Војвода Момчило - Срб или Блгар?

[banya]

,,Висок као два човека, подсећајући на минарет" - тако су савремени извори описивали човека који је владао облашћу између планина Родопа и Пирина, а за коју тадашњи списи кажу да је граница између Срба и Бугара. Ко је био човек који је служио цара Душана? Да ли је српска граница била источније него што се мисли?

 

[Khal Drogo]

Сасвим добар чланак о војводи Момчило имамо у српској википедији (овдје)

Spojler: Војвода Момчило

Војвода Момчило

Момчило
Датум смрти	7. јул 1345.

Балкан 1340.

Војвода Момчило или севастократор Момчило је био бугарски[ разбојник и феудални властелин западних Родопа, из прве половине 14. века. На почетку је био припадник разбојничке групе на граници тадашње Бугарске, Византије и Србије. Византијци су унајмили Момчила као плаћеника. Захваљујући свом опортунистичком учећу у грађанском рату у Византији, у ком је ратовао на свим странама, постао је владар великог дела Родопа и западне Тракије. Његов посед налазио се на међама Трибала (Срба), Меза (Бугара) и Ромеја (Византинаца).

Момчило је имао на почетку успеха и против Османлија и Византинаца, спаливши турске бродове, а скоро да је успео и да убије једног од својих главних противника у то време, Јована VI Кантакузина. Упркос томе, поражен је и убијен од здружене византијско-османлијске војске 1345. године у бици код Перитериона. Због своје храбрости и борбе против Турака, војвода Момчило је опеван у народним песмама Срба и Бугара као борац против турског освајања Балкана.

Биографија

Рођен је с почетка XIV века (негде око 1300 год. — 7. јули 1345. год.) у породици која није била племенитог порекла. Издвајао се од својих вршњака својом висином и снагом. Како је био изузетно развијен и снажан, о чему се говори и у такозваној „Римованој турској хроници о Омар паши”, доста поузданом извору, који наводи се да је Момчило био тако високог раста „да је личио на минаре”, наметнуо се као хајдучки вођа.

У служби Византије

Након 30. године живота, ступио у службу код византијског цара Андроника III Палеолога (владао 1328–1341) који га је „уврстио у војнике“ (стратиоте). На основу ових оскудних података, може да се претпостави да је Момчило добио „пронију” (посед) негде у Родопима, на граници између Византије и Бугарске, што га је обавезивало да ратује у византијској војсци. Он се, међутим, није показао као сувише дисциплинован ратник ни веран поданик. Наставио је да „четује и да много зла наноси Мизији”, односно Бугарској, иако је у то време (1331) био склопљен мир између две земље. На сва упозорења од стране „архоната на граници” (управника области) „он не могаше да се сасвим убеди”, па је због тога требало да буде кажњен „за злодело”. Пошто је постао „мрзак” и Мизима (Бугарима) и Ромејима (Византинцима), Момчило је одлучио да побегне у Србију — код краља Стефана Душана. „Отишао је Трибалима и тамо проборавио доста времена.

На двору краља Душана​

Пиротски град, који је обновио војвода Момчило

У служби цара Кантакузина

Иако је званично Момчило у својој родној области вољом цара Јована VI Кантакузина завладао, убрзо је показао да се само вратио ранијим обичајима и да неће да води много рачуна ни о чијим осим о сопственим интересима. „Одлучи да се рачуна... добровољни слуга цара Кантакузина али не тако... да га следи где би он желео да иде, већ да... кришом напада његове непријатеље на своју корист, а и свих оних који су за разбојничку плату одлучили да са њиме војују” (Н. Грегора). Убрзо су Момчилово име и његова слава привукли значајну војску. Прилазили су му са свих страна „и од Трибала и Миза и други...”, то јест и Срби и Бугари: „неки бедници који су били крвожедни и дивљи... нешто више од 2000 одабраних коњаника који су сви ратничким духом задојени”. На другом месту налазимо податак да се Момчилу придружило више од триста коњаника и око 5000 пешака, што је била озбиљна војска за то време. Овладао је градом Ксантијом, који му је постао седиште. Био је строг, чак и суров господар: „неумољив у бесу, сурово и нечовечно убијајући противнике и осуђујући их на смртну казну и за мале и за велике преступе”. Иако византијски писац са свог племићог положаја даје прилично презриву оцену Момчилових бораца — људи из народа и сиротиње („разбојничка гомила”) — ипак признаје да је Момчило окупио бројну и врло верну војску. „Сви су тврдили да ће пре сопствени живот него њега жртвовати када затреба.” За само пар година, Момчило је својим делима и подвизима оставио лик који ће се вековима памтити у народним песмама Срба и Бугара.

