vracanje nevinosti i pomilovanje

[dive]

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

 

[**Freya**]

Nije diplomatski priznati ali ja ne reklamiram gluposti iz svog zivota. Ne lazem kako se nisu desile ali ih i ne isticem. Ukoliko mi neko nabacuje moje greske obicno kazem kako je u tom momentu procena bila takva. Ne volim da se posipam pepelom. Ne volim ni druge da posipam. Svi imaju pravo na svoje greske i pravo da krenu dalje kako znaju i kako mogu.

 

[minon]

...stidim se... a volim kad me pomiluju...

 

[Lollol]

Voleo bi da moze da se izbrise, jer ne mora bas svako u mom okruzenju da zna za moje greske i da me neke greske iz proslosti pre 10ak godina prate i zagorcavaju mi zivot, a posledice svojih dela uvek nosimo sa sobom tako da ostaju tu zauvek.

 

[gost 243178]

Spojler

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Nije mi problem da priznam da sam pogrešila, i ne krijem greške, ali mi nekada treba vremena da shvatim da sam pogrešila... Ne znam, nisam baš toliko zaljubljena u sebe da bi mi to bio problem, a i volim da kažem ako me neko pita nešto u vezi sa greškama/lošim postupcima jer je bolje da čuju od mene, nego da nagađaju ili preuveličavaju...

OK mi je kada ljudi ćute ili ne vole da pričaju o svojim greškama, ali mi smeta kada neko laže, a ja sam upoznata sam sa činjenicama. Odvratno je kada neko neće da prizna da je odgovoran za nešto, pa umanjuje svoj udeo u priči, ili izvrće činjenice kako njemu odgovara...

 

[Џорџи]

e izmislili neki gel za smanivanje vadzajnice..uh ja reko nevinos..stvarno nista ne potiskujem niti brisem..secam se sta je bilo pre 100 god i ladno bih mogo u trenutak istine uznem 5 miliona..ako nesto pogresim priznam iako pola dodaju

 

[Новица]

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Da.

 

[koto]

ma sestro, ja sam obrnuta
misim, kad nesto zahebem, ne da priznam, nego se posipam pepelom.
i ne da ne krijem, nego u sitna crevca razjasnim, da ne bilo neke dileme
i ocekujem da mi sve oproste. i da me razumeju. i ocu bre da me vole taku gresnu
oni koji me vole
eto.

 

[kojote]

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Ako neki čovek više voli picu nego kolače a drugi ne podnosi brokoli, to, doduše, jeste znak njegove originalnosti,
ali ta originalnost je za nas sasvim beznačajna, nezanimljiva i
jasno nam je da nema nikakvog smisla obraćati pažnju na nju i tražiti u njoj neku vrednost (ako me danas razumeš).

 

[Slonce]

pa sad...mozda je bolje traziti oprost nego...dozvolu

 

[namrgodjenrodjen]

ma pošto istoriju pišu, beleže i pamte pobednici
meni je lako,
sve moje svinjarije su davno zaboravljene

 

[tehduduk]

ma sestro, ja sam obrnuta
misim, kad nesto zahebem, ne da priznam, nego se posipam pepelom.
i ne da ne krijem, nego u sitna crevca razjasnim, da ne bilo neke dileme
i ocekujem da mi sve oproste. i da me razumeju. i ocu bre da me vole taku gresnu
oni koji me vole
eto.

jel ovo nesto do bosanskog gena ili sta li

 

[tehduduk]

apropo obrisane teme- ne shvatam zasto je obrisana, trebala je ostati zakljucana za primer

 

[gost 159591]

Do sada sam se ponasala kao Koto, niko mi nije zamerao na pocinjenim greskama koliko ja sama sebi. Zivot prosao u preispitivanju i osudi same sebe. S godinama sam manje stroga prema sebi a verovatno i manje gresim, manje je i stvari koje radm ili se desavaju prvi put pa je tako i mogucnost za pogresiti manja. Starim a starci su poznati po tome sto su vecita zvocala. Ocekujem uskoro da ce mi biti kriva drzava, omladina, vlada, svi samo ne ja.

A da, zaboravila sam da sam odlucila da od danas ne gresim nista. Od danas sam konzervativna, savrsena, nepogresiva...


A mislila sam da je tema o nevinosti, nekoj drugoj, tabutnijoj nevinosti.

 

[tehduduk]

postoji generacija koja nije mogla sebi priustiti luksuz gresaka, pa ih je objavljivala na sva zvona da bi slicni videli zamke u koje su upali
ostrina nesta u ludilu u kome zivimo, ali uvek znamo da smo dali sve od sebe i da greske vecinom nisu nastale nasom krivicom nego slaboscu ...
popale generacije krive sve- sa apsolutnim pravom
ali, cini mi se da se ovde spominju oni mali gresi koje svakodnevno mozes pociniti- koji odu pod onu ako useres, pojedi gomna do kraja

 

[Earring]

svidja mi se tema
zavisi od situacije
ne bezim od odgovornosti nikad
ne plasim se svojih gresaka
cine me jacom i mudrijom i naucim se pameti sto bi se reklo
prastam sebi i kad pogresim, jer znam sebe dobro, moje greske nisu nikada iz lose namere

 

[dive]

Ako neki čovek više voli picu nego kolače a drugi ne podnosi brokoli, to, doduše, jeste znak njegove originalnosti,
ali ta originalnost je za nas sasvim beznačajna, nezanimljiva i
jasno nam je da nema nikakvog smisla obraćati pažnju na nju i tražiti u njoj neku vrednost (ako me danas razumeš).

