Вук Караџић и Андрија Качић Миошић

minotauro:
Ali si nju stavio u citatu, ali tog frustriranog advokata si celog preneo. Na nijedan oost nisi odgovorio.
Kliknite za proširenje...
Koji?

Osim tog, uopće nisam stavio advokata Miloša Bojanovića, nego Predraga Pešića Pecu, a ima toga još, nekog genijalca Nikolića. Glede advokata, dao sam samo link.
No evo vam i genijalca Nikolića, bar dio (link je pogubljen, kao i onaj o Peci, jer je jednostavno ugašen):
Pavle Nikolić u članku
KAKO JE PROŠAO SRPSKI JEZIK U ZAJEDNICI SA
HRVATSKIM JEZIKOM
piše o tome da se odmah poslije ujedinjenja, početkom 1991, „iz zagrebačke
jezičke kovačnice izlila bujica novokomponovanih glupavih reči“
(Nikolić 2012 [1999]: 244).
On ističe da su hrvatski jezikoslovci izabrali za svoj hrvatski jezik zapadnu
varijantu (narečje) srpskog jezika Vuka Karadžića, i to iz političkih razloga.
„Najbliže srcu Zagrebčana svakako je bio kajkavski dijalekt, ali usvajanje
ovog za književni jezik bilo bi otprilike isto kao kad bi Srbi uzeli za svoj
književni jezik leskovački govor (Nikolić 2012 [1999]: 243).
Hrvatski jezikoslovci nisu uzeli zapadno narečje srpskog Vukovog govora za
„Hrvatski književni jezik“ samo zbog njegovog kvaliteta; oni su ovaj dijalekt
u prvom redu uzeli iz političkih razloga. Ijekavskim narečjem štokavskog
dijalekta govorili su svi Srbi u svim krajevima u Hrvatskoj i svi Bosanci i
Hercegovci, bez obzira koje su vere. Kao najbrojnijim, Hrvatima nije pretila
opasnost da od Srba ili Bosanaca i Hercegovaca budu asimilizovani, naprotiv,
Zagreb kao najsnažniji centar, iza koga stoji Vatikan, imao je ogromne
prednosti da pohrvati i Srbe i muslimane
(Nikolić 2012 [1999]: 243).
Po autorovom mišljenju isto onako kao što je katastrofalna greška stvaranje
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine isto tako je
po srpski jezik pogubno stvaranje srpskohrvatskog jezika (Nikolić 2012
[1999]: 244).
Nikolić zagovara orijentaciju koju bismo nazvali srpskim interkorelacionim
purizmom, purizmom usmjerenom protiv „kroatizama“. On smatra da su
glavni izvor zagađivanja srpskog jezika novokomponovane, rogobatne i kom
plikovane riječi kojima se jezik ne obogaćuje, već se istiskuju iz upotrebe
jednostavne prikladne reči. Zatim prelazi na srpsko-hrvatske odnose:U poslednje vreme primetio sam da Hrvati, da bi se razlikovali od Srba,
umesto zadnji sad pravilno koriste poslednji. Tako su Hrvati namagarčili
Srbe (Nikolić 2012 [1999]: 45).
 
