Wardrobe full of clothes, but...

Bambina

Bambina

Buduća legenda
Poruka
25.036
Koliko cesto se suocavate sa ovim, khm, "problemom"? :lol:

tumblr_l8jd3xE46M1qbsw0oo1_500_large.jpg
 
ja nemam taj problem.
Uvek imam šta da obučem. I nikad ne idem u kupovinu namenski zato što mi nešto treba.

Ali svejedno hoću još.
Kad vidim nešto da mi se sviđa, mene to proganja danima sve dok ga ne kupim. Najbolje bi bilo kada bih zabranila sebi da bazam po prodavnicama i gledam. Ovako je to pravo mučenje...

Inače stvari kupujem po ovom principu:
-na osnovu boje, šare i toga kakav je materjal na dodir izaberem sa rafa.
-kad uzmem sa rafa, pogledam da li mi se sviđa kroj.
-i tako odaberem 2-3-4 stvari pa u garderobu na probu

-nevolja je što ja tačno znam koji krojevi mi stoje a koji ne i šta će mi biti taman i dobro a šta ne, tako da nakon probe utvrdim da mi 99% odabranih stvari dobro stoji.

I ONDA KREĆE AGONIJA-kupiti ili ne.

Odem kući, pa se vratim sutra, prekosutra ili već kad vidim da agonija ne popušta...
Ako je ostalo toga-kupim i bežim kući ne osvrćući se da bih utvrdila da u ormanu imam još 5 stvari sličnog materjala, boje, kroja i td...
Ako nije ostalo - nerviram se dok ne zaboravim kako to izgleda zbog čega se nerviram i obećavam sebi da ću ubuduće kupovati stvari odmah posle probe. Nadam se da neću stvarno pošto bi to značilo totalni bankrot. z:(

Fala bogu, dešava se ponekad da posle tog povratka po nešto utvrdim da mi materijal ili boja ne odgovara baš i da to nešto ne izgleda baš onako kako sam ga ja u svojoj agoniji izmaštala, pa odustanem od kupovine.

Eto, ukratko moj ženski problem.
Jel normalno ovo uopšte?
Gde je moja šopingholičarska greška?
 
Poslednja izmena:
Retko mi se desava da nemam sta da obucem, ne secam se kada sam sebi uputila takvo pitanje a nemam puno stvari, zapravo mislim da imam manje od proseka.
Letos sam dozivela nervni slom kada sam kupila tasnu skoro pa identicnu jednoj koju vec posedujem ali su mi ormani bili zakrceni i ja sam na nju zaboravila. Ni jedna nije bila jeftina da bi mogla lako da je zamenim, bar ne za mene. Obe su lakovene, pismo tasnice sa lancicem tako da nije bilo ni previse prilika za nosenje. Tada mi je prepuklo, napravila sam veliko spremanje, podelila ormane i sistematizovala garderobu.

Ukoliko ne smislim bar pet kombinacija uz koje bih eventualno nosila zeljeni komad, isti ne kupujem. To mi omogucava da uzimam kvalitetnije tkanine i klasicne komade koji ne izlaze iz mode lako. Spadam u grupu racionalnih potrosaca. Prolazni trend pazarim samo ako sam sigurna da cu ga iznositi za tih nekoliko meseci koliko trend traje. Zatevna sam u odnosu na tkanine i u odnosu na kroj, ako mi ne pristaje odlicno necu kupiti ma koliko kostalo, makar bukvalno zaradila na njemu. Iako obozavam vecernje haljine i stikle radije pazarim stvari za svakodnevne prilike jer je moj zivot podeljen na 80% svakodnevnih desavanja i 20% svecanih prilika tako da mi se ne isplate skupocene haljine i cipele dok mi uvek dobro dodje udobna obuca i odeca koju mogu da obucem od jutra do veceri. Imam dve bazne boje, sivu i boju peska, i oko njih pletem pricu. Omiljene boje kojima dopunjavam bazne su crna, bordo, prljavo roze, ljubicasta i cokoladna braon. Kao poslednji detalj uvek odaberem zlatnu, srebrnu i eventualno narandzastu tako da se u mom ormanu skoro sve medjusobno slaze.
 
