Каријера
Почетак каријере
Као младић је ступио у аустроугарску војску и током учешћа у Првом светском рату напредовао до чина пуковника. После распада Аустроугарске у Првом светском рату придружио се контрареволуционарној армији Миклоша Хортија. Када је Хорти проглашен за мађарског регента, поставио је Стојаковића ѕа војног аташеа у Берлину. На овој позицији се Стојаковић налазио од 1925. до 1933. године. Од 1933. до 1935. године радио је у мађарском Министарству одбране. Председник мађарске владе, Ђула Ђомбош, именовао је Стојаковића за мађарског амбасадора у Немачкој. На овој позицији Стојаковић се налазио све до 1944. године. Више пута се састајао са Адолфом Хитлером, између осталог и 28. марта 1941, дан после пуча у Београду. Том приликом Хитлер му је рекао да планира да нападне Југославију и да Мађарска, поред осталих, може да очекује остварење својих територијалних интереса, [2] предлажући Мађарској да учествује у војној инвазији на Југославију и заузме онолико тероторије Баната колико жели[3] . Стојаковић се на самом почетку Другог светског рата залагао за што неутралнију улогу Мађарске предочавајући да је то и жеља Немачке. Касније, пре немачког почетка напада на Совјетски Савез, који је био предвидео крајем маја 1941, Стојаковић је променио свој став и са своје позиције у Берлину предлажио је да Мађарска узме активнију сарадњу са Немачком како би се избегло да Румунија буде награђена за своју сарадњу територијама за које је заинтересована Мађарска.[4]
[уреди]
Председник марионетске владе окупиране Мађарске
После немачке окупације Мађарске, Хорти, под притиском немачког амбасадора Едмунда Весенмајера (нем. Edmund Veesenmayer), предлаже Димитрија Стојаковића за председника владе [10]. Немци су том приликом имали у виду пронемачке и профашистичке ставове Стојаковића. Димитрије Стојаковић је 23. марта 1944. постављен за министра спољних послова и за председника колаборационистичке марионетске владе Краљевине Мађарске. На кључна места у својој влади поставио је истакнуте чланове мађарске фашистичке организације Стреласти крст[11]. Пре његовог именовања за председника, Јевреји у Мађарској су били дискриминисани и економски и политички, али нису били депортовани у концентрационе логоре. [5] Димитрије Стојановић је за време свог мандата помагао немачким окупаторима да почну депортовање мађарских Јевреја у концентрационе логоре, или за потребе робовске радне снаге [6] као и да повећају број мобилисаних мађарских војника у борби на страни Трећег Рајха [7].
[уреди]
Крај каријере
Порази немачке војске, протести међународне заједнице и прикључење Румуније савезничким снагама подстакли су Хортија да распусти владу Димитрија Стојаковића и постави нову владу на челу са генералом Гезом Лакатошом (мађ. Géza Lakatos).[8]. Кад су Немци свргнули Хортија, Стојаковић није био поново постављен за премијера. Када је Црвена армија почела да потискује немачку војску из Мађарске у априлу 1945, Стојаковић је побегао из Мађарске, али су га јединице америчке војске заробиле и изручиле Мађарској. У Будимпешти је осуђен за ратне злочине и осуђен на смрт. Стрељан је 22. августа 1946. у Будимпешти.[9]