Ево неких занимљивих старих српских речи из мог краја из Сев. Далмације (Книнска Крајина).
Губица (усна), лабрња (усна, више се односило на животиње), брацо (млађи девер), брајо (старији девер), нева (јетрва),ћако (свекар), крашен (драг), мучати (ћутати), поглавач (јастук), пилица (млада кокошка), ровити (дубоко копати), клапац (момчић, тинејџер), загледац (просац), краци (ноге), кракат (дугоног), кршан (крупан, стасит), лекнути се (физички личити на неког претка), звиздан (велика врућина), запара (спарина), запорче (дете које слабо напредује), брљезгати (причати бесмислице), ђељати (стругати), јејина (сова), вабити (мамити/дозивати стоку), вешта (хаљина), стуга (мучнина), полисило (убуђало се), тувити (памтити), силов (бахат), огредак (стена), парњак (вршњак), гојан (дебео), бистрити (учити), ревати (јако плакати - односи се на децу), драча (багрем), бајам (бадем), намастир (манастир), зајунити (насрнути, навалити), локати (неумерено пити), струка (огрлица), пирити (дувати), крепати (умрети), клачина (јака ватра), гудин (прасе), љупати (разбијати орасе и вадити језгро), вавје (увек), роглав (својеглав)
