(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME...
Mama, kako se skida motorno ulje sa Meša?
Postavljam pitanje na forumu. Da li neko zna kako da skinemo motorno ulje sa kučeta sa onolikom dlakom? Sada su mi javili od kuće da je ludak iz garaže uzeo punu kantu motornog ulja, sav se umazao,do ramena je umazan,pa je kantu odneo na svoje mesto i takodje sve umazao. Po tremu i travi je motorno ulje i otisci šapa a postoji i tufna na fasadi. Maki je poludeo,eno ga čisti a Maca kad dodje ima da mi zvoca kao da sam ja prosula ulje. Sa betona se skida nitro razredjivačem ali sa Meša?
Naravno, bilo je mnogo smeha i zajebancije na to moje pitanje.
Maki ga je malo obrisao nitro razredjivačem, pa je onda napravio rastvor panol paste i oprao ga time. Ali ne može da se skine baš sve. Iz šapa samo izlazi crno. Sada je vezan za neku šipku pored zida i ima metar da se šeta. To mu je Maki smislio kaznu pošto ne sme da ga zatvori u box jer box ne sme da bude kazna.Eno ga dere se kreten.A kanta je bila lepo zatvorena ali je on od Maze naučio da otvara sve flaše tako da je kanta otvorena. Mogu da zamislim tu blaženu i jako skoncentrisanu facu. Ona moja matora Maza je stvarno bila profesorka hahahaah....u specijalne snage je trebala da ide da ne propadne takav talenat.
Ma žao mi ga je,ali ja sam na poslu tako da je malo lakše jer ga bar ne vidim.Ali sin ga je kaznio i ma koliko nekom od nas da je teško ili da sa kaznom nije saglasan ne smemo da se mešamo. To je pravilo kod nas kući i za decu i za kerove.Jutros Maca i ja polazimo na posao,ja zaključavam kapiju i vidim kera kako ide u garažu.Vratim ga i zapretim mu da ne ronda po garaži, on me posluša,uredno sedne ispred kapije,sačeka da kola odmaknu za čošak te se sav sretan vrati u tu obožavanu prostoriju i uzme kantu sa uljem da se igra. Razumem ja da on ne zna šta je motorno ulje hahahaah Sve je već podignuto u toj garaži visoko ali nikom nije palo na pamet da će da otvara kante sa uljem. Inače je dobar samo ta garaža mu je omiljeno mesto za sakupljanje igračaka.Blenta.Uh,dobro je što sam danas do uveče na poslu.
E sad, tako euforično sretan, dovukao je kantu i legao pored moje retke ruže stablašice. Ta crna tečnost je lagano oticala u travu a on musav i sretan... i ako ona bude zbog toga crkla, majke mi mile ubiću ga. Ionako mi je uništio travnjak koji je bio najlepši u ulici i svi su se čudili kako ga održavamo pored tri psa (a to moja duša samo zna), uništio mi je svo sitno cveće,kada ja plevim cveće on pored mene isto to cveće brsti (valjda hoće da mami pomogne), zajedno sadimo tj.ja sadim a on čupa i gazi. Travnjak mi je pun žutih mrlja od izgorele trave, rupa a kada se zatrči leti trava ispod njega sa sve korenom. Od plastičnih stvari više ništa nemamo u dvorištu ni djubravnike,metle,kante,štipaljke,creva za zalivanje i mlaznice, a da ne pričam o nebrojenim saksijama koje mi je pojeo i polomio. Onda mu ja dam neke stare saksije da se igra ali on opet ide po nove.Takodje krade jabuke iz gajbe, načne ih i ostavi, zajedno sa Mazom i Mašom ukrade svaku kajsiju koja padne sa drveta (tako da je bila borba da i mi nešto pojedemo), krade drva pa ih glodje, grize otirače ispred vrata, juri za konjem i ciganima i ne mogu svega da se setim.
Samo da ruža preživi ovo njegovo zalivanje.Imam beli jorgovan koji je u velikoj žardinjeri (sadnicu sam jedva našla da kupim) i gospodin je celo drvo preturi na zemlju da bi uzeo tacnu ispod žardinjere i igrao se sa njom.Usput mu je polomio vrh i poneku granu. Razmišljam da kupim patuljasto voće (divno je i radja) koje bi bilo u ogromnim saksijama ali pošto je tu štetočina nisam sigurna da je to dobra investicija
Ipak mnogo volimo našeg blentu.
Završih posao koji sam donela kući. Dvorište i kuća mirišu tišinom. Samo fontana žubori. Grane zimzelenog su skoro u vodi. Zaklapaju bezmalo ceo bazenčić te on sa svetlima koja biju u zečeno-crne grane kroz vodu deluje tajanstven, skrive. Sama sam u kući....moje samoće, tako dragocene...moji "putevi za nigde"...duša koja grli, voli jer je voljena...Ne pamtim kad sam poslednji put sedela ovako sama i opuštena...mir, cigarete i vino, noge podignute na drugu stolicu i Meš kraj mojih nogu...
Pogledam u nebo, sivo je, skoro crno sa malo zvezda.Jedna jako svetli i veća je od ostalih...hahaha znam ko je to...pored nje još 5 manjih prebrojah, a tamo, malo dalje još 4. One su čuvari ovih 6.
hahahaha Kad se samo setim
"Koliko dece vi to imate gospodjo?"
"Dvoje-troje" odgovaram
Sadašnji odgovor bi bio "dvoje-troje-četvoro-petoro...koliko vam treba?"
Okolo, na tom plavom platnu još zvezda razbacanih svud oko ovih a opet blizu. Prijatelji za koje znam da su uvek tu, za radost i veselje, za suzu i tugu, za ocaj i borbu, za smeh i ćutnju, za rad a vala i za nerad hahahah Vremenom postaju sve jače ali i tiše moje ljubavi. Divno je imati ih sve u sebi jer daju taj prelep osećaj trajanja potrebnosti i svrhe postojanja.
Mir.... koji lomi Mešovo jako teško disanje. Jedva jede, hranim ga iz ruke dok on leži postrance i znam....znam da i to malo što uzme jede iz ljubavi prema meni. Jedva ustaje....od sobe do trave a za nazad mora da legne i da odmori. Ono čudo od tumora je toliko naraslo i spustilo se prema sredini grudi da mu pritiska pluća i srce i guši ga, davi...smršao je.....više i ne cvili, ne priča mi..samo me gleda ...vreme.....
Ustajem i klečim kraj njega....šapućem mu tiho...moj mili dečak...najbolji pas na svetu.. obraz uz obraz.....dišemo skupa u sadašnjem vremenu..još malo vremena imamo....moje poslednje M i ja.....
Radni pas bre....
PS Dobro jutro....rekoh da je ovo moje vreme čudno....i eto...nisam navikla na ovakvu sebe, sa ovoliko amplituda u raspoloženjima, sa ovoliko pitanja bez odgovora....lomim se i pokušavam da razumem ali mi ne ide, a da samo prihvatim ne umem....sve je to od ovog mog preteškog vremena...sretna sam što su sve moje zvezde tu, da nestanem u njihovom zagrljaju i ponovo se u njihovoj ljubavi rodim u reali i u virtualu naravno, jer ovde imam divne prijatelje