Убрзо је постао тако значајан да су обе стране у византијском рату настојале да га задрже или привуку. Цар Кантакузин доделио му је титулу севастократора, што је била трећа по рангу титула у царству (након титула цара и деспота). С друге стране, Момчило је из Цариграда добијао оружје, тако да је било само питање времена и његове процене када ће да промени страну. То се изгледа десило негде у јуну 1344. године, када је Јован VI Кантакузин добио новог савезника у византијском грађанском рату — Турке Селџуке.[9]

Борбе са Турцима и Византијом 1343 и 1344.

У јуну 1343. Кантакузину је емир Омар (Умур), владар једне од селџучких државица у Малој Азији под именом Ајдин (око данашње Смирне), упутио велику помоћ у виду 200 бродова са неколико хиљада војника. Турско понашање или можда неки други повод, били су довољан разлог да Момчило промени страну и да нападне Турке, а затим и самог Кантакузина. Цар-историчар приповеда да је Момчило напао луку Абдеру (Егејска обала), где се налазило 15 турских бродова с малом стражом. У нападу, три брода су спаљена, док су остали успели да побегну. Чувари су побијени. Сада су се, у одмазди, и Турци и трупе цара Кантакузина окренуле против Момчила.[9] Цар-историчар Јован Кантакузин врло је живо описао један сукоб са Момчиловом војском из ког је једва извукао живу главу. Занимљиво је да његова прича почиње описом сна. Цар је у пратњи шездесетак војника био у извидници недалеко од старог, разрушеног града Месине, када је, савладан умором, накратко прилегао. Из дремежа га је пробудио глас који му је у сну говорио: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос.” Узнемирен, цар се пробудио у тренутку када су извиђачи јавили да пристиже непозната војска. Радило се о хиљаду јахача које је предводио Момчило коме су уходе дојавиле царево кретање.

Настало је панично повлачење и борба. „Цар притешњен, бранио се од оних који су први стигли; и пао је царев коњ док се он борио са непријатељима. А један од царевих пратилаца... сишавши са коња даде га цару и уједно га подиже да узјаше. Док се пео, неко га пришавши удари мачем у главу, али ништа не нашкоди, јер је шлем добро одолео ударцу. Одатле, бранећи се целим путем, ударајући и примајући ударце... стигао је цар у Кумуцину, чудесно спасен.” Присталице Кантакузина, заробљене у овом препаду, Момчило је послао у Цариград, и од цара Јована V као награду примио знаке деспотског достојанства. Ова титула давала се врло ретко, углавном рођацима царске породице. Момчило је први страни велможа који је добио достојанство деспота, а да за то нису били испуњени званични услови. Тако је некадашњи хајдук постао истовремено и севастократор и деспот, односно од обе зараћене стране примио две највише византијске титуле. Беше то без сумње врхунац славе господара Родопа, који је тада наумио да „за себе оснује независну власт” па се „одметну и од цара Кантакузина и од царице Ане (регенткиње), а истовремено је ратовао против обоје и потчињавао градове и села... учини се да је несавладив због срчаности и природе утврђености крајева којима је владао”.

Битка код Перитериона​

Детаљније: Битка код Перитериона

У лето 1345 дошло је до сукоба малобројне војске Војводе Момчила и трупа турака и Византинаца. Момчило је након херојског отпора савладан и убијен 7. јула 1345. године.

Monumento a Momchil en Momchilgrad, Bulgaria.

 

[Khal Drogo]

О војводи Момчилу је доста опширан извјештај оставио Јован Кантакузин (српска обрада рукописа овдје стр 254-262, 452-458, 461-467, 470-477)
Један од одломака у извјештају Јована Кантакузена о војводи Момчилу

Управо тада се деси и онај догађај са Момчилом (Μομπτίλας). Он, будући двоструког порекла (διφυής) од неугледних родитеља, изабра да од младости у друштву вршњака води разбојнички живот на међама Трибала и Миза [Бугара] (Πατριβαλών και Μυσων); и стога je, припремајући заседе и клопке, изненада доносио пропаст онима којн су нролазили.94 A управо када je навршио тридесет година, одлучио je да промени онај дивљи начин живота и да га замени за људски.
И тада, пришавши неком од угледних Ромеја (των ενδόξων 'Ρωμαίων), прихватио се да му служи за плату.95 A затим, пошто je протекло мало времена, ту службу je напустио и поново се вратио на раније навике пљачке, па полако и постепено сакупивши снажну војску, показа одважност духа, час као муња изненада нападајући на тврђаве Миза [Бугара], час кришом нападајући војску Кантакузина, a час жестоко пљачкајући крајеве Византинаца.

