Volite li klasičnu muziku?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Djoakino Rosini je kompozitor koji pripada ranom romantizmu. Posebno mesto medju njegovim delima pripada komičnim operama, pre svega "Seviljskom berberinu" (1816). Ona je nastala prema Bomaršeovoj istoimenoj komediji. Rosinijeva opera je napisana za svega dvadesetak dana, a prema težnji ranih romantičara da komponuju "u jednom dahu". Bomaršeova komedija imala je oštru crtu satire, no ona je kod Rosinija potisnuta u drugi plan; protagonisti su tipični likovi komične opere-dovitljivi sluga Figaro, stari zaljubljeni škrtica don Bartolo i njegov pomagač, učitelj muzike Bazilio, ljupka Bartolova štićenica Rozina i zaljubljeni grof Almaviva. Ali, kod Rosinija dobijaju realističnost karaktera, uverljive ličnosti u kojima se prepoznaju živi ljudi. Negativnim likovima-staroj škrtici don Bartolu koji želi da se domogne Rozininog nasledstva i potkupljivom i licemernom don Baziliju suprotstavljeni su domišljati, veseli Figaro, nežna i osećajna Rozina i lirski obojen grof Almaviva. Iz vedrih igara prerušavanja (tipičnih za operu bufo: prema Figarovim planovima Almaviva se u Rozininom domu pojavljuje preobučen, prvo u pijanog oficira, potom u mladog monaha, učitelja muzike) razvija se niz urnebesnih scenskih zavrzlama i kroz njih priča o ljubavi i nastojanjima da se izbori za njenu pobedu.
 
Tikice, bravo za Rosinija i ''Seviljskog berberina''. Od ostalih Rosinijevih opera, posebno se izdvajaju komična opera ''Svraka kradljivica'' (La gazza ladra) sa veoma poznatom uvertirom, pre svega po početnom, osnovnom motivskom dobovanju dva doboša; zatim ''Svilena lestvica'' (La scala di seta) sa takođe veoma poznatom i rado izvođenom uvertirom. Od ''ozbiljnih'' opera, ističu se ''Semiramida'' i kolosalni ''Viljem Tel'' sa još jednom veoma popularnom uvertirom za operu, sa karakterističnim Viljemovim motivom u violončelima i kontrabasima.

Nakon što se 1829. godine povukao iz muzičkog života, posvetivši se pretežno, kulinarstvu (je li neko do sada probao ''turnedo'', tipično Rosinijev specijalitet sa guščjom džigericom?), zasijao je na muzičkoj sceni još samo 1841. godine, premijerno predstavljajući svoj oratorijum 'Stabat Mater'' za kvartet vokalnih solista, hor i orkestar. U svojoj konačnoj verziji, trajanja 58 minuta, ovaj oratorijum je postao veoma rado izvođen, posebno na prigodnim festivalskim koncertima.

Komponovao je Rosini i laku muziku za manje ansamble. Ko još nije čuo njegovih šest Sonata za gudački orkestar? Među kojima se posebno istakla Prva, sa veoma popularnim, gipkim, razigranim prvim stavom? A tek kratki, komični ''Duet za dve mačke i klavir (ili orkestar)''. jedna je mačka sopran, druga alt, a sve se svodi samo na jednu reč pesme: ''mijauuuu''... Na području koncertantne muzike, Rosini nam je ostavio veoma popularnu ''Suzu'', kompoziciju u jednom stavu, komponovanu u formi osnovne teme i njenoj razradi kroz šest varijacija, za violončelo i kamerni orkestar.
 
Džordž Geršvin -opera „Porgi i Bes“,

(engl. George Gershwin; 26. septembar 1898 - 11. jul 1937)
Rođen kao Jakob Geršovic (Jacob Gershowitz) u Bruklinu u porodici ruskih emigranata, kao drugo od četvoro dece.
Proslavljen je po načinu na koji je u klasičnu muziku uneo elemente popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza (opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Rapsodija u plavom“, „Melanhonična rapsodija“).
 
M87 Orkan II:
Зависи од композиције до композиције...
Волим дела која имају снагу као Вагнерово ''Јахање валкира'' или Орфову "Carmina Burana"...
Дела Стравинског ми се јако допадају...
Иначе ово што сам ја рекао не спада у период класицизма, али мислим да се овде мисли на такву озбиљну музику, како је неки зову...
Kliknite za proširenje...

Trenutno nemam vremena da sew vise posvetim temi, tako da cu napisati post da bih je imala u pracenim temama z:D
Da li neko moze da napise nesto vise o Carmina Burana -Carl Orff?
 
