ВУК КАРАЏИЋ ПОКРАО ХРВАТСКИ ЈЕЗИК И НАПРАВИО СРПСКИ? Ево како Хрвати фалсификују исто

[Лички гусар]

И врањанским матерама је овај језик којим пишемо прилично туђ...

Локални говор и локалне разлике. Најраспрострањенији говор је био овај на који Доситеј мисли... од Црне Горе до Смедерева и Баната...

 

[ccaterpillar]

Локални говор и локалне разлике. Најраспрострањенији говор је био овај на који Доситеј мисли... од Црне Горе до Смедерева и Баната...

Тај говор је уствари гомила локалних говора, унификованих у последње време. Све у свему, опет приземни говори простог народа, пуни турцизама, које је Вук озваничио. А после тога дођоше германизми, а сада и англицизми, уз објашњење да је то добро, и да је ето и Вук био на тој линији...
Све у свему, од језика не остаде ништа...

 

[Лички гусар]

Све у свему, било је прилике двије стотине година да се избаце или бар ограниче туђице. Сад како је то Вукова кривица, што стотине и иљаде другије нијесу на томе радили, није ми јасно.

 

[ccaterpillar]

Све у свему, било је прилике двије стотине година да се избаце или бар ограниче туђице. Сад како је то Вукова кривица, што стотине и иљаде другије нијесу на томе радили, није ми јасно.

Како није његова кривица кад су се он и сви око њега залагали за турцизме, он их је све уврстио у свој речник, јер "прост народ тако говори". Чија је кривица, простог народа или њега који је уз подршку Беча супротставио народ и интелигенцију?

 

[Лички гусар]

Замисли данас да се ти прихватиш такога посла као Вук, уз интернет, све књиге и све могућности, колики би то посао био за једног појединца???
То о чему говориш је ПОСЉЕ Вука.
Ал добро то је твоје мишљење.
Ја мислим да није тако.
Туђице су проблем (и мени лично... колко пута се не могу сјетити ЉЕПШЕ српске ријечи него туђица а стално читам од шесте год. живота)...

 

[Милунка Савић]

http://www.rastko.rs/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic/mselimovic-vuk.html

 

[Transcendental]

Како није његова кривица кад су се он и сви око њега залагали за турцизме, он их је све уврстио у свој речник, јер "прост народ тако говори". Чија је кривица, простог народа или њега који је уз подршку Беча супротставио народ и интелигенцију?

Svi jezici na ovom svetu koji su došli u kontakt sa bilo kojim drugim jezikom preuzeli su nešto što im odgovara, preuzimanje reči iz drugih jezika nije problem po sebi. Te reči korišćenjem u tom jeziku postaju deo tog jezika i formiraju individualne diskurse svih njegovih govornika (eto npr. ja sam sad upotrebio reč DISKURS za koju ne postoji paralela u srpskom jeziku, a koju bi bio izuzetno veliki problem smisleno skovati jer je filozofski termin u pitanju, a srpska filozofska terminologija je izuzetno siromašna i nerazvijena zbog istorijskih okolnosti. Međutim, prisvajanjem te reči dozvoljava se pogodan izraz za govornika srpskog jezika, koji bi inače morao biti ostvaren nepreciznije).

Svako zalaganje za "čist" jezik u istoriji se pokazalo dekadentnim i opstruirajućim, jezik se najbolje razvija kad se ne insistira ni na kakvoj normi već se dozvoli da ga formiraju sami njegovi govornici. Jezik uvek teži praktičnosti i ekonomičnosti izraza, te je svako fiksiranje u njemu nekonstruktivno.

 

[dragan10]

Мртав сам озбиљан...

vise mrtav nego ozbiljan?

 

[ccaterpillar]

Svi jezici na ovom svetu koji su došli u kontakt sa bilo kojim drugim jezikom preuzeli su nešto što im odgovara, preuzimanje reči iz drugih jezika nije problem po sebi. Te reči korišćenjem u tom jeziku postaju deo tog jezika i formiraju individualne diskurse svih njegovih govornika (eto npr. ja sam sad upotrebio reč DISKURS za koju ne postoji paralela u srpskom jeziku, a koju bi bio izuzetno veliki problem smisleno skovati jer je filozofski termin u pitanju, a srpska filozofska terminologija je izuzetno siromašna i nerazvijena zbog istorijskih okolnosti. Međutim, prisvajanjem te reči dozvoljava se pogodan izraz za govornika srpskog jezika, koji bi inače morao biti ostvaren nepreciznije).