Када је у питању етничко поријекло војводе Момчиа како стоји у образложењу приређивача (Ф.Баришић) приложеног дјела

Јован Кантакузин доноси потпуније и разноврсније податке ο Момчилу познатом хајдуку бурних година краја прве половине XIV века (вл. одломак бр. 46 превода вести Јована Кантакузина). Та разлика се запажа већ и у подацима ο Момчиловој етничкој припадности, јер док Јован Кантакузин изричито наглашава да je он Бугарин (в. нап. 314 коментара за вести овог писца), Нићифор Григора се не изјашњава ο његовом етничком пореклу, већ само каже да je потицао од родитеља незнатног рода. Ту значајну разлику je уочио још Новаковић, Струмска област 27 сл., али je оставио без потребног објашњења. Кириакидис, Μομτσίλος 391, н. 2 покушава да објасни доста нејасан израз διφυής који Нићифор Григора употребљава за Момчила; сматра да je тешко веровати да се овде мисли на δί,ενής, тј. да je Момчило потицао од родитеља различитог етничког порекла. Lemerle, Emirat d'Aydin 169 je уочио важан податак да je Момчило живео на међама Срба и Бугара, што je повезао са вешћу римоване хронике ο Умуру да je Момчило дошао Јовану Кантакузину из српских земаља. Cf. Le Destän d'Umur Pacha ver. 1569.

Нићифор Григора који се тагође у рукопису бавио Момчилом се не изјашњава ο његовом етничком поријеклу, на другој страни Јован Кантакузин изричито наглашава да је Бугарин.

 

[veliki krang]

Koliko je Momčilo često ime među današnjim Bugarima, ima li neko ideju?

 

[Black_star]

Pa lako mu da bude visok 2 metra kad se popeo na spomenik.

 

[qvey]

rodjen na granici tribala-u hronikama tada obicno oznaka za srbe-i meza ili miza cesce tako tada oznacuju bugare-a mozda je i romanskog-cincarskog porekla jer su rodopi tada negde polovina XIV-puni i toga stanovnistva..

 

[brundoje]

Srb ili Blgar - vo vremja ono, to je bilo isto.

Srpski patrijarh u vreme Kosovskog boja, i svetac je postao, sveti Jefrem, bio je Bugarin. Crkva Svetog Kralja u Sofiji je crkva u kojoj Bugari čuvaju mošti srpskog kralja Milutina.

 

[Krishna]

Srb ili Blgar - vo vremja ono, to je bilo isto.

Srpski patrijarh u vreme Kosovskog boja, i svetac je postao, sveti Jefrem, bio je Bugarin. Crkva Svetog Kralja u Sofiji je crkva u kojoj Bugari čuvaju mošti srpskog kralja Milutina.

Не знам зашто СПЦ не тражи од БПЦ да нам врате мошти краља Милутина. Био је српски а не бугарски владар, и није у реду да почива у туђини.

 

[qvey]

nije bas isto cinjenica je da je zapadna bugarska okvirno jezicki kulturno cak mogu reci i nacionalno inklinirala ..srbiji i ulasku u korpus srpske nacije-novo bugarsku naciju su stvorili rusi 70-tih godina XIX veka zbog svojih interesa kombinujuci kosoke bugare i jezicki slabo bugarizovano slovensko stanovnistvo..slicno kao sto su komunisti opet izmislilii neke tzv. Makedonce-45-46 god..

 

[veliki krang]

Srb ili Blgar - vo vremja ono, to je bilo isto.

Srpski patrijarh u vreme Kosovskog boja, i svetac je postao, sveti Jefrem, bio je Bugarin. Crkva Svetog Kralja u Sofiji je crkva u kojoj Bugari čuvaju mošti srpskog kralja Milutina.

Ali to se desilo tek kad smo ih pacifikovali kod Velbužda. Dok im je bilo dopušteno da sami sebe uređuju, ponašali su se kao horda što i jesu u originalu...

 

[qvey]

oni su za vreme turske okupacije uopste izgubili identitet jednostavno masa koju je trebalo..modelovati..i nasli su se..majstori..