Loengrin:
Tikice, bravo za Rosinija i ''Seviljskog berberina''. Od ostalih Rosinijevih opera, posebno se izdvajaju komična opera ''Svraka kradljivica'' (La gazza ladra) sa veoma poznatom uvertirom, pre svega po početnom, osnovnom motivskom dobovanju dva doboša; zatim ''Svilena lestvica'' (La scala di seta) sa takođe veoma poznatom i rado izvođenom uvertirom. Od ''ozbiljnih'' opera, ističu se ''Semiramida'' i kolosalni ''Viljem Tel'' sa još jednom veoma popularnom uvertirom za operu, sa karakterističnim Viljemovim motivom u violončelima i kontrabasima.

Nakon što se 1829. godine povukao iz muzičkog života, posvetivši se pretežno, kulinarstvu (je li neko do sada probao ''turnedo'', tipično Rosinijev specijalitet sa guščjom džigericom?), zasijao je na muzičkoj sceni još samo 1841. godine, premijerno predstavljajući svoj oratorijum 'Stabat Mater'' za kvartet vokalnih solista, hor i orkestar. U svojoj konačnoj verziji, trajanja 58 minuta, ovaj oratorijum je postao veoma rado izvođen, posebno na prigodnim festivalskim koncertima.

Komponovao je Rosini i laku muziku za manje ansamble. Ko još nije čuo njegovih šest Sonata za gudački orkestar? Među kojima se posebno istakla Prva, sa veoma popularnim, gipkim, razigranim prvim stavom? A tek kratki, komični ''Duet za dve mačke i klavir (ili orkestar)''. jedna je mačka sopran, druga alt, a sve se svodi samo na jednu reč pesme: ''mijauuuu''... Na području koncertantne muzike, Rosini nam je ostavio veoma popularnu ''Suzu'', kompoziciju u jednom stavu, komponovanu u formi osnovne teme i njenoj razradi kroz šest varijacija, za violončelo i kamerni orkestar.
Kliknite za proširenje...

Naročito je zanimljiv duet mačaka, pogotovu ako se gleda, zbog scenskog izvodjenja. Inace, postoje razni aranzmani ovog dela, a jedan od zanimljivijih je duet muskog i zenskog glasa, pa sve izgleda kao udvaranje, neckanje, ali na kraju ipak srecan kraj i to sve docarano samo sa tekstom "mijauu".
 
Evo nešto više o tom delu:

IZMEĐU OPERSKE SCENE I KONCERTNOG PODIJUMA - ''TRIJUMFI'' KARLA ORFA

Veliki majstor scenske muzike XX veka, Karl Orf, stvorio je muzičko scenska dela koja se mogu izvoditi koncertno, ali i tada poprimaju obeležja scenskog izvođenja, kroz baletsku igru ili magijske slike na koncertnom podijumu. A sa istim takvim osobinama opet, mogu se izvoditi i na operskoj sceni. I taj muzičko - scenski žanr sa granice opere i simfonije, ne možemo zvati operom u pravom smislu te reči, ali ni simfonijom niti koncertom. Taj muzički rod može se nazvati MUZIČKO - SCENSKA KANTATA (pošto u njemu pored orkestra i igre na sceni, nastupaju još i vokalni solisti i hor, dakle scena i muzička radnja se tumače još i pevanjem).

Najpopularniji primer te vrste je Orfova muzičko scenska trilogija TRIJUMFI. Rad na njoj je trajao punih 16 godina. Čine je tri muzičko scenske kantate: KARMINA BURANA, KATULI KARMINA i TRIJUMF AFRODITE.

KARMINA BURANA

Ovo je prvi, najveći, najpopularniji i najuspeliji deo trilogije. Pisan je za trio vokalnih solista (sopran, tenor i bariton), veliki mešoviti hor i simfonijski orkestar obilato pojačan udaraljkama. Nastao je 1937. godine, prema istoimenoj zbirci iz XIII veka, pronađenoj u Manastiru Benediktbojern nedaleko od Minhena. To je zbirka sočnih, pikantnih, profanih pesama dokonih studenata, školaraca lutalica i srednjovekovnih pevača. U podnaslovu ove muzičko - scenske kantate stoji: ''Profane pesme za soliste, i hor, uz pratnju instrumenata i magijskih slika''. To znači da je ovo delo namenjeno pre svega koncertnom izvođenju, ali i tada se mođe dodati scenska igra, pa i promena rasvete i ''magijske'' slike (obično neke srednjovekovne, koje prikazuju pojedine scene iz ovog dela). Kantata se sastoji iz uvodnog i završnog hora i pet slika (scena) između njih. Ukupnog je trajanja 1 sat i 2 minuta.