Poslednja izmena:
Autor zaključuje:
U sadašnje vreme nove kovanice u Hrvatskoj rastu kao gljive. Te
hrvatske „bedastoće“ ostavimo njima, nama su dovoljne naše gluposti
(Nikolić 2012 [1999]: 45).
Nikolić navodi tri hrvatske riječi kojima, po njegovom mišljenju, nije mjesto
u srpskom jeziku: dužnosnik*, ugođaj** i poteškoća***. Za prvu kaže da ju
je našao u članku koji je POLITIKA direktno, ili preko TANJUGA prenijela
iz splitske štampe.
Druga imenica ugođaj je za autora „predstavljala nerešiv problem, mada
-------------------------------------------------------------------------------
* Tu reč upotrebio je Miko Tripalo. Po smislu u rečenici, odgonetnuo sam da
ta reč na srpskom jeziku znači funkcioner –odomaćenu reč u svim jezicima
sveta. Ne radi se ovde o uvođenju domaće reči namesto strane (funkcioner
je i za hrvatski, kao i za sve ostale jezike odomaćena reč). Jedini cilj
zagrebačke jezičke kuhinje je da za što kraće vreme u svoj jezik ubaci što
veći broj novokomponovanih reči i konstrukcija. (Kad se ima u vidu ovaj
jedini cilj svih novotarija – onda je jasno i ponemčavanje konstrukcije
rečenice: Za očekivati je , u kojoj su samo reči hrvatske.)
Sve što se radi na brzinu to je, kako narod kaže kuso ! I imenica dužnosnik
je besmislena glupost, jer u ovoj složenici nosnik nije čovek. Čovek koji
nosi, u hrvatskom književnom (srpskom) jeziku označen je imenicom
nosač, pa bi novokomponovana reč trebalo da glasi nosač dužnosti.
E, ali sa tom kovanicom nije se pobeglo od Srba. Hrvatski jezički stručnjaci
su čoveka predstavili imenicom koja označava stvar. Tako su dobili umesto
novokomponovane složenice novokompanovanu besmislicu. Ovde sam
opširnije naveo, kako se u zagrebačkoj jezičkoj kuhinji spravljaju
novokomponovane besmislice. Ovo sam napisao za srpske pomodare.
Korišćenjem ovakvih besmislica, oni ne predstavljaju ništa drugo do
najobičnije neznalice. Tu skandaloznu imenicu, ranije, nikad nisam ni čuo nivideo. Na moje iznenađenje. saznao sam da je imenica dužnosnik
registrovana u Srpskohrvatskom rečniku iz 1960. godine. Uz nju je
napomenuto da je registrovana za vreme NDH“ (Nikolić 2012 [1999]: 41–
42).
 
