Za nekoga

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.


Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.


A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.


Volim te.
I volim sve sto si ti.


Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.


Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.


Bore na tvom licu i moje su.


I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.
 
Srce puno rijeci, suze govore
Nestali snovi ljube kao koprive
Koliko na svijetu ima malo mostova
Sami kao otoci sto more razdvaja, kazes ...


Uvijek ovdje, blizu mene, postoji jos dio tebe


Kilometri pricaju, najtuznije price
Greske kao pijesak vjetar nosi u lice
Tisina postaje moj jedini zvuk
Kao prazna boca ostavljen na dnu, kazes


Uvijek ovdje, blizu mene, postoji jos dio tebe


Cijeli svijet, stane na moj dlan
Tonem dublje za jos jedan dan,
Dublje za jos jedan dan

Na zlatnom tepihu prosutih zvijezda
Zelje nam postaju glasnije od smijeha
Koliko na svijetu ima malo mostova
Sami kao otoci sto more razdvaja, kazes


Uvijek ovdje, blizu mene, postoji jos dio tebe
 
Ti dođi k meni u proljeće,
Sa cvijetom budi,
Ljepotom cvati kao cvijeće,
Misao mi probudi. . .

Ti zatim dođi k meni ljeti,
sa klasjem putuj,
Žetvenom pjesmom,što poljem leti,
Misao mi obraduj. . .

Ti dođi jesenas zlatnom šumom,
Zvijezdu slijedi,
U dalek kraj sa borovim šumom
Misao mi povedi. . .

Ti dođi k meni zimus zrakom,
Sa suncem budi,
I punom sjaja divnom bajkom
Misao mi probudi. . .
 
Kada si ti otisla jedan se svijet
zamijenio drugim, jedna je luka
napustila brod, jedan brod svoga kapetana,
i sve bijase samo jod i rana,
kad si ti otisla.

Gdje su sada zvijezde bez neba,
bez mora svoga, gdje su ptice bez krletke,
gdje tvoje prazne oci bez moje duse
i stotine drugih stvari toliko vaznih za mene,
kada si ti otisla.

Sada te trazim izvan ovih prostora
koji poznaju srecu, i izvan onih
u kojima se otvaraju caske leptira.
Pada crna kisa od smole i straha
na tvoju vlaznu zemlju, sada,
kada si ti otisla.

Kada si ti otisla, tvoja pjesma, tvoj glas
odjekuje, odjekuje kao stup ognja
zariven duboko u moju krv,
u moje grlo, i ne govorim nego vicem:
bez mene ti ne postojis!

Ovo mutno lisce, ova sjena jeseni,
ovaj oblik bola koji se mijenja
i ne napusta me, sto ce mi
pamcenje ili ruka, ili gorke usne,
kad ni tebe vise nema,
kad si ti otisla.
 
Bašta

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

Jacques Prevert
 
Prva ljubav
Ima
posebne cari i drazi
jer mnogo daje
a malo trazi.
Voli se
luckasto,bezazleno,cisto
i nikad vise to nije isto,
zato,kad uspomena u njoj dise
srce kuca nezno, tise.
Dok
talasi ljubavi
zapljuskuju valovi
srece i sete
saznajes
da takve ljubavi
nisu i nece biti
ni druge ni pete.
 
To sto se dogodilo
Medju nama
Nije bio ni slucaj
Ni ono onako , usput.
Dugo su se oci trazile
I srca iscekivala
U prvom nasem susretu.
Bila je tu gomila na brzinu
Postavljenih pitanja
I nikada dobivenih odgovora.
I htjela sam ti reci sve sto zelim,
Sve sto osjecam i za cim zudim.
A grlo se stislo, ni glasa, ni rijeci...
I htio si mi puno toga ispricati
A sutnja se isprijecila...
Sutnja zbog daljine
I kratkog vremena,
Kada u malo rijeci
zelis puno toga reci....
To sto se dogodilo
Medju nama,
Bio je tek pocetak
Nespretan i nevjest
Ali je nagovjestio
nesto novo i stvarno....
 
kad se svetla ugase

ja jos uvek vidim sjaj

sa kraja sveta bih te lako pronasla

kad zavrsi se dan

dah sa tvojih usna

zivot udise

kad se svetla ugase...
 
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,
само ме чекај дуго.
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај ме и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када други нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека,
чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.


Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај кад ти кажу
како је време да заборавиш
и да те наде лажу.
Нек поверују и син и мати
да више не постојим,
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји,
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.
Чекај. И немој сести с њима,
и немој пити ништа.


Чекај ме и ја ћу сигурно доћи,
све смрти ме убити неће.
Нек рекне ко ме чекао није:
Тај је имао среће!
Ко чекати не зна, тај неће схватити
нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.
Нас двоје само знаћемо како
преживех ватру клету, -
напросто, ти си чекати знала
као нико на свету.
 
