Volite li klasičnu muziku?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Anton Brukner(1824-1896),znamenit je Austrijski kompozitor i orguljaš.Tokom poslednjih trideset i pet godina svog zrelog stvaralačkog perioda,napisao je više od stotinu raznih dela nejednake popularnosti.Bio je veoma odan sledbenik dostignuća Riharda Vagnera,te je i sam stvarao u njihovom duhu.
Od njegovih dela danas su se na standardnom repertoaru održali neki od komada za orgulje,jedan Gudački Kvintet,nekoliko Misa za razne vokalno-instrumentalne sastave(najpoznatija je Misa broj 2.za mešoviti hor i duvački ansambl) i jedan veličanstveni ''Te Deum'' za kvartet vokalnih solista(sopran,alt,tenor i bas),mešoviti hor i orkestar.
No,Brukner je u prvom redu znamenit simfoničar.Njegovih Devet Simfonija,zadržavaju izrazitu klasičnu formu,ali im je proširen opseg i data vagnerovska orkestracija.Novost je i uvođenje treće teme u sonatni oblik,pre svega u prvom stavu.Pretežno,to je koralna tema,religioznog karaktera.Bruknerove Simfonije su svojevrsna replika na Vagnerovu muzičku dramu.Do danas su se održale na standardnom repertoaru i mnogi su se dirigenti rado okušali na njima.Od Prve do Sedme Simfonije,raspored stavova je Allegro-Adagio(Brukner je majstorski obrađivao ovaj stav)-Skerco-Finale.U Osmoj(koja traje 1 sat i 23 minuta) i Devetoj(koja ima tri autentična stava,dok umesto nedovršenog finala Brukner predviđa izvođenje njegovog ''Te Deuma'')Simfoniji,raspored stavova je Allegro-Skerco-Adagio-Finale.
Ove se godine obeležava 180 godina Bruknerovog rođenja.Njegovo se stvaralaštvo ne odlikuje snažnim emotivnim nabojima,emocije kao da su iz nužde potisnute.Brukner je bio izrazito religiozan čovek,te je i to našlo odraza u njegovom stvaralaštvu.Svakako najbolje interpretacije njegovih dela,u prvom redu Simfonija,ostvario je istaknuti Nemački dirigent Eugen Johum.
 