Stvarno odlicna tema :)

Ja sam ovaj problem imala dok nisam krenula na fakultet, jer sam imala maniju kupovanja potrebnih i bespotrebnih stvari. Sve sto bi mi se svidjelo, ja sam kupovala, a pogotovo sam obozavala majice sa printom. Kada sam shvatila da mi je ormar krcat, a da jako tesko mogu da smislim kombinacije, napravila sam rez u kupovini, odlucila se da kupujem univerzalne stvari koje se mogu kombinovati i za vecernje izlaske i za dnevnu varijantu. Dosta stvari sam razdijelila i tako sebi olaksala zivot :D Haljine obozovam i imam ih jako puno, nosim ih u grad i njima ne mogu da odolim kada mi se svide. Za sve ostale komade se zamislim da li ce mi odgovarati i kako cu ih kombinovati. Smatram da poenta nije u kupovini 50 majica svih boja i dezena, vec da ono sto imas iskombinujes i upotpunis nakitom ili salovima, esarpama i tako... Inace, salove i nakit najcesece pazarim-to mi je omiljeni soping.
 
Evo kako izgleda moj pogled na tu stvar (da proširim svoj gornji odgovor):

Mislim da taj problem najviše dolazi do izražaja u periodu kad se iz studentskog života prelazi u poslovni. Prvo shvatiš da te duksići, majičice sa zekama, suknje krivog kroja, šarene patike, previše otvorene sandale i slične stvari sprečavaju da zatvoriš ormar, a ti, u stvari nemaš šta da obučeš. I, objektivno - nemaš. Košulja ti je poslednji put bila potrebna za neku svetosavsku priredbu u II gimnazije, a crne pantalone kad si krstila kumče. Tašne su ti sa zakačkama (roze pufna, srcići) koje, kad bi se skinule, dobila bi najgluplju kinesku stvar (iako si štednjom za tu torbicu nadmašila samu sebe i gledala je nedeljama pre kupovine). O plastičnim ogrlicama sa tezgi ("bile po 100 dinara na Zelenjaku, ja uzela 2") da i ne govorim.
Onda se pribereš i počneš da kupuješ poslovnije stvari. Biraš, mahom, crno i teget jer tako najviše možeš da kombinuješ. Ne samo što nakupiš gomilčinu krajnje dosadne garderobe, nego postaneš opsednuta uklapanjem do te mere, da ti šoping postane mora od koje ti se plače. Svaki treći odraz u ogledalu ti liči (u najboljem slučaju) na sopstvenu nastavnicu biologije. I, opet, nemaš šta da obučeš. A sve tvoje koleginice su fino obučene (ok, ne sve, većina), drugaricama sa fakulteta zavidiš na stajlingu koga si se ti tako bezdušno odrekla, a najveći deo plate daješ na garderobu, bazaš po prodavnicama do proširenja vena, međutim - opet nemaš šta da obučeš. I to je, opet, objektivna istina.

Što se mene tiče, rešenje problema (i ovog i mnogih drugih) je u spisku. Od kad sam počela da pišem šta mi treba, ne delim nikad - do - 2 puta - obučene stvari (tj. pare) ko da sam crveni krst i nemam problem sa tim šta ću da obučem. To nije spisak poput onog koji se pravi za Tempo, već, više liči na onaj koji pravim za sajam knjiga: od sajma do sajma pišem knjige koje nameravam da kupim, preko godine ga revidiram i na kraju prepravim u ono što mi stvarno treba, pa to i kupim (naravno, nije to toliko disciplinovano i isključivo koliko, možda, izgleda, ali se popravljam iz godine u godinu). Ukratko, ne snabdevam se garderobom, nego se oblačim.

Imam par prijatelja i prijateljica sa sličnim strategijama, pa se organizujemo i odlazimo van u veće kupovine. Hugo Boss jakna u Beču košta 320, a u Beogradu 750 e. Za razliku može da se plati benzin, ručak, a i čuda za pola gepeka.

Na tom spisku za garderobu mi se, na primer, NIKAD nije našla pidžama (kojih imam, kao i sve žene 8712, i to samo iz postwomenseecret/extremeintimo ere). Slatka, mekana, samo 1500 - pa šta! Jeste, biću supersrećna najmanje 1,5 dan, ali, zar da platim i zar zbog pidžame?

Zaista se divim ženama koje umeju da kupe samo ono po šta su pošle, ili da urade fast system search svog ormara pri dodiru neke fine stvari u sred rasprodaje. Ja ne spadam u te, ali, nisam ni od onih što kupuju sve što im se svidi - odavno mi je postalo jasno šta mi stoji, a šta ne.
Iako se oblačim ne baš svakidašnje (98% garderobe mi je crno), nikad nisam obučena isto, dosadno ili neprimereno prilici. I, bez lažne skromnosti, ponosna sam na svoj stil. I, šoping mi je mnogo zanimljiviji od kad tražim šta hoću, a ne kupujem što najbolje stoji lutki. Ne retko mi se šiju stvari, imam čak i neke cipele koje su pravljenje blisko mojoj zamisli.

