Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.696
И врањанским матерама је овај језик којим пишемо прилично туђ...
Локални говор и локалне разлике. Најраспрострањенији говор је био овај на који Доситеј мисли... од Црне Горе до Смедерева и Баната...
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
И врањанским матерама је овај језик којим пишемо прилично туђ...
Локални говор и локалне разлике. Најраспрострањенији говор је био овај на који Доситеј мисли... од Црне Горе до Смедерева и Баната...
Све у свему, било је прилике двије стотине година да се избаце или бар ограниче туђице. Сад како је то Вукова кривица, што стотине и иљаде другије нијесу на томе радили, није ми јасно.
Како није његова кривица кад су се он и сви око њега залагали за турцизме, он их је све уврстио у свој речник, јер "прост народ тако говори". Чија је кривица, простог народа или њега који је уз подршку Беча супротставио народ и интелигенцију?
Мртав сам озбиљан...
Svi jezici na ovom svetu koji su došli u kontakt sa bilo kojim drugim jezikom preuzeli su nešto što im odgovara, preuzimanje reči iz drugih jezika nije problem po sebi. Te reči korišćenjem u tom jeziku postaju deo tog jezika i formiraju individualne diskurse svih njegovih govornika (eto npr. ja sam sad upotrebio reč DISKURS za koju ne postoji paralela u srpskom jeziku, a koju bi bio izuzetno veliki problem smisleno skovati jer je filozofski termin u pitanju, a srpska filozofska terminologija je izuzetno siromašna i nerazvijena zbog istorijskih okolnosti. Međutim, prisvajanjem te reči dozvoljava se pogodan izraz za govornika srpskog jezika, koji bi inače morao biti ostvaren nepreciznije).
Svako zalaganje za "čist" jezik u istoriji se pokazalo dekadentnim i opstruirajućim, jezik se najbolje razvija kad se ne insistira ni na kakvoj normi već se dozvoli da ga formiraju sami njegovi govornici. Jezik uvek teži praktičnosti i ekonomičnosti izraza, te je svako fiksiranje u njemu nekonstruktivno.
https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_deutscher_Wörter_in_anderen_SprachenЈачи језици и јаче цивилизације су давали, а инфериорни језици и цивилизације преузимали.. Инфериорнији су и нестајали, као што и наш језик нестаје, а процес се управо дешава преузимањем туђих речи, после чега иде преузимање језичких образаца итд.
Али нама изгледа наше нестајање није никакав проблем, нестајање језика иде упоредо са нестајањем народа, то је свуда било тако у прошлости.
Али ето, будале на крају закључе како је нестајање уствари развијање, и како је нормирање, које је иначе тековина цивилизације, уствари кочница, Тако ти је то у народу у коме су све вредности окренуте на тумбе и у коме је процес нестајања далеко одмакао и постао нешто нормално и позитивно.
Јачи језици и јаче цивилизације су давали, а инфериорни језици и цивилизације преузимали.. Инфериорнији су и нестајали, као што и наш језик нестаје, а процес се управо дешава преузимањем туђих речи, после чега иде преузимање језичких образаца итд.
Али нама изгледа наше нестајање није никакав проблем, нестајање језика иде упоредо са нестајањем народа, то је свуда било тако у прошлости.
Али ето, будале на крају закључе како је нестајање уствари развијање, и како је нормирање, које је иначе тековина цивилизације, уствари кочница, Тако ти је то у народу у коме су све вредности окренуте на тумбе и у коме је процес нестајања далеко одмакао и постао нешто нормално и позитивно.
Kao što sam i rekao, nije problem u tome da bilo koji jezik preuzme nešto od bilo kog, ukoliko mu to pomaže da ostvari bolji izraz. Ti nisi svestan koliki je broj preuzetih reči u srpskom jeziku, reči koje su toliko uobičajene da ih ti smatraš srpskim. Opet, jezik opstaje, jer suština jezika nije u nekoj fiktivnoj normi i čistom vokabularu, već u njegovim govornicima koji ga aktivno koriste. Tako da je iluzorno govoriti o nekakvom "nestajanju" jezika kad je on tu, aktivno govoren, menjan, nadograđivan od svih svojih govornika unutar naše kulture.
