Zaklinjanje nad ikonom

шта је пуцнуло прстима да настане универзум?
Ма пустимо Велики Прасак, то је потпуно неспознајно, него нека свако од нас погледа своје рођено тело и покуша да схвати какав је то грандиозан инжењерски подухват! Још и само себе поправља све док по Божијој промисли не буде крај на овој земљи сваком појединцу. А све је по причи почело у "примордијалној супи" и онда еволуцијом довело да таквих савршенстава! Смешно. Природни закон је ентропија, ствари од компликованих се распадају на просте, једино ми се рађамо, развијамо се и на крају прелазимо у други свет.
 
само је један, ко га како зове мање важно.
за тебе нема ниједан, за тебе је све скучајно од неживог настало живо, само још не можеш да докажеш.
Уза све технологије и науке, никада од неживог није постало живо! Никада није направљен хомункулус.
 
На магарцу је Исус Христ ујахао у Јерусалим.
хришћанство углавном то мисли.
али стварно је чудна појава..
скоро са комшојом причах каже за нас света животиња је магарац.
реко дај не зајебаји. каже погледај на сваком магарцу имаш крст. а ми се кунемо крстом.
 
Често се у нашем народу магаре помиње у неком негативном, погрдном контексту. Нарочито када се други жели понизити, та прва „титула“ обично гласи: „Који магарац!“ или „Магарац један“...“Магарчина“... Зашто се име ове племените и кротке животиње користи у овакве сврхе и колико је то погрешно? Овде ћемо предочити једну занимљивост коју многи нису знали, а то је да свако магаре на својим леђима има знак крста. Шта каже предање и на ову тему, сазнаћемо у наставку овог текста...

Још у Старом Завету, наилазимо на места у ком се помињу магарци као врло одане и вредне животиње. Животиње од велике користи за човека. Погодне за вучу, орање и остале земљорадничке послове. Магарци су преносили разне терете. И не само терет већ и људе. Заиста су служили на многе начине и у разним приликама. Њих су користили и у размени за храну али су и сами били учесници у исхрани човека, дајући веома квалитетно млеко, које је увек било цењено и на цени. Како тада, тако и данас. Магаре је нарочито у временима које је описано у Старом Завету било ствар престижа, а познате су и чувене беле магарице. Писмо нам небројено пута предочава приче кроз које су поменуте ове животиње. (Књига о царевима, књига постања, књига о Јову, књига Самуилова и многе друге). Но, ништа мање није случај и у Новом Завету.

Пред сам праг Новог Завета, Свети пророк Захарија, отац Светог Претече, наводи како ће Господ доћи - Кротки Спаситељ на кроткој животињи, младунчету магаричином.

И заиста, Када је Исус Христос, Господ и Бог наш, ушао у Јерусалим, он није узјахао на најлепшем коњу или камили, уз највеличанстваенији вид овоземаљског дочека, већ Кротки Господ јашући магаре, смирено улази у град Јерусалим. Док пред њим небројено мноштво народа кличе: „Осана Сину Давидову!“ „Благословен Који долази у име Господње!“ Тада су се испуниле речи Светог пророка који говораше: „Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње. (Мт. 21, 5.)

На све ово нас подсећају већ први стихови првог кондака из акатиста посвећеном Уласку Господњем у Јерусалиом (Цвети):

„Изабрани Царе Горњег Сиона, Кротки Спаситељу и Праведни Избавитељу наш, Тебе, Кога на висини Херувими носе и Серафими славе, гледамо сада како на магарету у Јерусалим улазиш и на добровољно страдање полазиш.“..
 
Често се у нашем народу магаре помиње у неком негативном, погрдном контексту. Нарочито када се други жели понизити, та прва „титула“ обично гласи: „Који магарац!“ или „Магарац један“...“Магарчина“... Зашто се име ове племените и кротке животиње користи у овакве сврхе и колико је то погрешно? Овде ћемо предочити једну занимљивост коју многи нису знали, а то је да свако магаре на својим леђима има знак крста. Шта каже предање и на ову тему, сазнаћемо у наставку овог текста...

Још у Старом Завету, наилазимо на места у ком се помињу магарци као врло одане и вредне животиње. Животиње од велике користи за човека. Погодне за вучу, орање и остале земљорадничке послове. Магарци су преносили разне терете. И не само терет већ и људе. Заиста су служили на многе начине и у разним приликама. Њих су користили и у размени за храну али су и сами били учесници у исхрани човека, дајући веома квалитетно млеко, које је увек било цењено и на цени. Како тада, тако и данас. Магаре је нарочито у временима које је описано у Старом Завету било ствар престижа, а познате су и чувене беле магарице. Писмо нам небројено пута предочава приче кроз које су поменуте ове животиње. (Књига о царевима, књига постања, књига о Јову, књига Самуилова и многе друге). Но, ништа мање није случај и у Новом Завету.

Пред сам праг Новог Завета, Свети пророк Захарија, отац Светог Претече, наводи како ће Господ доћи - Кротки Спаситељ на кроткој животињи, младунчету магаричином.

И заиста, Када је Исус Христос, Господ и Бог наш, ушао у Јерусалим, он није узјахао на најлепшем коњу или камили, уз највеличанстваенији вид овоземаљског дочека, већ Кротки Господ јашући магаре, смирено улази у град Јерусалим. Док пред њим небројено мноштво народа кличе: „Осана Сину Давидову!“ „Благословен Који долази у име Господње!“ Тада су се испуниле речи Светог пророка који говораше: „Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње. (Мт. 21, 5.)

На све ово нас подсећају већ први стихови првог кондака из акатиста посвећеном Уласку Господњем у Јерусалиом (Цвети):

„Изабрани Царе Горњег Сиона, Кротки Спаситељу и Праведни Избавитељу наш, Тебе, Кога на висини Херувими носе и Серафими славе, гледамо сада како на магарету у Јерусалим улазиш и на добровољно страдање полазиш.“..
Добар ти чет џипити
 
Mi Srbi treba da se okanemo tudje vere
нема туђе вере све је у православној уподобљено старој вери
подвуци паралеле па ћеш видети
Библија је само писмено обликовала.
теби хришћанство кваре секте. свети Сава уопште није искорењивао стару веру.
 
Добар је Perplexity. Греши али није лош.
Сви они имају добре алгоритме али напредна верзија кошта
ма не занима ме, то је за млађе генерације које неће да развијају мождане ћелије док не постане каша.
 
Iz mog bliskog okruženja desila se jedna situacija.Dvoje vrlo bliskih ljudi,na dan krsne slave jednog od njih su otišli u Crkvu da se pomole i da se jedan od njih nad ikonom zakune u verodostojnost jedne tvrdnje od koje je mnogo toga zavisilo,da ne kažem sve.Osoba kojoj nije tog dana bila krsna slave se nad ikonom zaklela i uveravala da je ta tvrdnja istinita ( zaista ne mogu da iznosim pojedinosti o kakvoj se tvrdnji radi) Posle nekoliko meseci isplivali su dokazi koji osporavaju tvrdnju dotične osobe. Drskost te osobe je isplivala na površinu tako,jer je zahtevala da joj se i dalje veruje kao da ništa nije bilo. Poverenje je sasvim urušeno
Obavestio si nas da je akter tvoje priče lažov.
Šta tu dalje da polemišemo?
 

Back
Top