I, tvrdim da je istina (iako mi je to tek pre nekoliko godina zvučalo kao i izjava "volim pihtije" - još jedna floskula ogavnog stanja koje nazivaju "najlepše godine"): nisam dovoljno bogata da bih kupovala jeftine stvari.

Ne gledam TV mnogo, ai nekako uvek naletim na ovu emisiju na Pinku gde se devojkama daje neka suma i zadatak kako da je potroše ("Kupoholičarke" ili tako nekako) i, zaista želim da verujem da je koncept emisije takav da ne mogu da se kupe cipele za 450 i neka krpa - haljinica za 50 e. Ne razumem devojku koja u takvoj prilici ostavi kusur od koga kasnije kupi patofne, zaista.
 
Stvarno odlicna tema.
Ja sam taj problem imala dok sam lutala po stilovima. Resila sam ga tako sto sam prvo kupovala samo standardne stvari- jednostavne majice i farmerice. Da sve to ne bi izgledalo previse sportski pocela sam da nosim blejzere, i nesto sitno nakita. U haljinama, suknjama i nekim zenskim komadima se jos uvek trazim, tako da i to gledam da sto vise prilagodim svom stilu.
Posto jos uvek nemam dovoljno novca da eksperimentisem koliko bih zelela uvek se drzim nekog casual stila. Mozda nije moj outfit iz snova, ali makar znam cu ono sto kupim sasvim sigurno iskoristiti. Mislim da je najpametnije da se polako uredjuje stil i da nema velikih odstupanja u nameni robe ( isti shopping- sportska majica i kozni sorts). Dok ranije nisam mogla da spojim dva razlicita outfita u ormaru, sada mislim da nema stvari koju ne bih mogla nositi sa ostatkom garderobe.
 
Iako sam kupoholicarka, nisam od onih sto kupuju impulsivno, pa se kaju.

Pre rasprodaja znam kako mi sta stoji i cekam dobru priliku, mada ponekad kupim i van rasprodaje, kad imam predosecaj da bi trebalo, sto se uvek pokazalo ispravno.

Iz ormana izbacujem najvise stvari dobijene na poklon.

Vise imam problem s tim sto ne znam sta bih obukla pre, jer svaku stvar koju sam kupila u poslednji pet godina cvuam, odrzavam kao nove, volim, ma, obozavam, kombinujem, nosim.
 
Uh to je sjajno!
Moja mama je bar 15 cm viša od mene tako da ništa ne mogu da uzimam od nje...
Ali nekad se oparim o tetku koja je moje visine ..pokupila sam joj do sada nebrojeno sakoa i jaknica :lol:

Inače juče sam opet napravila spremanje i izdvojila kesu i odnela je do kontejnera...napravila sam prvi korak.
I ostala sam zgrožena kad sam shvatila da u ormaru imam gomilu letnjih suknji , gomilu zimske garderobe i nijednu pristojnu majicu kratkih rukava....
Čim nakupim dovoljno dnevnica bacam se na šoping..:/
 
La petite Maggie:
Koliko cesto se suocavate sa ovim, khm, "problemom"? :lol:
Kliknite za proširenje...

Ne suočavam se sa tim problemom. Imam puno odeće, i sve što imam volim, a to je zbog toga što stalno kupujem odeću, a ne kada mi treba - ići po prodavnicama u potrazi za nekim konkretnim komadom je mučenje.
U radnje ulazim samo kada imam novac, i kada vidim nešto što mi se dopadne ja to kupim. Uopšte ne analiziram sa čim ću to da kombinujem, jer sam poprilično izbirljiva (tj. nisam povodljiva) pa mi se retko desi kupovina nečega (boje, modela) što ne ide uz moj 'lik i delo'. Čak i stvari koje su tako delovale su se na kraju pokazale kao pametna investicija. Kupujem na rasprodajama, sniženjima i u sekond hend radnjama (u inostranstvu) tako da tu dosta i uštedim. Nisam se rodila ovako pametna :lol: ali sam odrasla u porodici u kojoj se svi, i stari i mladi, lože na oblačenje (svako na svoj način, naravno) i to je jedna od stalnih tema u mojoj porodici pa mislim da su mi zbog toga izoštrena čula za šoping.

Samo se nadam da ću da poživim bar 100 godina - treba mi vremena sve da iznosam.
 
