči kako da se ponaša bez njega, vezan je za vas apsolutno nepotrebno dok za to vreme strah od puštanja psa kod vlasnika već počinje da poprima zabrinjavajuće razmere. Tako se sve teže odlučujete da otkačite povodac i svaki put to odlažete tražeći milion razloga....pas i dalje ne zna a vala ni vlasnik. E, kad se napokon odvažite da pustite psa.......on lepo pobegne ili ne sluša, ili jede šta stigne.....i nastaje problem, zapravo gomila problema.
Pravilo.....ponesite granulice ili keksić kao nagradu i dovedite psa do šetališta, livade, reke ili gde je već bezbedno od kola na povodcu. Kada stignete pustite povodac na najduže i ostavite psa još par minuta vezanog neka njuška gde hoće a vi idite za njim. Kada se malo primiri (za to su potrebni oni minuti, da upozna okolinu) pustite ga. Biće tu, pored vas.....ne brinite i ne paničite jer psi su pametna stvorenja.....čak jako pametna u odnosu na neka druga stvorenja....Štene će biti u vašoj blizini ali ne zato što je dobar i poslušan već zato što se plaši da se udalji. Ne strepite......štenci jako brzo savladavaju taj strah.....malo po malo udaljavaće se ali ste zato vi tu da ga vratite. Ne skidajte oči sa njega. Cele dve sekunde je potrebno da šmugne jer ga je nešto povuklo, privuklo mu pažnju.....isto kao što je istih par sekundi potrebno malom detetu da dohvati nešto što ne sme, popne se gde ne sme.....Stalno ga zovite da dodje, nagradite, bacite lopticu ili drvo.....stalno nešto radite sa njim. Tako će naučiti da ste tu i da komandujete i kada ste van kuće. Ako ga samo pustite da švrlja gde on hoće......e, onda ste obrali zelen bostan hahaha. Posle 10-15 minuta pozovite ga, vežite i na povodcu nastavite šetnju.....pa ga opet pustite....pa opet.....pa kući na povodcu. Tako se uči i da je slobodan, i da je vezan, i da dodje na komandu i najvažnije uči da ste vi glavni i van dvorišta ili stana. Budite svesni da će mala opajdara da iskoristi svaku, ali čak i najmanju šansu, da preuzme vodjstvo.....da bi ste to predupredili, morate shvatiti kako vaš pas razmišlja........e, to se radi ovako......slobodno pustite mašti na volju i sve što smatrate nemogućim i nezamislivim to će da uradi.....i opet će da vas iznenadi hahahaha.....
Meš se na drugoj slici baš izvalio.... vole oni tako da leže na stepenicama ...
...ma on je dugo,dugo voleo da leži tu.....sve dok je ikako mogao da stane 
.
pusti ga neka leži. Psi vole da sami odrede mesto, najbliže gazdi što je moguće
