Војвода Путник има планину у Канади

Seprtlja

Aktivan član
Poruka
1.849
Како би одали почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику, Канађани су планину која се налази у близини провинције Алберте, назвали „Путник“. У присуству групе поштовалаца и ратних ветерана, откривена је и освештана спомен-плоча.

Putnik-11.jpg


Многи знају да на Месецу постоји кратер назван по једном од највећих климатолога и астронома 20. века Милутину Миланковићу, као и да српских топонима има у многим деловима планете, али мало ко у Србији, а ни међу око 200.000 канадских Срба свих генерација, зна да у Канади постоји планина Путник.

Та планина део је ланца Стеновитих планина између канадских провинција Алберте и Британске Колумбије у планинском масиву Кананаскис и висока је 2.940 метара.

Канађани су је тако назвали још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске (1912-1916) и првом српском војводи Радомиру Путнику (1847-1917).

Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте, и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, овековечили су планину Путник откривањем и освећењем спомен-плоче.

На плочи су на енглеском језику уклесане ове речи: „Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847-1917)".

Spomen-ploca.jpg


„Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914-1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства", пише на спомен плочи.

Свечаност у подножју планине Путник имала је српско-канадски карактер и почела је певањем канадске и српске химне у извођењу 10-годишње Кристине Филиповић, уз пратњу Велимира Живковића.

Вијориле су се заставе Канаде, Алберте и Србије, свирала војна церемонијална музика, а присуствовали су и канадски војни ветерани.

Putnik-2.jpg


Спомен-плочу открио је један од најстаријих чланова Равногорског покрета из Калгарија Бранко Тумбас, а освећење је обавио парох српске цркве Свети Симеон Мироточиви у Калгарију Обрад Филиповић.

Присутне је у име организатора поздравио председник те организације Бошко Ивковић, а у име владе Алберте директор Регионалног центра Марк Стори.

Putnik-3.jpg


Према речима овлашћеног нотара Србије у Калгарију Милице Опачић, српска заједница у том граду броји до 5.000 припадника и акција на планини Путник део је трајних и разноврсних активности неколико српских организација у представљању српске историје, традиције и културе и њиховом очувању међу канадским Србима.
 
У пустињу суху, од људи далеко,
Свети Зосим беше зарана утек'о,
Да се у самоћи разговара с Богом,
И проводи живот у труду премногом,
У молитви, посту, у ноћноме бдењу,
И у спасоносном богоудубљењу.
Ко ангел у бдењу, као див у вери,
Незлобност његову осетише звери.
Мрзитељи људи заволеше свеца,
Послушна му беху као оцу деца.
А милосан светац милошћу их кроти,
Звер се одазива добротом доброти,
И доброту памти, и злом је не враћа,
Добротвору своме захвалношћу плаћа.
Прогоњен од људи, зверовима мио,
Међ зверове Зосим беше с' уселио,
Но зверови – људи открише му село,
Мукама му љутим уморише тело.
Сад се Зосим свети на небу радује.
Са свецима многим у Рају ликује.
И моли се за нас да брод пребродимо
И у Рају са њим да се веселимо.

РАСУЂИВАЊЕ

И мртви осећају и знају добра дела, која им се чине. У то хришћанин не треба да има никакве сумње. Добро дело као електрична струја шири се по целом небеском свету. Неки чиновник царски Магистријан би послат од цара некуда по важном послу. Путујући угледа Магистријан човека ништа мртва, потпуно нага. Он се сажали, скиде своју кошуљу, обуче мртваца и чесно сахрани. После извесног времена догоди се несрећан случај с Магистријаном, на име: он паде с коња и сломи ногу. И лежаше дуго болан у постељи. Једном се сабра к њему неколико лекара, да се посаветују о болести његовој. Лекари нађоше, да се нога мора одсећи. Те ноћи Магистријан није могао спавати, него је само туговао и плакао. У поноћи јави му се на једном неки човек, и упита га: „што плачеш?" Када му Магистријан објасни, онда непознати човек истрља руком болесну ногу, и нога постаде здрава. „Ради Бога, реци ми, ко си ти?" упита Магистријан. На то му непознати рече: „погледај на мене и види, зар ова кошуља није твоја? Ја сам онај, кога си ти видео нага мртва, и кога си обукао у ову кошуљу. И ево за твоје добро дело посла ме Бог, да те исцелим. Благодари Богу!"


БЕСЕДА

о тузи Христовој
Сад је душа моја жалосна; и шта да
кажем? Оче, сачувај ме од овога часа;
али зато дођох на час овај (Јов. 12, 27).
У овај свет земаљски ништа реалније није ушло од Господа Исуса Христа, ништа реалније као Бог и ништа реалније као човек. У истини сав овај свет изван Исуса Христа изгледа призрак. Ни земља ни вода ни ваздух ни светлост немају ни изблиза ту реалност коју има Он. Гле, све ће ово проћи, а Он ће остати. Ваистину Он је камен темељац једног непролазног света, и само онај, или оно, што се припије чврсто уз тај камен, моћиће суделовати у том непролазном свету, непролазној реалности. Бурни али немоћни таласи времена срдито су ударали, и данас ударају, час о реалност Божанства Христова час о реалност Човечанства Његовог. Јер колико је требало хришћанима труда, да отварају очи безбожницима, и доказују Божанство Христово, толико им је требало труда, да отварају очи јеретицима и доказују Његово Човечанство. Но Дух Свети свезнајући постарао се унапред, и преко Јеванђелиста спремио оружје хришћанским борцима унапред. Сад је душа моја жалосна. Зар би Господ осећао жалост, да није био прави човек, подложан свима немоћима телесне природе изузев греха? И не само жалост но и страх: Оче, сачувај ме од овога часа. Ово говори немоћна природа човечја, која се грози смрти (јер о смрти је реч), али не грешна него безгрешна природа човечја, јер Господ одмах додаје: али зато дођох на час овај. Видите ли, колико је важна смрт Христова? Ми смо њоме искупљени, њоме спасени. Нека се нико, дакле, не зауставља једино на науци Христовој, него нека се пренесе на Голготу и посмотри са ужасом крваву жртву на Крсту, која је принета за грехове наше, за спасење наше из смрадне чељусти змије преисподње.
О Господе Исусе, пострадавши нас ради и нашега спасења ради, помилуј нас још једанпут, и још једанпут. Теби слава и хвала вавек. Амин. :pop:

http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/index.php
 
Poslednja izmena:

Back
Top