Poslednja izmena:
Drage moje, ja sam poslednjih desetak dana malo po malo radila veliko generalno raspremanje svega - šminke, kozmetike, odeće, obuće, nakita, trobi, etc.

Juče sam to završila uz veliko finale i rezultat je i više nego dobar.

Skinula sam fino u gaćice i brus i sve probala, osim najnovijih stvari.

Što mi više lepo ne stoji, što ne nosim, što je trajno oštećeno, isflekano, što čuvam za neko krečenje ili ne znam kakvu akciju, sve je letelo u kese i imalo terapeutsko dejstvo na mene i psihu.

Osećaj je sjajan, orman obrisan, usisan, namirisan, sa vrećicama za svežinu iz Božena, stvari složene po vrsti, dužini nogavica, rukava i bojama, a i materijalima.

Čak sam sa strane zapisivala koliko čega imam.

Višak nepotrebnih stvari, ja sam treća godina fakulteta, a neke od njih su još iz osnovne škole, stvarao je lažni utisak da imam previše.

Sada znam pravo stanje stvari, zadovoljna sam što sam bila zrela i ostavila sa strane dve stvari koje mi znače poput uspomena, a odrekla sam se i sa apetitom otarasila nekoliko large sportskih kesa.

Više se ništa ne preliva ni iz nesesera, ni iz kutije za nakit, niti mi je teško da zatvorim plakar.

Niti će na mene krenuti lavina odeće kad iz reda farmerki izvučem jedan par.

Svima preporučujem to. :)
 
Bravo, La Petite Magpie :)

Jesi odnela u smeće odeću ili u Crveni krst tj. poklonila nekome?
Ja takođe moram štošta da pobacam, ali sam sentimentalna. Čuvam venčanicu, haljinicu kad sam pošla u prvi razred, džemper koji sam nosila kad sam upoznala svog budućeg muža...
 
Sve sam dala siromašnim meštanima tu, u kraju.

Ali sve sam prethodno oprala, iako je bilo čisto, ipak je stajalo nenošeno dugo.

I uredno složila.

Čak sam i sortirala prema tipu stvari.

Heh, pa dobro, to je sasvim razumljivo čuvati.

Uspomene su to, i te kakve!!! ;)
 
Evo ja sam jutros ustala iz kreveta i zaključila da nemam šta da obučem.

1) sve stvari su mi zimske i u zimskim bojama, nemam ništa onako veselo prolećno.
2) nemam ništa što bi moglo da se istovremeno da bude i garderoba za posao i garderoba za šetnja/piće pa i garderoba za odlazak u teretanu.
3) ujutru je 10 stepeni, preko dana 25, u povratku iz teretane će biti 7-8. Nemam rešenje za ovakve temperaturne promene

A plus sam ubeđena da će ova situacija da se ponavlja skoro svaki dan u narednih mesec dana.
Eto, zar to nije realan problem?!?!
 
Trilijan:
Evo ja sam jutros ustala iz kreveta i zaključila da nemam šta da obučem.

1) sve stvari su mi zimske i u zimskim bojama, nemam ništa onako veselo prolećno.
2) nemam ništa što bi moglo da se istovremeno da bude i garderoba za posao i garderoba za šetnja/piće pa i garderoba za odlazak u teretanu.
3) ujutru je 10 stepeni, preko dana 25, u povratku iz teretane će biti 7-8. Nemam rešenje za ovakve temperaturne promene

A plus sam ubeđena da će ova situacija da se ponavlja skoro svaki dan u narednih mesec dana.
Eto, zar to nije realan problem?!?!
Kliknite za proširenje...

Jeste, zato ja i mrzim proleće.
Rešenje je slojevito oblačenje i velika tašna. Prvo skineš mantil, i strpaš u tašnu, pa onda džemperić i ešarpu, pa ako treba i tuniku, dok ne ostaneš u majici. Popodne navlačiš obrnutim redom.
 
*moonlight*:
ja redovno spremim orman, nenošeno operem, osvežim garderober.
Stavim sapunčić, da miriše kao princ moj ormarić. :)
I pravim redovno čistku. :)Jednom godišnje, to je redovno. :)
Kliknite za proširenje...

I ja držim sapune u ormanu, nekad i bočice istrošenih parfema, bez kapice, pa isparava miris i upija ga odeća.

A i načeta pakovanja mirišljavih sveća ili kesice od čaja.

Mešu peškirima i džemperima volim da držim filter vrećice od jabuke i cimeta, npr.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top