Svako zalaganje za "čist" jezik u istoriji se pokazalo dekadentnim i opstruirajućim, jezik se najbolje razvija kad se ne insistira ni na kakvoj normi već se dozvoli da ga formiraju sami njegovi govornici. Jezik uvek teži praktičnosti i ekonomičnosti izraza, te je svako fiksiranje u njemu nekonstruktivno.

Јачи језици и јаче цивилизације су давали, а инфериорни језици и цивилизације преузимали.. Инфериорнији су и нестајали, као што и наш језик нестаје, а процес се управо дешава преузимањем туђих речи, после чега иде преузимање језичких образаца итд.
Али нама изгледа наше нестајање није никакав проблем, нестајање језика иде упоредо са нестајањем народа, то је свуда било тако у прошлости.

Али ето, будале на крају закључе како је нестајање уствари развијање, и како је нормирање, које је иначе тековина цивилизације, уствари кочница, Тако ти је то у народу у коме су све вредности окренуте на тумбе и у коме је процес нестајања далеко одмакао и постао нешто нормално и позитивно.

 

[Rayela]

Јачи језици и јаче цивилизације су давали, а инфериорни језици и цивилизације преузимали.. Инфериорнији су и нестајали, као што и наш језик нестаје, а процес се управо дешава преузимањем туђих речи, после чега иде преузимање језичких образаца итд.
Али нама изгледа наше нестајање није никакав проблем, нестајање језика иде упоредо са нестајањем народа, то је свуда било тако у прошлости.

Али ето, будале на крају закључе како је нестајање уствари развијање, и како је нормирање, које је иначе тековина цивилизације, уствари кочница, Тако ти је то у народу у коме су све вредности окренуте на тумбе и у коме је процес нестајања далеко одмакао и постао нешто нормално и позитивно.

https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_deutscher_Wörter_in_anderen_Sprachen

Ovaj link je najzanimljivi u delu u kome su navedene nemacke reci za koje u ruskom jeziku ne postoje odgovarajuci izrazi,
a ocigledno u ruskom jeziku ( a koji je jel em jako bogat jezik,
a i prelep) to nikome ne smeta jer to niko ne vidi kao problem. U srpskom se paradajz zove paradajz,
a preuzet je iz nemackog ( austrijskog). mene samo taj izraz cidi, inace kragne,
mantili, table, krompir, knedle shutirati, cilj, bina, adresa,bluza, flasha, flaster i jos stotinak
reci savrseno su jasne jer su u jezik usle bas preko banatskih Shvaba, ljudi su se prvi
put i susreli sa tim nekim alatkama i zanatima i orudjem , priborom koje koriste te zanatlije,
ali i sa nekim namirnicama, nazivima jela ( strudla, knedla, supa, "rindflish", senf itd).

To bi znacilo da su u Evropi vekovima francuski i nemacki bili dominatni jezici pa se preuzimalo od njih. Kod nas je tako da su nam i Turci ostavili nasledje, ali
ja bas to pusto tursko volim. Ja uopste i ne relalizujem u glavi da to nije moja srpska rec. Meni su bas ti turcizmi nekako njajsrpskiji.

 

[Transcendental]

Јачи језици и јаче цивилизације су давали, а инфериорни језици и цивилизације преузимали.. Инфериорнији су и нестајали, као што и наш језик нестаје, а процес се управо дешава преузимањем туђих речи, после чега иде преузимање језичких образаца итд.
Али нама изгледа наше нестајање није никакав проблем, нестајање језика иде упоредо са нестајањем народа, то је свуда било тако у прошлости.

Али ето, будале на крају закључе како је нестајање уствари развијање, и како је нормирање, које је иначе тековина цивилизације, уствари кочница, Тако ти је то у народу у коме су све вредности окренуте на тумбе и у коме је процес нестајања далеко одмакао и постао нешто нормално и позитивно.

