Zadata reč u pesmi...

[nije_lako]

Sećanja
imaju pravo na nas...
I svakog jutra bude me...
Plačem u sebi, lagano umirem...
Zašto bih plakao?
Ali ponekad, uvek sama od sebe...
U more padne od milion još jedna,
topla suza za tebe...
Zašto bih plakao?
Vidiš, ponekad snovi dobiju krila...
Evo, dajem sve svoje
za godine tvoje,
i što si nekad mi bila...

(Van Gogh)

- zlato -

 

[vecic]

Drago kamenje, safire i rubine
nosimo kamenje, nosimo i vitrine
belo zlato, bele brilijante
belo, bele bisere i bele dijamante
(Ana Nikolić)

- koliko -

 

[qiqa]

Ponekad me strah da te nema,
ponekad me strah da nisi tu.
Ne bi' znao kud sa sobom,
ne znam što bi sa mnom bilo,
da nisam s tobom,
krenuo bi' negdje krivo.
Ponekad me strah da te nema,
ponekad me strah da si otišla,
a da nikad nisi znala,
koliko mi stvarno značiš.
(Parni valjak)

- jedino -

 

[Disfox]

Bolje ne mogu da postoje
od ove samo jedine moje
bili smo samo nas dvoje
o moje nekada, jedino moje

Ko indijanac stavljam ratnicke boje
da te osvojim, jedino moje
ljudi matore, boraju se, goje
a ti jos lepa, jedino moje
(Jedino moje. Riblja Čorba)

-prolazi-

 

[qiqa]

Tko te salje da me probudis
tko te salje da me podsjetis
sto je bilo vise nije, vrijeme prolazi
sto da radim kada zelim da zaboravim
(Parni valjak)

- dok -

 

[dakyorlando]

Kako vjetar puše mjenjaju se dresovi
Bile su petokrake, sad moderni su fesovi
Kratak je put od druga do gospodina
Traje dok se nije uhljebila rodbina

(Tranzicija - Dubioza kolektiv)

- razlika -

 

[nije_lako]

Kraj decembra dve hiljade neke
hladan, iznajmljen stan
ja čekam da se ona probudi
pa onda može da počne dan
Ljudi se raduju u vreme praznika
borim se s tugom kako znam
mene ubija vremenska razlika
hiljade ljudi, ja sasvim sam...
Tako je sve to počelo
kao iz vedra neba grom
kada bi bila kraj mene sada...
Godinu dajem za minut sa njom...

(Riblja čorba)

- grad -

 

[vecic]

Poveli me nocas njeni mali djavoli
tamo gde je mesto svakom
ko je greskom zavoli
to je onaj put bez povratka, joj

Tamo nesto pada nije kisa, nije grad
crveno je nebo ne postoji sutra
a ni sad, niko vise ne zna
gde sam ja, joj
(Aca Lukas)

- leptir -

 

[nije_lako]

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute ko šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj
zauvek...

(Đorđe Balašević)

- sneg -

 

[qiqa]

Dolazi zima, duga i hladna
zatvori vrata, upali vatru
pada prvi sneg
(Suncokret)

- zna -

 

[nije_lako]

Tko zna, možda na me
čeka neki drugi svijet
tko zna, i u mraku
katkad nikne divan cvijet...

Možda, tko zna
jedna od sretnih
jedna od tisuću
bit ću baš ja tko
da zna...