-----------------------------------------------------------------------------------
je često na nju nailazio u dnevnoj štampi“.
Za treću –poteškoću autor konstatuje da je složenica sastavljena od sintagme
poprilična teškoća (od prve riječi uzet je samo prvi slog i dodat imenici
teškoća).
Autora naročito nervira „neverovatna sloga Srba u isključivom korišćenju
nekih izraza iz zagrebačke kuhinje, pri čemu se potpuno ignorišu srpske,
mnogo jednostavnije i prikladnije reči“ (Nikolić 1999: 48).
U tom se utrkuju POLITIKA i TELEVIZIJA
Sloga u tome prosto je neverovatna; kad bi samo takva sloga postojala o
osnovnim interesima Srpskog naroda“ (Nikolić 1999: 45).
-------------------------------------------------------------------------------
** „Nisam mogao da nađem rešenje zato što sam, što je prirodno, polazio od
zajedničkog korena sa glagolom ugoditi, koji znači učiniti nekom nešto po
želji ili volji. Pa sam u tom smislu tražio smisao imenice ugođaj.
Međutim, sa tim značenjem, imenicu ugođaj nikad nisam uspeo da povežem
sa rečenicom u kojoj se nalazi. Ne znam ni sam kako mi je palo na pamet da
ne upoređujem te dve imenice (čiji koreni su različiti), već njihova dva
glagola: od ugođaj –ugoditi i od događaj–dogoditi.
Ova dva glagola imaju iste korene, samo su im predmeci u i do različiti.
Međutim, iako su im koreni isti, ova dva glagola imaju potpuno različita
značenja. Nisam mogao da očekujem da će zagrebački jezički, ‛stručnjaci’,
samo na osnovu slovne jednakosti korena, mada ta dva glagola (
ugoditi i dogoditi se ) imaju sasvim drugačija značenja, imati toliko
odvažnosti u stvaranju novokomponovanih besmislica; da će imenicu
događaj zameniti ugođaj koja sa ovom nema nikakve veze“ (Nikolić 2012[1999]: 42).
*** Tako je dobijena imenica poteškoća, koja označava teškoću koja je
prilično ili dosta velika – i ta imenica je u redu ako se samo u tom smislu
upotrebljava. Ali, svakako nije u redu, što je takoreći redovan slučaj na
televiziji i radiju, da je imenica poteškoća sahranila živu i kraću (jezički
efikasniju) imenicu teškoća
“ (Nikolić 2012 [1999]:43).
Nikolić navodi sljedeći primjer „besmislenog“ korišćenje imenice
poteškoća:
„Jedan reporter, za vreme poluvremena sa fudbalske utakmice rekao je ovo sa
radija slušaocima: ‛U prvom poluvremenu nismo imali velikih poteškoća’.
Ono što je rekao ima ovo značenje: ‛U prvom poluvremenu nismo imali
velikih priličnih teškoća’, a mogao je jednostavno da kaže: nismo imali
teškoća“, ali zašto da govorimo kratko i jasno, kad možemo dugo i
komplikovano“ (Nikolić 2012 [1999]: 43).
Po njegovom mišljenju neshvatljivo je najnovije masovno korišćenje riječi
puno umesto mnogo tamo gdje to nije u redu. „Pravilne srpske rečenice
glase: ‛Trg je pun ljudi’ (misli se kao bure vina), ali ‛Na trgu ima
mnogo ljudi’“ (Nikolić 2012 [1999]: 43).
Radi ilustracije daje se nekoliko „najistaknutijih ‛hitova’ poltrona i
neznalica“:
1.
budući da („Ali svi do besvesti svi i u POLITICI i na televiziji koriste
isključivo izraz budući da. A reči jer, pošto i zato što su sahranjene.“),
2.
zagovarati, zagovornik
(„Da bi skovala svoj hrvatski izraz, zagrebačka kuhinja je umesto izraza
pristalica, pobornik i pristajati, zastupati skovala nov izraz na sledeći način:Pristalica ili pobornik je onaj koji govori ‛za’, dakle to je govornik za.
Sad prebacimo za napred, pa ispadne zagovornik. Prema ovoj imenici glagol
bi trebalo da glasi zagovoriti; a onda bi to bile samo dve spojene srpske reči
za i govoriti.
Da bi novokomponovana reč bila hrvatska treba govoriti pretvoriti u
govarati pa je tako sklepana nova reč zagovarati. Sada srpski poltroni i
neznalice uveliko koriste ove izraze, a izraze pristalica i pobornik
su sahranjene. U srpskom jeziku zaista postoje reči zagovornik i
zagovarati, ali one imaju svoje sasvim drugo značenje.
Zagovarati u srpskom jeziku znači ‛nekome govorom odvlačiti pažnju’.
Na primer, dok je jedan lopov zagovarao čoveka drugi lopov mu je izvukao
novčanik iz džepa. Pogrešnim korišćenjem ove reči, poništava se njen prvi
značaj; na takav način osiromašuje se srpski jezik).
3.
pojasniti
(„Ovaj izraz, sam po sebi nije rogobatan, ali mi se smučilo zato što srpski
poltroni – pomidari isključivo njega koriste, svi odreda i u POLITICI
i na televiziji, dok su srpske izraze razjasniti i objasniti sahranili. Po mom
osećanju, u srpskom jeziku postoji izvesna razlika u značenju reči razjasniti
i objasniti. Razjasniti znači nešto jasnije izložiti, a objasniti znači nešto
rastumačiti. Sad za pomodne papagaje postoji samo glagol pojasniti.
Oni su gore navedene srpske izraze sahranili i tako osiromašili srpski jezik“)
– Nikolić 2012 [1999]: 49.
-----------------------------------------------------------------------------------
Pavle Nikolić ukazuje na izraze koje je čuo na televiziji i pročitao u štampi
a koji su, po njegovom mišljenju, strani srpskom jeziku:
zavređuju – zaslužuju (prvu riječ autor naziva novokomponovanom
zagrebačkom, a drugu srpskom), u pravilu – po pravilu,
ponukati – podstaći, neutraživa žeđ – neugasiva žeđ,
mnogo čega – mnogo šta,
premda – mada,
sretan – srećan(„u srpskom jeziku sretan je onaj koga su sretali“),dobili smo ih („samo utakmica se dobija, a ne ljudi! Kakav glupav i
neuljudan izraz!“) –pobedili smo ih („u pitanju je sportsko takmičenje“),
to je za neshvatati – to ne može da se shvati,
izniman – izuzetan,
iznimka – izuzetak,
oko toga – o tome,
pri tome- pri ovome,
oko ovoga – o ovome,
oko nečega – o nečemu ,pri nečemu,
upriličiti („ovaj izraz nisam uspeo da prevedem na srpski jezik“) –
usaglasiti, saobraziti,
uobličiti (možda znači organizovati),
nadomestiti–nadoknaditi,
budući da („postoji u Vukovom rečniku –ali on je skupljao reči i iz zapadnih
krajeva“) –pošto, jer, a to što, za očekivati je (germanizam) –može da se
očekuje,
kod određivanja – pri određivanju,
belodano– jasno,
izvedba – izrada,
izvođenje- predstava,
dvojba – sumnja,
nedvojbeno –nesumnjivo,
doktorica – doktorka,
sudovanje – suđenje,
pomak – pomeranje.
itd. itd.
 