Kao što sam i rekao, nije problem u tome da bilo koji jezik preuzme nešto od bilo kog, ukoliko mu to pomaže da ostvari bolji izraz. Ti nisi svestan koliki je broj preuzetih reči u srpskom jeziku, reči koje su toliko uobičajene da ih ti smatraš srpskim. Opet, jezik opstaje, jer suština jezika nije u nekoj fiktivnoj normi i čistom vokabularu, već u njegovim govornicima koji ga aktivno koriste. Tako da je iluzorno govoriti o nekakvom "nestajanju" jezika kad je on tu, aktivno govoren, menjan, nadograđivan od svih svojih govornika unutar naše kulture.

Normiranje je sra.nje, pitaj bilo koga kome je jezik struka i ako nije okoreli nacionalista već objektivno sagledava stvar, reći će ti upravo to. Što je normiranje jače, više gušiš jezik i onemogućavaš mu da pronađe najadekvatniji izraz.

 

[ccaterpillar]

Kao što sam i rekao, nije problem u tome da bilo koji jezik preuzme nešto od bilo kog, ukoliko mu to pomaže da ostvari bolji izraz. Ti nisi svestan koliki je broj preuzetih reči u srpskom jeziku, reči koje su toliko uobičajene da ih ti smatraš srpskim. Opet, jezik opstaje, jer suština jezika nije u nekoj fiktivnoj normi i čistom vokabularu, već u njegovim govornicima koji ga aktivno koriste. Tako da je iluzorno govoriti o nekakvom "nestajanju" jezika kad je on tu, aktivno govoren, menjan, nadograđivan od svih svojih govornika unutar naše kulture.

Normiranje je sra.nje, pitaj bilo koga kome je jezik struka i ako nije okoreli nacionalista već objektivno sagledava stvar, reći će ti upravo to. Što je normiranje jače, više gušiš jezik i onemogućavaš mu da pronađe najadekvatniji izraz.

Ти уопште ниси свестан да је кварење језика и уплив туђица управљан процес, да се најпре на телевизијама крене са бенефитима, хедовима, таргетима итд, а да сви ти вајни ликови којима је језик струка, уместо да раде свој посао, они џабалебаре јер су уствари плаћени не да бране језик него да гледају како се језик растура, плаћени су не да кажу да српски језик треба да буде нормиран на ћирилици, него да мрсе муда и купују време док се ћирилица (управљано) не сведе на статистичку грешку, а онда ће се, опет по налогу оних који их плаћају, сетити да један језик треба да има једно писмо и да је тако свуда у свету...

Све у свему, гомила глупака који не виде даље од носа, којима управљају бедници који би се ****** за 2 динара.

 

[Mrkalj]

 

[ccaterpillar]

Какви високо, ниско је, приземно...

 

[Лички гусар]

Изванредно!

 

[Urvan Hroboatos]

Ne znam kako je bilo sa srpskim, no u hrvatskom je utjecaj Karadžića, koncem 19. st., bio miješan.
Njeke su stvari bile dobre (povratak na pretežno fonološki pravopis, iako se tu pretjeralo), no vjerojatno je najvidljivija loša posljedica bilo
idoliziranje "narodnoga " jezika kod zadrtih vukovaca kao Maretić, pa su uspješno proganjali participe, živuće u djelima hrvatskih pisaca onoga doba ( Kozarac, Kumičić, Gjalski,...), što je pridonijelo osiromašenju hrvatskoga jezika.

Primjeri iz jednoga časopisa, prvo je njemački, a onda hrvatski (može i bilo koji srodni "srednjojužnoslavenski" jezik):

der schlafende Hund – pas koji spava (Kozarac bi napisa0 "spavajući pas")
die brennenden Häuser – kuće koje gore
das ihm unmittelbar nachfolgende Taxi – taksi koji ga neposredno slijedi
„...mit den Problemen, die in Deutschland lebende Ausländer haben- „....s problemima koje imaju stranci koji žive u Njemačkoj.
Er sucht signifikante Menschen, die die nicht enden wollende Krise verursacht haben - On traži značajne ljude koji su prouzrokovali krizu koja se ne završava

Time su osiromašene izražajne mogućnosti, a samo zbog ideologije da su participi utjecaj ruskog, njemačkoga i crkvenoslavenskoga. A bili su izraz biranoga jezika autora do oko 1900. Nego je došlo do nepotrebnoga umnožavanja zavisnih rečenica (koji...koja ....kojim...)