 

[brundoje]

Ali to se desilo tek kad smo ih pacifikovali kod Velbužda. Dok im je bilo dopušteno da sami sebe uređuju, ponašali su se kao horda što i jesu u originalu...

Nismo to "mi" i "oni", nisu tad ratovali narodi nego velikaši, a srpski i bugarski velikaši su bili ne samo isti narod istog jezika, nego i rođaci. I jedni i drugi pravoslavni vladari, koji su na jednak način vladali nad narodom

 

[brundoje]

Не знам зашто СПЦ не тражи од БПЦ да нам врате мошти краља Милутина. Био је српски а не бугарски владар, и није у реду да почива у туђини.

Ima tu malo i Božje opomene. Kod Bugara je Milutin sveti Kralj čije mošti čuvaju kao najveću svetinju u sred glavnog grada. Kod nas je Milutin "pedofil", a da su kod nas njegove mošti, nijedan Srbin ne bi ni znao gde su, kamoli da ide da im se pokloni.

Kad je Sveti Sava umro u Bugarskoj, u Bugarskoj su posvetili svaki kamen gde je Sveti Sava zastao, a dok su Savine mošti prenosili u Srbiju, putem je išla narodna litija i put obasipan cvećem. I pri tom ih uopšte ne proglašavaju da su Bugari, ne umanjuju njihovo srpstvo, jednostavno ih kao pravoslavni narod i pravoslavna crkva poštuju kao pravoslavne svetitelje.

 

[Krishna]

Ima tu malo i Božje opomene. Kod Bugara je Milutin sveti Kralj čije mošti čuvaju kao najveću svetinju u sred glavnog grada. Kod nas je Milutin "pedofil", a da su kod nas njegove mošti, nijedan Srbin ne bi ni znao gde su, kamoli da ide da im se pokloni.

Kad je Sveti Sava umro u Bugarskoj, u Bugarskoj su posvetili svaki kamen gde je Sveti Sava zastao, a dok su Savine mošti prenosili u Srbiju, putem je išla narodna litija i put obasipan cvećem. I pri tom ih uopšte ne proglašavaju da su Bugari, ne umanjuju njihovo srpstvo, jednostavno ih kao pravoslavni narod i pravoslavna crkva poštuju kao pravoslavne svetitelje.

Имају и Бугари колко ош путера на глави, мајстори су за забадање ножа у леђа. Знамо за њихове масовна злочине у оба светска рата над Србима у српским јужним и источним крајевима. Вршили су масовне злочине над Србима па и Македонцима, а као чувају српског краља. Ако ниси знао, Бугари никад не кажу краљ Милутин, него свети краљ. Неће да му помињу име а поготово не чији је био, а то свети краљ је нешто потпуно неодређено. Они на тај начин својатају краља Милутина.
Поједини Арнаути су у WW1 су из Високих Дечана и Пећке Патријаршија спашавали реликвије од словенске православне "браће" Бугара. Осносили су их у Проклетије, а након рата су их вратили.
Срби не сматрају краља Милитина педофилом, то си жешће лупио!
Дукљански усташа Мирослав Ћосовић је написао књигу Бизарни свеци српске цркве у којој између осталог представља Милутина као педофила, али Ћоске је усташки Монтрнегрин а не Србин.

 

[Krishna]

Srb ili Blgar - vo vremja ono, to je bilo isto.

Srpski patrijarh u vreme Kosovskog boja, i svetac je postao, sveti Jefrem, bio je Bugarin. Crkva Svetog Kralja u Sofiji je crkva u kojoj Bugari čuvaju mošti srpskog kralja Milutina.

Нити јесте, нити је било исто. Између Срба и Бугара постоје битне генетске и лингвистичке разлике. Осим тога Бугари су вазда били љигавци и слуге Германа (то су и данас), те забадачи ножева у леђа како Србима тако и Русима. За разлику од Срба који су се сами изборили за слободу од Турака (додуше уз одређену помоћ Руса, углавном дипломатску), Бугаре су буквално ослободили Руси. Бугари су након што су их Руси ослободили од Турака довели швапску династију на власт, док су Срби изнедрили 2 домаће династије - Карађорђевиће и Обреновиће.
Српски језик спада у западнојужнословенске језике, а бугарски у источнојужнословенске. Притом бугарски спада и у Balkan sprachbund заједно са македонским, албанским, грчким, гагауским и источнороманским језицима, а српски не спада у ту категорију https://en.wikipedia.org/wiki/Balkan_sprachbund

Што се генетике тиче, Бугарима су Срби тек на седмом месту по аутосомалној блискости. Ближи су им Румуни, Гагаузи, Македонци, Помаци, Црногорци и Цинцари од Срба.

