Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Kako uverava poljski NATO ministar, Drugi svetski rat ne bi izbio da SSSR nije podržao napad Nemačke na Poljsku, koji je otpočeo 1. septembra 1939. godine. „Rat ne bi izbio da Nemačka nije dobila podršku ruske strane. Obe države su sklopile pakt da likvidiraju poljsku državu kao i druge zemlje Srednje Evrope. Cilj je bila likvidacija državnosti a u krajnjem ishodu poljskog naroda. Te dve sile su se dogovorile i sprovodile su tu politiku istrebljenja.“ Maćerevič uverava da je okupacija započeta paktom o nenapadanju Ribentrop–Molotov iz avgusta 1939. i da je navodno trajala sve do 1989. godine, zbog čega pominje i „ratne reparacije“ koje bi želeo da naplati od današnje Rusije, zbog toga što je Josif Staljin 17. septembra 1939. uveo vojsku na teritoriju koja je preostala posle nemačke okupacije Poljske.
Zaboravio je, izgleda, Maćerevič mnogo toga. Da, na primer, samo godinu dana pre okupacije Poljske, Varšava nije imala nikakav problem da zajedno sa Hitlerom komada Češku. On i ne pominje šta bi bilo da Staljin nije uveo Crvenu armiju u delove Poljske koje Hitler nije zauzeo u prvom naletu. Da li Maćerevič veruje da bi Berlin dopustio da to ostane nekakva teritorija „slobodne Poljske“? Staljin nije mogao da ne uvede vojsku, jer bi time prepustio Hitleru još 500 kilometara teritorije – na putu ka Moskvi. Uostalom, zašto Poljaci nisu pružili veći otpor Hitleru, nego su se potpuno predali, imajući u vidu da SSSR nije napao Poljsku nego samo uveo trupe u već raspadnute ostatke ove zemlje. Tvrditi da je Moskva „podržala“ napad Nemačke na Poljsku je toliko apsurdna da je gotovo ne vredi ni komentarisati – ako se zna da je tim činom Hitler izbio konačno na same ruske granice i da je nemačka invazija na SSSR posle toga bila neizbežna.
Treba znati da je Sovjetski Savez bio primarni neprijatelj Hitlera, još od njegovog preuzimanja vlasti 1933, a posebno od 1934. godine. Bilo je već tada jasno da Nemačka kreće putem revanšizma, što je i potvrđeno 1935, kada Berlin prestaje da poštuje ostatke Versajskog sporazuma, kojim je okončan Prvi svetski rat. Već sledeće godine Nemačka i Japan potpisuju zlokobni „Antikominterna pakt“, a 1937. njemu se pridružuje i Musolinijeva Italija. Osnovni cilj udruživanja bio je borba protiv Komunističke internacionale, čime je neprijatelj bio jasno označen – SSSR. Iz ovog pakta je 1939. proistekao „Čelični pakt“ Nemačke i Italije, a 1940. i Berlinski pakt, poznatiji kao Trojni pakt Nemačke, Italije i Japana. Trojnim paktom proglašeno je stvaranje „novog poretka u Evropi i Velikoj Istočnoj Aziji“.
Zaboravio je, izgleda, Maćerevič mnogo toga. Da, na primer, samo godinu dana pre okupacije Poljske, Varšava nije imala nikakav problem da zajedno sa Hitlerom komada Češku. On i ne pominje šta bi bilo da Staljin nije uveo Crvenu armiju u delove Poljske koje Hitler nije zauzeo u prvom naletu. Da li Maćerevič veruje da bi Berlin dopustio da to ostane nekakva teritorija „slobodne Poljske“? Staljin nije mogao da ne uvede vojsku, jer bi time prepustio Hitleru još 500 kilometara teritorije – na putu ka Moskvi. Uostalom, zašto Poljaci nisu pružili veći otpor Hitleru, nego su se potpuno predali, imajući u vidu da SSSR nije napao Poljsku nego samo uveo trupe u već raspadnute ostatke ove zemlje. Tvrditi da je Moskva „podržala“ napad Nemačke na Poljsku je toliko apsurdna da je gotovo ne vredi ni komentarisati – ako se zna da je tim činom Hitler izbio konačno na same ruske granice i da je nemačka invazija na SSSR posle toga bila neizbežna.
Treba znati da je Sovjetski Savez bio primarni neprijatelj Hitlera, još od njegovog preuzimanja vlasti 1933, a posebno od 1934. godine. Bilo je već tada jasno da Nemačka kreće putem revanšizma, što je i potvrđeno 1935, kada Berlin prestaje da poštuje ostatke Versajskog sporazuma, kojim je okončan Prvi svetski rat. Već sledeće godine Nemačka i Japan potpisuju zlokobni „Antikominterna pakt“, a 1937. njemu se pridružuje i Musolinijeva Italija. Osnovni cilj udruživanja bio je borba protiv Komunističke internacionale, čime je neprijatelj bio jasno označen – SSSR. Iz ovog pakta je 1939. proistekao „Čelični pakt“ Nemačke i Italije, a 1940. i Berlinski pakt, poznatiji kao Trojni pakt Nemačke, Italije i Japana. Trojnim paktom proglašeno je stvaranje „novog poretka u Evropi i Velikoj Istočnoj Aziji“.
