Заборављене речи српског језика

[Zarathustra]

Црквенословенизам "созерцание" значи контемплација. Може се прегласити да звучи српскије у "сазрцање".

Izvedeno od srpske reči zrcati u značenju odsijavati, odražavati, odsvetljavati.

 

[Карлос Шакал]

^ или од старог глагола зрѣти у значењу гледати, посматрати, одатле и зрцало - огледало (рус. зеркало).

 

[Сребрена]

^ или од старог глагола зрѣти у значењу гледати, посматрати, одатле и зрцало - огледало (рус. зеркало).

и још, везано са глаголом "кришом посматрати", одакле је ѕркало рупица кроз коју се мотри

Лужнички говор, истражио Љубисав Ћирић ,пре 1983.г

 

[Сребрена]

сунчано коло
данас = еклиптика, стаза привидног кретања Сунца око Земље

морски зреник
природни хоризонт, линија споја неба и Земље

средоточје
осовина, оса (оптицање около средоточија =окретање небеског тела око своје осе, ротација)

привлачица
привлачна сила= гравитација

http://www.dvapera.rs/resursi/Isidora-Bjelakovic-Terminologija-kod-Srba.pdf

 

[Сребрена]

родбина и својбина

у родбину се рачунају:
...прадеда, деда, отац..син, унук, праунук ...
..прабаба, баба, мајка, ћерка, унука, праунука...
..стриц, синовци и синовице ; стричевићи и братучеде
..ујак, нећаци и нећаке ; ујчевићи или рођаци, рођаке/родице (течићи и тетишне)
..тетка (очева сестра), братанци и братанице ; тетка (мајчина сестра), сестрићи и сестричине

у својбину (својту) се рачунају:
..стрина, ујна
..таст(старац), ташта (зет)
...свекар, свекрва (снаја )
...пријатељи (таст и свекар...)
..девер, деверичићи и деверичне
..јетрва, сваћа (снајина сестра) , брајо (мужев рођак жени)
...свастика или сваст ...својак или свак (муж је свастики својак)..свастичићи и свастичне
..пашенози или пашанци или паше
..шура или шурјак ; шурјакиња или шурњаја; шуричићи и шуричне
..заова (мужевљева сестра жени)

 

[haeul]

А родбина - својбина = ? Има ли и за то неки конкретан назив, с обзиром да појам ужа породица не покрива никога осим деде, бабе, прадеде итд.

 

[Сребрена]

А родбина - својбина = ? Има ли и за то неки конкретан назив, с обзиром да појам ужа породица не покрива никога осим деде, бабе, прадеде итд.

Не знам.
Род рођени ?

 

[meduse]

привлачица
привлачна сила= гравитација

http://www.dvapera.rs/resursi/Isidora-Bjelakovic-Terminologija-kod-Srba.pdf

Ju, kako lepa reč.

 

[Сребрена]

Сукач или сукаљка- ваљкасти дрвени алат за сукање теста, посебно се добро њиме сучу коре за пите (oklagija)

Неки повише волу сукану баницу, а неки растрзану...
https://books.google.rs/books?id=K-...AEwDHoECAQQAQ#v=onepage&q=сукане коре&f=false
https://books.google.rs/books?id=X-...AEwDXoECAMQAQ#v=onepage&q=сукане коре&f=false
https://books.google.rs/books?id=rE...AEwC3oECAUQAQ#v=onepage&q=сукане коре&f=false

 

[Сребрена]

гегавац - данас онај који се гега у ходу, а некад гуслар одн.слепац
геге - двоструне гусле

 

[Џорџи]

siguran sam da sam napiso rajber

 

[Сребрена]

siguran sam da sam napiso rajber

Зашто мислиш да та реч припада српском језику?

 

[Џорџи]

zato sto je nemacka vrv kao sto i turske koristimo

 

[Сребрена]

исход - излазак
заход - залазак

..цитат је из уџбеника космографије штампаног у последњој четвртини 19. века.

 

[Сребрена]

Који су називи за човека у различитом животном добу ?

0-4 год Младенац
5-14 год Дете
15-22 год Детишт (? ћ? шт?)
23-44 год Јуноша
45-56 год Муж
57-66 год Стар
67----- Матор

https://books.google.rs/books?id=ve...Q6AEwC3oECAAQAQ#v=onepage&q=стара реч&f=false

 

[Сребрена]

Сиба ( облица, врљика, шиље), облица од дрвета пречника 10-15 цм
Сибара- примитивно станиште за сиромахе или пастире.

Sibara je kupastog oblika, unutra sa jednom jedinom okruglom prostorijom na čijoj sredini gori vatra; nema otvora koji bi odgovarao prozorima, bez tavana i bez drukčijeg poda osim ledine. Pravi se ovako: u obliku kruga koji nema više od dva metra prečnika pobodu se oblice ili sibe i tako se nagnu da se gornjim vrhovima kupasto približe ali ne sastanu; taj otvor je krovinom zadniven i tuda prolazi dim. Preko siba se naslaže krovina, bukovo lišće, bujad ili slama (vrševina ili mlaćevina) pa opet sibe. Imaju niska vrata.
Takvu je kuću video M. Đ. Milićević u Starom Vlahu oko polovine XIX veka; u njoj su ljudi stanovali, zvali je kulača..Takve sam sibare viđao oko Mučnja i Golije u Srbiji i u sirinićskoj župi pod Šarplaninom. Više ispitivača su zabeležili u Naseljima da ih je pre dve decenije bilo ovde onde u Šumadiji sa Levčem i u Moravi. Ali se tamo u mesto sibare upotrebljavaju nazivi: šilja ili šiljača, krivača i krivulja.
Sa sibarom su istovetne busare, mesto krovine pokrivene komadima zemlje sa travom, koja je isečena iz ledine; takve sam pastirske stanove promatrao u gornjem Ibru iznad Rožaja pod planinom Rusulijom..
Sa kućama sibarama je i po obliku i po građi identična pastirska zgradica dubirog ili savardak, još česta u jugozapadnim šumovitim krajevima naših zemalja, naročito u crnogorskim Brdima, sjeničkoj oblasti, Polimlju i Potarju.