Finski kompozitor Jan Sibelijus(1865-1957),najveći predstavnik Finske nacionalne muzičke škole na raskršću XIX i XX veka,eminentni je svetski simfoničar.Napisao je dvanaest simfonijskih poema na teme iz Finske mitologije i prirode i sedam instrumentalnih simfonija.Pred kraj života,uništio je manuskript svoje Osme Simfonije.
Njegove su simfonije opis Finske,zemlje ''hiljade jezera'' i mitoloških priča,koje preko svojih likova izražavaju melanholiju jednog hladnog,severnog kraja Evrope.Ali,one su i opis unutrašnjeg duševnog razvoja,unutrašnje emotivne drame,koja se odigravala u biću kompozitora.Mnoge od Sibelijusovih simfonija,zapravo su plod duševne drame,koja se odigravala kod njega,najčešće u zimskim periodima godine.
- PRVA SIMFONIJA,e-moll,opus 39.Dovršena je i premijerno izvedena u Helsinkiju,26.aprila 1899.godine.Ima četiri klasična stava(I.Andante ma non troppo,Allegro energico. II.Andante,ma non troppo lento. III.Scherzo.Allegro. IV.Finale:Quasi una fantasia-Andante,allegro molto.) i za polaznu osnovu ima dostignuća simfonijske muzike Bramsa i Čajkovskog.Posebno svojom lepotom i čežnjom,pleni uvodna tema drugog stava,koja će se čuti i na kraju istog.Četvrti stav je u formi fantazije.
- DRUGA SIMFONIJA,D-Dur,opus 43.Dovršena krajem 1901. premijerno je izvedena u proleće 1902.godine.Ova je simfonija najveća(trajanja je 48 minuta) i sadrži najmasivniji orkestar.Kroz četiri klasična stava,koja su spojena u dva dela po dva,tradicionalna klasična forma se postupno izokreće,a muzička materija polako nabujava i dostiže veličanstvenu kulminaciju u sjaju duvačkih instrumenata.
- TREĆA SIMFONIJA,C-Dur,opus 52.Poznata je i pod nazivom ''Nordijska pastorala''.Dovršena je i premijerno izvedena 25.septembra 1907.godine.Ona je odraz vremena Sibelijusove prepiske sa Gustavom Malerom.Međutim,u odnosu na njegovo stvaralaštvo,ova simfonija traži lakši orkestar i kraćeg je trajanja(27 minuta).Koncipirana je u tri stava i očituje se sve veća koncentracija muzičkog materijala(skerco i finale,sjedinjeni su u jednu celinu).
- ČETVRTA SIMFONIJA,a-moll,opus 63.Umetnički je najbolja i najoporija Sibelijusova simfonija.Vrhunac je u njegovom simfonijskom stvaralaštvu,zajedno sa Petom.Rad na njoj trajao je od jeseni 1909. do proleća 1911.godine,kada je(aprila meseca) pod Sibelijusovom dirigentskom palicom,premijerno izvedena.Kroz četiri stava,veće melodijsko-ritmičke rafiniranosti,provejava severnjačka napetost i kriza,sa završnicom u tonu rezignirane upitanosti.
- PETA SIMFONIJA,Es-Dur,opus 82.Premijerno je izvedena u Helsinkiju 8.decembra 1915.godine(na Sibelijusov 50 rođendan),a zatim 1916. i 1917.godine prerađivana.Konačnu,današnju verziju,dobila je 1919.godine,u čast sticanja nezavisnosti Finske.Kroz tri tipično neoklasicistička stava,nastavlja se raspoloženje Četvrte,koje u svečanom finalu,prelazi u trijumf,istina,u ponešto razvučenom kraju.U prvom stavu,sjedinjeni su sonatna forma i skerco,a glavnu reč vode fanfare duvača i udari timpana.
- ŠESTA SIMFONIJA,d-moll,opus 104.Nastala je 1923.godine i kroz četiri stava donosi jedan fascinantan opis nordijskog leta.
- SEDMA SIMFONIJA,C-Dur,opus 105.Nastala je 1924.godine.U svojoj poslednjoj Simfoniji,Sibelijus je najzad ostvario svoj osnovni umetnički cilj:koncentraciju muzičkog materijala u jednom velikom stavu,koji je trajanja 22 minuta,i koji obuhvata sve klasične delove simfonije,stapajući ih u jedinstvenu celinu.
Mnogi veliki svetski dirigenti,izvodili su ili snimali na nosače zvuka ovaj simfonijski ciklus.Na gramofonskim pločama,kasetama i kompakt-diskovima,najuspešnije snimke su ostvarili:Genadij Roždestvenski sa Simfonijskim Orkestrom Moskovskog Radija,Kurt Sanderling sa Berlinskim Simfonijskim Orkestrom i Herbert Fon Karajan sa Berlinskom Filharmonijom.
 
Osim što postoji snažan i razvijen koncertni život u Beogradu,Novom Sadu i u manjoj meri u Nišu,muzički život u drugim gradovima Srbije je vrlo nerazvijen.Šta je uzrok takvom stanju?Ako ostavimo po strani finansijske poteškoće vazda prisutne,a koje ipak,nisu odlučujuće,mnogo veći uzrok takvom stanju je nedovoljna angažovanost kulturnih poslenika i umetnika-izvođača i nedovoljna muzička naobrazba žitelja srpskih gradova.Negde,kao ne primer u Kruševcu,to se pravda i nedostatkom prostora,što se ne može uzeti za tačno.Odgovarajući prostor,pa i prostor za orkestarske sastave,uvek se može naći.Za pohvalu je jedino ono što se u poslednjih godinu-dve čini u Kraljevu,gde su već zabeležena i gostovanja većih simfonijskih ansambala.
Smatram da se kulturni poslenici u svim gradovima Srbije moraju više angažovati na razvoju koncertnog života u svojim sredinama,muzičke škole da rade na što boljoj muzičkoj prosvećenosti građana,a umetnici-izvođači da ostvare što više koncerata i gostovanja.Jer,klasična muzika kao najviši i najplemenitiji vid muzičkog stvaralaštva,obogaćuje i oplemenjuje ljudsku svest i čoveka čini kulturnijim,tolerantnijim i srećnijim.Setimo se Platonovih reči:''ŠTO JE U DRŽAVI BOLJA MUZIKA,BOLJA ĆE BITI I DRŽAVA''. :idea: :)
 
