О себи не пишем, један од принципа којих се држим ко пијан тарабе, о мени нека кажу они који ме лично познају, а има их доста, они који читају моје постове по форумима и порталима, а о мом ратном путу, тада припадника ВРС, они који су ме тада познавали.
Један од разлога овог мог принципа, а ово је добро да знају млађи на овом форуму, је да људи, посебно када почну о себи и својим "заслугама" причати или писати, пуно лажу, са годинама лажу све више.
Ту је и та омиљена прича, самохвалисање оних који су разгулили или извукли **** док су други награисали, како су они ето морални, нису хтјели у томе учествовати, како су испаштали јер нису хтјели слушати злоће, или зло чинити, фина прича да се нахрани таштина, проблем је у правилу што је то лаж.
Некад и има дио истине, но оно битно зашто су разгулили или зашто су их "склонили", јесте лаж.
Када је у питању и ВРС а и вјерујем ВЈ (а распитао сам се, значи познајем материју), нико није у ратном времену "склоњен" (па и пензионисан) или разгулио зато што није хтио чинити зло, већ због кукавичлука и дефетизма.
Да се разумијемо, у мирнодобска времена у тим службама, и полицији и безбједносним службама и војсци, имамо та пензионисања условљена "неподобношћу" у новонасталим промјенама или се не уклапају у неким процесима.
Но у времену када се ратује, када је сваки борац потребан, вјеровати да би неко неког "склонио" зато што није хтио зло чинити је прича за малоумне. Како већ написах, људи када се крену собом и својим дјелима хвалити, воле лагати.