ako mi verujes kojo i danas sam plava i boli me glava..
ovo cu posle pazljivo da procitam, kao i ostale postove..

u preletu preko napisanog, sa telefonom koji mi non stop zvoni i klijentima koji me malo, malo pa povuku za ruku jer sam jos na poslu, samo brzinski da prokomenraisem - kako ste danas pa vam svasta pada na pamet..asocijacija na temu odmah seksualna..
doduse, seks jeste bio ali mentalni..pa je to i bio povod da temu postavim..
tehduduk je svedok jer je bila i ucesnik - o brisanju i pomilovanju nisam mislila mnogo siroko..

samo lokalno..
napravite nesto, imate svedoke tog ucinjenog..imate kritiku od strane tih svedoka..trazite da se obrise tema - kakav vam je osecaj posle medju svim tim osobama?
resetujete savest kao da nista nije bilo..eto, samo mala nocna morica..
a ujutru opet pticice i leptirici..

podvlacim opet, svako od nas je napravio nekad gresku..
i svi smo mi nastavili dalje..
ono sto je pitanje - da li se zaista brisanjem opet stvori iluzija cistog i nevinog? i naivnog!

 

[**Freya**]

ma sestro, ja sam obrnuta
misim, kad nesto zahebem, ne da priznam, nego se posipam pepelom.
i ne da ne krijem, nego u sitna crevca razjasnim, da ne bilo neke dileme
i ocekujem da mi sve oproste. i da me razumeju. i ocu bre da me vole taku gresnu
oni koji me vole
eto.

Ne stices, Koto, utisak da se na taj nacin neprestano vracas na staro?

Mene bi griza savest mislim ubila, sto bih vise mislila to bih dublje isla i zlostavljala sebe najstrasnije. Nekako sam spontano usvojila pravilo, pogresim i iskreno se izvinim, drugima i sebi, posto kazem kako i koliko mi je zao moram da idem dalje bez osvrtanja i bez tereta. U suprotnom stalno bih plivala u istom mulju.

 

[koto]

u samom temelju svakog samoptuzivanja lezi jedna istina:
svest o sebi kao savrsenom bicu.
nesposobnost da se prihavati sopstvena nesavrsenost, vodi drugom problemu: nesposobnosti da se prihvati tudja nesavrsenost.
a to opet vodi u nemogucnost ikakve stvarne veze sa ljudima jer savrseni ljudi naprosto ne postoje.
tako da, poslednjih 25 godina mog zivota vodi se bitka u meni..
da sagledam stvarne greske
da ih ispravim
da ih okajem
i da ih oprostim
sa 15 godina omiljeni citat mi je bio"moja je krivica da sam ono sto sam, ako je krivica.."
tad je akcenat bio na: moja je krivica da sam ono sto sam
a sad je:
ako je krivica
godine i iskustvo cine svoje
ali tema je bila da li kazemo drugima..da li priznamo.
tako da smo malo skrenuli...

 

[cocacola kid]

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Jok ja.Jos uspem da izblatim sve oko sebe a da nisam hteo.Ljudi vole djubre pa se uvaljaju sami.A ja samo dodajem.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Oproštam drugima lakše i brže nego sebi, ali niko nije savršen i ko priznaje kod mene mu je sve oprošteno.
Praštam i sebi i teram dalje, a ne stidim se svojih grešaka jer su me one izgradile i očeličile.

Dok sam bila bezgrešna bila sam naivna i mnogo dosadna bre.

 

[gost 274070]

da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Priznam gresku, popravim je i nastojim je ne ponoviti. Vise volim kad mi argumentovano ukazu na pogresku, nego da zivim u neznanju. Ne volim panicarenja, dranja i sl kad se uoci greska, vec je bitno da se popravi sto se popraviti moze u sto kracem roku, na najpogodniji nacin.
Ne stidim se svojih gresaka. Mada i ne pogresih nesto strasno.

 

[gost 273051]

e ovako!

svi mi radimo po nekad pogresne stvari..i oni pametni iz tog pogresnog nesto pametno nauce..
ipak smo mi samo ljudi..
ima i onih drugih..
sta se desava kada uradite nesto pogresno sto izazove kritiku vase okoline..
da li ako vam se argumentovano ukaze na gresku, tu gresku priznate kao covek? pogresio sam..
ili trcite okolo naokolo da vam se fleka obrise i da ne ostane trag, kao da je nikad nije bilo? molim pomilovanje..

na temu me potakla juce postavljena tema ciji postavljac je naisao na kritiku..a kao resenje je pametno smislio i trazio da je modovi obrisu..
ne da se zakljuca kao sto vecina forumasa trazi kad njihova tema krene u nezeljenom pravcu, vec da da se obrise i da od nje ne ostane ni slovo..

da li i vi stvari koje pogresno uradite u zivotu volite da skrivate? od drugih i od sebe..
da li kad nesto ''obrisete'' stvarno imate utisak da se nije ni desilo?
da li se zbog toga osecate cistije, nevinije..
sta misliste o ljudima koji prepravljaju svoj zivot i postupke na takav nacin?
ili ste od onih koji se ne stide niceg sto su uradili..pa sad ako ne ispadne kako treba, idemo dalje..sve je to zivot..

Ovako nekako..

 

[Mensch-Maschine]

Ja zaboravim i grešku i posledice i kritike i sve. Jako sam dobar u selektivnom zaboravljanju.

 

[Dark_hazard]

Ni ja se previse ne posipam pepelom kad pogresim, brzo sebi oprostim, slab sam na sebe.
Ali razmislim o gresci jer ne volim da se ponavljam.