- Poruka
- 8.488
Београд – (Тањуг) - Укупан спољни дуг Косова и Метохије достигао је око 1,206 милијарди долара, који уредно сервисира држава Србија, издвајајући дневно више од 100.000 долара, сазнао је Тањуг у државним институцијама.
Пре шест година спољни дуг Косова и Метохије био је 1,7 милијарди долара, а смањен је након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба поверилаца, у износу од 500 милиона долара и отплатом 130 милиона долара из буџета Србије.
Србија је од 2002. године редовно измиривала косовскометохијски дуг, иако није имала никакве приходе са тог дела територије.
Према званичним подацима, до краја 2006. године Србија је отплатила обавезе банака и предузећа са територије Косова и Метохије, по основу главнице и камате у укупном износу од 217,69 милиона долара.
Србија је 2002. године отплатила око 23,72 милиона долара косовског дуга, 2003. године око 37,26 милиона, 2004. године 43,66 милиона, 2005. године 49,58 милиона и 2006. године око 63,47 милиона долара.
Осим дуга Косова и Метохије од око 1,206 милиона долара, постоји дуг по основу капитализоване камате према Париском клубу поверилаца око 44,2 милиона долара, као и унутрашњи дуг Косова према Републици Србији за који су алоцирани корисници, око 94,27 милиона долара.
Дугови Косова и Метохије датирају од почетка седамдесетих до друге половине деведесетих година прошлог века, а средства иностраних кредита улагана су у пројекте у области електропривреде, железнице, металургије, рударске опреме, аутомобилске индустрије, телекомуникација, водопривреде, текстилне индустрије и осталих привредних грана.
Према подацима српског преговарачког тима, дугове су направила велика предузећа у покрајини, узимањем зајмова преко комерцијалних банака и о томе постоје подаци за свако предузеће.
Тако, на пример, грађевинско предузеће "Рамиз Садику" дугује око 30 милиона долара, Термоелектрана Косова око 40 милиона долара, Комбинат "Трепча" око 30 милиона долара...
У оквиру нерешених финансијских односа, спада и питање дугова по основу старе девизне штедње, које у овом тренутку Србија не сервисира, јер се позива на чињеницу да не убире буџетски приход на Косову и Метохији.
Спољни дуг Косова и Метохије односи се и на обавезе према Париском и Лондонском клубу поверилаца, Европској унији, владама Либије и Кувајта, осталим кредиторима (страни добављачи), као и на обавезе по основу клириншког дуга.
Према споразуму са КФОР-ом, Влада Србије преузела је отплату дугова Косова и Метохије после 2000. године, али представници званичног Београда нису успели у преговорима за међународним финансијским институцијама и организацијама да обезбеде да Србији, ако већ измирује косовски дуг, припадне и део буџетских прихода који се прикупљају на Косову и Метохији, укључујући и приходе од приватизације друштвених предузећа.
Преговарачки тим Београда је у више наврата, на састанцима са преговарачима из Приштине, указивао да је питање дугова само технички посао и ту нема великих размимоилажења, али је инсистирао да се о дуговима разговара као о једном сегменту у оквиру свих економских односа са јужном српском покрајином.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је у недељу да је делегација Србије у Вашинтону изнела предлог решења питања дуга Косова и Метохије, према коме би нашој земљи требало да буде враћен или одбијен од преосталог дуга Светској банци износ од 215 милиона долара.
Пре шест година спољни дуг Косова и Метохије био је 1,7 милијарди долара, а смањен је након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба поверилаца, у износу од 500 милиона долара и отплатом 130 милиона долара из буџета Србије.
Србија је од 2002. године редовно измиривала косовскометохијски дуг, иако није имала никакве приходе са тог дела територије.
Према званичним подацима, до краја 2006. године Србија је отплатила обавезе банака и предузећа са територије Косова и Метохије, по основу главнице и камате у укупном износу од 217,69 милиона долара.
Србија је 2002. године отплатила око 23,72 милиона долара косовског дуга, 2003. године око 37,26 милиона, 2004. године 43,66 милиона, 2005. године 49,58 милиона и 2006. године око 63,47 милиона долара.
Осим дуга Косова и Метохије од око 1,206 милиона долара, постоји дуг по основу капитализоване камате према Париском клубу поверилаца око 44,2 милиона долара, као и унутрашњи дуг Косова према Републици Србији за који су алоцирани корисници, око 94,27 милиона долара.
Дугови Косова и Метохије датирају од почетка седамдесетих до друге половине деведесетих година прошлог века, а средства иностраних кредита улагана су у пројекте у области електропривреде, железнице, металургије, рударске опреме, аутомобилске индустрије, телекомуникација, водопривреде, текстилне индустрије и осталих привредних грана.
Према подацима српског преговарачког тима, дугове су направила велика предузећа у покрајини, узимањем зајмова преко комерцијалних банака и о томе постоје подаци за свако предузеће.
Тако, на пример, грађевинско предузеће "Рамиз Садику" дугује око 30 милиона долара, Термоелектрана Косова око 40 милиона долара, Комбинат "Трепча" око 30 милиона долара...
У оквиру нерешених финансијских односа, спада и питање дугова по основу старе девизне штедње, које у овом тренутку Србија не сервисира, јер се позива на чињеницу да не убире буџетски приход на Косову и Метохији.
Спољни дуг Косова и Метохије односи се и на обавезе према Париском и Лондонском клубу поверилаца, Европској унији, владама Либије и Кувајта, осталим кредиторима (страни добављачи), као и на обавезе по основу клириншког дуга.
Према споразуму са КФОР-ом, Влада Србије преузела је отплату дугова Косова и Метохије после 2000. године, али представници званичног Београда нису успели у преговорима за међународним финансијским институцијама и организацијама да обезбеде да Србији, ако већ измирује косовски дуг, припадне и део буџетских прихода који се прикупљају на Косову и Метохији, укључујући и приходе од приватизације друштвених предузећа.
Преговарачки тим Београда је у више наврата, на састанцима са преговарачима из Приштине, указивао да је питање дугова само технички посао и ту нема великих размимоилажења, али је инсистирао да се о дуговима разговара као о једном сегменту у оквиру свих економских односа са јужном српском покрајином.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је у недељу да је делегација Србије у Вашинтону изнела предлог решења питања дуга Косова и Метохије, према коме би нашој земљи требало да буде враћен или одбијен од преосталог дуга Светској банци износ од 215 милиона долара.