Nagon?

Karadžić 1818.

nag1.png


Rječnik JAZU/HAZU

nag2.png
 
sumljiv_tip:
Sto bar nekad ne procitas to sto kacis?
Kliknite za proširenje...
Pročitam ja, no ne samo forumaši kod vas, nego ni vaši stručnjaci nemaju pojma o pojmu. Vi ste, u paketu, ili opskuranti ili lašci.

Ovdje je jezikoslovka Rada Stijović išla pobijati odvjetnika Miloša Bojanovića time što je navela citat iz Bore Stankovića o špijunisanju, što je urnebesno karikaturalna riječ.

Zatim, cijela koncepcija Rečnika SANU je besmislena. Sa stajališta srbistike, oko 15-20% vrela su hrvatska, a to uopće ne bi trebalo biti. Dakle, kao srpski rječnik- to je promašaj i ostavlja dojam nekog gulaša, i konačno se ni ne zna, jezičnopovijesno, kad se koja natuknica pojavila (za razliku od, recimo, oxfordskoga rječnika engleskoga jezika, gdje se točno može vidjeti kad je koja riječ zabilježena). Sa stajališta serbokroatizma, razvidno je isto da se radi o krivotvorenju, jer da su hrvatski i srpski, navodno, jedan jezik, bila bi u porabi hrvatska vrela, ne samo od konca 18. stoljeća, nego odprije, od kada Hrvati pišu na vernakularu, a to je 13. stoljeće. Nema u tom rječniku ni Držića ni Dubrovčana ni Divkovića (govorim samo o tzv. "štokavcima"), budući da bi to srušilo cijelu serbokroatističku koncepciju, i pokazalo da je srpski unekoliko moderni jezik mlad jezik koji počinje tek koncem 18. stoljeća.

Dakle- tu se nema o čemu pričati. Argumenti cijele moderne srpske filologije su slama i nebuloza. To je kognitivni poremećaj u oba vida, pansrpskom i serbokroatističkom.
 
Сигуран сам да се већина нас слажемо да је САНУ данас издајничка и антисрпска институција. Име речника је једна велика срамота. Укинуо бих им пола финансирања, јер ону другу треба да им дају Хрвати, када се већ зову српско-хрватски речник. А институције као Југословенска кинотека или Југословенско драмско позориште бих у потпуности скинуо са буџета.
 
minotauro:
Сигуран сам да се већина нас слажемо да је САНУ данас издајничка и антисрпска институција.
Kliknite za proširenje...
Не слажемо се. То ви трипујете да сте у некаквој већини, а у ствари вас је можда пар, највише десет хиљада.
 
Urvan Hroboatos:
? Što si ovo stavio? Nela je tu ispala jadna, godine ...
Kliknite za proširenje...
Kao metaforu (skraćeno poređenje) - dakle, upravo tako, ispao si i ti:

1. jadan sa tim videom,
2. lažljiv kao Ljubica Štefan sa falsifikovanjem Teslinog dnevnika;
3. frankovac kao i obe babe;
4. poreklom Srbin kao i Nevenka Maras (aka Nela Eržišnik).
 
