Zaborav

[Urwald]

Svi zaboravljamo - ponekad sitne detalje, a ponekad i važne događaje. Sve u svemu to je prirodan proces, koji često ume da izazove frustracije i sumnju u sopstvenu pouzdanost.

Ako nešto zaboravimo, da li to znači da nikada nismo ni zapamtili?
Ili je informacija jednostavno potisnuta ili nedostupna?

Koji su najčešći uzroci zaborava – biološki, psihološki, emocionalni?
Da li su neke vrste informacija podložnije zaboravljanju?
Da li „biramo“ šta želimo da zaboravimo, svesno ili nesvesno?
Koliko ste skloni zaboravu?

 

[jolemisa]

Mnogo puta mi se desavalo da nesto zaboravim i sto se vise treudim da se setim sve je gore.Posle nekog vremena,kada prestanem da mislim o tome,setim se odmah.Ponajvise imena poznatih ljudi,pa cak i onih sa kojim sam radio dugo.Ka da se ne spominju neki pojmovi,dolaze do zaborava,jednostavno se potisnu u neki deo mozga.I onda kada se najmanje nadas,setis se.

 

[Džudi S]

Koji su najčešći uzroci zaborava – biološki, psihološki, emocionalni?

Upravo nabrojani ali mi se čini da su osnovni uzroci biološki ( neurološki ) a zatim i psihološki ( psihijatrijski )...

Da li su neke vrste informacija podložnije zaboravljanju?

Da. Svakodnevno smo u prilici da dobijamo mnogo informacija ( uživo i preko interneta ).

Naš mozak, kao računar skladišti te informacije. Bitne sačuva, a one nebitne stavlja sa strane.

Emocije su takođe uključene i mi nesvesno, retko svesno, zaboravljamo neke stvari iz bliske i dalje prošlosti, one ružne stvari, ružne događaje.

Da li „biramo“ šta želimo da zaboravimo, svesno ili nesvesno?

Možda i to nesvesno biramo.

Međutim, postoje događaji koje svesno želimo da zaboravimo, biramo da ih zaboravimo, a ne možemo.

Svi koji imaju PTSP ili PTSD žele da zaborave traume, ali simptom PTSP-a flešbek fenomeni ne dozvoljavaju da se trauma, strašna i bolna, ne zaboravi.

Koliko ste skloni zaboravu?

Poslednjih meseci mnogo..