https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208749/Vredelo-240-miliona-evra-a-prodato-za-11-miliona.html
Vredelo 240 miliona evra, a prodato za 11 miliona
U oktobru prošle godine ministar finansija, Siniša Mali, najavio je da će država da proda sporna i nenaplativa potraživanja banaka u stečaju u iznosu od 240 miliona evra, ali je pre nekoliko dana saopšteno da je najbolju ponudu od 11,29 miliona evra dala jedna nemačka kompanija.
Kako piše "Politika", reč je o dugovima Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzalne banke, Privredne banke Beograd i potraživanjima Agencije za osiguranje depozita (AOD) prema pravnim licima. Tako je nešto formalnopravno vredi 240 miliona evra, prodato je za 11 miliona evra, tačnije, za manje od pet odsto prvobitnog duga. Radi se o propalim bankama, koje su stečaju, i problematičnim potraživanjima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da to najbolje govori o srpskoj tranziciji i odnosu prema državnoj imovini, jer se u ovom slučaju mahom radi o državnim bankama koje su upropašćene partijskim upravljanjem.
"Na drugoj godini fakulteta student nauči da hipoteka mora da bude dva ili tri puta veća od vrednosti kredita kako bi, u slučaju da dužnik ne vrati zajam, banka novac mogla da povrati u najbržem roku. Ovde se radi o aljkavom odnosu partijskih bankara prema hipotekama, jer su kao sredstvo obezbeđenja uzimali čak i jalovinu rude i to rudnika koji ne radi. Zato se i ne treba čuditi što su potraživanja naplaćena sa manje od pet odsto vrednosti", kaže Savić
Ekonomista Milan Kovačević navodi da se otkupom potraživanja bave specijalizovane firme i da su oni dobro analizirali koliko vredi ponuđeni portfelj nenaplativih kredita. Po njegovim rečima, nema sumnje da će kupac zaraditi na prodaji sredstava, koja su bila predmet obezbeđenja kredita, jer da je drugačije ne bi to ni kupovali. Podsećanja radi ministar finansija je izjavio da su sredstva obezbeđenja bile zgrade, oprema, zemljište, i da će na ovaj način biti vraćeni u privredne tokove.
"Prodaja i kupovina imovine je najisplativiji posao. To važi i za preduzeća. Kupovina zemljišta je, na primer, vrsta štednje. Svedoci smo da su mnogi bogati ljudi kupili zemlju, ali da na njoj ništa ne grade", objašnjava Kovačević za "Politiku".
Država će, samim tim što je prodala pomenuta potraživanja, godišnje uštedeti oko 10 miliona evra. U slučaju Agrobanke stari krediti preduzećima imaju nominalnu vrednost od 11,9 miliona evra, Nove Agrobanke 119 miliona evra, Univerzal banke 33,9 miliona evra, Privredne banke Beograd 14,7 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine 8,8 miliona evra.
Više puta u javnost je bilo reči o tome da će U Srbiji doći strani fondovi za otkup potraživanja pa su tako predstavnici američkog fonda KKR, pre tri godine, razgovarali na tu temu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Na spisku onih čije bi dugove KKR navodno mogao da preuzme bile su i firme nekih od najzaduženijih domaćih preduzetnika poput: Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i Željka Žunića. Njihove firme bankama duguju više od 700 miliona evra.
Ministar finansija je najavio još jednu prodaju spornih, starih, nenaplativih potraživanja ove godine od oko 700 do 800 miliona evra.
Autor: Politika
Ovako se pljačka država već decenijama.Nekom iz političke elite ili njima bliskima državna banka iz fonda za razvoj da kredit bez ikakve garancije za vraćanje kredita.Kredit se nenamenski iskoristi za građenje kuće,vile,kupovinu skupocenog automobila,jahte itd.i naravno nikada se i ne vrati jer je sa tom namerom i dat da se nikada i ne vrati.I onda ostanu ovakvi dugovi.Niko nije odgovoran a nenaplaćenih kredita ovoliko?Tako se pljačka država već decenijama i svi iz političke elite o tome ćute.Na kraju sve to narod plati iz budžeta koji puni a političkoj eliti ostale kuće,stanovi,vile,skupoceni automobili,jahte itd a da ih nisu ni zaradili ni nasledili.