To je jednostavno loše, no krivnja je veća u Maretića, Andrića, Rožića, ..i ostalih vukodubaca.

 

[Mrkalj]

Ne znam kako je bilo sa srpskim, no u hrvatskom je utjecaj Karadžića, koncem 19. st., bio miješan.
Njeke su stvari bile dobre (povratak na pretežno fonološki pravopis, iako se tu pretjeralo), no vjerojatno je najvidljivija loša posljedica bilo
idoliziranje "narodnoga " jezika kod zadrtih vukovaca kao Maretić, pa su uspješno proganjali participe, živuće u djelima hrvatskih pisaca onoga doba ( Kozarac, Kumičić, Gjalski,...), što je pridonijelo osiromašenju hrvatskoga jezika.

Primjeri iz jednoga časopisa, prvo je njemački, a onda hrvatski (može i bilo koji srodni "srednjojužnoslavenski" jezik):

der schlafende Hund – pas koji spava (Kozarac bi napisa0 "spavajući pas")
die brennenden Häuser – kuće koje gore
das ihm unmittelbar nachfolgende Taxi – taksi koji ga neposredno slijedi
„...mit den Problemen, die in Deutschland lebende Ausländer haben- „....s problemima koje imaju stranci koji žive u Njemačkoj.
Er sucht signifikante Menschen, die die nicht enden wollende Krise verursacht haben - On traži značajne ljude koji su prouzrokovali krizu koja se ne završava

Time su osiromašene izražajne mogućnosti, a samo zbog ideologije da su participi utjecaj ruskog, njemačkoga i crkvenoslavenskoga. A bili su izraz biranoga jezika autora do oko 1900. Nego je došlo do nepotrebnoga umnožavanja zavisnih rečenica (koji...koja ....kojim...)

To je jednostavno loše, no krivnja je veća u Maretića, Andrića, Rožića, ..i ostalih vukodubaca.

Particip prezenta, odnosno glagolski prilog sadašnji, u funkciji glagolskog prideva (GPSgp) itekako je prisutan u srpskom jeziku, nasuprot uvreženom mišljenju nekih od diskutanata, koje ovom prilikom nećemo imenovati. Međutim, dominantno se upotrebljava u predefinisanim, najčešće strukovnim sintagmama, valjda zbog toga što je odlika ponešto kondenzovanijeg, odnosno težeg književnog stila:

nehodajuće cipelice
padajući meni, padajuće kvote, ~ liste, ~ ćufte, ~ police
rastuće cene, rastući trend
tugujuća rodbina
uspavljujuće sredstvo
umirujuće deistvo
okrepljujući napitak, ~ čorbica, ~ juhica
preteće pismo
važeća dokumenta, nevažeći listići
(ne)zadovoljavajući rezultati
poražavajući ishod
otežavajuće okolnosti
olakšavajuće okolnosti
ponižavajući tretman
uznemiravajući/uznemirujući poziv, uznemirujući efekat
nemoguća misija
muguća rešenja, ~ ishodi
zbunjujućeg karaktera
pretećeg izgleda
zastrašujućeg izgleda
šljašteća slika
gušeća atmosfera
šumeća tableta
nukleolus-organizujući region
luteinizirajući/luteinizujući hormon
folikulostimulirajući/stimulišući hormon
ležeći policajac, ležeći položaj
sedeći položaj
čučeći stav
klečeći stav
puzeći položaj
dubeći stav
stojeći stav
samostojeći razvodni ormar
misleći čovek, sporomisleći, zlomisleći, dobromisleći, brzomilseći
svetleća raketa
reflektujuća stakla
leteći tanjir, nepoznati leteći objekat, leteći Holanđanin
plutajući otpad, ~ zamajac, ~ ostrva, ~ sveće
rasprskavajuće mine
verujući ljudi
o(bes)hrabrujuće vesti
plivajući pod
prelivajući pod, ~ svetlost, ~ površ, ~ pozadina, ~ centralna konzola
(ne)jonizujuće zračenje
(na)dolazeći parlamentarni izbori, ~ plima
nadirući neprijatelj
prateći vokali
vodeći vokal, (prestigao) vodećeg Šumahera
gostujuća momčad
nepostojeća adresa, nepostojeći broj, postojeći objekti
figurišući argument
umirući bolesnik
putujući trgovac, putujući svirači
noseći zid, ~ žena, ~ stub
samonoseći element, ~ stub
viseći balkon, ~ most
brzostežući cement
brzosušeći lak za nokte, ~ sprej, ~ cement, ~ predpremaz
samonapuhavajući madrac
samonaduvavajući baloni, ~ dušeci, ~ prsluci, ~ USB flash drajvovi
tekuća voda, tekući problem, tekući račun
brzorastuće drveće, ~ naselja
narastajuća populacija
probadajući bol
žareća bol
pulsirajuća bol
opadajuća temperatura
narastajuća inflacija
rotirajuće svetlo
predsedavajući
kopredsedavajući
razoružavajući šarm
užasavajuća lakoća
samouništavajuća sekvenca
brišući let
obespokojavajuće informacije
onesposobljavajući agens
nejenjavajuća stihija
očaravajuća lepota
opčinjavajuća gracioznost
osiguravajući zavod
objedinjujući faktor
vezujuće komponente, metal-vezujući ligand
uveličavajuće staklo
brzovežući lepak
dobrostojeća porodica
(dobro)držeća gospođa (nema povratne zamenice!)
sverazjedajuća trulež
oslobađajuća presuda
nerđajući čelik
klizajuća/kližuća vrata
sledeća stranica
idući mesec
vapeći povici
teškogoreća plastika, brzogoreći materijal, sporogoreći fitilj
kružeći satelit
zjapeća okna
razarajuće delovanje
galopirajući trk
frustrirajuće ponašanje
rasklapajuće stolice
relaksirajuća vožnja
provocirajući faktori
nedostajuća cipela
glavnokomandujući general
izluđujuća buka
svevideće oko
gospodareća dinastija
začuđujuća efikasnost
buduća balerina
pripadajuća imena
nastupajuća godina
srceparajući izgovor
eskalirajuće nasilje
destabilizujući faktori
razdražujući metež
satanizujući govor
zaglušujuća muzika
ošamućujuća rakija Travka pobrljavka
zemlja izlazećeg sunca
dobroželeći sagovornik
zaprepašćujući napredak
opominjući natpis
u odlučujućem času
preovlađujuće mišljenje
zapomažući glasovi
osvežavajuća promena​

itd. itd. itd. i sad, najinteresantnije, umesto uobičajenog oblika glagolskog priloga sadašnjeg "živeća", ovde imamo i par oblika s preglasom e→u:

živuća legenda (living legend; pored oblika dugoživeći)
goruća tema, goruće pitanje (pored oblika brzogoreći)
kipuća voda (pored oblika kipeća)​

Sledeći izuzetak bili bi pridevi vruć (← vrejući), kipuć (←kipeći), moguć, nemoguć, svemoguć. Kako ovi pridevi u muškom rodu imaju i naglašeni oblik to je i ostale primere moguće "osamostaljivati" - npr. Kloni se zlomislećeg. Već su osamostaljeni predsedavajući, kopredsedavajući.

Naredni izuzetak bili bi, uslovno kazano, skraćeni oblici, sufiksacije -aći:

stajaće vode, stajaća mesta
spavaća kola, spavaća bolest, spavaća soba
primaća soba
trkaći automobil, trkaći bicikal
šivaće igle, šivaća mašina
štrikaća igla
pisaća mašina, pisaći sto
crtaći pribor
žvakaća guma
brijaći aparat, ~ pribor
brisaća gumica
ribaća četka
duvaći instrumenti
jedaći pribor
pijaća voda​

koji se semantički razlikuju od punih oblika sufiksacije -(j)ući i -eći. Za razliku od punih oblika, oblici sufiksacije -aći ne znače "onog koji radnju vrši " već "ono što služi za vršenje radnje".