Petar Iljič Čajkovski(1840-1893),veliki ruski kompozitor,utemeljivač je ruske simfonijske muzike.Dao je specifično obeležje prvom stavu,zanačajno ga proširujući i dajući mu obeležja dramatičnog nosioca simfonijskog razvoja.Razvoj simfoničara Čajkovskog,tekao je kroz sedam opsešnih instrumentalnih simfonija.
Rane tri simfonije(broj 1.g-moll,opus 13,iz 1869.godine,zvana ''Zimski Snovi'',broj 2.c-moll,opus 17,iz 1869.godine,zvana ''Ukrajinska'' i broj 3.D-Dur,iz 1875.godine,poznata i pod nazivom ''Poljska''),donose nam romantičarske opise pejzaža i polaze od dostignuća zrele romantičarske epohe.Posebno svojom lepotom pleni drugi stav Prve Simfonije:''Sumorni i tamni kraj:Adagio cantabile ma non tanto'',dok je Treća Simfonija koncipirana u pet stavova i bliska je obliku simfonijske svite.Prvi stav(''Introduzione e allegro.Moderato assai-Tempo di marcia funebre-Allegro brillante''),pleni svojom žustrinom,posle sumornog uvoda,dok je drugi stav jedna nemačka igra(''Alla tedesca-Allegro moderato e semplice'').Finalni peti stav(''Finale:Allegro con fuoco-Tempo di polacca''),okončava delo jednom svečanom polonezom.
Kasne tri simfonije su i vrhunac simfoničara Čajkovskog.One su sudbinskog karaktera.
- ČETVRTA SIMFONIJA,f-moll,opus 36,nastala je 1877.godine i u njoj je prvi stav(''Andante sostenuto-Moderato con anima'') dobio svoj gorenavedeni oblik.Trajanja je nešto manje od polovine cele simfonije.Drugi stav je u formi kancone,dok u trećem stavu(''Skerco:Pizicato ostinato-Allegro''),gudači donose glavnu temu okidanjem žice,bez gudala.Finale donosi razuzdanu igru,na temu pesme ''Bila je u polju breza''.Za ovu Simfoniju,Čajkovski je napisao program,koji je posvetio Nadeždi Fon Mek,svojoj meceni.
- PETA SIMFONIJA,e-moll,opus 64,nastala je 1888.godine,na majstorovom stvaralačkom vrhuncu.Kroz četiri njena stava(u trećem,''Tempo di valse'',nosilac teme je valcer,umesto skerca),provejava mahom naivno pripovedanje o sudbini.Najpopularniji stav simfonije je drugi,''Andante cantabile''.
- ŠESTA SIMFONIJA,h-moll,opus 74,nastala je 1893.godine.Dovršena je u selu Usovo,gde je Čajkovski često boravio,avgusta 1893.godine,a samo devet dana pre majstorove tragične smrti,28.oktobra iste godine,premijerno izvedena u Moskvi.To je majstorov muzički testament,a svoj naziv,''Patetična'',dobila je od Modesta Čajkovskog,kompozitorovog brata.Kroz prvi stav(''Adagio.Allegro non troppo''),prolaze najpre uvodna tužbaljka u fagotima,zatim jedna osobena himnična egzaltacija,neopisiva razuzdanost u orkestru i smiren,gotovo religiozan završetak.Drugi stav je melodiozni ''Allegro con grazia'' i svoju veoma popularnu lepršavost duguje temi u 5/4 taktu,koja se prvi put pojavljuje u umetničkoj muzici,inače mnogo vekova stara u ruskom muzičkom folkloru.Treći stav(''Allegro molto vivace''),neobično je blještav i u formi skerca kombinuje igru ''tarantelu'' sa jednim živahnim maršem,koji na kraju dominira.Potresan Finale(''Adagio lamentoso''),sa osnovnom temom u violinama i provalom očaja u srednjem delu,majstorova je ''labudova pesma'',sa smirujućim ''Amin'' na kraju.
Pored ovih,''numerisanih'' simfonija,Čajkovski je ostavio i kolosalnu instrumentalnu simfoniju programskog karaktera,zvanu ''Manfred''.Poput drugih velikih kompozitora svoga doba(Šumana na primer),Čajkovski uzima za siže ove simfonije veliku romantičarsku dramu.Simfonija ima četiri velika stava klasične strukture,ali značajno proširena.Ukupnog je trajanja nešto više od 1 sata.
Gotovo svi dirigenti prošlog veka i današnjice,rado su se okušali na ovom simfonijskom ciklusu.Simfonije Petra Iljiča Čajkovskog su znamenit muzički spomenik,ali i(zbog svojih smelih melodijskoh i ritmičkih efekata)udžbenik orkestracije i dirigovanja.
 
