Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.396
Ово није ништа друго до твоја лажна тврдња. Нигде за 3 године ни у једном мом коментару нема такве изјаве.Problem je što ti tvrdiš da se u pola Srbije govori bugarski.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Ово није ништа друго до твоја лажна тврдња. Нигде за 3 године ни у једном мом коментару нема такве изјаве.Problem je što ti tvrdiš da se u pola Srbije govori bugarski.
Заиста, шта је Скилица имао на уму у 12. веку када је Поморавље назвао "бугарском" пустињом?Da li ti je poznato da su teorije o “bugarskom Pomoravlju” nastale u toku okupacije Srbije za vreme Prvog svetskog rata?
Ма које бре очување *tl/*dl у српском језику....Isključivo srpskim, činjenica.
Zato što su ga Bugari opustošili, kao što su pre toga i delove Panonije koje je Franačka napustila ne dajući vremena Slovenima da se organizuju.Заиста, шта је Скилица имао на уму у 12. веку када је Поморавље назвао "бугарском" пустињом?
Да ли је ту пре 10 века цветала староштокавштина и темељи нове српске културе?
Међутим, постоји један мали детаљ. Пловдив је добио име по Пулпудевој.Kada je Bugarska prvo put videla Sofiju, Velbužd, Filipolis prekršten u “Plovdiv”?
Ozbiljna lingvistika navodi primer timočkog dijalekta.Ма које бре очување *tl/*dl у српском језику....
Ne menja stvar: Bugari nisu Tračani.Међутим, постоји један мали детаљ. Пловдив је добио име по Пулпудевој.
Пулпудева не потиче из Филиполис-а, већ претходи овом имену.
Већ смо доказали да то није баш тачно:Ozbiljna lingvistika navodi primer timočkog dijalekta.
Опет чаршијско паламуђење – постоји очување tl,dl у неким дијалекатским облицима глагола, посебно у прелазним говорима источне Србије и западне Бугарске: на пример „искрадла“, „уплетла“ – али ови облици не показују континуитет од српског језика, већ су ретроградирали под утицајем облика глагола у презенту: „искрадем“, „уплетем“. Да не говоримо да се чак и у неким дијалектима око Софије може чути облик „искрадла“.
Иначе, ево реконструисане поделе дијалеката - oвде нема ни изблизу онога о чему причаш.
Pogledajte prilog 1482197
To je za lingvistiku dovoljno - za razliku od preskriptivne filologije koristi se naučni metod i uzimaju u obzir verovatnoće rekonstrukcije teško izgovorivih konsonantskih grupa - u situaciji kad u jeziku više nema uzorka to je veoma malo verovatno.Већ смо доказали да то није баш тачно:
“Mi smo dokazali”? Ne razumem, standardni jezik je jedno, arhaični periferni dijalekti koji recimo još čuvaju i vokalno l nešto drugo.Већ смо доказали да то није баш тачно:
Ово што кажеш у овом коментару нема апсолутно никакве везе ни са темом, ни са *tl/*dl, нити је јасно на шта мислиш.To je za lingvistiku dovoljno - za razliku od preskriptivne filologije koristi se naučni metod i uzimaju u obzir verovatnoće rekonstrukcije teško izgovorivih konsonantskih grupa - u situaciji kad u jeziku više nema uzorka to je veoma malo verovatno.
Što se tiče toga da je primera malo, čudo da je i toliko ostalo u neposrednom susedstvu govora koji te grupe nemaju ko zna koliko. U slovenačkom koji još jedini čuva te praslovenske grupe je situacija otprilike ista - u zadnjoj fazi nestajanja, s tim da u srpskom ti oblici nisu ni ušli u književni jezik.
Све ово што је Блажек написао долази од Шевелова, као што се види из мог коментара пре извесног времена, који је заснован такоџе на Шевеловљевом делу.“Mi smo dokazali”? Ne razumem, standardni jezik je jedno, arhaični periferni dijalekti koji recimo još čuvaju i vokalno l nešto drugo.
Ovde se vidi i konstatacija o korišćenju morfologije kao glavnog kriterijuma za klasifikaciju jezika: omiljenom metodom onih koji vole da proglašavaju baš svaki slovenski dijalekt/govor iz Balkanskog jezičkog saveza za bugarski se dođe i do epohalnih “zaključaka” da je recimo poljski “bliži” latinskom nego bugarskom; ili metodom “prebrojavanja padeža” i do toga da je srpski “bliži” litvanskom i poljskom nego makedonskom i bugarskom jer prva dva eto imaju po sedam padeža kao i srpski a bugarski i makedonski imaju analitičku deklinaciju bez padeža.