Urvan Hroboatos:
Pavle Nikolić ukazuje na izraze koje je čuo na televiziji i pročitao u štampi
a koji su, po njegovom mišljenju, strani srpskom jeziku:
zavređuju – zaslužuju (prvu riječ autor naziva novokomponovanom
zagrebačkom, a drugu srpskom), u pravilu – po pravilu,
ponukati – podstaći, neutraživa žeđ – neugasiva žeđ,
mnogo čega – mnogo šta,
premda – mada,
sretan – srećan(„u srpskom jeziku sretan je onaj koga su sretali“),dobili smo ih („samo utakmica se dobija, a ne ljudi! Kakav glupav i
neuljudan izraz!“) –pobedili smo ih („u pitanju je sportsko takmičenje“),
to je za neshvatati – to ne može da se shvati,
izniman – izuzetan,
iznimka – izuzetak,
oko toga – o tome,
pri tome- pri ovome,
oko ovoga – o ovome,
oko nečega – o nečemu ,pri nečemu,
upriličiti („ovaj izraz nisam uspeo da prevedem na srpski jezik“) –
usaglasiti, saobraziti,
uobličiti (možda znači organizovati),
nadomestiti–nadoknaditi,
budući da („postoji u Vukovom rečniku –ali on je skupljao reči i iz zapadnih
krajeva“) –pošto, jer, a to što, za očekivati je (germanizam) –može da se
očekuje,
kod određivanja – pri određivanju,
belodano– jasno,
izvedba – izrada,
izvođenje- predstava,
dvojba – sumnja,
nedvojbeno –nesumnjivo,
doktorica – doktorka,
sudovanje – suđenje,
pomak – pomeranje.
itd. itd.
Kliknite za proširenje...
Rezultat hrvatske propagande, možeš se i sam zakititi, upravo je shvatanje u jednom delu srpske javnosti da neka reč u srpskom jeziku može na sebi nositi oznaku hrvatskog kopirajta. Da bi to tako bilo prvo bi trebalo dokazati da postoji hrvatski narod koji je stvorio hrvatski jezik, a to još nije dokazano.

Ono što jeste dokazano je da Hrvati imaju gorljivu potrebu za stvaranjem novih reči kako bi sami sebi dokazali da nisu Srbi. I onda, da bi im se jezik razlikovao od srpskog jezika:

- najčešće preuzimaju gotove reči iz drugih slovenskih jezika koje Srbi manje frekventno koriste ili ne koriste (npr. mladac iz ruskog),

- preuzimaju reči iz neslovenskih jezika, npr. iz turskog i arapskog, što bismo od navodnih purista ponajmanje očekivali: kat (sprat), kefa (četka), kajdanka (notna sveska), tava, barjak, naranča itd. (uče decu u školi "Nećemo reći džaba jer je to turcizam nego besplatno, ali ćemo reći kat, a ne sprat, jer je sprat srbizam!" :hahaha: ) - ovo dokazuje da je stvaranje razlika sa istočnom varijantom ideja vodilja, a ne "purizam"; ergo, jad i beda...

- insistiraju na jednom članu dubleta kada dublet postoji npr. dogoditi se naspram desiti se (jer ova prva je i kajkavska a druga nije) stvarajući na taj način kod dela srpske laičke javnosti utisak da je samo drugi član srpksa reč

- prevode ("klakiraju") kovanice iz neslovenskih jezika kao što su npr. latinski, nemački i mađarski (npr. kolodvor, brzojav, svjetonazor i sl.); npr. tu ima i komičnih situacija zbog pogrešnog prevoda na opštu i večnu hrvatsku bruku - npr. reč univerzitet preveli su kao "sveučilište" kao da se univerzalnost u reči odnosi na univerzalnost znanja, a u stvarnosti se odnosi na univerzalnost odnosa između profesora i studenata;

- ne prevode se one (npr. nemačke) reči koje su retke kod Srba, tačnije, retke su u Srbiji, na istočnoj polovini srpskog sveta: remen, gruntovnica, tinta, žohar, kajzerica, štagalj;

- hiperprodukcija novih srpskih reči u Hrvata; viđena je još u Šulekovu Rječniku znanstvenoga nazivlja pre 150 godina u kojem je taj jezički srbizovani Slovak iskovao desetine hiljada reči od kojih se danas u Hrvata ne koristi ni 10% reči, ali posledica je da postoji iskovano 90% reči za koji neki internetski neveža (opet rusizam) poput Hrobija može da tlapi kako se radi o "starim hrvatskim rečima" - kao da "hrvatska reč" uopšte postoji.