Američki kompozitor Džordž Geršvin(1898-1937),bio je svestrani muzički stvaralac.Najpre se istakao kao kompozitor pesama zabavnog žanra,nejednake umetničke vrednosti.Najpoznatije su mu pesme ''Letnje doba''(''Summertime'') i ''Čovek koga volim''(''The Man(when) i Love''),koje su uz mnoge druge,između dva svetska rata bile Brodvejski hitovi.Džez je na njegovo stvaralaštvo bio od odlučujućeg uticaja.Pesma ''A Foggy Day'',sa efektnim solom za violu u središnjem instrumentalnoim intermecu,superiorno je izvedena na Silvesterkoncertu Berlinske Filharmonije,31.decembra 2003.godine.Izveli je trio džez pevačice Dajane Rivz,sa Filharmoničarima kojima je dirigovao Ser Sajmon Retl.
Ali,Geršvin se istakao i kao kompozitor klasične muzike.Njegova ''Rapsodija u plavom'',za klavir i orkestar,nastala 1924.godine,za mnoge pijaniste zahvalno delo,koristi se prikriveno tematikom Betovenovog Četvrtog Klavirskog Koncerta.Sadrži briljantnu klavirsku deonicu i sviranje ukrštenih ruku.Pored nje,Geršvin je na ovom polju napisao i jedan Klavirski koncert u F-Duru,snažne melodijsko-ritmičke invencije.U simfonijskoj poemi ''Amerikanac u Parizu'',pored džez-motiva,Geršvin koristi i zvuk automobilske sirene.Ostavio je iza sebe veliki broj mjuzikala,a na polju scenske muzike,najpopularnija mu je opera sa elementima džeza,''Porgi i Bes''.Tematiku geršvin uzima iz priče o nesrećnoj ljubavi dvoje crnaca.Instrumentalnu svitu iz ove opere,sa uspehom je u Rimu,o Božiću 2002.godine u Italijanskom Parlamentu,sa Rimskom Filharmonijom dirigovao Lorin Mazel.
Geržvin je umro veoma rano,nakon neuspele operacije na mozgu.
 
