Jako malo. Srbija zapravo stoji prilično dobro, novca dosta ima, postoji ozbiljan napredak, ali se on ne oseća zbog lopovluka. Koruptivni establišment se trudi da izbacuje brojke, ali da se oni odnose pre svega na par desetaka hiljada građana, koji su deo visoke i srednje-visoke SNS elite, a lavovski deo populacije svesno (organizovano) drže na nivou bede, kako bi njima lakše vladali i kako bi onemogućavali njihovo prosvećenje. To su poluge sisteam na kojima počiva njihova vlast (mislim, pored, naravno, ucena, straha, itd.). To znači da će onog momenta čim naprednjaci odu sa vlast, Srbija će bukvalno da finansijski procveta, jer će se nezamislivo velike količine novca osloboditi, budžeti će biti mnogo, mnogo veći, itd.
Ja sam video dosta tih brojki; Srbiji zapravo, kao zemlji, po mnogim parametrima ne ide toliko loše. Srbija nije neka zemlja trećeg sveta. Nego je, jednostavno, problem što se toliko krade. Krade se masovno, levo i desno. A da nema para, ne bi se ni moglo toliko krasti. Govorimo ovde o kolosalnim razmerama koje čine priče o parama koje se iznose na Kipar pričicom za malu decu.
