за оне мање искусне мушкарце

Lexa:
Mmmm, taman posla da ću ja to da ti objašnjavam. Koncentrisala sam se na vašu "pičkost", da izvineš na izrazu, a šta će ona da uradi po tom pitanju druga je priča.
Evo ja sam prosečna, nisam ekstra zgodna, a nisam ni ružna, pa neću u njihovo ime. Ne znam uvek šta hoću i kad ispred mene bane neko koga nisam videla u životu (ni primetila) i traži borj telefona, naravno da ću da se zamislim. O tome sam već pisala.
Da li treba da se raspilavim što, kad se doteram, privlačim pažnju nekome ko nije privukao moju? Tj. da li treba da trepćem okicama i da se kikoćem, crvenim, šta?
Naravno da nisam oduševljena svakim, ali prija egu. To je bar očigledno... To što je pokušao ne čini ga kretenom u mojim očima, naprotiv.
Kretenom ga čini neumerenost, kao što onaj već reče - prebrzo odustajanje uz napomenu "nisam ni hteo da te muvam, samo sam hteo da vidim hoćeš li :lol: " što je jaaaaaako često danas, bez obzira na to kako su odbijeni. I kretenom ga čini uporno uporno uporno insistiranje na nečemu čega neće biti, tj. smaranje.

Ti "pičkasti" obično najagresivnije brane svoj ego, bezobrazni su i bahati i možeš ih samo žaliti ustvari. Ovi što dave i ne kuže neke stvari nikad nisam razumio. Ja sam vjerojatno popušio kod nekih jer sam premalo davio, čim osjetim da bih mogao postati dosadan palim. 8-) Ali žene su vrlo često pasivne, ako odete na kavu i niš ne probaš neće biti ništa, a ako navališ možeš dobit sve. I to mi kod žena nikad nije bilo jasno, kad vidi da se neki jadnik pati sa samopouzdanjem, a sviđa joj se pa što ne pomogne brate mili da to krene.. :D ;) opet, to su samo moja iskustva...ko zna valjda ne volim ove agresivne :roll:
 
Да би један мушкарац могао да разуме жене, и то само поједине, требало би му неколико људских живота...проучавања психологије, историје, читање љубавних романа, разговора са женама исл.
Разумети све жене, је немогуће...

Не схватај ствари превише озбиљно, не секирај се...само покушавај кад год желиш...
Рецимо да током живота приђеш на 100 жена...
Које би себи шансе дао....са колико од тих 100 имаш шансе...
Онај, лепотан, ко има паре, ко се облачи фенси, развијен је, искусан, слободан са женама, доста га жена воли, зна многе форе и друштвен је, ја њему дајем 50%...
Дакле од 100 жена којима приђе, он ће бити са тек 50....
Мени дајем шансе 20%, дакле, да на пример приђем на 100 жена током живота, ја бих вероватно остварио успех код 20....и рекао бих да је то 20% шансе, реално, за једног просечног момка...

Ако си баш вољан, нико ти не брани да током живота приђеш на 1000 жена, онда, ако си просечан имаћеш 200 девојака....
Шансе дакле нису велике, али увек постоје...зато, не размишљај о шансама, већ уживај у тренутку...никад нисам обожавао математику, не планирам ни сад, зато, не броји жене, већ ако ти се свиди девојка, и ако имаш можда неку потврду од ње, поглед, или нешто слично(или уради оно ''изазивање реакције'' ко што написах), онда јој приђи...не мисли да ли јој се свиђаш, већ уживај у тренутку кад си скупио храброст да учиниш нешто...

С друге стране, имаш опцију да никад не приђеш ни једној девојци:cry:...можеш да се надаш да ће ти она прићи, да ће те она прва позвати, прва пољубити...али за то не само да су шансе мале, већ ту нема никакве забаве...8-)
 
crno oko:
Da,da kad stekne dovoljan staz i krene da tamani zene onda cesto izgubi osecaj, odmerenost, pa ocekuje vise nego sto je osvojio terena!
Ima se, mozhe se... Ribice lozhe se...
Ako nece ona, oma sce sledeca...
Ja sam imao takav problem sa celim razredom (zenska populacija) od bivshe devojke.
Drugarica joj kaze da joj javi kad zavrshi samnom. Uzas promiskuiteta!
Pa kad me zovu na mob jer joj drpe iz mobilnog broj... Muku sam muchio ;) Danju, nocu...

E u pravu si, treba imati osecaj i odmerenost...
 
прави_човек:
Да би један мушкарац могао да разуме жене, и то само поједине, требало би му неколико људских живота...проучавања психологије, историје, читање љубавних романа, разговора са женама исл.
Разумети све жене, је немогуће...

Не схватај ствари превише озбиљно, не секирај се...само покушавај кад год желиш...
Рецимо да током живота приђеш на 100 жена...
Које би себи шансе дао....са колико од тих 100 имаш шансе...
Онај, лепотан, ко има паре, ко се облачи фенси, развијен је, искусан, слободан са женама, доста га жена воли, зна многе форе и друштвен је, ја њему дајем 50%...
Дакле од 100 жена којима приђе, он ће бити са тек 50....
Мени дајем шансе 20%, дакле, да на пример приђем на 100 жена током живота, ја бих вероватно остварио успех код 20....и рекао бих да је то 20% шансе, реално, за једног просечног момка...