@Mstislav @veliki krang @Komunistkinja @banya @хан Ацо @Cari-brod @Boris T @qvey

 

[brundoje]

O, svakako da Bugari nisu bez putera na glavi! Pa nisam ja Bugarin da negiram zlu krv koju su direktno Bugari uzburkali. Nema potrebe o tome ništa ja da pričam, dovoljno je da bilo ko ode u istočnu Srbiju pa da pita ljude iz sopstvenog sećanja i sećanja svojih roditelja i dedova šta govore.

 

[brundoje]

Ono o čemu govorim, to je posmatranje Bugara kao nekakve niže rase, a čemu smo skloni. Ne kao narod, narod se 90% više interesuje za estradu i zadrugu nego za srpsko-bugarska pitanja, nego mi kao nacionalno svesni deo naroda. Osporavamo im slovenstvo, osporavamo im pravoslavlje, osporavamo ih kao ljude. Bukvalno ih tretiramo u svojim unutrašnjim raspravama kao mongrele, rasno inferiorne pse mešance. Takve stvari Bogu nisu mile.

Kralj Milutin nije nešto naročito poštovan među Srbima i to je prosto činjenica. Poštujemo ga možda ti i ja, ali ni ti ni ja ga baš toliko ne poštujemo da ga zovemo "svetim kraljem" i pišemo velika početna slova u znak poštovanja. U srpskoj javnosti je više poznat zbog "skandala" braka sa Simonidom koja je bila dete, zbog čega ga "elitistička" druga Srbija neprestano naziva pedofilom.

Uostalom, dovoljno o svemu govori to što je ova činjenica o tome gde su mošti kralja Milutina u ravni vesti "verovali ili ne" za Srbe, toliko neverovatno zvuči, ne samo da su u Bugarskoj, nego da su toliko poštovane. A mi mu i ne tražimo mošti, tražili smo samo jedan deo.

 

[brundoje]

Gde Komunistkinju stavljaš u @, ja sam mislio da ćemo ozbiljno da pričamo.

Šalim se, imam i ja čoveka koji o ovome sigurno ima šta da kaže: @ccaterpillar

 

[Mrkalj]

Nismo to "mi" i "oni", nisu tad ratovali narodi nego velikaši, a srpski i bugarski velikaši su bili ne samo isti narod istog jezika, nego i rođaci. I jedni i drugi pravoslavni vladari, koji su na jednak način vladali nad narodom

Nije Kraljević Marko bio ni Bugarin, ni Hrvat, ni Makedonac, ni Rumun već su svi oni koji su prepričavali legende o kraljeviću Marku bili deo srpskog kulturnog kruga, srpskog sveta. Mani me tih salonskih doskočica da mi nismo znali da smo Srbi, nego samo naši velikaši.

Prema Eriku Hobsbaumu, u srednjem veku bila su 4 naroda u Evropi sa narodnim identitetom. Srbi su jedan od njih. Prema tome, dabome.

 

[Mrkalj]

Ono o čemu govorim, to je posmatranje Bugara kao nekakve niže rase, a čemu smo skloni. Ne kao narod, narod se 90% više interesuje za estradu i zadrugu nego za srpsko-bugarska pitanja, nego mi kao nacionalno svesni deo naroda. Osporavamo im slovenstvo, osporavamo im pravoslavlje, osporavamo ih kao ljude. Bukvalno ih tretiramo u svojim unutrašnjim raspravama kao mongrele, rasno inferiorne pse mešance. Takve stvari Bogu nisu mile.

Ti imaš mnogo "čudnih" predrasuda. Na koga se ovde pozivaš? Aha. Govori u svoje ime.

 

[Krishna]

Ono o čemu govorim, to je posmatranje Bugara kao nekakve niže rase, a čemu smo skloni. Ne kao narod, narod se 90% više interesuje za estradu i zadrugu nego za srpsko-bugarska pitanja, nego mi kao nacionalno svesni deo naroda. Osporavamo im slovenstvo, osporavamo im pravoslavlje, osporavamo ih kao ljude. Bukvalno ih tretiramo u svojim unutrašnjim raspravama kao mongrele, rasno inferiorne pse mešance. Takve stvari Bogu nisu mile.