Na današnji dan 31.maja 1809.godine,umro je kompozitor Franc Jozef Hajdn.Rođen je u siromašnoj porodici kolara iz Roraua,31.marta 1732.godine.Utemeljivač je prvog Bečkog klasičnog trijumvirata,koga su potom činili Mocart i Betoven.Kao veoma mlad,pokazao je veliki muzički talenat,nastupajući i u dečjem horu.Potom je,živeći u teškim materijalnim prilikama,komponovao po narudžbini,da bi osigurao životnu egzistenciju.No,1762.godine stupa u službu na dvoru kneza Esterhazija,gde ostaje do 1790.godine,kada je penzionisan.Za to vreme stekao je slavu i ugled u celoj Evropi.Po penzionisanju,do smrti je živeo i stvarao kao slobodan umetnik u Beču.
Utemeljio je svojim stvaralaštvom klasične muzičke oblike(sonatni oblik pre svega),koje je još nedorađene preuzeo od svojih prethodnika,dajući im oblike koji su Betovenu poslužili za konačno revolucionisanje.Najveći uspeh ostvario je na polju kamerne muzike i simfonije.Napisao je veliki broj gudačkih kvarteta,koji su nam poznati pre svega zbog nekih svojih satiričnih,gotovo programskih rešenja(''Žablji'',''Ševin'',''Ptičji'',Jahački'',''Carski''Kvartet,na primer).Ostavio je iza sebe 106 instrumentalnih Simfonija,sličnih karakteristika(''Jutro'',''Podne'',''Veče'',''Medved'',''Kokoš'',''Iznenađenje'',''Oksfordska'',''Sat'',''Vojnička'',itd. Simfonija).Polazeći od prvobitne ranoklasične simfonije od tri stava,Hajdn joj je dao zreli klasični oblik od četiri stava:Allegro-Adagio-Menuet-Rondo,finale.Vrhunac je ciklus od Šest ''Pariskih'' i Dvanaest ''Londonskih'' Simfonija.Sa uspehom je napisao i više od pedeset klavieskih sonata,dok na polju koncertantne muzike nije,poput Mocarta,imao mnogo uspeha.Značajan je jedino jedan Koncert za violončelo u C-Duru.Od njegove dvadeset i četiri opere,nijedna se nije održala na standardnom repertoaru.
Pa ipak,na polju vokalno-instrumentalne muzike,veoma su popularna njegova tri oratorijuma.Dva su duhovnog sadržaja:''Sedam poslednjih Hristovih reči'',koji opisuje Hristove patnje na krstu.Monumentalni oratorijum u tri dela ''Stvaranje sveta'',nastao 1798.godine,na tekst Miltonove poeme ''Izgubljeni raj'',rado je izvođen širom sveta.Jedan svetovni oratorijum,''Godišnja doba'',nastao 1801.godine,jedno od poslednjih velikih Hajdnovih dela,sastavljen je od četiri kantate,koje opisuju život na selu u svako pojedinačno doba godine.
Van svake sumnje,Hajdn je svojim umetničkim delovanjem i vremenom u kome je živeo,bio spona između Hendla,Baha i njegovih sinova s jedne i Betovena,s druge strane,kome je bio i učitelj i kreator njegovog stvaralačkog puta.
 
Poznavaoci klasične muzike i stručnjaci za ovu oblast,ŠTO SE NE OGLAŠAVATE? :evil:
Kao što se vidi,do sada je značajan broj tema,od strane raznih autora, o kompozitorima,pa i ovaj o klasičnoj muzici uopšte,već otvoren.Pisano je o Bramsu,Šumanu,Maleru,Orfu,Betovenu,Berliozu,Vagneru,Smetani,Dvoržaku,Debisiju,najzad,i o nizu drugih kompozitora ukratko,u ovoj temi.Sve su one i dalje otvorene za prikaze njihovog stavaralaštva i pojedinačne stavove o njima.Štaviše,mogu se otvoriti i nove teme o klasičnoj muzici.
I kako je moguće da svi ćutite? :!: :?: Pogledajte,svi možete dati svoj prilog potpunijem sagledavanju i upoznavanju klasične muzike i njenih najvećih stvaralaca i tako nam svima obogatiti kulturne horizonte.Dakle,uključite se,tako će i naša muzička kultura biti bogatija. :wink: :idea:
 
Na današnji dan,3.juna 1875.godine,umro je francuski kompozitor Žorž Bize.Rođen je 25.oktobra 1838.godine.Dao je veliki doprinos razvoju francuske operske muzike.Svakom ljubitelju muzike,dobro je poznata njegova najuspelija opera,''Karmen'',u četiri čina.Ne upuštajući se u njen sadržaj,mogu reći da je ova opera utrla put daljem razvoju ovog muzičkog roda i označila je svojevrsnu pobunu protiv zastarelih,ali i smelih Vagnerovih operskih stremljenja,težeći posebno da je približi narodu.Zanimljivo je i to da je svoju premijeru imala na sam dan Bizeove smrti.Od svih interpretatora ove antologijske opere,zasigurno je najdublji trag ostavio tenor Plasido Domingo,koji je ostvario preko dvesta tumačenja Don Hozea i ''ubio'' isto toliko Karmen.
Od ostalih Bizeovih opera,na standardnom se repertoaru održala jedino ''Lovci bisera''.Drugo najveće ostvarenje ovog majstora je na polju instrumentalne muzike.To su njegove dve svite pod nazivom ''Arlezijanka'',svojevrsne svite francusko-španskog plesa.Najpoznatiji su stavovi ''Farandola'' i ''Karijon''.Spomenućemo i njegovu SIMFONIJU broj 1. C-Dur,nastalu 1855.godine,delo sedamnaestogodišnjeg majstora i danas rado izvođeno širom sveta.Simfonija je manjih dimenzija,koncipirana u četiri klasična stava,sa veoma melodioznim solom za obou u drugom stavu i briljantnim skercom,sa razigranim triom,u trećem stavu.
Nažalost,prerana smrt ovog izuzetno nadarenog kompozitora,zaustavila je jedan perspektivan razvojni put ali,slično Mocartu,ipak ispunjen.
 