Ако си баш вољан, нико ти не брани да током живота приђеш на 1000 жена, онда, ако си просечан имаћеш 200 девојака....
Шансе дакле нису велике, али увек постоје...зато, не размишљај о шансама, већ уживај у тренутку...никад нисам обожавао математику, не планирам ни сад, зато, не броји жене, већ ако ти се свиди девојка, и ако имаш можда неку потврду од ње, поглед, или нешто слично(или уради оно ''изазивање реакције'' ко што написах), онда јој приђи...не мисли да ли јој се свиђаш, већ уживај у тренутку кад си скупио храброст да учиниш нешто...

С друге стране, имаш опцију да никад не приђеш ни једној девојци:cry:...можеш да се надаш да ће ти она прићи, да ће те она прва позвати, прва пољубити...али за то не само да су шансе мале, већ ту нема никакве забаве...8-)
A jel tebi uspelo nekad to sto predlazes?
 
tobdzija_iz_zajecara:
A jel tebi uspelo nekad to sto predlazes?
Ма јок, ја све ово измишљам...па чекам да видим да ли ће неко од вас покушати, да знам шта је добро, а шта не....:lol:
Шалим се...
А чекај, шта сам ја толико немогуће и страшно предложио???
Да се нашалиш на кратко са непознатом девојком...шта, то је нешто много страшно???

А кад бих ти то приказао овако:
Купујеш кошуљу у неком бутику. До тебе нека два мушкарца које не познајеш. Видиш да су то два пријатеља, од којих један проба кошуљу. Тај што проба, из зезања проба неку кошуљу са цветићима и ружама... и рецимо ти му у том тренутку кажеш: ''брале, добра ти кошуља...'', и насмејеш се, дакле кажеш му то из зезања...он и његов друг се насмеју, и толико...Ти не би ни размишљао о томе, то и није важно...то си онако успут рекао...

Или чекаш рецимо аутобус, пада киша, склонио си се од кише у неки пролаз зграде која је тик уз станицу. Долази неки човек исто стане ту где и ти, и ти му кажеш: ''ал' се распадало, мајку му'' и ту проћаскаш са човеком, да убијеш време док дође аутобус...

Јел је иједна од ових ствари била чудна??? Попричао си са незнанцем, проћаскао...само што је то био мушкарац...
У чему је разлика да је у питању млађа жена која ти се свиди...схваташ шта хоћу да ти кажем...

Ја нисам предложио да неко уради нешто невероватно или егзотично....
Ја сам рекао да размениш пар речи са непознатом девојком...

...ако је женско, мојих година, и осетим да могу да комуницирам са њом, што јој не бих рекао да хоћу да се поново видимо...

Само самопоуздање, и жеља да се комуницира...ништа екстремно...
 
Ајд још овај ''савет'' да вам дам, господо неискусни, па да се прави човек мало мане форума...

Дакле ово је исто што се тиче прилажења девојци...и питања одакле храбрости за прилажење и започињање разговора??? Ово је основа баш за оне малолетне...
Ево примера, да боље објасним:
Преко пута мене, док смо чекали нешто у ходнику...стоји једна девојка која ми се свиди...није важно шта смо чекали, нити у ком ходнику...код зубара, или ко иде у школу, ходник у школи...
Дакле стоји она, стојим ја...и у том тренутку направим фаталну грешку...грешку којој сам дао назив ''грешка 3 секунде'', сећам се да сам је стално понављао једно време, док нисам схватио шта је цака... У чему је ствар? Ако размишљам више од три секунде (+/- 1 сек.) готово сигурно да нећу начинити потез... Зашто? Читао сам једном неки текст о храбрости и каже нешто као да ако имаш алтернативу, и чекаш ти ћеш оклевати, јер мораш да ризикујеш, тј. да урадиш нешто за шта не знаш исход, а кад мораш да се повучеш из стања сигурности у стање кад не знаш исход, тј. из стања да стојим прекопута те девојке у стање да јој приђем, ја ћу ако дам себи времена да спознам друге опције и оклевам, бићу као човек који се боји паука, и каже себи за десет секунди ћу га ухватити, и онда броји 10, 9, 8....и у тих десет сек. му прођу 100 мисли о опасности паука кроз главу... то само погоршава ствари...дакле, не чекајте, ако мислите да вам се свиди, само напред...труди се да не правиш ''грешку 3 секунде''...

И нисам нешто размишљао о томе, то је грешка коју сваки ''почетник'' брзо схвати...али нешто сам поново читао о храбрости мало пре, па се сети за те три секунде...па рекох, што да вам не кажем, можда сте видели да никако немате храброст, а не схватате зашто...па ето вам још малих теорија за почетнике...не оклевајте...

Не дај себи времена да размишљаш о последицама...само учини то.... то би могло да се примени на многе ствари за које вам треба мања или већа храброст...
Па тако омладинци моји неискусни, видимо се.....
Ви остали...било ми је драго...
 

Back
Top