http://www.pravda.rs/2013/03/16/htt...luzivno-koje-smestio-komandantu-zandarmerije/
Кo је сместио команданту Жандармерије
БЕОГРАД – Братислав Бата Дикић командант српске Жандармерије данима је прозиван у медијима да је шеф криминалне групе која се бави не само класичним мафијашењем – шверцом дроге, изнудама и уценама – већ и да је дао“зелено” светло да се ликвидира шеф Унутрашње контроле МУП Србије, као и двојица његових инспектора!
Због озбиљности оптужби и узнемирења јавности, надлежни тужилац већ је требало да изда налог за хапшење Дикића и његове екипе. Показало се међутим, да је надлежни тужилац маскимално резервисан јер зна да је у питању специјални рат – обрачун преко медија – који се показао као најубојитији начин обрачуна политичке елите са онима којих желе да се реше. У овом случају Бате Дикића.
Криминалистичка полиција МУП Србије, чији је шеф Родољуб Миловић наводно је приметио да га џиповима прате Дикићеви жандарми, па је саставио 5. марта службену белешку у којој је наведено да Батина криминална група спрема да ликвидира двојицу инспектора из Унутрашње контроле МУП Србије Ивана Петковића и Љубишу Пузовића, који су водили истрагу о Жандармерији. Наведено је и да је Бата припадницима своје јединице потурио фотографије Петковића и Пузовића, обмањујући их да су у питању двојица опасних албанских терориста које треба ликвидирати.
ПРАВДА је дошла у посед неколико службених белешки које су припадници српске Жандармерије доставили дирекцији полиције у фебруару, дакле месец дана пре него је настала белешка Криминалистичке полиције, која је као строго поверљива дотурена медијима.
У службеној белешци заведеној под бројем КУ – 43/13 дана 15. 02. 2013 грађанин Ниша Д. С. наводи да су га двојица радника МУП покушала врбовати и тајно озвучити, како би добили одређене податке о Дикићу и његовом брату Драгану, запосленом у обавештајном одсеку Жандармерије у Нишу.
Правда у целости преноси наводе из ове белешке:
“Дана 09. 02. 2013. док сам се налазио у дворишту своје породичне куће, око 17: 30 часова код мене је дошао мој познаник М. Б. кога познајем од 1995. године. За истог знам да је пензионер Државне безбедности. Када ме видео у дворишту, ушао је у пратњи два мени непозната лица. Поздравио се са мном и рекао да би његови пријатељи хтели нешто са мном да попричају. Рекао сам да нема проблема и ушли смо у канцеларију која се налази у мом дворишту. М. Б. је остао у дворишту, а ова два човека ушли су са мном унутра. Тада ми се обратио старији мушкарац који ми је рекао да се зове Милан, да је из службе. Упитао сам га из које, на шта ми је он одговорио да то није битно у овом тренутку и да су дошли као пријатељи да ми помогну. Даље је наставио са питањем у каквим сам односима са Драганом Дикићем. Рекао сам му да сам добар пријатељ са њим и са његовим братом Братиславом, да смо одрасли заједно И да се дружимо целог живота. Тада је наставио да ми говори да су и они чули да је тако и да знају да сам поднео захтев за пријем у радни однос у МУП Србије, и да од тога ништа нема, али да ако ја њима нешто помогнем, они ће мени завршити пријем у радни однос. Тада сам упитао да ми каже шта је то што бих ја требало да урадим за њих. Прво ме је питао колико бројева телефона користи Драган Дикић и који су бројеви. Рекао сам да имам само један број који он користи од како ја знам да има мобилни телефон.
Онда ме је упитао да ли сам упознат са Драгановим ангажовањем на обезбеђењу. Рекао сам дас ам упознат и да знам да Драган обезбеђује команданта Жандармерије. Рекао ми је да не мисли на то обезбеђење, већ на приче које дуже време иду градом да Драган обезбеђује локале и власнике локала, и упитао ме је да ли сам упознат са догађајем у коме се Драган помиње да је умешан у нарушавање, где се помиње пиштољ. Одговорио сам му да Драгана и Братислава познајем више од 35 година и да им криминал, осим службено никада није био интересантан другачије. На то је он рекао да све те приче које иду и стижу горе праве велику штету Драгановом брату и да би ја својим ангажовањем и утицајем на Драгана могао да га смирим. Упитао сам га на који начин бих ја требало да разговарам са њим, а на то се убацио други човек са наочарима и рекао ми да бих ја требало да причам са Драганом по њиховим инструкцијама и да ћу имати сву расположиву помоћ у виду информација и технике. Тада сам им рекао да смо тог тренутка завршили разговор, да могу да ми покажу легитимације или налог. У супротном, могу одмах да напусте просторије, што су и учинили.
Желим да напоменем да ми је лице које се представило као Милан више пута у току разговора напоменуо да их не схватим погрешно и да су они ту да ми помогну, како мени тако и Драгану и његовом брату.
Дана 12. 02 20013. приликом разговора са М. Б. путем телефона исти ми је рекао да га је телефоном назвао његов бивши шеф из Београда и замолио гад а повеже мене и ова два лица која су долазила код мене и такође ми се извинио јер није знао разлог њиховог доласка”.
Д. С. случај пријављује нишкој полицји, а ови о свему обавештавају команду Жандармерије чији обавештајци крећу у потрагу за двојицом непознатих мушкараца, за које се, између осталог, сумњало да су плаћеници албанске мафије која Бати Дикићу прети смрћу.
О сваком потезу двојица оперативаца састављају службене белешке и шаљу дирекцији полиције. Оперативним радом долазе до податка да су код Д. С. у ствари била два инспектора из Унутрашње контроле Петковић и Пузовић. Да би Д. С. и М. Б. идентификовали ову двојицу, из базе података МУП узели су фотографије, и о томе такође саставили службену белешку коју су послали дирекцији полиције.
О свему су обавестили команданта Бату Дикића, који је 3. марта 2013. године званично обавестио начелника сектора Унутрашње контроле о активностима двојице инспектора.
Два дана касније, 5. марта 2013. сачињена је белешка Управе криминалистичке полиције о Дикићу као шефу мафије…