Pogledajte prilog 1543347
VÁCLAV BLAŽEK, CLASSIFICATION OF SLAVIC LANGUAGES: EVOLUTION OF DEVELOPMENTAL MODELS
https://pressto.amu.edu.pl/index.php/so/article/download/31068/27482/67063
Polemišeš sa tvrdnjom koju ne zastupam. Konstatacija postojanja dijalekatskog arhaizma ne implicira postojanje iste osobine u standardnom jeziku.Све ово што је Блажек написао долази од Шевелова, као што се види из мог коментара пре извесног времена, који је заснован такоџе на Шевеловљевом делу.
Дакле, ништа ново и један изузетак у употреби глаголских облика не чини очување *tl/*dl карактеристичном особином српског језика.
?Ово што кажеш у овом коментару нема апсолутно никакве везе ни са темом, ни са *tl/*dl, нити је јасно на шта мислиш.
Изузеци од стандардног језика су управо изузеци од језика, а не додаци правилима стандардног језика. Покушаваш да ретки глаголски облик са *dl припишеш архаичном дијалекту који не постоји, а затим да га уклопиш у норму стандардног српског језика.arhaični periferni dijalekti koji recimo još čuvaju i vokalno l nešto drugo.
Изузеци од стандардног језика су управо изузеци од језика, а не додаци правилима стандардног језика. Покушаваш да ретки глаголски облик са *dl припишеш архаичном дијалекту који не постоји, а затим да га уклопиш у норму стандардног српског језика.
Према српској класификацији, реч је о призренско-тимочком дијалекту, који се и морфолошки и фонетски озбиљно разликује од стандардне српске норме.
Komentar nije potreban.дијалекту који не постоји,
Bez obzira na razlike prevodilac za srpski nije potreban, a za bugarski definitivno jeste.Према српској класификацији, реч је о призренско-тимочком дијалекту, који се и морфолошки и фонетски озбиљно разликује од стандардне српске норме.
Не не – ти управо си тврдио да очување *dl повезује чешки и српски језик. И то си говорио пре 3-4 месеца. Дакле, немој мислити да су други глупљи од тебе. То је управо обрнуто.Polemišeš sa tvrdnjom koju ne zastupam. Konstatacija postojanja dijalekatskog arhaizma ne implicira postojanje iste osobine u standardnom jeziku.
Izgoglosa jedne od najarhaičnijih suglasničkih grupa “dl”. povezuje srpski sa češko-slovačkom grupom. To je fonetski lik najstarije srpske fonetike. Istočni i istočnojužnoslovenski imaju striktno samo “l”. a ne “dl”.
Fonetika je nemilostiva Borise, a tek leksika: koliko god se ti opirao da prihvatiš reč je o zapadnojužnoslovenskom dijalektu a bugarski jezik pripada istočnojužnoslovenskoj podgrupi. Ostalo je nebitno.Не не – ти управо си тврдио да очување *tl/*dl спаја чешки и српски језик. И то си говорио пре 3-4 месеца
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
![]()
Па, није само фонетика оно што одређује где дијалект припада. Oба дијалекта припадају једном језичком континууму.Fonetika je nemilostiva Borise, a tek leksika: koliko god se ti opirao da prihvatiš reč je o zapadnojužnoslovenskom dijalektu a bugarski jezik pripada istočnojuźnoslovenskoj podgrupi. Ostalo je nebitno.
Па не разумеш шта ти је написано. Тимочки дијалект није архаични диалeкат.Komentar nije potreban.
To što tebi iz ideoloških razloga ne prija činjenica postojanja panonskog slovenskog dijalekta ni u kom slučaju ne utiče na stvarnost.Па, није само фонетика оно што одређује где дијалект припада. Oба дијалекта припадају једном језичком континууму.
*dl је најгори пример везе између Срба и Бохемије.
Nego šta je? Gde se još čuva čisto vokalno l?Па не разумеш шта ти је написано. Тимочки дијалект није архаични диалeкат.
Па угрожен је управо из разлога што се довољно разликује од стандардног српског. Иста судбина задесила је и пиротски говор – то смо већ доказали.Nego šta je? Gde se još čuva čisto vokalno l?
Ko ste to “vi” koji ste “dokazali? Trnski je u Bugarskoj veoma ozbiljno stigmatizovan:Па угрожен је управо из разлога што се довољно разликује од стандардног српског. Иста судбина задесила је и пиротски говор – то смо већ доказали.