(Josipa Lisac)

- most -

 

[qiqa]

Kad krenes, srusi mostove
izbrisi tragove
meni pjesma ostaje
da me smiruje
(Parni valjak)

- nikad -

 

[vecic]

Nikada vise ne svani zoro
ne svani nikad ja te molim
jos dugo bicu za istim stolom
ja bez te zene ne postojim
(Aco Pejović)

- žena -

 

[qiqa]

kazes sanjala sam te sinoc
pitas me kad cu ti doc
kazes zeljela sam te pred zoru
osjecam ljubav je to
stidljiva zeno na licu sjeta ostavlja trag
stidljiva zeno izdaje te iz ociju sjaj
(Azra)

- mnogo -

 

[mari47]

Odmaram oci
Na pismu tvom
Tragu od tebe jedinom
Necu ga nikad
Otvoriti...
Jer sta ako pise
Zaboravi
Mnogo sam zena pozeleo
Samo sam tebe sanjao
Svakog te dana cekao
Voleo

( Galija )

-noćas -

 

[qiqa]

Neko te ima nocas,
neko te voli
neko te ima,
to nisam ja
(Van Gogh)

- kraj -

 

[Адастра]

Не постоји пут
којим се лако стиже
у рај
све кад се ломи
у теби
срећан си ако му
угледаш крај ...

(Ван Гог)

- година -

 

[Disfox]

Prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slusamo vesti sto su upravo stigle
kazu da imamo
jos samo par godina za nas
(EKV)

-karte-

 

[nije_lako]

Šta to menja ako znam
koji li je dan - datum nevažan...
Peti drugi,drugi peti
il neki decembar - vrlo važna stvar...
Po stoti put sečem za pasijans za blef
i čekam da se karte otvore...
Kad popijem kafu, ja šolju okrenem
i čekam da se s nule pokrenem...

(Tap 011)

- rapsodija -

 

[Lunja*]

Cesto srce jace bije
kad se setim nje.
Sve Listove rapsodije
bude stare sne.
Zeleo bih znati gde je,
Da l' se seti sneg kad veje,
Il' je neko drugi ljubi tad?
(Balasevic)

- prefinjeni -

 

[vecic]

Na grad jurisa nezna bela legija
januar prostire svoj prefinjeni sag
u tajnom dosluhu smo
prvi sneg i ja
da zima priceka njen trag
(Đorđe Balašević)

- život -

 

[qiqa]

Za koji zivot treba da se rodim
Za koji sudnji dan treba da zivim
I kojem bogu treba da se molim
(Time)

- nova -

 

[vecic]

Secam se, ti i ja
svaki dan k'o nova godina
nocu bi plesali
ljubili se na ulici

K'o da smo na svetu sami
i niko ne sluti na kraj
do tvoga srca lakse
bih peska stigla, znaj
(Aleksandra Radović)

- mrtav -

 

[dakyorlando]

Bila je tako gadna i bubuljičava
A ja sam bio mrtav pijan...

Un, does, tres, bila je...

(Bila je tako lijepa - Pekinška patka)

- šipak -

 

[Lunja*]

DOGAĐAJI SA MNOM


Ja sam ćudljiv oblak što mijenja nebesa.
Ja sam grana sa kobi da raste,
da se lomi, da vene, da lišće stresa,
da bude nova i da je klice časte.
Ja sam vjetar bez oblika što daje oblik prahu.
Ruka iz koje jato ptica zrnje kupi.
Glagol riječi što steže u dahu.
Trijesak munje što u krošnju lupi.
Ja sam misao mučena u zraku.
Trzaj nogu što se trude svijesti,
Kret nogu što bude misli u koraku;
teglilac sam što nema kud sjesti.
U prostoru ja sam više slika.
Čekrci i lepet rupca o konopcu.
Munjovod sam i zvono sa zvonika,
strasni pelud razasut u škropcu.
Događaji sa mnom traže slične:
dobri hlad po žezi što se krugom širi,
vjetar što se među vrat'ma stvara i piri,
ja sam slika lica iz vode nepomične -
više vrata što se na odmor otvara,
mraz što lice bije iz hladna bunara.
crven šipak što u gnjev zrnja praska.
iz žive šume jedna kućna daska.

Ja sam najzad stvaralačka ruka.
Ruka s milovanjem majke nad kolijevkom
ruka sa dlijetom i ruka nad lijevkom
što sije sjeme, vjetar, munje, prašak muka.

(Tin Ujević)

- eto -