Normiranje je sra.nje, pitaj bilo koga kome je jezik struka i ako nije okoreli nacionalista već objektivno sagledava stvar, reći će ti upravo to. Što je normiranje jače, više gušiš jezik i onemogućavaš mu da pronađe najadekvatniji izraz.
Particip prezenta, odnosno glagolski prilog sadašnji, u funkciji glagolskog prideva (GPSgp) itekako je prisutan u srpskom jeziku, nasuprot uvreženom mišljenju nekih od diskutanata, koje ovom prilikom nećemo imenovati. Međutim, dominantno se upotrebljava u predefinisanim, najčešće strukovnim sintagmama, valjda zbog toga što je odlika ponešto kondenzovanijeg, odnosno težeg književnog stila:Ne znam kako je bilo sa srpskim, no u hrvatskom je utjecaj Karadžića, koncem 19. st., bio miješan.
Njeke su stvari bile dobre (povratak na pretežno fonološki pravopis, iako se tu pretjeralo), no vjerojatno je najvidljivija loša posljedica bilo
idoliziranje "narodnoga " jezika kod zadrtih vukovaca kao Maretić, pa su uspješno proganjali participe, živuće u djelima hrvatskih pisaca onoga doba ( Kozarac, Kumičić, Gjalski,...), što je pridonijelo osiromašenju hrvatskoga jezika.
Primjeri iz jednoga časopisa, prvo je njemački, a onda hrvatski (može i bilo koji srodni "srednjojužnoslavenski" jezik):
der schlafende Hund – pas koji spava (Kozarac bi napisa0 "spavajući pas")
die brennenden Häuser – kuće koje gore
das ihm unmittelbar nachfolgende Taxi – taksi koji ga neposredno slijedi
„...mit den Problemen, die in Deutschland lebende Ausländer haben- „....s problemima koje imaju stranci koji žive u Njemačkoj.
Er sucht signifikante Menschen, die die nicht enden wollende Krise verursacht haben - On traži značajne ljude koji su prouzrokovali krizu koja se ne završava
Time su osiromašene izražajne mogućnosti, a samo zbog ideologije da su participi utjecaj ruskog, njemačkoga i crkvenoslavenskoga. A bili su izraz biranoga jezika autora do oko 1900. Nego je došlo do nepotrebnoga umnožavanja zavisnih rečenica (koji...koja ....kojim...)
To je jednostavno loše, no krivnja je veća u Maretića, Andrića, Rožića, ..i ostalih vukodubaca.
Нажалост, ништа ново. Очекујем да се та „теза” о српском језику као о преузетом хрватском настави прежвакавати, да се листа дипломских, магистарских и докторских кроатистичких урадака са том темом увећа...
Ово је добар примјер „тезе” коју (мој став) никако не треба „побијати” некаквим изворима, старим записима или било чиме што би се сматрало научном методологијом. Наука се не бави бесмислицама, па не треба да се бави ни овим. Умјесто тога, ево господи кроатистима, за почетак, свега два проста и јасна питања, па нека вјежбају своје муљање у покушајима да на њих „одговоре”:
1. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да су српски и хрватски два тисућљетно различита језика? Како то јабука коју ти узмем из руке у мојој руци постаје крушка? Или, још тачније и савременије, како то слика коју преузмем са твог профила и преименујем је постаје нека друга слика, различита од оне изворне?
2. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да је југославенство било прикривено великосрпство у ком се хрватски језик „србизирао”? Ако је српски преузети хрватски, како се то хрватски језик „србизира” самим собом?
![]()
Posts: 3685
Dec 25 2006 7:57 AM
Kroz Grčevićeve radove provlače se dve fundamentalne konstante:
(1) Vuk Karadžić je načinio rečnik srpskoga jezika na osnovu prethodnih rečnika hrvatskoga jezika.
(2) Hrvatski je jezik tekom SFRJ bio izložen konstantnoj srbizaciji.
E samo budala ne vidi u kolikoj su kontradikciji ove Grčevićeve bazične vodilje.