Volim sebe...

Ja sam vokativ! Oh, ja sam izmislila vokativ.
Vokativ je prapočetak prapočetaka, to je i finalna tačka u kojoj se ukrštaju sve tačke, sve pojave, sve okolnosti ovoga sveta.
Vokativ je finalna i početna tačka. Oh, ja sam finalna i početna tačka. Ona od koje sve polazi i u kojoj se sve završava.

Oh, kakvoga li samoljublja! :cool:
 
Uhh, kako si samo nerealna.
Nije uopšte glupo pričati o sebi, jer ako ne pričaš o sebi, ako se ne baviš sobom u mislima, kako ćeš se upoznati?
Postoje ljudi koji, naprotiv, sebe ne cene te i ne ističu svoje vrline već mane. Ima takvih primera čak i ovde na forumu.
Na stranu što su na internetu ljudi iskreniji nego u razgovoru uživo. ;)
Primetila sam da ljudi baš obezvređuju pisanu reč i forum.
Nije mi jasno kako onda ozbiljno uzimate poeziju, romane, udžbenike iz kojih učite...
Nije glupava paralela, i ono i ovo pišu ljudi, samo tematika je drukčija, kao i stil pisanja.
Dovoljno je opažati nijanse a ne biti isključiv. Ako neko naglasi svoje vrline, ne mora da znači da preteruje ili da leči komplekse, šta već...

Уфф...
Мислим да постоји много других и бољих начина да се упознамо са собом.
Ово је сигурно један од начина, видиш се, сагледаш се из свих углова, размислиш шта би променио, шта би неговао, све је то супер. Али зар ја себе већ не познајем довољно добро кад могу тако сигурно да износим све своје врлине? И наравно да ће сви пре признати своје врлине, и да ће истих много више бити него мана. У том смислу сваки човек је бар мало нереалан према себи. Мислим, у реду, бавим се ја собом, сви се ми бавимо собом више од било чега, али од свог тог бављења самом собом ја се често могу заварати, зато што нема речи другога који може да ми мисли врати на прави пут. Онда могу свашта да умислим, да створим сама себи врлине. Свима је најлакше да верују како су они ово, оно, како су савршени, како су феномени, добри, лепи, паметни, просто им тешко да живе сами са собом...Али, стварно, човек ће пре себи смислити неке врлине (односно врлине које би волели да имају, па умисле да имају), него што ће признати мане. Али опет, и мане је лакше признати на форуму. Као што је најлепше исписати све могуће врлине које сматраш да имаш. То баш онако испуњава его.
Мислим шта, мени неко у животу рек'о да сам паметна; пиши паметна сам...Затим, једном ми једна девојчица рекла да сам лик: пиши јако сам забавна, интересантна, имам специфичан смисао за хумор, други ме сматрају ликом; једном сам чула случајно како ме мама хвали да сам поштена (а шта мама зна?); пиши: јако поштена, добродушна, не уме да зај.ебе....Вау....Па стварно....Нисам до сад ни схватала да сам оволико савршена!!!
П.С. Ови примери горе су једноставно примери, немају везе са мном, да не буде после оптуживања како ми је глупо истицање врлина па да их ја сада истичем, да не буде да сама себи ускачем у уста...Само како ја мислим да тече тај мисаони процес док се размишља о себи, док се неко бави собом и док неко истиче своје врлине.....:)
 
Volim sebe iskreno i neizmerno, jer sam sama sebi najbolji drug, jer ja najbolje znam ko sam i koliko vredim, i znam da imam vrline koje drugi vrlo retko primećuju.

And I must, above all things, love myself... reče jedan divan čovek i ostade sam....
 
P.S. CAK VISE NISAM NI UOBRAZEN SAD SAM SAVRSEN!:)[/QUOTE]


ODLICNO RECENO-SVAKA CAST!:worth::worth::worth:
Elem,volim sebe,i stalno kad krenem negde UVEK se vratim par puta da se oglednem,i onda me mama zeza kako ce ona da ide sa mnom i da mi nosi ogledalo,ili da ugradim jedno pored glave. hm,odlicna ideja:super:
 
P.S. CAK VISE NISAM NI UOBRAZEN SAD SAM SAVRSEN!:)


ODLICNO RECENO-SVAKA CAST!:worth::worth::worth:
Elem,volim sebe,i stalno kad krenem negde UVEK se vratim par puta da se oglednem,i onda me mama zeza kako ce ona da ide sa mnom i da mi nosi ogledalo,ili da ugradim jedno pored glave. hm,odlicna ideja:super:[/QUOTE]

Hvala, hvala:mrgreen:

Ja se cesto gledam u ogledalo...postalo mi navika pored ovoliko zena u kuci:lol:
 

Back
Top