I Žorž Bize i Johan Štraus-mlađi,rođeni su i umrli istog dana.Samo,Štraus je rođen 1825,a umro 1899.godine.Dobro je poznat svakom ljubitelju muzike.Bio je najveći u svojoj porodici ''kraljeva'' Bečke muzike za igru i razvio je do najvećih umetničkih dometa.O njegovim valcerima(napisao ih je preko 140),polkama,kadrilima,čardašima,marševima i drugim komadima,svedoči danas i tradicionalni Novogodišnji Koncert,koji Bečka Filharmonija drži svakog 30. i 31.decembra stare i 1.januara(što se prenosi posredstvom Evrovizije)nove godine.
Ali,Johan Štraus-mlađi je iza sebe ostavio i veliki broj opereta.Najpoznatije su mu operete ''Slepi Miš''(sa veoma popularnom uvertirom) i ''Baron Ciganin''.U njima se Štraus sočno podsmeva suviše lagodnom,gotovo raskalašanom životu Bečkih skorojevića svoga doba.
Nema sumnje,na području operete,ali najviše na području bečke muzike za igru,Štraus je dao svoj osoben doprinos razvoju Evropske muzičke umetnosti.
 
HANI:
Mozda nisam muzicki obrazovana kao ostali,ali obozavam da slusam klasicnu muziku u izvodjenju simfoniskog orkestra.Nema nista bolje za opustanje od dobre knige i ovakve muzike.
Kliknite za proširenje...

Draga Hani,
koju simfonijsku muziku najradije slušaš?Ona je jedno od najraskošnijih područja muzičkog stvaralaštva,obuhvatajući period od XVII veka,a stvara se i danas,istina,sa manje inventivnosti i originalnosti nego ranije. :D 8)
 
Slusala sam Mendelsona, i skroz sam se odusevila! Hebridi, naravno!

Loengrin, znas li sta sam htela specificno da te pitam? Slusala sam Sostakovica, i skroz je disharmonican, manijakalno-depresivan, pun nekih ritmova koji se ne uklapaju, menja akorde bez ikakvog pravila, a opet... strasno mi se svidja. Jesam li ga dobro shvatila? Hoces li da mi objasnis, molim te?
 
guitarrr_babe:
Slusala sam Mendelsona, i skroz sam se odusevila! Hebridi, naravno!

Loengrin, znas li sta sam htela specificno da te pitam? Slusala sam Sostakovica, i skroz je disharmonican, manijakalno-depresivan, pun nekih ritmova koji se ne uklapaju, menja akorde bez ikakvog pravila, a opet... strasno mi se svidja. Jesam li ga dobro shvatila? Hoces li da mi objasnis, molim te?
Kliknite za proširenje...

Draga moja,Ti si ga veoma dobro shvatila,osim u jednom detalju:nije Šostakovič manijakalno-depresivan,jer što ti zoveš manijakalnom depresijom,upošte se ne podvodi pod taj pojam,to je tipična melanholija,pod čijim su uticajem stvarali brojni vrhunski umetnici pre njega.
Što se tiče disharmonije,neskladnih ritmova i odsustva pravila za akorde,upravo su to bile odlike mnogih velikh kompozitora,revolucionara muzike pre njega.To je i odlika muzičke umetnosti u XX veku.Šostakovič je upravo bio savršeno uklopljen u epohu kojoj je pripadao,koristio je i elemente džeza i muzičkih žanrova svog vremena,vešto ih sintetizujući,te je time bio upravo najzanimljivija i najoriginalnija ličnost u muzičkoj umetnosti XX veka,posebno na polju kamerne i simfonijske muzike.
 
