Док ходам низ улице празне потпуно сам,
ти си негде далеко одавде, ал 'чекам те ја.
Толико времена прође, још увек сањам тај сан,
моје срце се бори, ал колико боли ја знам.
Моје руке су клонуле давно И осећам крај.
Сав мој свет се срушио тајно, због тебе знај.
Моја душа се бори, ал колико боли сад знам,
да је оно што желим, и оно што тражим твој глас.
Моја прича, прича без краја, дал верујеш ти,
да људи сто нешто ми значе су отишли сви.
Још сећам се дана када заједно били смо ми,
за све моје погрешне речи опрости ми.
Моје руке су клонуле давно И осећам крај.
Сав мој свет се срушио тајно, због тебе знај.
Моја душа се бори, ал колико боли сад знам,
да је оно што желим, и оно што тражим твој глас.
(Случајни Пролазник)
крик
)