ZA NEKOGA

"Pravog prijatelja potrazi iza duge",
uvjek su mi govorili.
Trazila sam je godinama i kad god sam mislila da je tu...
nadomak mene,prevarila sam se.
Mastala sam o njoj...kao o prvoj ljubavi...
Mislim da sam nasla svoju dugu,
ali ne onu na nebu,nego na zemlji.
Prava pravcata duga!
Masti je odzvonilo
Tri...dva...jedan...Ulazim!
..Iza duge je mnostvo zvijezda
i na svakoj od njih jedan prijatelj.
Moj izbor ti Ti...
Lijepo je biti iza duge,ali sve lijepo
kratko traje!
Ja ostajem ....ti odlazis,
iza neke svoje duge
gdje te ceka mnostvo tebi dragih zvijezda.
Ti pripadas njima.
Znam,ne porici.
Osjecas se strancem u svom sazvijezdju..
Nemocna sam da bilo sto promijenim.
Mozda cemo se jednom sresti
iza neke druge duge....
gdje se srecu
stari prijatleji...
bivsi ljubavnici...
pijani sviraci...
propali geniji...
neunistivi boemi...
gubitnici...
poremeceni...
zaljubljeni..
razdvojeni...
raskrinkani...
i svi drugi sto hodaju pod ovom kapom
nebeskom i cine ovo sazvijezdje tako
besmislenim a ipak tako dragim.
Sto jos reci?
Mozda jos samo ono pravo....nezaobilazno..
brizljivo i iskreno
S R E C N O !!!!
 
Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti.
Moje oci ne vide svjetlost sunca i slijep sam za boje svijetla.
Usi su moje gluhe i prsti ne osjecaju nista. Postojis samo Ti.

Tvoj je dom tih i miran.
Ispunila si ga prozirnim mjehuricima blazenstva.
U njima se odmaras i cekas kad cu doci.
Ali kad Te ugledam, u oku tvom nazirem igru.
Znam da ove tisine ne bi bile kad bi tvoje vatre ugasle.
Cijeli svijet samo je Tvoja sjena,
samo san kojeg si sanjala poradi mene i moje ljubavi.

Pokrenula si zvijezde i glaksije, pokrenula si svjetove da bi ih meni pokazala.
Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog sto postoji i onog sto je zamisljeno.
To je izraz Tvoje ljubavi.
Stvaras usporene krugove objesene poput lampiona na nebu plave vjecnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati
- moja ljubav o tome ovisi.

Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti.
Moje oci ne vide svjetlost sunca i slijep sam za treptaje zvijezda. Prsti ne osjecaju nista, a zvuk u mojim usima nista vise ne znaci. Tamo, gdje svaki pokret staje, gdje prestaju slike i rijeci,
gdje utihnu cak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi.
Tamo postojis samo Ti.
 
''Od čega si danas bleda, čega?''
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: ''Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj.''
Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: ''Na promaji ne stoj''.
 
Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeleću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.


Mika Antic
 
Za D.


Obicaji sna

Čim probudim sneg pod travom, pregazi me zob.

U snu je tako.

Ništa ne možeš čuđenjem.

Raduješ se izgrebenih očiju. Samo voliš.



Nikad ne bih umela da naložim vatru, da me on ne

obasja pre no što, teturajući se, upadam u bazen zore

koja me produžuje jatima svega. U snu je tako.

Uopšteno se živi voleći jednog samo.



Još teže je donositi odluke protivne danu.

Kad ljubavi drugoj razapne zamke, one su od pređe

U koju me predući upreda. U snu je tako.

Kad volim, ni budnoj mi ništa beskraj ne može.
 
​
PRIJATELJU MOJ


U nedeljnom hladu kišnoga jula

koračaš tihim korakom, nem kao noć,

i mimoilaziš strazu.

Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje

za užurbanu viku glasne košave;

preko uvek budnog plavog neba

prevućen je gust veo.

U šumama su umukle pesme,

a na svakoj kući vrata su zatvorena.

Ti si usamljeni putnik pustim ulicama,

O, moj jedini prijatelju, najmiliji,

na kući je mojoj kapija otvorena

ne mimoiđi je kao san.



Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći

na svom ljubavnom putu?

Nebo stenje kao neko ko očajava.

Noćas mi ne dolazi san.

Neprestano otvaram kapiju

i gledam u mrak, prijatelju moj!

Ne mogu ništa da poznam pred sobom;

pitam se gde je put tvoj?

Na kojoj tamnoj obali crne reke,

na kojoj dalekoj ivici hučne šume,

kroz koji varljivi ponor senki

tražiš svoj put ka meni, moj prijatelju !



U prvom osvitu čuh šapat;

trebalo je da odjedrimo ti i ja,

i niko drugi na svetu nije smeo znati

o tom putovanju našem bez kraja i cilja.

Na tom beskrajnom okeanu,

pored tvog pažljivog osmeha

pesme su moje nabujale u melodije

slobodne kao vali,

slobodne od svih stega reči.

Zar još nije vreme ? Zar još ima posla?

Gle, veče se naglo nad obalom,

i pri svetlosti koja izdiše

ptice se morske vraćaju gnezdima svojim u letu.

Ko zna kada će se odrešiti lanac

i kada će se čun,

kao poslednji odsev zalazećeg sunca,

izgubiti u noći…?



81445af5a7a5942a3kg.jpg

​
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zagrljaj, koliko vam je bitan
Odgovora
4
Pregleda
206
Džudi S
Džudi S

Back
Top