Pozivam svoje sagovornike,poštovaoce klasične muzike,pa i stručnjake za ovu oblast da,pored ostalog o klasičnoj muzici,iznosimo i utiske sa koncerata kojima smo prisustvovali ili prisustvujemo,u Srbiji i u svetu.To bi takođe dalo veliki doprinos obogaćenju naše muzičke kulture. :idea:
 
Na današnji dan,15.juna 1843.godine,u Bergenu je rođen najveći norveški kompozitor,utemeljivač Norveške nacionalne muzičke škole,Edvard Hagerup Grig.U svojim delima,dočaravao je melanholiju severa Evrope.Najznačajnija dela,ostvario je na polju klavirske,kamerne,koncertantne i baletske muzike.
- na polju klavirske muzike,ističu se:''Šest poetskih slika'',opus 3 i ''Lirski komadi'',opus 12,u deset svesaka stopljenih u jednu celinu.Komad ''Proleće'',opus 43.broj 6,inspirisan je prirodom.Vrhunac predstavlja svita ''Iz Holbergovog vremena'',opus 40,koja je docnije imala preradu za gudački orkestar.To je svita klasičnih starih igara,obrađenih u skandinavskim harmonijama.
- na polju kamerne muzike,ističu se:tri violinske sonate,''Idilična'' u F-Duru,opus 8,iz 1865.godine,''Radosna'' u G-Duru,opus 13.iz 1867. i ''Dramatična'' u c-molu,opus 45,iz 1887.godine.Sledi Sonata za violončelo,a-moll,opus 36. i Gudački Kvartet,g-moll,opus 27,sa četiri stava baziranih na istom motivu-norveških genre-slika.
- na polju koncertantne muzike,nastao je čuveni Koncert za klavir i orkestar,a-moll,opus 16,iz 1868.godine,veoma popularno delo,koga je kritika u prvo vreme odbacivala.Karakterističan je huk timpana na početku prvog stava,nakon koga solista donosi glavnu temu.Koncert je koncipiran u tri klasična stava.
- na polju baletske i orkestarske muzike je vrhunac u Grigovom stvaralaštvu.To je muzika za balet ''Per Gint'',prema drami Henrika Ibzena.Nastala 1881.godine,efektnih i rafinisanih tonskih boja,sa orkestracijom preuzetom od Vagnera i obogaćenom tamnim tonskim bojama,ova baletska muzika,postala je simbolom Evropskog Severa.Iz nje je Grig načinio dve koncertne Svite:broj 1.opus 46,sa komadima:''Jutarnje Raspoloženje''(orkestracija podseća na predigru za Vagnerovog ''Loengrina''),''Ozina smrt'',''Anitrina igra'' i ''U pećini gorskog kralja''.Svita broj 2.opus 55,ima stavove:''Ingridina tugovanka'',''Arapska igra'',''Povratak Per Ginta'' i veoma popularnu ''Solvejginu pesmu''.Drugo značajno delo na području orkestarske muzike je ''Lirska svita''opus 54,koja u četiri stava obrađuje pojedine motive iz skandinavskih legendi.Najpoznatiji su ''Dečak pastir'' i ''Gnomusov marš'' iz ove svite.
Edvard Grig je umro 4.septembra 1907.godine.Svojom osobenom muzičkom pojavom bio je ideja-vodilja ogromnoj većini dolazećih kompozitora severa Evrope(pa i takvoj muzičkoj gromadi,kakva je bio Jan Sibelijus).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Z
  • Anketa Anketa
Да ли би препознали песму?
Odgovora
0
Pregleda
211
Zauz
Z
zaluđenik
Da li će AI muzika nadvladati "standardnu"?
2
Odgovora
28
Pregleda
465
VanderGraaf
VanderGraaf
Vladimir983
Da li je narodna muzika umrla?
2
Odgovora
35
Pregleda
727
edi54
E

Back
Top