- koriste arhaizme https://forum.krstarica.com/threads...-neki-neopravdano-smatraju-hrvatskima.862150/
ali prost i bedan svet među nabeđenim Hrvatima ne uviđa da srpske arhaične zamenice tko, netko i nitko već u genitivu postaju "srpske" :hahaha: po čemu se istočna varijanta nameće kao funkcionalno superiorna i gramatički doslednija :plez:

- za neke laike je i to što su Hrvati preuzeli čisto srpsku jekavicu - diferentia specifica između "srpskog i hrvatskog jezika"; taj problem obradila je Bunjevka Mara Malagurska, još pre 80 godina:

https://kovceg.tripod.com/mara_malagurska.htm

1661765886787.png




Njih je još veliki Božo Ćorić dekomponovao prilikom prvog izdanja Brodnjakovog "Razlikovnoga" rječnika (veći broj primera moj je dodatak):

  • " sinonimski (dubletni) leksički par srpskog jezika razbija se tako što se jedan član tog para (prvi po redu) proglasi sredstvom hrvatskog jezičkog standarda (pr. : dopustiti : dozvoliti;" dogoditi : desiti; zbivanje : dešavanje; skupa : zajedno; vlastiti : sopstveni; doznati : saznati; smočiti : pokvasiti; dostupan : pristupačan; zbilja : stvarno(st); zapravo : ustvari; dopuštenje : dozvola; nakana : naměra; spoznaja : saznanje; promet : saobraćaj; dosětiti se : smisliti; gvožđe : želězo; pričekati : sačekati; narezati : nasěći; srušiti : oboriti; srušiti : obaliti; pomaknuti : poměriti; trgati : kidati; komad : parče; kvačica : štipaljka; bit : suština; prepasti : uplašiti; prestrašiti : prestraviti; prevrnuti : preturiti; otarasiti se : ratosiljati se; grah : pasulj; mrkva : šargarepa; stupanj : stepen, uvět : uslov; ugljen : ugalj, nadilaziti : prevazilaziti; prvenstveno : prevashodno; papir : hartija; kasno : dockan; kopati po čemu : preturati; prisutnost : prisustvo; pokoriti se : povinovati se; potpora : podrška; oprostiti : izviniti; uskrsnuće : vaskrsenje, pretkazanje : proročanstvo; pretkazanje : predskazanje; prednost : preimućstvo; dělovanje : dejstvo; otělovljenje : ovaploćenje; džak : vreća; vrećica : kesa; grlica : gugutka; grlica : kumrija; njihati : ljuljati; posuditi : pozajmiti; svojedobno : svojevremeno; (po)tući se : (po)biti se; plesati : igrati; svojstvo : osobina; natrag : nazad; unutarnji : unutrašnji…)
  • "srpski leksički par sastavljen od neutralnog i markiranog člana (arhaizma, istorizma, varvarizma) razbija se tako što se neutralni (jezički aktuelan) član proglasi hrvatskim, a onaj drugi – srpskim jezičkim sredstvom (pr. : lim : pleh...)
  • srpski leksički par sastavljen od domaće i strane riječi, razbija se tako što se domaća riječ proglasi hrvatskom, a pozajmljenica srpskom (pr. : dobit : profit, "želudac : stomak, nesit : pelikan, rublje : veš; zastrešnica : tenda; tablica : tabela itd.)
  • "standardno-jezička forma neke riječi proglašava se osobinom hrvatskog, a lokalna (kolokvijalna, narodska, negramatična) sredstvom srpskog jezika (pr. : hladan : ladan...)
  • prave se neobični (i nemogući) parovi riječi pa se onda karikaturalni član para označava srpskom crtom (pr. : zubalo : gebis;...)
  • sinonimska veza jednočlanog i dvočlanog naziva razdvaja se tako što se kraći naziv pripisuje hrvatskom, a sintagmatski naziv srpskom jeziku (pr. : rugoba : ružna žena; "dosetiti se : pasti na pamet...)
  • "navode se, jedna pored druge, riječi sasvim različitih značenja pa se onda jedna od njih označi kao hrvatska, a druga kao srpska (pr. : mošnja : tašna;" siguran : bezbědan (objašnjenje u gornjoj tablici); osigurati : obezběditi; zadnji : poslědnji; stražnji : zadnji; natrag : nazad, odabir : izbor; rub : ivica, promet(ni) : saobraćaj(ni) (prometna ulica : saobraćajni fakultet), brinuti se : starati se (briga je i strěpnja, a staranje ne), komad : parče (parče je komadni děo cěline, a komad ne mora biti děo cěline; prema tome, parče je uvěk (i) komad, ali komad nije uvěk (i) parče); znati : uměti (razlika između naučenog (znanja) i uvěžbanog (věštine, sposobnosti, uměća), mahune : boranija (boranija je vrsta graha koji se jede zajedno sa svojom mahunom; sěme akacije i svih ostalih mahunarki nalazi se u mahuni) spoznaja : saznanje (spoznaja je unutrašnji zaključak, informacija dobijena misaonim procesom, a saznanje je informacija dobijena spolja; itd. )
  • "napravi se leksički par sastavljen od neutralne i stilski markirane riječi, pa se onda prva proglasi hrvatskom, a druga srpskom (pr. : krošnja : kruna...)"
  • Prirodno je da u svakom jeziku postoje sinonimi i srodne rěči. Ovo je prava poslastica za brozovićevce! Ukoliko je sholastička ili administrativna terminologija razvila porodicu rěči porěklom od jednog sinonima, hrvatski jezikoslovci revnosno i bez izuzetka uzimaju onaj drugi; na priměr : promet : saobraćaj; do 1991. godine koegzistiraju i saobraćaj i promet i to kao nepotpuni sinonimi, kao srodne rěči : prometna ulica, prometna saobraćajnica, saobraćajac, saobraćajni fakultet, saobraćajka (saobraćajni udes) ali nakon 1991. godine : promet (ali ne i saobraćaj), prometna ulica, prometnica, prometnik...