Kralj Milutin nije nešto naročito poštovan među Srbima i to je prosto činjenica. Poštujemo ga možda ti i ja, ali ni ti ni ja ga baš toliko ne poštujemo da ga zovemo "svetim kraljem" i pišemo velika početna slova u znak poštovanja. U srpskoj javnosti je više poznat zbog "skandala" braka sa Simonidom koja je bila dete, zbog čega ga "elitistička" druga Srbija neprestano naziva pedofilom.

Uostalom, dovoljno o svemu govori to što je ova činjenica o tome gde su mošti kralja Milutina u ravni vesti "verovali ili ne" za Srbe, toliko neverovatno zvuči, ne samo da su u Bugarskoj, nego da su toliko poštovane. A mi mu i ne tražimo mošti, tražili smo samo jedan deo.

Чињеница је да Бугари носе име по туркијском народу који је дојахао из средње Азије. Та чињеница у комбинацији са чињеницама: да су Бугари након Првог балканског рата тражили 80% територија коју су ослободили сви савезници заједно а највише Срби па кад их нису добили напали су Србију (и Грчку), да су 1915. мучки напали Србију као савезници Шваба те до 1918. починили масовне злочине на српским цивилима у деловима Србије, да су 1941. опет као савезници Шваба напали Југославију са истока и починили масовне злочине над српским становништвом у деловима Србије до краја рата, изазива код неких Срба гађење према Бугарима и називање и сматрање истих нижом расом, Азијатима, не-Словенима, Циганима итд. Србима је поготово криво и несхватљиво што су Бугари све то радили као православни народ који уз то говори сличним језиком. Са Румунима није никад било проблема у историји, са Грцима су ратови били давно (у средњем веку), и Срби немају ништа протов Румуна и Грка, штавише сматрају их пријатељским па чак и братским народима.

 

[veliki krang]

Nismo to "mi" i "oni", nisu tad ratovali narodi nego velikaši, a srpski i bugarski velikaši su bili ne samo isti narod istog jezika, nego i rođaci. I jedni i drugi pravoslavni vladari, koji su na jednak način vladali nad narodom

Nemoj mi te priče o nastanku nacije tek u 18. veku. Mi smo Srbi, tako smo se zvali i dok smo bili pagani i kada smo postali hrišćani, dakle naš narod je još davno formiran u nacionalnom smislu, a Bugari svakako nisu bili isto što i mi, čak ni pod razno. Niti su to bili bugarski velikaši, inače bi Stefan Dečanski prihvatio krunu koju su mu nakon Velbužda ponudili ti isti velikaši. Umesto toga, postavio je na njihov tron Bugarku i potčinio im zemlju sve do dolaska Turaka.

 

[brundoje]

Kakav crni Marko Kraljević Bugarin ili Rumun? Da nemaš članke koji su vredni čitanja, do sad bih te odavno stavio na ignore listu, majke mi. Čitanje svakog tvog odgovora upućenog meni i hvatanje u to kolo su čisto neplodotvorno gubljenje vremena.

 

[veliki krang]

Mrkalj, mislim na tebe. Eto, zadovoljan? Rasista prema Bugarima isto kao što su Hrvati prema Srbima i pričama kako smo "pohrvaćeni Vlasi" pa stoga valjda nismo ljudi, šta li.

Kakav crni Marko Kraljević Bugarin ili Rumun? Da nemaš članke koji su vredni čitanja, do sad bih te odavno stavio na ignore listu, majke mi. Čitanje svakog tvog odgovora upućenog meni i hvatanje u to kolo su čisto neplodotvorno gubljenje vremena.

Pa i nije isto. Jer, za razliku od Hrvata koji to rade iz kompleksa, mržnje i zavisti što su sami neprirodno formirana "nacija", dotle mi sa Bugarima ne bismo imali ništa da oni nisu iskoristili svaku priliku da nam okupiraju delove zemlje, dok mi njihovu nikad nismo ni pipnuli. Pa, kad se ta stoka već tako ponaša, onda nije zgoreg podsetiti ih da, u vreme kada su se doselili ovde, nisu morali da prave stalna naselja jer su tada još spavali na konjima i grejali doručak ispod sedla.

 

[brundoje]

Krišna, činjenica je i da Rumuni nose ime po Rimljanima, pa nisu Rimljani. Uglavnom, nije bitno, tj. nije mi to poenta niti da ubeđujem one koji u to ne veruju, da su i Bugari ljudi i pravoslavni slovenski, ćirilični narod, čak po pitanju ćirilice više ćirilični nego mi, jer su ćirilicu uveli u EU, dok smo mi pod vladavinom DOS zamalo hteli da je se odreknemo. Oko takvih stvari je obično Bog sudija.