Na početku, moćni uvodni hor, ''Fortuna imperatrix Mundi (Sreća vlada svetom)'', peva o ćudima promenljive sreće. Prva scena je ''Primo Vere'', gde hor i solo bariton u središnjem delu, pevaju o lepoti proleća. Druga scena je ''Uf dem Anger'' i tu hor i orkestar pevaju o buđenju prirode i života u rano jutro. Treća scena je ''In taberna (u krčmi)'' i tu nalazimo jedno dokono društvo. Najpre solo bariton peva pesmu jednog gosta o bedi ovoga sveta, solo tenor zatim peva o tužnoj sudbini pečenog labuda koji je osuđen da bude pojeden, a u ponovnom nastupu solo bariton peva pesmu o jednom opatu (''Von Cucaniens''), koji se nije opirao ovozemaljskim slastima (usklik ''Vafna''), na kraju nastupa razuzdano hor i peva veselu pesmu cele družine iz krčme. Obimna četvrta slika je ''Cours d' Amour'', koji slavi ljubav. Nastupa prvo dečji hor, pa prvi put u celom delu solo sopran, koji peva o nemiru srca i ljubavnoj čežnji, pridružuje joj se i solo bariton koji daje svoje odgovore. Pesma ''Circa mea pectora (oko mojih grudi)'', svojim nastupom dovodi do strastvenog vrhunca u ''Veni, veni (dodji, dodji)'', to je setna i strstvena pesma o ljubavi, koja dovodi i do njenog trijumfa u kratkom petom delu, ''Blanziflor et Helena''. U završnici, ponavlja se moćni uvodni hor ''Foruna Imperatrix Mundi'', gde Venera ustupa mesto ćudima boginje sreće.

Od uspelih svetskih interpretacija, izdvajaju se: dirigent JUDŽIN ORMANDI, sa solistima (Dženis Harsanaj-sopran; Rudolf Petrak-tenor i Harv Prisnel-bariton), horom i Simfonijskim Orkestrom iz Filadelfije; SEIĐŽI OZAVA, sa solistima (Ketlin Betl-sopran; Frenk Lopardo-tenor i Tomas Hempson-bariton), horom iz Japana i Orkestrom Berlinske Filharmonije (čuven je bio njihov nastup na Silvesterkoncertu u Berlinu 31. decembra 1989. godine); ZOLTAN PESKO, sa solistima (Silvija Hamavš-sopran, Aleksej Grigorjev-tenor i Ivan Kušnjer-bariton), horom i Nacionalnim Simfonijskim Orkestrom Italijanske Radio Televizije iz Torina. U Beogradu je najuspešniji tumač ovog dela dirigent DARINKA MATIĆ - MAROVIĆ, sa solistima, horom i orkestrom Beogradske Filharmonije. U poslednje dve godine, odmah za njom, ali sa Horom i Simfonijskim Orkestrom Radio Televizije Srbije, sledi i dirigent BOJAN SUĐIĆ.

Druga dva dela trilogije (''Katuli Karmina'' i ''Trijumf Afrodite''), manjih su i dimenzija i instrumentalnog sastava, kao što su i manje uspela i imaju manje efektnih mesta.
 
Poslednja izmena:
Da, tako je, još jednom, bravo za Tikicu.

Poštovana Rei Ki, lepo rečeno i o Geršvinu. Počev od popularnioh pesama zabavnog žanra, koje je prožeo duhom džeza i bluza, Geršvin se vinuo u područje operske i simfonijske klasike, obilato unoseći i u njih duh džeza. To se naročito oseća u ''Rapsodiji u plavom'' za klavir i orkestar, gde se Betoven i džez majstorski ujedinjuju, zatim u simfonijskoj poemi ''Amerikanac u Parizu'', u Koncertu za klavir i orkestar, F-Dur, konačno i u uvertiri za operu 'Porgi i Bes'', iz koje je kompozitor izdvojio i jednu dvadesetominutnu koncertnu, orkestarsku svitu, na temu igara i instrumentalnih numera iz opere.

Tako se, sjedinjavajući duh džeza, moderne muzičke zabave i tradicionalnog evropskog klasičnog nasleđa, Geršvin upisao u anale svetske muzičke baštine, ostaviviši dubok trag svoje stvaralačke ličnosti i nanovo inspirišući muzičke stvaraoce koji su dolazili.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Z
  • Anketa Anketa
Да ли би препознали песму?
Odgovora
0
Pregleda
208
Zauz
Z
zaluđenik
Da li će AI muzika nadvladati "standardnu"?
2
Odgovora
27
Pregleda
422
manem78
M
Vladimir983
Da li je narodna muzika umrla?
2
Odgovora
35
Pregleda
703
edi54
E

Back
Top