Vredelo 240 miliona evra, a prodato za 11 miliona
U oktobru prošle godine ministar finansija, Siniša Mali, najavio je da će država da proda sporna i nenaplativa potraživanja banaka u stečaju u iznosu od 240 miliona evra, ali je pre nekoliko dana saopšteno da je najbolju ponudu od 11,29 miliona evra dala jedna nemačka kompanija.
Kako piše "Politika", reč je o dugovima Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzalne banke, Privredne banke Beograd i potraživanjima Agencije za osiguranje depozita (AOD) prema pravnim licima. Tako je nešto formalnopravno vredi 240 miliona evra, prodato je za 11 miliona evra, tačnije, za manje od pet odsto prvobitnog duga. Radi se o propalim bankama, koje su stečaju, i problematičnim potraživanjima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da to najbolje govori o srpskoj tranziciji i odnosu prema državnoj imovini, jer se u ovom slučaju mahom radi o državnim bankama koje su upropašćene partijskim upravljanjem.
"Na drugoj godini fakulteta student nauči da hipoteka mora da bude dva ili tri puta veća od vrednosti kredita kako bi, u slučaju da dužnik ne vrati zajam, banka novac mogla da povrati u najbržem roku. Ovde se radi o aljkavom odnosu partijskih bankara prema hipotekama, jer su kao sredstvo obezbeđenja uzimali čak i jalovinu rude i to rudnika koji ne radi. Zato se i ne treba čuditi što su potraživanja naplaćena sa manje od pet odsto vrednosti", kaže Savić
Ekonomista Milan Kovačević navodi da se otkupom potraživanja bave specijalizovane firme i da su oni dobro analizirali koliko vredi ponuđeni portfelj nenaplativih kredita. Po njegovim rečima, nema sumnje da će kupac zaraditi na prodaji sredstava, koja su bila predmet obezbeđenja kredita, jer da je drugačije ne bi to ni kupovali. Podsećanja radi ministar finansija je izjavio da su sredstva obezbeđenja bile zgrade, oprema, zemljište, i da će na ovaj način biti vraćeni u privredne tokove.
"Prodaja i kupovina imovine je najisplativiji posao. To važi i za preduzeća. Kupovina zemljišta je, na primer, vrsta štednje. Svedoci smo da su mnogi bogati ljudi kupili zemlju, ali da na njoj ništa ne grade", objašnjava Kovačević za "Politiku".
Država će, samim tim što je prodala pomenuta potraživanja, godišnje uštedeti oko 10 miliona evra. U slučaju Agrobanke stari krediti preduzećima imaju nominalnu vrednost od 11,9 miliona evra, Nove Agrobanke 119 miliona evra, Univerzal banke 33,9 miliona evra, Privredne banke Beograd 14,7 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine 8,8 miliona evra.
Više puta u javnost je bilo reči o tome da će U Srbiji doći strani fondovi za otkup potraživanja pa su tako predstavnici američkog fonda KKR, pre tri godine, razgovarali na tu temu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Na spisku onih čije bi dugove KKR navodno mogao da preuzme bile su i firme nekih od najzaduženijih domaćih preduzetnika poput: Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i Željka Žunića. Njihove firme bankama duguju više od 700 miliona evra.
Ministar finansija je najavio još jednu prodaju spornih, starih, nenaplativih potraživanja ove godine od oko 700 do 800 miliona evra.
Autor: Politika
Ovako se pljačka država već decenijama.Nekom iz političke elite ili njima bliskima državna banka iz fonda za razvoj da kredit bez ikakve garancije za vraćanje kredita.Kredit se nenamenski iskoristi za građenje kuće,vile,kupovinu skupocenog automobila,jahte itd.i naravno nikada se i ne vrati jer je sa tom namerom i dat da se nikada i ne vrati.I onda ostanu ovakvi dugovi.Niko nije odgovoran a nenaplaćenih kredita ovoliko?Tako se pljačka država već decenijama i svi iz političke elite o tome ćute.Na kraju sve to narod plati iz budžeta koji puni a političkoj eliti ostale kuće,stanovi,vile,skupoceni automobili,jahte itd a da ih nisu ni zaradili ni nasledili.