Луба- кора дрвета..Најкориснија је кора од смрче и брезе , док је липова и јелова кора мање погодна за обраду
Лубара или Лубњача, примитвна кућа прекривена лубом

Sa kućama sibarama je i po obliku i po građi identična pastirska zgradica dubirog ili savardak, još česta u jugozapadnim šumovitim krajevima naših zemalja, naročito u crnogorskim Brdima, sjeničkoj oblasti, Polimlju i Potarju.. Dalje se u svoj zapadnoj Srbiji priča da su takve lubare pravili u zbegovima. A u kragujevačkoj Lepenici zvali su ih korke, i pre 50–60 g. postojale su kao kuće u nekim selima.

https://prvisvetskirat.rs/prolog/balkan-i-juznoslovenske-zemlje/tipovi-kuca-brvnare/?script=lat
https://books.google.rs/books?id=Oc...DFgQ6AEwA3oECAwQAQ#v=onepage&q=сибара&f=false
https://books.google.rs/books?id=ZG...AEwAHoECAoQAQ#v=onepage&q=сиба облица&f=false
https://books.google.rs/books?id=EQ...AK4Q6AEwB3oECAQQAQ#v=onepage&q=лубара&f=false

 

[Сребрена]

Вареника = прокувано свеже млеко, тзв .слатко млеко

Кад неко једноничи, то значи да пости током једног дана у току Тодорове недеље.
Кад неко тримири, значи да пости током три дана у току Тодорове недеље.
Веровало се да ће душа онога, који три пута тримири, отићи право у рај, преко неког моста.

 

[Сребрена]

копаница - лаки дрвени чамац, направљен дубљењем дебла, тзв. моноксил

 

[Сребрена]

Обграда - небеска кружница око Месеца унутар које бораве стари Богови

https://dokumen.tips/download/link/kosmicki-motivi-u-timockoj-krajini

 

[Krishna]

Вареника = прокувано свеже млеко, тзв .слатко млеко

Тако се код мене у Книнској Крајини говорило. Ја и данас говорим вареника у кругу породице.
Код нас се говорило кисело млијеко за нешто слично јогурту само гушће, а обично слатко свеже млеко је искључиво вареника.

На теми "Локализми у говору далматинских Срба" са написао доста речи, највише има старих српских речи, више него италијанизама мада и њих има доста.
Говор мог краја је права ризница српских архаизама.

 

[Krishna]

Ево неких занимљивих старих српских речи из мог краја из Сев. Далмације (Книнска Крајина).

Губица (усна), лабрња (усна, више се односило на животиње), брацо (млађи девер), брајо (старији девер), нева (јетрва),ћако (свекар), крашен (драг), мучати (ћутати), поглавач (јастук), пилица (млада кокошка), ровити (дубоко копати), клапац (момчић, тинејџер), загледац (просац), краци (ноге), кракат (дугоног), кршан (крупан, стасит), лекнути се (физички личити на неког претка), звиздан (велика врућина), запара (спарина), запорче (дете које слабо напредује), брљезгати (причати бесмислице), ђељати (стругати), јејина (сова), вабити (мамити/дозивати стоку), вешта (хаљина), стуга (мучнина), полисило (убуђало се), тувити (памтити), силов (бахат), огредак (стена), парњак (вршњак), гојан (дебео), бистрити (учити), ревати (јако плакати - односи се на децу), драча (багрем), бајам (бадем), намастир (манастир), зајунити (насрнути, навалити), локати (неумерено пити), струка (огрлица), пирити (дувати), крепати (умрети), клачина (јака ватра), гудин (прасе), љупати (разбијати орасе и вадити језгро), вавје (увек), роглав (својеглав)

 

[Сребрена]

ђумурак или ђумурка - гљива звана champignon (Аgaricus bisporus)

 

[Сребрена]

Изузетно лепа биљка ђул са белим (снежним) грудвама краси старинске баште, и тек кад сам хтела да "пазарим" коју садницу, схватила сам да се термин "ђул-башта" из народних песама највероватније односи на овај жбун/дрво Viburnum opulus.

 

[Rayela]

Ne verujem, nikada taj djul u Srbiji videla nisam, a ovde ga srecem na svakom koraku.

 

[Rayela]

Taj "djul" nit smrdi nit mirise, a ja sam tu djul bastu uvek zamisljala kao da se radi
o jasminu ili mozda jorgovanu, djurdjevku, ali ovaj "tvoj djul" nema miris.
Nasla sam neko znacenje:


đul (turski gül od persijskog gul) – ruža.



đul-bašta – vrt zasađen ružama, ružičnjak.



đulić (deminutiv od đul) – mlada ruža, ružica; ružin pupoljak.