- Poruka
- 411
Zašto u SNS-u umeju da razmišljaju samo u koordinatama nečijih “naloga” i teorija zavere. Njima, naravno, nije jasno da neko uopšte može da ima svoje mišljenje, a kamoli još i da se “drzne” da kritikuje kojekakve samozvane gospodare.
Sličan model gušenja slobodne misli nekadašnji radikali koristili su i tokom devedesetih godina, kada su optuživali nezavisne medije i organizacije civilnog društva da su „strani plaćenici”, „neprijatelji srpskog naroda” i „ekspoziture velikih sila”. Terminologija je sada drugačija, ali je metodologija ista i svodi se na lov na veštice.
Činjenica je da su sve vlasti u Srbiji do sada koristili medije kao sredstvo za vladanje i obračun sa političkim protivnicima, na različite načine ugrožavajući medijske slobode. Ali je isto tako činjenica da u modernoj istoriji Evrope i Srbije nije zabeležena gora represija nad medijima od one koju je sprovodio Aleksandar Vučić 1998. i 1999. godine. Ta represija je dovela do gašenja nekih važnih medija, ubistava i napada na novinare, a osuđenim kolegama upropastila je živote.
Nema sumnje da svojim najnovijom izjavom iz Vrbasa Aleksandar Vučić zapravo preti RTV-u, potpuno uživljen u ulogu „gospodara Srbije“ koji sebi daje za pravo da uči novinare i urednike kako treba da rade svoj posao. On na taj način pokušava da cenzuriše uređivačku politiku pokrajinskog javnog servisa, koji je u vlasništvu građana a ne političara.
Mislim da bilo kakva politička, ideološka analiza više nema smisla kad je u pitanju način javnog nastupa prvog podpredsednika.Ima analitičara koji su njegov način vladavine definisali.Voleo bih da čujem, pročitam mišljenje nekog psihologa ili psihijatra.Taj cinizam,ta ostrašćenost prema neistomošljenicima,ta sposobnost stvaranja i održavanja vanrednog stanja,ta, sada ne baš uspešno,skrivana ljutnja, bes na svako pitanje koje traži razjašnjenje zaista vuče ka traženju objašnjenja i u prostoru van dnevne politike.
Sličan model gušenja slobodne misli nekadašnji radikali koristili su i tokom devedesetih godina, kada su optuživali nezavisne medije i organizacije civilnog društva da su „strani plaćenici”, „neprijatelji srpskog naroda” i „ekspoziture velikih sila”. Terminologija je sada drugačija, ali je metodologija ista i svodi se na lov na veštice.
Činjenica je da su sve vlasti u Srbiji do sada koristili medije kao sredstvo za vladanje i obračun sa političkim protivnicima, na različite načine ugrožavajući medijske slobode. Ali je isto tako činjenica da u modernoj istoriji Evrope i Srbije nije zabeležena gora represija nad medijima od one koju je sprovodio Aleksandar Vučić 1998. i 1999. godine. Ta represija je dovela do gašenja nekih važnih medija, ubistava i napada na novinare, a osuđenim kolegama upropastila je živote.
Nema sumnje da svojim najnovijom izjavom iz Vrbasa Aleksandar Vučić zapravo preti RTV-u, potpuno uživljen u ulogu „gospodara Srbije“ koji sebi daje za pravo da uči novinare i urednike kako treba da rade svoj posao. On na taj način pokušava da cenzuriše uređivačku politiku pokrajinskog javnog servisa, koji je u vlasništvu građana a ne političara.
Mislim da bilo kakva politička, ideološka analiza više nema smisla kad je u pitanju način javnog nastupa prvog podpredsednika.Ima analitičara koji su njegov način vladavine definisali.Voleo bih da čujem, pročitam mišljenje nekog psihologa ili psihijatra.Taj cinizam,ta ostrašćenost prema neistomošljenicima,ta sposobnost stvaranja i održavanja vanrednog stanja,ta, sada ne baš uspešno,skrivana ljutnja, bes na svako pitanje koje traži razjašnjenje zaista vuče ka traženju objašnjenja i u prostoru van dnevne politike.