Svu tu psihopatologiju obradio sam početkom veka na: https://www.tapatalk.com/groups/istorijabalkana/biseri-uvene-hrvatske-tvorbe-t499-s110.html

Gde možete - najčešće u čudu - pogledati koje su to slovenačke (npr. zemljovid, glasovir, nazočan, soboslikar, nasljedovati, tjedan, prijazan, kupnja, tratina, ličinka, brisalo), češke ( preko 200 reči), ruske (ugroza, čestotnost, izvješće, podrobno, usredotočiti, zadaća), turske i arapske (deva "kamila", pirjati, grimizan) reči koje su (jadni) Hrvati preuzeli da bi stvori razlike u leksičkom fondu.

I onda im dođe najveći hladan tuš kada Srbi i dalje te reči osećaju kao svoje. :hahaha:

.... Ne možeš mnogo ljudi lagati sve vreme.
 
Poslednja izmena:
Hrvati imaju za sve objašnjenje. Kada Reljković kaže "Naši stari jesu knjigu znali, srpski štili, a srpski pisali;" Hrvati kažu to se misli na ćirilično pismo koje su donele u Slavoniju izbeglice iz Bosne, a ne na srpski jezik. Ali kada govore o ćirilici u Bosni oni je zovu Bosančica, ili još luđe u poslednje vreme Arvatica... Kada se u poveljama pominje neki Srbin ili srpski jezik kažu to je bio neki pisar sluga... kada se u tituli kaže Srbljem što jasno odvaja etničko od same zemlje onda kažu imao je pretenzije na Srbiju... Da ne govorimo što crtaju karte hrvatske kneževine do Drine i Drave a nisu Cetinu i Kupu prešli. Ali po gluposti su najviše prevazišli sve narode sa Hrvatsko-ugarskim kraljevstvom. To je kao kad bi mi nazivali Srpsko-turskom imperijom, za šta bi imali više prava jer smo makar dali velike vezire i generale a oni nikoga. Oni su se toliko upetljali u svoju lažnu istoriju da ne mogu da se raspetljaju... Mislim da niko ozbiljan ni od njih više ne veruje u te gluposti što pišu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
3
Pregleda
319
Лекизан
Лекизан
M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.835
pilatovic
P
S
Genetička Struktura Srba i Hrvata
17 18 19
Odgovora
459
Pregleda
7.885
FDDD
FDDD

Back
Top