Na kraju, tu je oblik opšti/opći za čiji koren pretpostavljam glagol ići, (hod)iti koji bi imao duži oblik (ob)idući i kraći ob+i+aći/eći → obъći → opći čije bismo značenje, kada bismo analogizovali prema vrsti reči (GPS), prilično uspešno mogli podudariti sa obuhvatajući. Iz istoga korena verovatno možemo iscrpeti i etimologiju priloga opet (ob+it → obъt → obet → opet = ponovo ići). Dakle, opšti/opći bi izvorno značilo obuhvatajući, ili bukvalnije, obilazeći.

Iako se ovde semantički radi o pridevima, oni to gramatički nisu, pa ostaju nekomparabilni, ma koliko se mi katkada mahinalno trudili da pronađemo superlativ nekog takvog, negramatičkog, prideva. Izuzetak je glagolski pridev opšti/opći koji je zbog kratke osnove gubi jezički osećaj GPS-a.

Osim nesvršenosti, ostaje da se izvuku zaključci i definišu ostali kriterijumi koje ispunjavaju glagoli podložni ovoj funkciji, odnosno tvorbi.

Doprinosi su dobrodošli, napose u popuni spiska glagolskih priloga sadašnjih u funkciji prideva kao i u mogućim referencama.

PS. Pridevi teleći, ždrebeći, pileći, jareći, jagnjeći, kobileći, srneći, juneći, magareći, šteneći, kereći, pseći, "bebeći," jajeći, zmijeći iako su postankom imenički, analogni su glagolskim jer se u većini slučajeva podudaraju sa glagolom koji ima značenje porođaja date vrste.

 

[Пилипенда]

Нажалост, ништа ново. Очекујем да се та „теза” о српском језику као о преузетом хрватском настави прежвакавати, да се листа дипломских, магистарских и докторских кроатистичких урадака са том темом увећа...
Ово је добар примјер „тезе” коју (мој став) никако не треба „побијати” некаквим изворима, старим записима или било чиме што би се сматрало научном методологијом. Наука се не бави бесмислицама, па не треба да се бави ни овим. Умјесто тога, ево господи кроатистима, за почетак, свега два проста и јасна питања, па нека вјежбају своје муљање у покушајима да на њих „одговоре”:

1. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да су српски и хрватски два тисућљетно различита језика? Како то јабука коју ти узмем из руке у мојој руци постаје крушка? Или, још тачније и савременије, како то слика коју преузмем са твог профила и преименујем је постаје нека друга слика, различита од оне изворне?

2. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да је југославенство било прикривено великосрпство у ком се хрватски језик „србизирао”? Ако је српски преузети хрватски, како се то хрватски језик „србизира” самим собом?

 

[Mrkalj]

Нажалост, ништа ново. Очекујем да се та „теза” о српском језику као о преузетом хрватском настави прежвакавати, да се листа дипломских, магистарских и докторских кроатистичких урадака са том темом увећа...
Ово је добар примјер „тезе” коју (мој став) никако не треба „побијати” некаквим изворима, старим записима или било чиме што би се сматрало научном методологијом. Наука се не бави бесмислицама, па не треба да се бави ни овим. Умјесто тога, ево господи кроатистима, за почетак, свега два проста и јасна питања, па нека вјежбају своје муљање у покушајима да на њих „одговоре”:

1. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да су српски и хрватски два тисућљетно различита језика? Како то јабука коју ти узмем из руке у мојој руци постаје крушка? Или, још тачније и савременије, како то слика коју преузмем са твог профила и преименујем је постаје нека друга слика, различита од оне изворне?

2. Ако су Срби преузели језик од Хрвата, како бранити тезу да је југославенство било прикривено великосрпство у ком се хрватски језик „србизирао”? Ако је српски преузети хрватски, како се то хрватски језик „србизира” самим собом?

Posts: 3685

Dec 25 2006 7:57 AM


Kroz Grčevićeve radove provlače se dve fundamentalne konstante:

(1) Vuk Karadžić je načinio rečnik srpskoga jezika na osnovu prethodnih rečnika hrvatskoga jezika.

(2) Hrvatski je jezik tekom SFRJ bio izložen konstantnoj srbizaciji.

E samo budala ne vidi u kolikoj su kontradikciji ove Grčevićeve bazične vodilje.